Bicikl bicikla biciklovi bicikle biciklo?

Pin It

Sve više ljudi postaje svesno potrebe da se smanji potrošnja fosilnih goriva, problema globalnog zagrevanja i potrebe za brigom o životnoj sredini uopšte. Jedan stari izum dolazi planeti u pomoć.
Bicikl je uvek tokom istorije igrao važnu društvenu ulogu.
Bio je naročito važan u ženskoj borbi za emancipaciju – feminiskinje 19. veka su ga nazivale „mašinom oslobođenja“.
Primer te „nove žene“ koja je u svakom pogledu ravnopravna muškarcu dala je Eni Koen Kopčovski (Annie Cohen Kopchovsky)
25. juna 1894. godine kada je zbog opklade iz rodnog Masačusetsa krenula biciklom na put oko sveta.
Eni je petnaest meseci kasnije dobila opkladu, nagradu od $5000 i svetsku popularnost kod pripadnica ženskog pola…


Danas je bicikl postao i „vozilo masa“.
U poznatim „kraljevstvima“ bickla – Kini i Holandiji, svako vozi bicikl.
Nije ništa neobično sresti „japija“ u skupom odelu kako žuri na neki važan korporativni sastanak vozeći bicikl ili parking sa nekoliko stotina bicikala.
Možda su upravo Amsterdam imali u vidu gradski oci Berlina, Barselone, Pariza i mnogih drugih gradova u Evropi gde je već počeo da se sprovodi program „gradskih bicikala“.
U pitanju su javni bicikli koji se za malu godišnju pretplatu mogu koristiti tako što se uzimaju iz jedne od mnogih „baznih stanica“ raspoređenih širom grada i vraćaju u drugu.
Kao razlog za uvođenje ove vrste prevoza navodi se potreba sa smanjenjenjem emisije izduvnih gasova, pa neki pronalazači idu i dalje: na scenu stupa HUMANCAR, automobil na ljudski pogon, zatim u Brazilu i Bostonu – BIKEBUS, autobus na pedale, kao i KONFERENCIJSKI BICIKL – za grupnu voznju i razgovor.

A kada se mašti pusti na volju kraja nema:
HYPERBIKE
Krtis de Forest (Curtis DeForest) je izumeo ovo vozilo koje više liči na spravu iz teretane nego na prevozno sredstvo, ali su rezultati koje je postigao ipak toliko dobri da će njegov sledeći model finansirati NASA.
Izumitelj opisuje vožnju ovom spravom kao sličnu plivanju i naglašava da čovek mora prvo da se navikne na te pokrete da bi mogao da je vozi.
PTEROSAIL je proizvod mlade kompanije koji koristi snagu vetra u kombinaciji sa pedalama.
Vozilo poseduje i mali elektromotor koji se puni tokom kretanja.
PROPELLER TRIKE
Vander Lind je tokom tri nedelje rada na ovom projektu potrošio petsto dolara i sjajno se zabavio
JANO je bicikl napravljen od drveta, a kada je Brano Meres iz Slovačke video dizajn Biomega Biolove Bambus bicikla odlučio je da proba da sam napravi nešto slično i stavi uputstvo na internet.
Tako je nastao ovaj prelepi bicikl od bambusa – BAMBIKE
BICIKL – KOFER, ako nemate dovoljno prtljaga na putu.
Izgleda kao zanimljiv patent ali nije preterano originalan.
Bicikli na rasklapanje su uvek bili popularni, kao na primer oni kompanija BROMPTON, PUMA i STRIDA koje su ovaj dizajn doveli do savršenstva, a uz bicikl na sklapanje, naravno, mora da ide i kaciga na sklapanje koja je u mnogim zemljama po zakonu obavezan deo opreme svakog bicikliste.
Šta je sve moguće pokrenuti pedalama?
Punjač za mobilni, televizor ili video igru, oštrač noževa…
U FENDER BLENDERU možete napraviti ukusan milk šejk ali od nedavno na pedale možete… i oprati veš: kompanija CYCLEAN je napravila prototip mašine za pranje veša na padele.
Firma California Fitness nudi vežbanje na biciklima – generatorima koji za jedan sat mogu proizvesti 18 kw struje i sprečiti ispuštanje 4000 litara ugljen dioksida godišnje.
Za one koji bi da se voze na biciklu a mrzi ih da okreću pedale, REVOPOWER donosi jednostavanmotor na gas koji se stavlja na prednji točak i razvija vrzinu od tridesetak kilometara na čas.
Svejedno da li iz komercijalnih razloga ili zbog čiste zabave, ali ljudi ne prestaju da istražuju načine na koje mogu da unaprede stari dobri bicikl.
Ponekad ta namera nije tako očigledna kao na primer u slučaju NASTRANOG BICIKLA – bicikla koji se vozi „u stranu“.
I dok se tehnološki stalno usavršava i pronalazi svoje mesto na tržištu, bicikl ne prestaje da bude povezan sa društvenim fenomenima – od sulude ideje igranja fudbala na biciklu i spusta-trke na dečijim trotinetima do neobičnih demonstracija kao što je „Međunarodna golišava vožnja bicikla“ – protest protiv zagađivanja i naftne industrije koji se s vremena na vreme organizuje u mnogim gradovima sveta.
Mnogi pripadnici bajkerske supkulture se udružuju u bande, i s vremena na vreme oživljavaju postapokaliptičnu budućnost za koju veruju da nam se bliži, budućnost u kojoj nema mesta za automobile i druga vozila na fosilna goriva.
C.h.u.n.k. 666, Rat Patrol i Black Label Bike Club voze „mutantske“ visoke bicikle na svojim pohodima protiv potrošačke kulture.
Bicikle sami konstruišu a često organizuju i kurseve i besplatne servise za popravljanje bicikla.
Cyclecide je banda klovnova koja na svojim dešavanjima između ostalog organizuje i suludi biciklistički rodeo.
SCUL – Subversive Choppers Urban Legion je još jedna banda mutantskih biciklista ali za razliku od prethodnih, ona je hijerarhijski organizovana, prateći intergalatktički SF stil i terminologiju.
SCUL svake subote od Prvog aprila do Noći veštica organizuje specifične misije u svom regionu uglavnom sa jednim ciljem – da se dobro zabave.
Zoobomb je ludačka trka niz brdo modifikovanim biciklima.
Ime je dobila po prvim trkama koje su počinjale sa vrha brda na kom se nalazi zoološki vrt u Oregonu.
Iako pripadnici bajkerskih „bandi“ često učestvuju u njoj, „Kritična masa“ je malo drugačiji događaj.
Najčešće se organizuje poslednjeg petka u mesecu u gradovima širom sveta, kada biciklisti i ređe skejborderi, roleri i drugi koji se na točkovima kreću na sopstveni pogon u velikom broju izlaze na ulice na zajedničku vožnju.
I ako je u početku namera bila da se skrene pažnja na to koliko su gradovi neprijateljski raspoloženi prema biciklistima, samoorganizovan karakter ovog događa nedozvoljava da mu se pripiše bilo koja namera.
Vožnja tokom „Kritične mase“ je samoorganizovana, nekomercijalna i netakmičarska, i ljudi koji je organizuju upravljaju kroz direktno-demokratski način donošenja odluka, bez vođa.
Mediji i gradski zvaničnici uglavnom ove vožnje doživljavaju kao političke proteste, često pokušavajući da sankcionišu učesnike, ali organizatori insistiraju da „Kritičnu masu“ treba doživeti kao proslavu i spontano okupljanje a ne kao proteste ili organizovane demonstracije.
U Budimpešti, sa početnih nekoliko desetina, broj učesnika se u poslednjih nekoliko godina popeo na 50000 i nastavlja da raste i sama ta činjenica dovoljno govori o tome koliki broj ljudi danas ima problem sa onim što se naziva kultura automobila.
Čini se da budućnost zaista predstavlja povratak na staru dobru „moć pedale“!

(bicisvet.com/izvor:tvwww.tv/Đorđe Pejković)

http://i.imgur.com/BrC8o.jpg

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *