Trka kroz Srbiju 2001. Sneg u junu, kad mu vreme nije

Pin It
Miholjević u zelenoj majici, Ranko sa tablom i Đ.P. na liniji u providnom šuškavcu

Odbrojavanje je počelo. Trka Kroz Srbiju kreće narednog ponedeljka iz Rume. Prisetićemo u narednim danima do početka trke, kako su izgledala njena prethodna izdanja. Rubrika bi se mogla nazvati i iz mog dnevnika pošto je ovo siže onog čega se sećam.

Godina 2001
Posle katastrofalne sezone 2000. nešto je moralo da se menja. Prvo odnos prema sportu, onda bicikl a zatim još jedamput klub. Poteglo se za svim mogućim kasicama prasicama i rodbinom sa svih strana da se izdvoji podebela suma za bicikl koji je Nikačević vozio u Italiji. Extreme bajk, ekstra motivacija i vožnja bez pritiska u za mene najboljem klubu. BK Šid je bio pravo otkrovenje. Odlični rezultati na domaćim trkama su bili dobra preporuka da vozim i međunarodne trke kao pozajmljen vozač u Milicionaru. Na trci Beograd-Bratislava-Budimpešta-Beč sa svakom etapom od po 200 i kusur kilometara se bukvalno letelo, a nakon nje usledila je i Trka kroz Srbiju, na kojoj je trebalo da učestvuju i Gajčić i Nikačević koji su vozili u italijanskim ekipama.

Na ibarskoj magistrali, na putu ka Beogradu dan pre početka trke Nikačević je, zbog automobila koji mu je išao u susret i pti tom preticao kolonu na punoj liniji, izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo u 15m duboku provaliju, gde je povredio leđa. Nikačević ispada sa trke, a dve godine kasnije ta povreda ga je koštala i prekida profesionalne karijere.

Dan 1: Beograd – Banja Koviljača (175km)
Startujem trku ponovo kao pozajmljen vozač ali sada u Spartaku iz Subotice. Trka je krenula mirno starim putem za Novi Sad i starim putem preko Fruške Gore put Šapca i Loznice. Ne znam kako ali Dača i Bili su uspeli da najstrmijem delu brda padnu tačno ispred mene, taman kad su krenuli prvi skokovi. Jurnjava po drndavom grebenu Fruške Gore na velikoj šajbni ne bih li uhvatio grupu. Osamdeset na sat ka Irigu gde jedva hvatam priključak. Izdužena grupa koja vijuga na pravcu ka Rumi dok svi pokušavaju da odu u beg. Vozim se na zadnjoj poziciji. Šuki je ispred mene, a na našim trkama sam uvek držao njegov točak, ne samo zbog zavetrine već i zbog toga što se veoma iskusno vozi u grupi. Nije to bilo mesto za mene pa prolazim napred dok nisam otpao. Skokovi na sve strane pa i ja u jednom od njih okušavam svoju sreću. Prati me ćelavi Ukrajinac Varvaruk iz hrvatske ekipe Kamen Pazin. Znam da je odličan vozač, i menja me “do daske”. Odlazimo. Tome se baš i nisam nadao. U sledećih par kilometara do nas dolaze: Valah i Kovač iz Dukle, Stare i Miholjević iz Save, Gajčić i Furlan iz Alesia, i Stević koji je tada vozio u Italiji. Dok jedva na 60 na sat prolazim kroz smenu, sve mi polako biva jasno. Ovo je dobitna kombinacija, ovo se ne hvata. Sad žalim što nisam više trenirao, a do Šapca već imamo 5min. Po paklenoj vrućini lete kilometri i prolazni ciljevi. Znam da će biti skokova jer svi imaju po jednog svog vozača, a gde bi drugo skakali nego po deonicama kocke između Šapca i Loznice. Držim se u grupi kao jo-jo i na poslednjoj deonici kocke (kojih sada više nema) otpadam. Glavna grupa me hvata na 3km do cilja i umesto da budem u prvih deset, sada sam 55-ti u generalnom, a prava brda tek dolaze.

Dan 2: Banja Koviljača – Čačak (182km)
Posle velikog razočarenja i neprospavane noći na kišnoj drugoj etapi nije imalo šanse da se preko Divčibara držim u prvoj grupi. U Čačku Gajčić i Brković se penju na postolje posle još jedne pobede odličnog sprintera Anđela Furlana, dok ja dolazim u nekoj “petoj” grupi.

Dan 3: Čačak-Novi Pazar (170km)
Te godine se išlo u obilazak manastira a prvi poznatiji nas je dočekao u Novom Pazaru. Start u Čačku kod pruge i bukvalno sa linije cilja na planinu Jelicu. Hladno vreme i crni oblaci svuda okolo. Dobro poznajem taj uspon a i spust. Do vrha brda se sve rasturilo, a u Guči hvatam glavnu grupu. Još jedan uspon je pre Ivanjice, a onda sledi surovi Javor. U Ivanjici kreće kiša a na drumovima oko Sjenice i sneg. Na spustu, ili bolje rečeno toboganu, sa sjeničke visoravni ka Novom Pazaru mi se dogodilo da sam prvi put od hladnoće plakao na biciklu. Pakleno težak dan koji nikada neću zaboraviti. Došao sam u drugoj grupi na 33. poziciji. Gajčić pobeđuje i oblači žutu majicu koju ne skida do kraja trke.

Dan 4 / dve polu-etape
4a: Sopoćani-Studenica (76km) 4b: Studenica Žiča (64km)
Posle još jedne neprospavane noći u novim konacima manastira Sopoćani, gde nije bilo tople vode, ujutru me dočekuje temperatura od 39 stepeni. Trka se vozi nema odustajanja. Ide mi u prilog odmor u Studenici gde nekako završavam prvu polu-etapu. Uveče na drugoj polu-etapi zbog velike brzine begunaca, drugu tj. kompletnu glavnu grupu, u kojoj i ja dolazim, hvata rampa. Sudije naravno gledaju svima kroz prste jer ko bi vozio trku kad bi 2/3 grupe poslali kući.

Dan 5: Ljubostinja – Oplenac (164km)
Stević u Topoli dolazi do odličnog rezultata, a ja bolestan i razočaran završavam trku na poslednjoj poziciji u generalnom plasmanu. Ali ovog puta sam uspeo i da se trkam i da dođem do cilja.

2/VI     Etapa 1 : Beograd – Banja Koviljača (175 km)
1. FURLAN Angelo 4h16’33”
2. GAJIČIĆ Saša
3. VALACH Jan            –

3/VI    Etapa 2 : Banja Koviljača – Čačak (182 km)
1. FURLAN Angelo 4h39’29”
2. BRKOVIC Mico         –
3. GAJIČIĆ Saša

4/VI    Etapa 3 : Čačak – Novi Pazar (170 km)
1. GAJIČIĆ Saša 4h26’50”
2. MIHOLJEVIC Hrvoje +05’38”
3. RNJAKOVIĆ Mikoš +05’38”
4. STARE Matej   +05’38”
5. VARVARUK Anatoliy   +07’45”

5/VI     Etapa 4a : Sopoćani – Studenica (76 km)
1. SILAR Uros 1h50’06”
2. GAJIČIĆ Saša 14″
3. MALEKI MIZAN Hassan 16″

5/VI     Etapa 4b : Studenica – Žiča (64 km)
1. ZEPIC Marco 1h18’44”
2. MALEKI MIZAN Hassan 03″
3. FURLAN Angelo 03″
4. BRKOVIĆ Mićo 03″

6/VI     Etapa 5 : Ljubostinja – Oplenac (164 km)
1. MEGLIC Anton 4h11’07”
2. PETROV Danail Andonov 02″
3. MIZBANI IRANAGH Ghader 05″
4. MIHOLJEVIĆ Hrvoje 05″
5. STEVIĆ Ivan 05″

 

GENERALNI PLASMAN
1. GAJIČIĆ Saša                   20h42’36”
2. MIHOLJEVIĆ Hrvoje       +06’03”
3. STARE Matej                     +06’12”
4. FURLAN Angelo              +09’48”
5. SILAR Uroš                        +10’25”
6. BRKOVIĆ Mićo                 + 10’38”
7. ZEPIC Marco                     + 14’06”
8. KRAVTCHENKO Vadim    +14’14”
9. PETROV Danail Andonov +14’49”
10. KNAPP Andreas               +14’58”

Trku kroz Srbiju iz 2000. godine pogledajte OVDE

Trku kroz Srbiju iz 1999. godine pogledajte OVDE

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

2 thoughts on “Trka kroz Srbiju 2001. Sneg u junu, kad mu vreme nije

  1. damir says:

    svaka cast za pisanje dozivljaja sa trke kroz srbiju, zaista ih je zanimljivo citati

    Reply
    1. BiciSvet says:

      Hvala hvala. Prisećamo se starih dana 🙂 ima tu još more događaja koje bi trebalo prikupiti od drugih ljudi koji su delili drumove tada rame uz rame ali to ostaje kao neki novi zadatak 🙂

      Reply

Leave a Reply