Istarsko proljeće – Umag prolog 2km

Pin It

Na svakoj trci na kojoj srpski biciklistio startuju u vožnji na hronometar – ništa novo: plasmani su u donjem domu.

Razlozi su nedostatak skupih bicikala i opreme, ali i činjenica da se ovoj disciplini malo poklanja pažnja kod nas. Možda će biti bolje narednih godina jer UCI planra vraćanje na program Svetskih šamionata discipline ekipni hronometar na 100 km i moraće  i klubovi da više rade jer će se voziti i na državnom prvenstvu.

U etapnoj trci kategorije 2.2 “Istarsko proljeće” koja je prilogom u vožnji na hronometar počela u Umagu na stazi od 2km, bolje plasmane, u sredini liste učesnika ostvarili su samo članovi “Manisaspor” tima Stević i Kasa.

– Učestvuje  rekordan broj 35 ekipa sa 200 vozača na stazi od oko 470 km u tri etape! Dva tima, iz Poljke i Češke su primljene naknadno ali sa po četiri vozača – kaže selektor Radiša Čubrić.- Prošli smo u prologu onako kao smo se i nadali, ali mislim da u etapama možemo da se “trkamo” sa ovim konkurentima bez obzira što imaju više kilometara u nogama sa priprema. U prvoj etapi u petak imaćemo pravi test na stazi od hotela Dijamant do Labina od 159 km.

ETAPE
Prolog  – 15 Mart : Umag ITT, 2.00 km – KOMPLETNI REZULTATI

Etapa: 1 – 16 Mart : Hotel Diamont – Labin, 159 km
Etapa: 2 – 17 Mart : Vrsar – Motovun, 157 km
Etapa: 3 – 18 Mart : Pazin – Umag, 169 km

U reprezentaciju Srbije su dvojica olimpijskih kandidata iz kragujevačkog  Radničkog Žolt Der i Esad Hasanović, Nikola Kozomara iz Partizana,  još jedan biciklista Radničkog Nebojša Jovanović i dvojica vozača Metalca Marko Stanković i Miloš Stojanović. U stručnom timu je i mehaničar Boža Jovanović.

Rezultati
UMAG – PROLOG 2km 

1.   SLIK Ivar                  RB3               02’27”
2.  VAN POPPEL Danny    RB3
3.  KUMP Marko               ADR              01″
4.  MEZGEC Luka             SAK               02″
5.   ARNDT Nikias           LKT               02″
6.  EIDSHEIM Filip         OHR              03″
7.  PUTT Tanner             BHD              04″
8.  STIMULAK Klemen     RAR              04″
9.  FURDI Blaz              TIR                04″
10.KØRNER Max Emil         KRA              04″

Kasa je bio 52. sa devet sekundi zaostatka, Stević 64. sa 10 sekundi slabijim vremenom, a ostali srpski biciklisti su imali ove plasmane:
133. Der + 15 sek
148. Stanković + 17 sek
163. Hasanović + 19 sek
168. Kozomara + 20 sek
176. Jovanović + 21 sek
191. Stojanović + 26 sek

Nagradni fond je preko 9.000 evra, pobedniku u etapi pripašće 723 evra a u generalnom plasmanu 1.258 evra.

 (BiciSvet.com/BranimirVasić)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

15 thoughts on “Istarsko proljeće – Umag prolog 2km

  1. ritte says:

    Pa ako je besmisleno, onda neka se BSS učlani u Turističku organizaciju Srbije, a klubovi preregistruju u ciklo-turistička udruženja.
    To je sigurno održiv model, jer to što vi radite je imitacija takmičarskog sporta.
    Možete samo međusobno da se takmičite.

    Reply
    1. goran says:

      Rekoh da nema smisla dalje nastavljati.
      Bila je, koliko onomad, profi ekipa Partizana, koja je učestvovala na mnogim jakim trkama i imala rezultate. Pitaj Banoviće što se ekipa rasformirala.
      A da Gile voza, stvarno voza. Posebno je navozao ovu dvojicu što ih ubaci u Hinkepijevu ekipu.

      Reply
      1. ritte says:

        Pa zašto nastavljaš?

        Raspitaj se kakav dogovor momci imaju sa Čubrićem, kada ga već toliko voliš.
        Nemam više snage da ti crtam šta je čiji posao i kako ga ko zloupotrebljava. A vidim i da ne vredi.

        Blago njima kada se takvi kao ti bave cikloturizmom u ovoj zemlji. Vozaće vas 100 godina.

        Reply
  2. ritte says:

    Nisam ni sumnjao da nisi ti taj koji je izmislio poređenje. Nije mi prvi put da ga čujem.
    Ali ako ga već koristiš treba da budeš svestan da je uvredljivo.

    Drugo, nisam ni pomenuo da si rekreativac. To si pogrešno protumačio. Govorio sam o tome da rekreativac nema OBAVEZU da se sportom koji voli bavi onako kako to čine profesionalci. Profesionalci imaju obavezu da posao koji rade, rade na određenom nivou kvaliteta. To nije toliko važno za one koji sede u foteljama, ali za one koji proizvode (voze) to je presudno važno.
    A pošto vidim da ti je zapalo to o rekreativcima za oko, izgleda da si jedan od onih iz fotelje.
    Što se ulaganja tiče, država Srbija u sport ulaže ubedljivo najviše od svih u regionu. Zato i pominjem ljude iz biciklizma u OKS-u, jer iz te pozicije imaju sigurniji pristup tim sredstvima i, što je važnije, kontaktima koji mogu unaprediti stanje u biciklizmu.
    Kada govorimo o “volšebnoj lovi”, mora da se zna kolika je to lova? Da li je to lova veća od mesečnih troškova jednog košarkaškog, rukometnog, vaterpolo ili odbojkaškog kluba iz sredine tabele? Siguran sam da nije, i to ne znači da odgovor na ovu primedbu treba da bude: “Eto, jadni mi, sponzori u basketu za mesec dana potroše koliko mi za godinu.”, nego da nađete modalitet saradnje sa ulagačima od kog će i oni imati koristi.
    Pa ima valjda neki ekonomista među vama biciklistima ili su samo priučeni manipulatori i mufljuzi u opticaju.

    Koliko je lako tuđe mišljenje diskreditovati potcenjivanjem, toliko je teško suočiti se sa svojom nesposobnošću… Đokice.

    Reply
    1. goran says:

      Ja bih rekao da si ti pun nekog gneva, pa mi nisi ni odgovorio na pitanje: u kojoj državi ti živiš? Uopšte ne boli reći: “Nađite sponzore!” Pa zar misliš da to niko ne radi? A odakle ovi Salcano bicikli? Sponzorstvo se čupa neviđenom mukom, treba nekoga kome ne padaju pečene ševe ubediti da svoj novac treba da investira baš u to. A kad toga nema, onda ništa drugo, nego osloniti se na sopstvene snage. Gde bi Nole danas bio, da su čekali da mu savez sve obezbedi. Ili Aleksa Veličković, da ga otac nije sponzorisao, da dođe u situaciju da upadne u ozbiljnu ekipu.
      A tebi je Gile lepo rekao da pomogneš, ako već znaš kako. Ovako, ispada da si ti jedini foteljaš.

      Reply
      1. ritte says:

        Na pitanje: “U kojoj državi ti živiš?”, odgovorio sam da živim u državi koja izdvaja najviše novca za sport.
        Neprikladno je porediti tenis i biciklizam. Primer Veličkovića ima malo više smisla, ali zašto je biciklizam onda organizovan kroz klubove? Zašto su klubovi pravni subjekti, sa odgovornim licima u njima, ako sve treba prepustiti individualnoj inicijativi.
        Čubrića bolje da ne pominješ. Voza vas sa svojim pričama, a masti se za svoj račun.
        Pre nego što ja budem mogao da vam pomognem, treba da nabavite bicikle, da trenirate momke tako da budu sposobni bar da završe trku u jakoj konkurenciji.
        Sve po redu. Ne može fasada da se udari na neozidanu kuću.

        Reply
        1. goran says:

          Znaš šta, šamaranje u svilenim rukavicama ničemu ne vodi. Ako već o nečemu razgovaramo, treba sve da bude na stolu.
          Zato, predlažem da obustavimo svaku dalju priču.

          Reply
          1. ritte says:

            Slažem se da je svaka dalja priča besmislena, ali ne zato što neko nešto krije ispod stola.
            Ne mogu da završim ovu diskusiju tek tako.
            Kada sam u dijalogu sa Čubrićem pomenuo model nalik Astani (a sada i GreenEdge-u) i ljude koji imaju novac u ovoj zemlji, čovek odgovorio u stilu: “On će meni da kaže… K’o da mi to ne znamo.” Pa dobro, možda znate, al’ ne umete. A i sa takvim stavom, “on će meni…”, možete samo šamare i da dobijete kao odgovor.
            Nije poenta da vas opet kritikujem, suština je da se shvati ekonomski model za jednu biciklističku ekipu. Pejković to stalno pominje u svojim komentarima tokom trka.
            Cena reklamnog prostora treba da bude vrednost koju jedan biciklistički tim nudi sponzoru. I ne samo bukvalno shvaćen reklamni prostor na dresu, nego i u medijima kao sekunda na TV-u ili radiju, ili kao rečenica u novinskom izveštaju itd.. A taj reklamni prostor sponzor ne kupuje po tržišnoj ceni, dobija ga besplatno putem prisustva biciklista u tim medijima.
            To je baza modela. Dalje treba da ide feasibility studija – gde to jedan biciklistički klub može da obezbedi reklamni prostor (koje trke i mediji) i kom sponzoru je taj prostor zanimljiv (koje tržište i ciljna grupa). Zatim cost – benefit analiza – šta treba biciklističkom timu da bi vozio te trke (prvenstveno koji vozači i osoblje, jer oni obavezno ulaze u trošak, dok oprema može da se obezbedi i sekundarnim sponzorskim ugovorima) i koliku korist sponzor može da ima od tog ulaganja (prvenstveno kroz reklamu, a često i putem raznih olakšica i poslovnih prilika u širem poslovnom okruženju).
            Sve ovo ne radi se tek tako. Jasno je da sportisti treba da budu što bolji, ali i sponzor treba da zna kako na pravi način da predstavi svoje ulaganje (jedno je ako to zavede pod finansiranje, a sasvim drugo ako upiše pod troškove reklame). Ozbiljan biznis je u pitanju. Možda i ozbiljniji od sportskih zahteva.
            Ali da bi to funkcionisalo klubovi ne mogu da se zovu Partizan, Radnički, Metalac… Pored takvih imena i Mercedes izgleda loše. Oni mogu (i treba) da ostanu razvojna baza sporta i da rade kao do sada (finansiranje preko Saveza, lokalnih samouprava, kao sekcije profi timova). Sve što klub treba da uradi je da obezbedi sportsku licencu. Da komunicira sa nadležnim sportskim udruženjima. Klub raspolaže pravom pristupa sportskom događaju i obezbeđuje adekvatnu radnu snagu. Sve ostalo dobija sponzor.
            To je, ustvari, jedno hibridno preduzeće.
            Jasno je da ovaj model nije najpodesniji za lokalni nivo zbog minusa koji bi generisao u bilansu. Ali nije u potpunosti ni neprikladan, dobar ekonomista našao bi način da bude u plusu. Na lokalu sve funkcioniše i ovako kako funkcioniše, pa ovakav model nije neophodan.
            Ali mi i ne govorimo o lokalu, govorimo o koraku napred. Zanima nas da u budućnosti gledamo bar 5 vozača na Touru ili svetskom, a za to bi bilo najbolje da postoji domaći profi tim.
            Siguran sam da sve ovo znate, ali vam ne uspeva da složite kockice.
            Za početak obezbedite dobru radnu snagu, uočljiv reklamni pano, to je posao sportskog sektora. A i dobroj radnoj snazi nije neophodan domaći tim, naći će posao i bez protekcije.
            Opremu koja vam nedostaje možete da nabavite ako uskratite put na svetsko nekolicini funkcionera, odreknete se meksičke ekskurzije i po zaslugama (tabela Lige) podelite tu opremu, kada je več potrebno zadrugarstvo.
            Da bi se počelo neophodno je odreći se nečega. Najbezbolnije je odreći se nepotrebnog luksuza.
            I mora stručno da se radi. Bez kuknjave i opravdanja.

  3. goran says:

    Hronometarski bicikl, pa još dobar, ipak je privilegija bogatijih ekipa, jer ne služi ničemu drugom već samo toj disciplini (u normalnoj vožnji se ponaša kao da voziš tablu lima, što se najbolje vidi u oštrijim krivinama), a potrebno je na trke vući i tu garnituru, što samo po sebi podiže troškove. Znajući kakva je kod nas situacija, sumnjam da će klubovi moći tu nešto da urade. Možda će u državnom timu biti nešto drugačije, ako se SALCANO “odreši”.

    Reply
    1. ritte says:

      Hrono bicikli nisu više nikakva privilegija. To je samo priča kojom se opravdavaju skromni rezultati.
      Zamislite da se sredstva sa tradicionalne meksičke ekskurzije preusmere za nabavku opreme… Pa ne bi bilo zgodno. Ne bi više imali čime da pravdaju rezultate.
      A i opravdanje da služi samo toj disciplini je besmisleno. Pa i to je deo biciklizma, deo njihovog posla.
      Da li policija ne treba da raspolaže pancirima, jer se koriste SAMO u situacijama životne ugroženosti? Ili doktori defibrilator jer služi SAMO u slučajevima oživljavanja?
      Ti koji pričaju te priče o oskudici i neekonomičnosti se igraju profesionalizma. Oni su profesionalci u tome i zloupotrebljavaju sve privilegije takvog statusa, a vozače tretiraju kao amatere.
      Ne treba padati na njihove folove i tolerisati njihova opravdanja.

      Reply
      1. goran says:

        Pa sad, mišljenje je kao dupe, svako ga ima!
        Eto recimo, mada ranije, Slovenci i Šveđani su u skijanju osnivali ski klubove koji su radili uglavnom slalom i veleslalom, jer su za to imali para, pa su u tome imali vrhunske rezultate.
        Eto, Žolt je prošle godine bio prvak u hronometru na pozajmljenom hrono biciklu i to momka iz KG koji se i ne bavi takmičenjem.
        Ja hteo da napakujem jedan. Košta, nemo’ se lažemo! Samo par točkova koje sam merkao iz Slovenije ZIPP 1080 prednji i SUB 9 zadnji, polovni, bili su 2000 evra. A gde je ostalo?
        Činjenica je da ako sponzori ne daju to sokoćalo, malo, čak niko, od klubova nema para da to kupi. A ako ne vežbaš u klubu, teško da ćeš da postaneš hronometraš na nekim specijalnim pripremama (koje, da se razumemo, takođe koštaju)

        Reply
        1. ritte says:

          Ako nisi sposoban argumentovano da diskutuješ, priproste dosetke ti ne mogu pomoći.

          Sasvim je normalno da rekreativac ne može sebi da priušti hrono mašinu. To je samo njegova pasija i u životu ima prečih stvari od toga.
          Ali oni koji se bave time, koje (između ostalih) finansira i država i sede u komisijama OKS-a, morali bi odgovorno da se ophode prema svom poslu i obezbede sva potrebna sredstva za rad i napredak svojih vozača.
          Par hiljada evra za jednog rekreativca je svakako mnogo, ali za klub i Savez to ne bi trebalo da predstavlja ništa.
          I zbog budžeta, ali i zbog svrhe njihovog potojanja.

          Koliko je njih u Umagu vozilo prolog na regularnim drumskim biciklima… Koliko ih nije imalo hrono bicikle? Čisto zbog priče o privilegiji i luksuzu pitam, a dobro će doći i kao ilustracja ozbiljnosti klupskih rukovodstava u Srbiji.

          Nije svako mišljenje kao dupe, neko vredi više, a tvoje ni toliko.

          Reply
          1. goran says:

            Prijatelju, u kojoj li državi ti živiš? I otkud ti znaš da li sam ja rekreativac i zašto sam hteo da pakujem TT? I o kom ti i čijem ulaganju pričaš? Pa bilo je dovoljno da se pojavi lik i samo mahne sa kojom stotinom evra, da se sve što iole vredi od biciklista u ovoj državi skupi tu. Kad se kriza para manifestuje i u onim sportovima gde je para bilo uvek i mnogo više, šta pričati o biciklizmu koji je uvek bio sirotinjski sport i na samim marginama. I sad će odjednom da se pojavi neko i da ljuljne neku volšebnu lovu, pa će na drumu da se pojavi bar desetak srpskih ekipa sa kapljastim kacigama i lakiranim kombinezonima u ljutoj TTT formaciji. To nema ni u SF filmovima.
            A ono poređenje za mišljenje nisam ja izmislio, već neko mnogo duhovitiji i genijalniji, a učinilo mi se zaista sjajnim za ono kako mali Perica zamišlja ceđenje vode iz suve drenovine.

    2. goran says:

      Rekoh da je besmisleno dalje razgovarati o navedenoj temi koja je zaista sama suština bavljenja ovim sportom u takmičarskom smislu na način na koji smo to počeli ovde i ovako, a poslednjim postom si me u to sasvim i uverio.

      Reply

Leave a Reply to ritte Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *