Trka kroz Srbiju 1999. Siroma’ uranijum i pivo

Pin It
7 dana – 7 pivara

Odbrojavanje je počelo. Trka Kroz Srbiju kreće narednog ponedeljka iz Rume. Prisetićemo u narednim danima do početka trke, kako su izgledala njena prethodna izdanja.

Rubrika bi se mogla nazvati i iz mog dnevnika pošto je ovo siže onog čega se sećam. Mislim da bi Šuki, Brković, Simke, Kokica, Sloba, Mića, Milan, Milka, Mijajlo, Drago, Dača, Bili … i još mnogi mnogi drugi koje sam zaboravio da pomenem, imali mnogo toga da dodaju i dopune ovu moju kratku priču o jednoj sada već davnoj trci, i prohujaloj generaciji.

Godina 1999.
Sezona u kojoj nikada bolje nisam išao a nikada gore rezultate nisam pravio. Prva godina seniora i veliki skok iz juniora među prave trkače. Novi početak u novoj ekipi, gradu, sredini – BK Milicionar. Išlo se dobro a i treniralo se dobro sa velikim šampionima. Pripreme i treninzi na moru, uz Bearu i Mikoša Rnjakovića dok je još bio pri čistoj svesti i zdravoj pameti, donele su odličnu formu ali u pogrešno vreme. Mart mesec nam je svima doneo neočekivane poklone sa neba i odložio početak sezone za leto.

Trka kroz Jugoslaviju, Trka kroz Srbiju i Trka kroz Vojvodinu ređale su se jedna za drugom počevši od polovine septembra. Pošto je Jugoslavija predmet posebnog izučavanja ostavićemo je za neke druge rubrike i posebne postove. Te godine smo po prvi put videli šta znači profesionalna ekipa. Šveđani su došli sa kompletnom opremom kao profesionalni tim, a ispostaviće se kasnije da je pobednik trke dorastao i mnogo većim zadacima. Trenutno vozi u SKY ekipi. Odličan vozni park, radionice, kuhinje, veš mašine i sve što uz to ide.
Ne sećam se tačno ko je sve bio u toj ekipi mladih koja je ostala ista do današnjih dana. Mladi momci puni neznanja i nadanja. Uvek isti zadatak pomoći prvim ekipama i velikim vozačima.

Prvi dan i dve polu etape
1a:Beograd – Čelarevo (116 km)
Vetar u leđa o Beograda auto-putem preko Novog Sada do prve pivare koje su te godine bile sponzori. Zvižde skokovi po putu na sve strane a ne može se navrteti na velikoj 12 nikako. Do Beške je već bilo 5 grupa na drumu. Prosek etape ako se dobro sećam oko 51-52km/h. Neku veću grupu smo uhvatili tek kod Gložana. Ispostavilo se posle da je to velika, tj. glavna grupa, a ujedno i naš spas od “rampe”, koja je uhvatila dve grupe iza.

1b: Čelarevo – Apatin (93 km)
Taman smo ručali i popili po pivce u Čelarevu i hajd opet na bajs. Ili jesi ili nisi lav. Situacija je mirnija posle brze pre-podnevne etape, ali kada se krenulo više nije bilo stajanja do linije cilja a nebo se spustilo na zemlju čim smo krenuli. Crno nebo, pljusak, i provala oblaka tokom cele etape, niti se šta vidi niti se zna gde je ko na drumu, mnogi iz karavana grupu su ponovo videli tek sutra na startu.

Dan 2: Apatin – Zrenjanin (203 km)
Prva dugačka etapa i prvo iskustvo profi trke. Ide se polako, staje cela grupa na prirodni pit stop i onda idemo dalje. Hrabri Drago iz Čačka je ceo dan bio sam u begu, ali kad su krenuli Česi i Poljaci u lov bilo je beri kožu na šiljak. Gurao sam se i vozio na točkovima braće Kejval iako nisam imao pojma ni ko su ni šta su. Ni da su pobedili dan pre, ni ovo ni ono…ali su se vozili zajedno kroz grupu, a na 25km do cilja tek počinje veselje, kada nije bilo šanse da se izborim za njihov točak. Njihovi upadljivi zeleno-crni dresovi brzo nestaju na horizontu u ravnici. “Tut Gut” u Zrenjaninu je pravo osveženje.

Dan3: Zrenjanin – Pančevo (162 km)
Brza etapa, ali samo do odvajanja begunaca kada se staje, skoro bukvalno. Ovoga puta Česi i Poljaci su se preračunali jer je sa Nemcem u begu bio i hrabri “Strong Bili” koji je etapu rutinski rešio u Pančevu. I posle toliko godina vredi mu opet čestitati. BRAVO BILI.

Dan4: Beograd – Zaječar (240 km)
Start na vrhu Bulevara kod pumpe i put pod noge ceo dan preko Smedereva, Požarevca, Žagubice i Bora do sledeće pivare. Mirna etapa do pravih brda i “planina” istočne Srbije. Jedan jedini defekt na čitavoj trci me zadesio na najnezgodnijem mestu. Pod brdom kod manastira Krepoljin i više nije bilo šanse uhvatiti grupu. Preko  Žagubice i svih “onih” gudura sam. Preko Crnog Vrha crni dan se na kraju završio za mene sa zaostatkom od 50min iza pobednika. Od trke je ostala samo linija na kojoj je nekada bio cilj i jedan dežurni sudija.

Dan5: Svrljig – Niš / Hronometar (33 km)
Transfer do Svrljiga i težak individualni hronometar, ali samo za one koji znaju da se muče na takvoj vožnji. Za mene uslovni dan odmora. Gazile su se i tada pedale ali ne onako kako bi trebalo. Treći od pozadi nije loše s’obzirom da nikad nisam vozio tako nešto. Mijajlo iz Čačka je vrhunski odvezao tog dana i završio u prvih 30, što je za tadašnju konkurenciju i stazu bio ekstra rezultat. Prva doping kontrola i ceduljica lično za mene u Nišu.

Dan6: Niš – Jagodina (107 km)
Sad znam šta znači kratka i ravna etapa na ovakvim trkama ali tada nisam imao pojma. Neverovatna brzina po auto-putu i držanje grupe na koncu celog dana. Posle linije pao sam na travu u parku pored jagodinskih silosa kod popularnog “čiče” i pola sata nisam znao gde sam. Neverovatna brzina i neverovatna želja za ostajanjem u grupi.

Dan7: Jagodina – Beograd (140 km)
Sve je rešeno. Svi miruju dok grupa zviždi na auto-putu i pršte defekti od mnogobrojnih rupa. Uzdah pri prolasku svake crne mrlje pored točkova. Prošao sam bez defekta na toj etapi. Izleće se na velikoj i uz begaljičko brdo i uz Titov gaj pa na mostarsku petlju i zamršen cilj kod BIP-a, poslednje pivare na ovom putešestviju.

21. XI Etapa 1a: Beograd – Čelarevo (116 km)
1. KRUZIC Andrej – 2h07’41”
2. KARSNICKI Robert
3. ADAMSSON Stefan

21. IX Etapa 1b: Čelarevo – Apatin (93 km)
1. KEJVAL Miloslav – 2h02’16”
2. KEJVAL Lubomir
3. DITE Radek

22.IX Etapa 2: Apatin – Zrenjanin (203 km)
1. ADAMSSON Stefan – 4h50’03”
2. KEJVAL Lubomir
3. LEWANDOWSKI Marcin

23.IX Etapa 3: Zrenjanin – Pančevo (162 km)
1. BILAS Igor – 3h49’57”
2. ECKERT Timo + 03″
3. TESAR Lubor + 02’52”

24.IX Etapa 4: Beograd – Zaječar (235 km)
1. SEDUN Dimitri NAR 5h43’21”
2. NAGY Robert + 01’26”
3. KRUZIC Jan +01’26”

25.IX Etapa 5: Svrljig – Niš I.T.T. (33 km)
1. CARLSTRÖM Kjell – 39’44”
2. SLOBODNIK Ondrej + 19″
3. DVORSCIK Milan NAR +01’20”

26.IX Etapa 6: Niš – Jagodina (107 km)
1. TESAR Lubor – 1h51’08”
2. JEZOWSKI Krzysztof
3. LEWANDOWSKI Marcin

Etapa 7: Jagodina – Beograd (140 km)
1. NAGY Robert – 3h17’11”
2. HEINIKAINEN Jukka
3. KAPIDURA Dariusz

GENERALNI PLASMAN:
1. CARLSTRÖM Kjell    24h25’26”
2. SLOBODNIK Ondrej +20″
3. DVORSCIK Milan +01’21”
4. SEDUN Dimitri +02’27”
5. HEINIKAINEN Jukka + 02’57”
6. KRUZIC Jan +03’47”
7. REBIEWSKI Jaroslaw +03’50”
8. MILENKOVIĆ Aleksandar +04’19”
9. VALACH Jan +04’36”
10. CEREPAN Martin +04’41”

Trku kroz Srbiju iz 2000 pogledajte OVDE

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

1 thought on “Trka kroz Srbiju 1999. Siroma’ uranijum i pivo

  1. MIlka says:

    Bravo Djole odlicno si prepricao ovu trku….kako smo se mucili kao jude ,najteze je bilo na Crnom vrhu koliko se secam pola nasih je odustalo,Brkec je cak i suzu pustio xexe…

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *