Rezime sezone - Jovana Crnogorac - 1.deo
Sezonu smo započeli početkom februar a jos nije kraj:) sa trkama na Kipru i Izraelu kao Salcano Factory team ove godine smo učestvovali prvi put na trkama svetskog kupa. Sve mi je to bilo novo i neobično, ponekad bi se osećala kao da nisam spremna za tako nešto. Prva trka svetskog kupa Hofulize (Belgija) je bila za mene doživljaj, najbolji takmičari sveta na jednom mestu i svi imaju isti cilj a to je da budu najbolji. Na početku sam bila malo uplašena, jednostavno nisam imala samopouzdanja, ali iz trke u trku sam bila sve bolja. Napredovala sam brzo, dobila iskustvo i videla da mogu da se trkam, da budem konkurentna. Tako da je svaka sledeća trka za mene bila veliki izazov.
Nakon poslednjeg Svetskog kupa u Francuskoj Val'd Isere boravila sam u Sloveniji na trening kampu za tehniku.Najviše sam radila u Kranjskoj Gori na spustu i brzini na spusti i imala sam priliku da odem na stazu za svetsko prvenstvo u Austriji da je probam (kako bi smo mi rekli:) ). To je stvarno bilo idealno, videti stazu i znati sta me čeka. Mesec dana do trke sam naporno trenirala, a u svemu tome imala i zabavu:) dobila sam nov bike 29" sa kojim je sve bilo novo i jako zabavno:) Malo sam se raspitivala i istrazivala na internetu o mestu gde će biti trka ( Saalfelden), divno mesto koje okružuju planine, jedina informacija koju sam dobila a da nije sjajna jeste da je često kišovito :).
Odlučila sam da je dobro da ponovo odem u Sloveniju na kamp neposredno pred odlazak na svetsko prvenstvo da se uvozam na 29-ci. Nisam imala sreće da imam dobro vreme u Sloveniji :( Bilo je kišovito i hladno, ali sam ja gledala vedriju stranu i svakim danom pokušavala da budem sve bolja i brža na stazi u najtežim uslovima. Ma kako to sada zvučalo, uživala sam na treninzima u takvim uslovima jer sam znala da moram da popravim moju vožnju po blatu. Odlučila da dodam jos malo zabave u svoj trening pa sam isla po kiši na najzahtevnije spusteve i staze u bajk paru u Kranjskoj Gori. Bilo je super iskustvo, naučila sam puno toga i uverila sebe da je kiša i loše vreme ne mogu pokvariti trening :) Da, malo se šalim ali ima i istine u tome.
U Safelden smo doputovali u utorak poslepodne, i odmah otišli na stazu. Naravno nije bilo isto kao kad sam ja bila pre mesec dana:) Staza je ozivela:) ubacili su dosta zanimljivih delova tako da je bila interesantna i brza. Super sam se osećala, bila sam samouverena, nisam se plašila spusta a fizički sam se osećala spremno. Sutradan je bilo loše vreme, kiša je padala i sve je bilo kao što sam gledala na vremenskoj prognozi... Otišli smo i tad na trening, nije bilo puno takmičara na stazi. Cela staz je bila klizava i jako blatnjava. Sve se promenilo od jučerašnjeg dana... Ali, svejedno raspoloženje tima se nije menjalo:) što je super bilo jer smo sutradan vozili team reley (stafetu) u kojoj smo se super pokazali kao 16. od 21. ekipa. Malo sam bila skeptična što se tiče štafete, pogotovo zato što sam ja vozila poslednju izmenu od 4, ali sam se izgleda prešla, super je ovako ispalo...( znao je naš selektor Nemanja Vajs šta radi ) :)
Ova trka mi je bila dobra kao provera za petak kad cu voziti moju trku da osetim koliko mogu brzo da idem i na šta treba da obratim pažnju . . .
NASTAVAK pročitajte OVDE
Jovana Crnogorac
