Intervju sa Ivanom Basom III-deo

Pin It

…„Ovakva poređenja su besmislena“, kaže. „Ali ako ljudi na njima inistiraju, pogledajmo ljude koji su završili iza mene 2006, za koliko, i gde su bili prošle godine. Kunego (Cunego), Simoni (Simoni)…Oni su bili još dalje iza mene prošle godine nego 2006. Dobro, možete reći da je Simoni  već bio daleko od svog vrhunca, ali to samo naglašava činjenicu da postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir. Ljudi upoređuju vremena na usponima, i zaključuju da je ovo morao biti ,čistiji’ ,Giro’ od onog 2006. Ali kakav je bio vetar? Temperatura? Šta se desilo na trci pre uspona? Kao što sam rekao, ovakva poređenja su beznačajna.“

„Isto se odnosi na hronometre“, nastavlja. „Ljudi kažu: ,Ah, ali pobedio si na Internacionalnom kriterijumu 2006.’, a ignorišu činjenicu da je to bila popodnevni hronometar, posle teške jutarnje etape koja se završavala usponom. Očigledno je da će vozač koji se dobro oporavio, vozač poput mene, tamo dobro proći. Oni takođe ne spominju moje osmo mesto na prologu na Vuelti prošle godine. Od mog povratka veoma retko su me poredili sa drugima. Zbog toga bi trebalo da sačekaju da vide kakve ću biti sreće na hronometrima na ,Tour-u’ pre nego što krenu sa osuđivanjem.“

Nakon sat vremena razgovora, potpuno je jasno da je svaki pokušaj da se Ivan Baso uzdrma osuđen na propast. Njegove misli možda već jure unapred prema „Tour-u“, ali njegova usredsređenost na jedan cilj, koja ga je uvek činila dobrim kandidatom da oživi svoju karijeru, ne znači da potajno ne uživa u svom trijumfu sa „Giro-a“. Kada je stigao ovde pre nekoliko dana, uzeo je svoj bicikli i zaputio se pravo ka vrhovima. „Vozio sam se uz Paso Pordoi, što sam već radio na ,Giro-u’ u prošlosti, i imao sam fantastičan osećaj u nogama, jednostavno zato što mi glava nije bila opterećena mislima. Ljudi ne shvataju koliku razliku to čini.“

Nagovestili smo da je ta razlika, to osećanje euforije, moralo biti još naglašenije uzevši u obzir da mu je savest bila toliko opterećena 2006.godine. Baso odmahuje glavom i pre nego što smo završili rečenicu.

„To je bio period koji je sada okončan. Nakon pobede kao što je „Giro“, veoma čiste pobede, bio bih pravi idiot da i dalje razmišljam o 2006.“, kaže. Ljudi imaju pravo da misle da treba otpisati nekoga kada napravi greške u životu, ali ako je to vaše gledište onda se bolje nadajte da ni sami nikada nećete pogrešiti. Znate, kada prestanete da vozite, sa 35, 38 ili 40, na početku ste jednog drugog života i morate se nadati da nikada nećete zabrljati. Jer život je dug, pun uspona i padova, a oproštaj je nešto čemu vas uče dok ste dete. I ne kažem to zbog toga što je meni trebao oproštaj..“

„Jedan krug, jedno poglavlje je gotovo, a drugo, ,Tour’, samo što nije počelo“, govori nam. Kasnije, dok se davimo u toploj čokoladi i domaćoj torti koju je insistirao da probamo, on gricka komadiće sušene jabuke i šapuće da ne može da dočeka stigne na „Tour“. „To ne može nisačim da se uporedi“, kaže, dok mu oči sjaje. „Sa ,Tour-a’ se sećam zatvorenih vožnji koje su bile poput grupnog sprinta, jer su svi toliko željni da budu na čelu. To jednostavno ne možete da zamislite…“

Kada govori o svojim šansama za pobedu u Francuskoj, Baso je rezervisan. „Mislim da bih definitivno trebalo da ciljam na prvih pet mesta, ako ne i na podijumu, ali zaista nemam puno informacija o Kontadoru (Contador) i Endiju Šleku (Andy Schleck)“, priznaje. „Kontadora u punoj brzini sam imao prilike da vidim jedino preko TV-a. Takođe ne smete zaboraviti da u našem timu postoji još jedan odličan vozač, Roman Krojciger (Roman Kreuziger).“ Interesantno je njegovo razmišljanje o još dva moguća rivala u Francuskoj, Lansu Armstrongu (Lance Armstrong) i Bredliju Viginsu (Bradley Wiggins).

„Znam kako je vratiti se a da niste vozili na grand turovima nekoliko godina“, kaže za Armstronga. „Pretprošle godine je bio treći, iza one dvojice mladića. To nije lako posle četiri godine pauze. Ja to znam. Mislim da će on ove godine jako dobro proći. Ja sam pomalo subjektivan jer mislim da je Lans jedan od velikana, tako da sam delom obožavatelj, delom kolega, delom poštovaoc.  Gledam ga na isti način na koji sam gledao Induraina (Indurain) dok sam odrastao. Viginsa zapravo nisam gledao kako vozi pre ,Giro-a’, i tamo sam bio potpuno impresioniran njime. Mislim da je on ,fuoriclasse’ (It. šampion  – Prim. prev.), viša klasa, na osnovu toga kako vozi, kako sedi na biciklu, kako se probija kroz grupu. Moj utisak je da je on ceo ,Giro’ vozio prateći svoj osećaj, razmišljajući o tome gde treba da se popravi. Video sam da radi stvari koje rade samo veliki vozači…“

Uzgred, Vigins nije jedini britanski vozač koga Baso zasipa pohvalama. Od svog bodrenja i čestitki koje je primio na „Giro-u“,  neke od najiskrenijih su izgleda došle od Dejvida Milara (David Millar). „Bio je veoma ljubazan sa mnom, i rekao da se divi tome kako sam se nosio sa svojim povratkom i da se nada da ću pobediti.“

U septembru 2008. takav ishod bi bilo teško predvideti. Tog popodneva rekli smo Basu da bi trebalo da se ugleda na Milara i govori otvorenije o tome šta ga je dovelo do dopinga. Nije se složio, rekavši nam da su najbolji načini da se povrati poverenje javnosti poniznost, težak rad i rezultati. Rekao je da je on u svakom slučaju poslednja osoba koja bi trebalo da propoveda o sportskoj etici.

Nakon dvadeset meseci, Baso veruje da je dobio svoju bitku. U međuvremenu, njegov trener Aldo Sasi igra na mnogo veći ulog. Negde na polovini njegove zabrane zbog dopinga  Baso se obratio bivšem fiziologu „Mapei“ ekipe da mu bude trener. Sada, u Dolomitima, Baso potvrđuje da su se on, Sasi, ekipa „Mapei“  i njen vlasnik Đorđo Skvinci (Giorgio Squinzi) zamalo zajedno vratili na profesionalnu scenu početkom 2009. „Jednostavno nije bilo dovoljno vremena da se sve sredi u roku, a i ja sam imao usmeni dogovor sa ,Liquigas-om’“, objašnjava.

Baso i Sasi su nastavili saradnju bez obzira na to. Baso kaže da mu je Sasi mnogo više od trenera. Nažalost, pedesetjednogodišnjaku su u februaru dijagnostifikovali tumor na mozgu. „Ne očekuje se da će neko sa rakom živeti duže od 15 meseci…ali nadam se da ću ja biti taj koji će poremetiti statistiku“, rekao je Sasi pre „Giro-a“.

Vidno uznemiren bolešću svoga prijatelja, i imajući u vidu da mu je i majka umrla od raka, Baso se radije ne zadržava na ovoj temi. „Mislim da je Aldo neizmerno zadovoljan time što je preuzeo na sebe sportistu u neprilici, naročito sada, kada mu se to desilo“, je sve što može da kaže.

Ne prvi put u poslednjih sat vremena, ili u poslednjih mesec dana, nesavršeni princ italijanskog biciklizma je pokazao umirujuću ljudskost.

Pogledajte:

II-deo intervjua

I-deo intervjua

(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/napisao:Daniel Frib/prevela:Ildiko Nemet)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *