Bicisvet

Poslednji Španski Kralj – Miguel Indurain 1.deo

miguel-indurain-02Miguel Indurain dominirao je Turom ne samo na drumu već i van njega svojim smeškom bez ijednog incidenta bilo sa vozačima, medijima ili nekim trećim. Figurativno, a može se reći skoro i bukvalno imao je srce veliko kao kuća.

U stanju mirovanja njegov puls bio je 28! Tipičan broj otkucaja u minuti normalne osobe je 65-75 dok dobro utrenirani rekreativci postižu 45-50. Poređenja radi Edi Merks imao je 40 otkucaja u stanju mirovanja dok je Fausto Kopi imao 44. Impresivno je reći da je Miguel svoj organizam snabdevao sa 7,8 litara kiseonika u minuti, što je 25% više nego li većina njegoviš tadašnjih rivala. Kada se na njegovu visinu - 188cm i težinu od 80kg, doda da je stiskao 550 vati u anaerobnoj zoni, i VO2 od 88 dobijamo kompletnu sliku.

Iako je bio krupan vozač sa ovim podatcima svako može zaključiti da je Indurain po brdima skoro uvek bio u krstarećem modu. Jedino je hronometar izmamljivao grimasu na njegovom licu kada je vrteo 54x12 i išao ponekad 80km/h. Indurain u julu bio je nezaustavljiva sila na drumovima Francuske. Za svojih 5 godina i 115 dana u Francuskoj izgledao je kao da nikada nije bio u problemu, nikada nije imao loš dan ili neverovatno bolnu grimasu, nikakav incident. Pobeda na Turu, najtežem sportskom događaju na Svetu, za momka iz Pamplone bio je samo proces.

Miguel-Indurain

Bilo je prosto nemoguće ne voleti ga, ali je sa druge strane u javnosti imao takav stav i karakter da ga je bilo teško i voleti. Miguel je bio sjajan i kao biciklista i kao ljudsko biće ništa manje i ništa više. Miguel je bio samo Miguel, bio je... fin. Izvan svoje domovine bio je čvrst, nepokolebljiv i suvereno i olako dominirao na etapnim trkama.

U Španiji, zemlji koja obiluje tradicijom u sportu Indurain, sin farmera iz Vilave, bio je božanska figura i svi su želeli deo njega. Bio je sušta suprotnost svih prethodnih Španskih heroja na drumu, ali mu domaća trka nije bila naklonjena. Vuelta je tradicionalno vožena u aprilu, pre Đira i pre Iberijskih letnjih žega. Njegovo poslednje pojavljivanje na domaćoj trci bilo je 1991. Tada je završio kao drugoplasirani, a iste godine započeo pohod na pet Francuskih titula. Posle toga je preferirao Điro na kom je odneo pobede 1992. i 1993. protiv Švajcarskog dizela Tonija Romingera, koji je odneo tri uzastopne pobede na Vuelti, i to u stilu Induraina: Na individualnim hronometrima.

podium95-indurain-olano-pantaniUCI je dodatno iskomplikovao stvari za Miguela krajem 1994. godine pomerivši narednu Vueltu za septembar. Španska trka je izgubila bitku sa prolećnim klasicima, a većina vozača je to sa oduševljenjem prihvatila. Indurain i njegov šef Hose Miguel Ečavari najavili su da bi sa ovim izmenama Miguel mogao da se nađe na startnoj listi za narednu trku 1995. Još jedno pomeranje nije išlo u prilog Indurainu a to je promena termina Svetskog prvenstva iz avgusta u oktobar. Da stvar bude gora organizaciju je dobila Kolumbija, a to znači samo jedno – nadmorska visina. Indurain se bunio. Bio je svestan da je skoro nemoguće za njega da bude konkurentan i na Vuelti, i da brani podijume sa prethodnih prvenstava.

Te 1995. godine Loran Žalaber odneo je pobedu na Vuelti u svim plasmanima, a Indurainov timski kolega „Španski mali Indurain“ Abraham Olano na praznoj gumi osvaja titulu Svetskog prvaka iako je prethodno završio Vueltu. Banesto je bio zadovoljan ali je publika želela Induraina u dresu duginih boja! Plemike i problemi su počeli. Sponzorski ugovori su bili pred isticanjem, a navijači nisu bili zadovoljni. Banesto je kao jedan od najvećih uslova za produženje ugovora, izneo to da Indurain mora da vozi Vueltu 1996!?
klikni za NASTAVAK

(BiciSvet.com/procycling/Đorđe Pejković)

O autoru
Đorđe Pejković
Đorđe Pejković - EUROSPORT cycling commentator
Nastavi sa čitanjem postova iz kategorije
Vruća tema
COVID-19
crossmenuchevron-down