Intervju sa Ivanom Basom II-deo

Pin It
Ivan Baso na rimskom amfiteatru u Veroni
Ivan Baso na rimskom amfiteatru u Veroni

„Gazzeta dello Sport“ će uskoro objaviti knjigu o Basovom padu iz sportskog raja u pakao i ponovnom rodjenju na prošlogodišnjem „Giro-u“. Baso veruje da će to biti, da već jeste, „divna priča“.

„Po mom mišljenju, kada ljude smatraju uspešnima, svi sude o njihovim životima i karijerama. Svi pričaju o toj epizodi, ali zar to nije lepa priča od prvog trenutka, od dana kada dobijete zabranu, o atleti koji rizikuje, koji se baca nazad u vatru? Zato što sam lako mogao da se vratim i trkam a da to ne učinim. Mogao sam da završim peti i nalazim izgovore, da kažem da je to zbog toga što sam star, ili da završim četvrti i kažem da nisam pronašao ritam jer se nisam trkao dve godine. Realnost je da prošle godine nisam bio još bolji, pod jedan, zbog trka koje sam propustio, i pod dva, zato što nisam brz vozač  pa neću pokupiti one dodatne pobede koje sezoni dodaju malo sjaja.“

Kada Baso priča o sveštenicima, na trenutak smo mi oni koji ne mogu a da se ne osmehnu. Samo nekoliko dana pred naš put u Paso San Pelegrino, razmišljanja vodećeg italijanskog agenta Raimonda Skimonea (Reimondo Scimone) o aktuelnoj krizi u italijanskom biciklizmu uključila su i ovakvo mišljenje o Basu: „Ivan mi se mnogo dopada, i zamalo da smo zajedno radili, ali ponekad se trgnem kada ga čujem na TV-u. Sve je: ,Ja verujem u ovo’  i  ,Ja mislim ovo’.  Zvuči kao sveštenik. Kao da misli da mu ljudi ne veruju i da pokušava da ih ubedi.“

Možda bi ovakvo mišljenje bilo upečatljivije da ta navika potiče tek iz perioda nakon zabrane zbog dopinga. Ali Baso je uvek ovako zvučao. To je jedan od razloga zbog koga je, ma koliko da se čini čudan pred kamerama, teško da vam se ne svidi uživo, ili da vam makar ne bude simpatičan. Neuobičajeno je angažovan i prijatan za jednog profesionalnog sportistu. Njegov stari neprijatelj Žilberto Simoni (Gilberto Simoni) misli da je to zato što je on „finto simpaticone“ – „lažno fin momak“. Umesto „prijatan“  Simoni bi rekao „slab“, bez sumnje prevrćući očima svaki put kada Baso pomene naše prethodne intervjue ili nas pita da li želimo piće ili nešto da prezalogajimo.

Nismo sigurni. Jedna stvar koju smo naučili u poslednjih nekoliko godina je da postoje bolja mesta od profesionalnog biciklizma na kojima treba tražiti izvore vrlina. Nigde ne piše da će vas to što ste veliki sportista obavezno učiniti i velikim čovekom.

Ono što sa sigurnošću znamo je da je „Giro“ vratio Basa u carstvo najboljih biciklista na planeti. Da li zbog toga što bi još varanja prevazišlo sve izgovore, iskupljenja i granice, ili zato što su vrednosti njegove krvne slike tokom „Giro-a“  išle zdravom silaznom putanjom, njegova dostignuća sada ulivaju određeni stepen poverenja. Vrednost hematokrita (procenat krvi koji čine eritrociti i iznosi 40-45%) mu je ravnomerno opadala tokom tri nedelje „Giro-a“, sa  43 koliko je iznosila krajem prve nedelje  u Amsterdamu, na 38 kolika je bila kada su ga proglasili pobednikom u Veroni. Kada pita da li je, sa naše tačke gledišta, važno za njega da objavi ovu informaciju ili da nastavi da za javnost  vodi evidenciju svojih treninga i analiza krvi na sajtu „Mapei Sport Service“, sleže ramenima pre nego što smo imali šansu da odgovorimo. „U svakom slučaju nastaviću to da radim“, kaže. „Nekim ljudima to neće vredeti ni pet para, nekima hoće, ali ja želim da budem transparentan.“

Ta transparentnost se proširila do toga da nam je pokazao mejl od svog trenera, Aldoa Sasija, koji je dobio pre Trke oko Romandije. Kaže da on pomalo rasvetljava zašto su mnogi od nas, posle te trke, otpisali njegove nade vezane za „Giro“, i, u stvari, svaku buduću značajniju trku. „Vidite, Aldo je proučio sve etape i rekao mi tačno šta treba da radim“, kaže pokazujući nam poruku na svom „BlackBerry-ju“. „Odlučili smo da idemo na Trku oko Romandije, pre toga na Trku oko Katalonije, zatim na visinske pripreme i Trku oko Trentina, uvek punim gasom, i nije bilo odgovarajuće ravnoteže ili kopromisa između perioda opterećenja i perioda odmora. Tako da smo, slušajući moje telo, odlučili da Romandiji pristupimo kao treningu. Niko nije primetio da sam, u nekoliko navrata, u Romandiji započeo uspone na začelju i probio se kroz sve vozače, da sam bio dugo i na čelu grupe, i pritom nisam bio zaklonjen od vetra. Ima mnogo stvari koje ljudi nisu videli.“

U poslednjoj nedelji „Giro-a“ postalo je očigledno da je Baso dobro tempirao svoje vreme. On odbacuje ideju da mu je 12 minuta za koliko su on i drugi vodeći takmičari izgubili od odmetnika u begu na 11. etapi do Lakvile pomoglo da vozi agresivnije. Bez obzira na to, slaže se da je „Giro“ zbog tog bega bio spektakularniji.

Kada govorimo o individualnim dostignućima, nijedno nije bilo impresivnije od Basove solo-pobede na brdu Monte Zonkolan. Kaže da je trenutak kada se konačno odlepio od Kadela Evansa (Cadel Evans) imao poseban, lični značaj.

„Drugi deo moje karijere je zaista počeo, ili se bar moja karijera promenila, na 3,7km od vrha Zonkolana, a ne u Veroni na kraju trke“, kaže. „U Veroni je to bilo drugačije osećanje. Tamo su moja deca trčala prema meni i nešto me je preplavilo, ali Zonkolan je bio poseban. Nije bilo poput nekog prosvetljenja. U tom trenutku previše ste fokusirani. Ali tada sam preko radija dva puta čuo : ,Idi, jer je on pukao. Idi, jer je on pukao.’ Tada osetite nešto u sebi. To je poseban, jedinstven osećaj, voditi trku sam u planinama.“

Baso je na „Giro-u“ pobedio za 1 minut i 51 sekundu ispred Davida Aroja (David Arroyo). To rastojanje je predstavljalo problem, ne toliko zbog toga što je Baso morao da se preznojava do poslednjeg trenutka, već zbog onoga što je ono govorilo o njegovoj pobedi 2006. Pre četiri godine na drugom mestu je bila još jedna Fuentesova mušterija, Hoze Enrike Gutierez (José Enrique Gutiérrez) . Tog puta Baso je pobedio za 9 minuta i 18 sekundi. Kao što smo rekli, mali problem ako se uzme u obzir da Baso i dalje tvrdi da zapravo nije varao tokom te trke.

Ali on nije glup. Zna da su ljudi već došli do svog zaključka o tome zašto je pobedio, ali ne i oduvao svoje rivale na „Giro-u“. Ti isti skeptici, ili „pesimisti“ kako nastavlja da ih zove, su ga gledali kako završava peti na prošlogodišnjem „Giro-u“ i četvrti na Vuelti i pretpostavili da su to, bez dopinga, njegove nove granice. Mi smo– zato što u skeptike spada i „cyclingnews“ – takođe razmenjivali znalačke poglede sa strane prilikom svake Basove osrednje trke na vreme nakon njegovog uskrsnuća. U trenutku kada smo ovo naznačili Basu intervju se bližio kraju. Njegov odgovor je očigledno dobro uvežban, ali, ako ćemo pošteno, i dobro potkrepljen.

Nastaviće se…

pročitajte I deo ovde

(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/napisao:Daniel Frib/prevela:Ildiko Nemet)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *