Vožnja za pobednike 2. Hincapie & Contador

Pin It

Jedini „Tour de France“ koji Džordž nije završio bio je ujedno i njegov prvi 1996.godine kada su ga ljudi iz SAD saveza ubedili da spakuje kofere ranije u francuskoj ne bi li se bolje odmorio za Olimpijadu u Atlanti. Od tada pa do danas on se na Tour vraćao svake godine, a ove 2012 postavio je novi rekord od 17 startovanih trka.

Još impresivnija stvar, od toga da je završavao trku svih ovih godina, je i broj trka koje je njegov tim pobedio. Dok se mnogi profesionalci bore da na jelisejskim poljima prođu bar jednom sa svojim liderom Hinkapi je to učinio 9 puta. Sedam puta sa Lensom i po jednom sa Kontadorom i Evansom.

Njegova sposobnost da vozi dobro i po ravnom i po brdima kao i veliko iskustvo i odlično čitanje trke činilo ga je neizmerno vrednim članom tima svih ovih godina. Evo i njegovih reakcija na tri pobednika Tura sa kojima je vozio

Alberto Kontador
Hinkapi je bio u timu sa Kontadorom samo jedamput i to kada je Alberto pobedio trku 2007.godine u Diskaveriju. Još tada je Alberto trebao da pokaže pedigre a ekipa je na trku došla kao favorit iz senke.

Kontador je odličan brdaš a na toj trci bio je fenomenalan. Agresivno je vozio i uvek želeo da napadne. Rekao bih da tada nije bio baš najbolji što se tiče vožnje i pozicioniranja u grupi, iako je bio dosta bolji od ostalih momaka koji su se borili za generalni plasman.Bio je jakog i divljeg karaktera i nije dozvoljava da nešto utiče na njega. Želeo je da pobeđuje na etapama iako one nisu bile za njega, a na kraju je pobedio Tour.

Bilo je to jedno zanimljivo iskustvo ali nikada nisam uspeo da ga upoznama kao Armstronga. Pokazao je tada svoje liderske sposobnosti pobedivši etape na kojima smo radili za njega i to je bilo otprilike to. Te godine nije bio baš pričljiv što se tiče taktike i motivisanja vozača. Bio je odličan momak, veoma predan tome i fokusiran na rezultate, a mi smo uživali vozeći za njega tada. On je sa druge strane bio ekstra uzbuđen kada bi radili za njega. Pomogao sam da se uhvate begunci a on je pobedio na toj etapi i bio mi je izuzetno zahvalan za to. U tom trenutku bio je skroman i nije obećavao pobedu u generalnom plasmanu ali smo svi znali da će biti blizu.

Oslanjao se na nas kada su u pitanju ravne etape. Znao je da je naš tim dobar u pozicioniranju i svuda je išao sa nama bez pogovora, naročito kada su bili vetroviti dani. Astana je jednom napala u bifeu i tada sam ga proveo do vrha grupe. Bio je to važan potez jer je dosta vozača izgubilo vreme tog dana. Znao je da ima ljude koji mu mogu pomoći a opet je bio dobar vozač koji je mogao u odlučnim trenutcima „da drži moj točak“.

Te godine nismo bili lideri sve do kraja trke pa je naš posao bio da se dobro vozimo u grupi do planina. Za nas je bilo važno i da budemo u pravim begovima kao kada me je sustigao na „Col de Peyersourde“. Sačekao sam ga pri vrhu i spustio ga niz brdo. Tada smo nadohnadili dosta vremena u odnosu na Evansa što je na kraju bila razlika sa kojom je pobedio Tour. Kada je došao do mene bio je sav uzbuđen i nekoliko puta je ponovio „Moramo da idemo, moramo da idemo da nadohnadimo vreme“.

Van sedišta Kontador je bio veoma duhovit i voleo da zbija šale. Bio je mlad tada, imao je samo 25 godina i uživao je sa ljudima koji ga okružuju.

(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Đorđe Pejković)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *