Intervju – Johan Brujnel

Pin It

Ove godine bićete na čelu impresivnog tima koji predvode braća Šlek, Kanćelara i Kluden. Kako se osećate povodom toga?
Nekoliko komplikovanih meseci je za nama, i sada, kada pogledam rezultat našeg rada, mogu samo da kažem da je teško zamisliti voditi bolji tim od ovoga. Tokom svoje karijere vodio sam nekoliko izuzetno jakih timova – US Postal, Discovery Channel i Astana, ali ovaj je drugačiji.

U čemu je razlika?
U ciljevima. Svi timovi koje sam vodio do sada imali su samo jedan konkretan cilj. Sve je bilo usmereno samo na jednog vozača i jednu trku. Naša jedina misija je bila da Armstrong, a kasnije Kontador dođu u Pariz noseći žutu majicu. I sada će naše ambicije biti usmerene na Tur, ali takođe računamo na mnoge druge vozače koji će biti protagonisti tokom cele sezone.

Zar Johan Brujnel misli i na nešto što nije Tur?
Naravno. Velika motivacija za mene ove godine je što konačno imam biciklistu za klasike -Kanćelaru. Tokom prethodnih sezona, timovi koje sam vodio su imali dobre rezultate, ali nikada nisam osvojio neki od velikih prolećnih klasika. Među svojim rezultatima nemam ni jedan od pet Monumenata i za mene će biti veliko olakšanje ukoliko uspemo da dođemo do pobede na jednom od njih.

 Vaše ambicije sada su usmerene i na druge trke. Da li to znači da Vas je osvajanje Tura pomalo umorilo?
Ne. Naravno da nije. U biciklizmu ne postoji ništa veće od TDF-a. Istina je da imam mnogo pobeda na ovoj trci, ali svaka je posebna. Ne postoji ništa što se može porediti sa osvajanjem Tura.

Šta Vas, pored toliko uspeha, motiviše? Statistika, rekordi, deseti trijumf?
Deseti, da, možda… Ali, iznad svega, osvojiti ga ponovo i to sa trećim vozačem.

Mislite, naravno, na Endija?
Trebalo bi da to bude on. Zbog mladosti, rezultata, kvaliteta… Međutim, Frenk je bio treći prošle godine, poseduje kvalitet i niko ne sumnja da i on može doći do pobede. Takođe, računamo i na Kludena. Imamo više opcija, ali Endi je logičan izbor.

Ukoliko isključimo pobedu koja mu je pripala posle sankcije Kontadora, Endi do sada nije uspeo da dođe do trijumfa u Parizu. Šta mu je nedostajlo?
Nedostajala mu je zrelost, jer talenat očigledno poseduje. Ne možete biti tri puta drugi na Turu i jednom na Điru ukoliko ne posedujete talenat. I dalje je mlad. Pokazao je da ima talenat, ali je naišao na Kontadora.

Da li tri druga mesta na Turu ukazuju na stagnaciju na neki način?
Ne verujem. Endi se i dalje razvija kao vozač. Sazreva, i kroz taj proces uči kako da dođe do pobede na Turu. Biciklista mora da nauči da sluša svoje telo kako bi mogao da analizira šta se dešava. To je ono na čemu sada radimo, a od njega zavisi kako će to sprovesti u delo.

Endi je otkrio da je Tur na neki način njegova opsesija. Da li je to prednost ili mana?
Mislim da je to dobra stvar. Lens i Alberto su uvek bili takvi. Takav način razmišljanja ih je terao da uvek daju 110% sebe – da dostignu maksimum kako bi osvojili Tur. Problem se javlja ukoliko si opsednut pobedom, a u isto vreme se plašiš da ćeš biti drugi.

Da li radite sa Endijem na neki specijalni način?
Pokušavamo da promenimo neke stvari, ali nema mnogo mesta za poboljšanje. Da ima, to bi značilo da Endi može da osvoji Tur sa deset minuta razlike.

Na čemu najviše radite?
Menjamo neke stvari, ali iznad svega pokušavamo da promenimo njegov način razmišljanja. Tu pre svega mislim na sam pristup sezoni, odnosno, na koji način raditi, kako bi se na cilj, u ovom slučaju TDF, došlo u najboljoj formi. Ne mogu da postignem da Endi bude kao Armstrong ili Kontador. Njih dvojica su bili vrlo slični u svom načinu razmišljanja i psihičkoj snazi. Endi, ali i Frenk su drugačiji. Bila bi greška na njima primeniti isti metod, jer se nečija ličnost ne može promeniti.

Šta to izdvaja Endija u odnosu na Alberta i Lensa?
Sva trojica su različiti. Ono što mi privlači najviše pažnje kod Endija jeste njegov talenat. On je stvoren za uspone, napade na usponima i tronedeljne trke, gde su forma i oporavak od funadamentalnog značaja. Kontador je veoma talentovan, ali je i njegov način rada vrlo organizovan i metodičan… To je nešto što odgovara Albertu, ali se to ne može primeniti kod Endija. Šleku je potrebno više slobode.

Kontadora se ove godine neće pojaviti na Turu. Da li to menja nešto?
Bez Albeta Kontadora se menja sve. Radi se o vozaču koji je u ovom trenutku referentana veličina. On pravi razliku i bez njega je sve drugačije.

Šta mislite o odluci CAS-a?
Niko ne može biti srećan sa ovakvim ishodom. To je loša vest i za Alberta i za biciklizam. Za Endija, takođe. Endiju su rekli da je osvojio Tur, ali on nije pobedio te godine. Na papiru jeste, ali on se tako ne oseća.

Sarađivali ste sa Kontadorom. Kako će, po Vama, ova sankcija uticati na njega?
Uveren sam da će ga učiniti snažnijim. Kada se vrati trkma, psihički će biti jači nego ikada. Sve ovo će učiniti da dodatno sazri i kao biciklista i kao takmičar.

Vratiće se na Vuelti…
Ako je tako, mislim da bi bilo najbolje da mi ostali u avgustu mislimo na druge stvari.

Već dugo se govori o kreiranju privatne lige u biciklizmu. Da li je to izvodljivo?
Mislim da nije realno razmišljati o tome. Biciklizam je tradicionalan sport koji jednostavno ne može u potpunosti pokidati veze sa prošlošću. Međutim, istina je da postoje primeri koje bismo mogli slediti i primeniti na naš sport iako, do sada, to nije bio slučaj.

Zbog čega neko ne pokrene tu „tranziciju“?
Previše je ličnih interesa. Teško mi je kada vidim da možemo ubrzati razvoj biciklizma i učiniti ga još popularnijim sportom. Ono što se dešava je da svaki tim, organizator, ali i UCI pokušava da zaštiti svoje kraljevstvo, što nas sprečava da se razvijamo zajedno.

Možete li to malo da pojasnite?
Bilo bi bolje za bicilizam kada bismo svi mogli da se razvijamo zajedno. Da se svi krećemo u istom smeru. Primer je Tur.  To je veliki događaj koji se može porediti sa Svetskim prvenstvom u fudbalu ili Olimpijskim igrama, ali ja mislim da može da bude još veći od onoga što je sada. Tur je primer mentaliteta u biciklizmu o kome govorim : to je jedno veliko kraljevstvo u kome su pridošlice nepoželjne. Biciklizam je sport koji, jednostavno, kad god neko želi nešto da promeni, to ne dozvoljava.

Kako se može stati na put tom individualizmu?
Problem je u samoj definiciji biciklizma i pobedničkom duhu koji ga prati. Skoro svi mi koji smo sada u sportu smo ranije bili biciklisti i takmičili se međusobno. I na neki način, nastavljamo da budemo biciklisti koji misle samo na pobede i na nas same. Ja, ja i opet ja, a što manje osvoji ovaj pored mene to je bolje. Poslovni ljudi, preduzetnici, misle drugačije. Oni traže svaku priliku kako bi se ujedinili jer znaju da će na taj način njihov razvoj biti brži.

Da li je model u kome timovi zavise isključivo od sponzora zastareo?
Mislim da bismo morali da smanjimo zavisnost ekipa od sponzora.

Na koji način?
Mislim da je to jednostavno. Postoji mnogo načina, a jedan od njih jesu svakako prihodi od televizijskih prava koja trenutno u najvećoj meri kontrolišu UCI i ASO. Ne govorim o podeli 50-50, već o malom prilagođavanju u korist timova sa obe strane. Ponekad deluje da ceo svet zaboravlja da bez biciklista ne bi bilo ni Tura ni Svetskog prvenstva.

Šta mislite o ideji UCI-je o globalizaciji biciklizma?
Mislim da je to dobra ideja, ali to se ne može uraditi na ovaj način, bez dubljeg razmatranja i ugrožavanja tradicionalnog kalendara trka.

(BiciSvet.com/cyclingnes.com/NevenaP)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *