Šta je čovjek a mora biti čovjek?

Pin It

Šta pričati dalje? Kako ući u studio danas i govoriti o trci sa onim istim interesovanjem kao što je to bilo pre jučerašnjih kadrova koji su obišli svet>LINK?

Šta u tom trenutku reći ljudima koji gledaju isto to. Šta reći osim „Trka ide dalje, i nema mesta širenju takve informacije kroz grupu“ mislim da sam tako nešto rekao, i pokušao da ostanem profesionalan do linije cilja. Nadam se da sam uspeo, jer bilo je dobrih pola sata prenosa posle užasne scene.. .Ako jesam, jer više ne znam šta sam pričao, uspeo sam samo uz pomoć kolege koji je bio smireniji i pribraniji. Ugasio je mikrofon u nekoliko navrata, ali u pravim trenutcima za duboke uzdahe, i gutanje čudne i gorke pljuvačke.

Mnogo telefonskih poziva sinoć. Isto pitanje: Kako? … Reči utehe sa druge strane „Nema mesta tolikom uzbuđenju i emocijama jer je to sve deo trke i života“. Da. Jeste slažem se, ali se i ja osećam kao deo te trke, iako nikad nisam otišao tamo i nikoga od tih momaka upoznao nisam. Posle svake završene trke isti osećaj. Praznina. Praznina nalik onoj školskoj posle ekskurzije, završenog lepog druženja i povratka u neku drugu stvarnost. Juče posle izlaska iz studija suze su same krenule

Praznina je sada još veća, iako ga nikada nisam poznavao osećam prazninu kao da je bio moj najbliži prijatelj. I bio mi je prijatelj. Toliko sam razmišljao o njemu, i o svima njima, prethodnih godina. Družili smo se u mojim mislima. Bili zajedno na trkama sa različite strane TV ekrana. Radovao se njegovim pobedama i nesebičnim vožnjama za Toma Bonena. Komentarisao sam njegovu pobedu prošle godine na trećoj etapi. Sada se kroz suze i bol u stomaku, dok pišem da bi mi lakše bilo, prisećam kako je samo tada hrabro razgrnuo pola grupe da bi prošao do linije cilja i pokazao svoj prepoznatljiv osmeh i stisnute pesnice u vazduhu. Sada je jurio da uhvati tu istu grupu da ponovi uspeh. Jurio i odjurio.

Jedan pogled u nazad i čoveka nema više. Pogledao je u nazad da vidi da li da sačeka još nekog sa kime će uhvatiti grupu…i otišao je zauvek. Zbog čega? Za koju nagradu? To se ne može objasniti. To se ne može opisati. To se ili oseća ili se ne razume. Profesionalizam. Šta je to?

Zauvek ćemo te pamtiti po ovoj slici

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

12 thoughts on “Šta je čovjek a mora biti čovjek?

  1. Marko Despotovic says:

    Pocivaj u miru Voutere, neka ti je vecna slava i mir. Ne znam sta da kazem. I ja se osecam isto tako, nikada mi ovoliko nije bilo zao zbog pogibije sportiste. I kod mene su suze krenule. Ne znam zasto, valjda zato sto imam neke emocije, a jos vise zbog toga sto sam i trenirao ovaj prelepi ali surov i opasan sport 3,5 godine. Zavoleo sam biciklizam 2007. godine uz Eurosport i te godine poceo da ga treniram. Nazalost, zbog ulaska u seniore ali i jako jako napornog treninga prestao sam nedavno… Ali to nije ni bitno. Bitno je da sve njih osecam kao prijatelje, jer budio sam se nocu, ujutru i cak nisam isao u skolu da bih gledao te momke koji za sicu muce sebe i uveseljavaju narod. Uz tebe Djordje a i Ognjena, proveo sam sjajne trenutke gledajuci prenose. Ne znam sta mi je bilo draze, da sednem i odvozim trening od 100 km ili da gledam bilo koju trku na Eurosportu. Secam se 2008. godine kada sam bio druga smena u skoli i kada sam prepodne gledao na netu rezultate etape sa Vuelte. Pobednik je bio Vouter Vejland. Tada sam ga zapamtio. Ko je bio on, zapitao sam se. Vozio je za Kvik Step, jedan od mojih omiljenih timova koji sam voleo zbog Toma Bonena i zbog njihovog pristupa trkama. Pomislio sam, ovaj decko je njegov naslednik, bice mnogo dobar. 2010. je osvojio Djiro i naravno jos mnoge mnoge etape na drugim trkama. I… Ne znam sta dalje da kazem. Ne znam kako je njegovim roditeljima, devojci, prijateljima… Ne mogu da zamislim. Biciklisti su danas vozili za Voutera, ali ko zna sta su sve osecali u sebi… Jedno je sigurno, tuga je preovladavala juce, danas a i narednih dana ce biti prisutna u svetu biciklizma a i sporta uopste. Nadam se da se ovakve stvari vise nikada nece dogoditi. Pocivaj u miru Voutere, neka ti je vecna slava i mir.

    Reply
  2. vladimir curcin says:

    ne znam stvarno šta da kažem…nisam ga takodje poznavao ali mi je jako žao jer je bio jako mlad a i zbog prinove koja je na putu. Ako je za utehu, bar će dete da nastavi neku njegovu nedovršenu i naglo prekinutu priču … Wouter, pocivaj u miru!

    Reply
  3. Dado Loncar says:

    Đorđe, svaka ti čast na iskrenosti i emocijama koje si podjelio sa nama. Ok, treba biti profesionalac u svom poslu, reagovati profesionalno u trenutku… ali do đavola… ipak smo mi samo ljudi, a neki od nas i osjećajna bića! Eurosport Srbija i mi njegovi gledaoci, treba da smo sretni što smo u prilici da pratimo i primamo informacije iz biciklizma od ljudi kao što ste ti i Ognjen. Vi svaki prenos radite direktno iz srca, s ljubavlju koja se vidi i osjeća iz aviona, pa nije ni čudo što se i mi manji poznavaoci ovog divnog sporta na trenutke osjetimo ravnopravnim dijelom tog svijeta, i počinjemo da ga razumijemo i volimo. Ja sam maratonac i ultramaratonac, ali su biciklisti moji heroji i inspiracija-to često pominjem mojim trkačima. U svemu tome, vaši sjajni komentari imaju veliki udio. Ne daj se Đorđe, nastavi da radiš kao i do sad, imaš moju punu podršku!

    Reply
  4. Nikolape says:

    Pre svega,

    Wauter, pocivaj u miru…

    Veliki pozdrav za Djordja, i Ognjena. Cinite veliki posao kada je u pitanju biciklizam u Srbiji. Nijedna TV kod nas nije prenela vest o ovoj tragediji. Prosto neverovatno..

    Nikola, Beograd.

    Reply
  5. Sasa says:

    Jedna rijec je juce odjekivala twitter-om – Speechless. Odavno nisam znao sta da napisem, sta da kazem. Nevjerovatna tragedija. Djordje, izguraj prenos zbog Wouter-a i zbog nas, koji smo zavoljeli biciklizam uz tvoj i Ognjenov glas. Pocivaj u miru, Wouter.

    Reply
  6. Filip says:

    Dolazim iz Makedonije…Kolko je moj Srpski savrsen to je druga prica..
    Pre 3 godina nisam ni znao da postoji sport -Biciklizam…A sad ga pratim isto koliko i fudbal, kosarka, tennis. To je zbog vas ..Samo napred…
    R.I.P
    Vouter

    Reply
  7. Milena says:

    Dragi Djordje,

    podeliti svoje emocije sa drugima smatram izuzetnim gestom i citajuci tvoje recenice, osecam neizmernu saosecajnost koju si pokazao ne samo kao izuzetan komentator, koji svoj posao radi profesionalno, vec i kao covek, sportista, biciklista i pravi prijatelj….sigurno je da ce biti tesko nastaviti dalje sa Girom, ali znaj da je sa druge strane ekrana jos mnogo onih koji vole biciklizam, koji te slusaju i koji nece zeleti da propuste sve ono sto im zajedno sa svojim kolegom docaravas na najlepsi moguci nacin….hvala jos jednom i hvala na ovom divnom sajtu, koji je toliko drugaciji od svih onih slicnih koje sam imala priliku da vidim! Samo napred, a kao sto si i sam rekao….zivot mora da ide dalje!!! Neki dogadjaji su jednostavno deo necije sudbine, a odgovore ne moramo bas uvek da znamo! Wouter, pocivaj u miru!

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *