Vožnja za pobednike 1. Hincapie & Armstrong
Jedini „Tour de France“ koji Džordž nije završio bio je ujedno i njegov prvi 1996.godine kada su ga ljudi iz SAD saveza ubedili da spakuje kofere ranije u francuskoj ne bi li se bolje odmorio za Olimpijadu u Atlanti. Od tada pa do danas on se na Tour vraćao svake godine, a ove 2012 postavio je novi rekord od 17 startovanih trka.
Još impresivnija stvar, od toga da je završavao trku svih ovih godina, je i broj trka koje je njegov tim pobedio. Dok se mnogi profesionalci bore da na jelisejskim poljima prođu bar jednom sa svojim liderom Hinkapi je to učinio 9 puta. Sedam puta sa Lensom i po jednom sa Kontadorom i Evansom.
Njegova sposobnost da vozi dobro i po ravnom i po brdima kao i veliko iskustvo i odlično čitanje trke činilo ga je neizmerno vrednim članom tima svih ovih godina. Evo i njegovih reakcija na tri pobednika Tura sa kojima je vozio
Lance Armstrong
Hinkapi je vozio 7 trka kroz francusku sa Lensom i na svakoj od njih Armstrong je završio kao pobednik. Tokom poslednje Lensove pobede 2005.godine Hinkapi je došao do jedne jedine etapne pobede na Turu.
Lens je bio izuzetno samouveren. Imao je veoma jak mentalni sklop. Bio je posvećen svim detaljima i dugo planirao mesto na kom će napadati.
Slabosti? Ne – nije nikada pokazivao ništa nalik tome. Uvek je želeo najbolji tim oko sebe i radio je mnogo na izboru tima za Tour. Uvek je želeo da ima uvid u formu svih vozača neposredno pre Tura kako bi izabrao najbolje momke za jul. Imao je auru samopouzdanja a svi ostali su verovali u njega i uvek davali svoj maksimum.
U timskom autobusu bi na nekoj etapi rekao: „Danas se osećam veoma dobro i mislim da mogu da osvojim etapu“ ili „Mislim da danas mogu uzeti dosta vremena u odnosu na moje protivnike“. To bi nas sve motivisali i „zapalilo“ pa sam i ja osećao dosta pritiska tokom ravnih delova etape i na običnim ravnim etapama. Teško je pozicionirati se u grupi kada si sam ali kada prolaziš zajedno sa još nekim onda je to ponekad ravno umetnosti, pogotovo ako se taj neko oslanja na tebe i tvoj točak. To nikad nije lako ali Lens je bio jedan od najboljih kada je to u pitanju.
Naravno Armstrong je znao da su planine od ključne važnosti. Probudio bi se ujutru i videla bi se odlučnost na njegovom licu. Videlo se da prolazi ujutru u svojoj glavi kroz čitavu etapu iznova iiznova, ali nikada se nije videlo da je pod stresom zbog toga. Znao je šta mora da uradi i da je to deo njegovog posla i bio je totalno fokusiran na to. Van bicikla i kadasu stvari išle kako treba bio je srećan i uzbuđen. Na dan kada osvoji majicu videlo se da je srećan ali nikada nije slavio sve dok se trka ne završi. Nikada nije pokazivao mnogo emocija dok sve ne bude gotovo. Nije čak ni pio šampanjac pre Pariza.
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Đorđe Pejković)
