TdF 2012 - Romantizam Kristijana Prudoma
Kristijan Prudom je optimista, romantičar i sanjar. Kada je predstavljena ruta TDF-a, prošlog oktobra, organizatori trke su poručili da će to biti trka sa dugim hronometrima i nedostatkom brda što će podstaći brdaše na hrabre napade u Alpima i Perinejima. Međutim, ovogodišnji rasplet nije ispunio ta očekivanja, brdaši su bili neutralisani i najhrabriji napad je došao na dan odmora kada su žandarmi izvršili prepad na Remi di Gregoria.
Većinom to nije bila Prudomova krivica. Pad na šestoj etapi je odstranio mnoge vozače a mnogi preživeli su nastavili povređeni. Preostale nade su zamrle kada je Sky tim sastavio svoj voz, gušeći ostale jakim tempom i tako sprečio napade. To je bio impresivan rad ali je umanjio takmičenje.
Ipak, da li je bilo realno očekivati od vozača da će nadoknaditi izgubljeno vreme tako što će napasti? Mislim da nije. Videli smo da je Alehanro Valverde osvojio etapu ali je on bio daleko u generalnom palsmanu pa je glavna grupa dozvolila beg. Napadi aktuelnih pretendenata na žutu majicu su uvek rizični. Hajde da pogledamo tri razloga zašto je to bilo previše optimistično:
1) Raniji slučaj: Možete li da se setite kada su vozači poslednji put odbacili opreznost , odleteli napred i napravili veliki potez. To se dešava veoma retko. Prošle godine smo videli kako to pokušavaju Alberto Kontador i Endi Šlek. Pre toga se verovatno moramo vratiti u 2006.godinu na Flojd Lendisovo odlučno ludilo u Morzinu. Tokom godina, ovakva hrabrost je postala retkost a mnogi i dan danas pamte podvige Huga Kobleta iz 1951.godine na putevima od Brive do Ažana.
2) Rizik: kao što je ranije pomenuto, napadati je rizično. Ako se napadne u planinama može da se dobije na vremenu ali ako napad ne uspe vozač gubi. Vozači nisu skloni prevelikom riziku. Mi bismo možda želeli da vidimo kako pokušavaju da naprave velike poteze ali izgleda kao da su plaćeni da rade suprotno.
3) Taktika: čak i da Sky nije bio u trci i da su vozači odlazili u beg ubrzo bi se našli neki drugi timovi koji bi ih jurili.I u tom slučaju bi brdaši morali da se nose sa spustevima, putevima u dolinama i terenima na kojima bi mogli da izgube prednost.
Ukratko, napadi su bili retki u istoriji a vozači nisu stimulisani da to promene pa čak i ako odu u beg, mogu se naći hronometraši koji bi mogli da ih vrate nazad.
Ali šta ako smo previše zašli u Prudomove tvrdnje? Kada je predstavljena ruta on nije mogao da kaže "ok, ovo je šansa za hronometraše da smanje svoje gubitke. Izjava "Brdaši će morati da napadaju" je drugi način da se kaže "Hronometraši će držati karte u svojim rukama''
Prudom će izvući i neku satisfakciju. Nekoliko etapnih pobeda obezbeđuju francusku publiku što je bitno za biznis. Prudom je anglofil i britanski uspeh je dobar za biznis jer će privlačenje nove publike u velikom i pristupačnom potrošačkom tržištu oduševiti sponzore trke (Škoda, Nestle). Ova činjenica neće prijati navijačima ali Tur je biznis napravljen da bi se prodavale novine, 1903.godine.
Šta će biti naredne godine?
Mogu li se stvari promeniti kako bi borba za žutu majicu bila malo uzbudljivija?
Jedna od opcija je teža prva nedelja u kojoj će verovatno doći do presvlačenja žute majice ali ipak mora postojati ravnoteža, ukoliko je previše teška počeće da se oblikuje generalni plasman. Velika brda su uzbudljiva ali kada se jednom uspostavi odnos vozačeve snage i težine uspostavio se i ukupni poredak.
Radikalnija mera je da se smanji broj vozača u timu sa devet na sedam ili čak šest. To znači da ekipa ima manje ljudi koji će da kontrolišu trku a drugi razlog za to je što će trka moći da ima veći broj timova.Prudomu se ova ideja dopada ali je, govoreći za La Dépêche du Midi rekao da to neće biti lako:
''Bilo bi to pravo rešenje, ali moram da vas podsetim da mi nismo nadležni ovde. Takođe moram da vas podsetim na opštu paniku koja je usledila nakon predloga da se broj vozača, na grand trkama, smanji sa devet na osam. Tako da i ne pomušljamo na šest.''
Menadžeri naporno rade da naprave tim i imaju veliku ekipu od 30 vozača pa bi cifra od šest mnoge frustrirala. To bi takođe oslabilo moć postojećih, dominantnih, ekipa.
Možda je došlo vreme da se prizna da organizatori ne mogu da garantuju neke stvari. Možda mi- navijači i organizatori- moramo napustiti ideju da je direktor trke kao filmski reditelj koji priprema scenu, bira uglove kamere pa čak i piše scenario. Da, organizatori trke mogu da osmisle različite vidove trka ili ipak postoje ograničenja.
Zaključak
Padovi su odstranili neke vozače a tim Sky je bio previše jak. Potez da se smanji veličina timova može da unese uzbuđenje u trku ali mnogi vlasnici postojećih timova se neće pomiriti sa tom idejom.Ako je Prudom optimista, blago njemu. A ako je sanjarenje njegova najveća mana, stvari mogu biti još gore. Da li je naivan? Mislim da nije. Ono što se od njega zahtevalo su bili obećano uzbuđenje i smeli napadi. On je takođe i biznismen ali kao direktor trke pretpostavimo da nije svemoguć. Možda je naša greška što želimo da najveća trka u godini uvek bude i najbolja?
(BiciSvet.com/inrng.com/Dragana Petrović)
