Aleksandar Vinokurov
16. septembar 1973
Aleksandar Nikolajevič Vinokurov rođen je u Petropavlovsku – Kazahstan – tada republika USSR-a
Sezona 1986
Vinokurov je učenik na sportskoj akademiji u Almati, najvećem gradu u Kazahstanu. Biciklizmom je počeo da se bavi dve godine pre toga nakon nekoliko godina treniranja košarke i rvanja.
23. jul 1993
Po prvi put se ime Vinokurova pominje u Evropskom rankingu. Drugi je na amaterskoj trci oko Belgije - „Tour of Belgium“. Dva meseca kasnije penje se i na podijum „Regio Tour“
22. mart 1997
Vinokurov prelazi u amaterski tim EC Saint-Etienne (Francuska druga divizija). Te godine pobeđuje 9 trka i završava kao drugoplasirani u francuskom kupu
12. septembar 1997
Tri meseca nakon potpisivanja svog prvog profesionalnog ugovora za 1998-99 Vinokurov stažira u ekipi Casino na trci oko Poljske, na kojoj dolazi do druge pozicije na etapi do Zberga.
13. jun 1999
Vino pobeđuje „Dauphine Libere“. Pobeđen na hronometru na Ventou, Vinokurov vreme nadohnađuje na etapi do „Plane Joux“ rasturivši US Postal tim na čelu sa Armstrongom i Džonatanom Votersom kao njegovim glavnim pomoćnikom.
15. jul 1999
Na svom prvom Turu Vinokurov je treći na etapi do „Saint Etienn-a“. Osvaja i četvrtu poziciju u Pou nakon Aspena, Turmalea, i Aubiska. Treći je na individualnom hronometru od 57km u „Futurescope“. Završava Tur na 35 poziciji u generalnom.
19. septembar 2000
Vinokurov za malo ostaje bez najvećeg Kazahstanskog cilja: Drugi je iza Jana Ulriha na olimpijskim igrama u Sidneju, sa kompletnim Telekom podijumom uz Klodena kao trećeplasiranog.
17. mart 2002
Pobeđuje Pariz-Nicu ostavljajući Lorana Žalabera iza sebe. Tri meseca kasnije nezgodno pada na trci oko Švajcarske i ne može da vozi Tur te godine.
16. mart 2003
Drugi trijumf na Pariz-Nica trci je veoma bolan za Vinokurova. Njegov zemljak Andrej Kivilev nastradao je na trci. Od tog trenutka smrt najboljeg prijatelja Vinokurova prati i proganja kroz čitavu karijeru.
20. april 2003
Prvi klasik za Vinokurova: Amstel Gold i prvo pobeda na trci svetskog kupa. Otišao je na 5km do cilja iznenadivši konkurente Lensa Armstronga i Mihaela Bogerda
24. april 2005
Vinokurov sprinta Jensa Fohta, svog saputnika u begu poslednjih 50km jedne od najprestižnijih trka: Liege-Bastogne-Liege
24. jul 2005
Bez slobode u T-mobile timu u borbi za generalni plasman Vinokurov pobeđuje etapu broj 11, a nakon toga u izlivu besa pokazuje svoju snagu pobedom i na jelisejskim poljima
2. jun 2006
Deset dana nakon eksplozije operacije Puerto španski tim Libery Seguros predvođen Vinokurovim i uz pomoć državnih fondova Kazahstana postaje tim ASTANA.
30. jun 2006
Ekipa ne vozi Tur. Timu je dozvoljeno da vozi Tur od strane CAS (Court of Arbitration in Sport) ali po pravilima ASO (organizatori Tura) Vino nema dovoljno timskih vozača, jJer je petorica imenovana u operaciji Puerto.
17. septembar 2006
Vinokurov pobeđuje svoj prvi Grand Tur – Vuelta a Espana. Uz veliku pomoć Kašeškina lidersku (zlatnu) majicu od Valverdea preuzima na etapi broj 17 do Grenade.
24. jul 2007
Vino je izbačen sa Tura u Pau posle pozitivnog doping testa na transfuziju krvi nakon svoje pobede na individualnom hronometru tri dana pre. Suspendovan je od strane Astana tima.
6. decembar 2007
Kazahstanska federacija suspenduje Vinokurova na godinu dana, od dana pozitivnog doping testa. UCI ulaže žalbu i zahteva dve godine suspenzije da Vinokurov ne bi vozio na Olimpijadi. Vino odlučuje da završi sportsku karijeru.
11. avgust 2009
Posle dvogodišnje pauze Vinokurov se vraća, i u nacionalnom timu pobeđuje hronometar na trci „Tour de l'Ain“. Vozi Vueltu za Astanu i osmi je na svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar, i sedmi na trci Lombardije.
17. jul 2010
Vinokurov je pobedio po drugi put na prestižnom klasiku Liege-Bastogne-Liege u aprilu i trijumfuje na etapi broj 13 na Turu u revelu
10. jul 2011
Vinokurov doživljava pad na devetoj etapi Tura gde lomi butnu kost i karlicu - pad Vinokurova pogledajte OVDE
