Trnoviti uspon Krisa Fruma

Ispred njegove limene barake u kenijskom selu Mai-ai-hii, gde gomila lokalnih dečaka uči sve o biciklizmu, Dejvid Kinja je osmislio plan da ovim momcima pusti da gledaju ovogodišnji Tour de France.

“Pokušavam da skupim novac da kupim dekoder za kablovsku televiziju, koji nije toliko jeftin, i treba mi projektor”, rekao je Dejvid.

Kinja želi ovo za decu, mnoga od njih su siromašna i bez roditelja a sada u blistavim dresovima Sky tima doniranim od strane Krisa Fruma mogu da vide kako njihov heroj oživljava. Jer je Frum nekada bio jedan od njih, spavajući sa njima na podu Dejvidove kolibe, prelazeći furiozno preko Ngong brda na otrcanom biciklu, kampujući u polju kukuruza, manga i velikih snova.

Prošle nedelje , u Nici, Frum je obelodanio kako je Kinja “čovek koji je oživeo biciklizam”za njega, onaj koji ga je poslao na putovanje koje je počelo u pelotonu dece koja su jedva bila u mogućnosti da sebi priušte cipele i koju su pogađale onesposobljavajuće bolesti, koja su bežala od nilskih konja i falsifikovala dokumenta kako bi stekla šansu za međunarodno takmičenje.

“Volim da verujem da sam uradio sve što mogu da motivišem ljude iz ne-biciklističkih zemalja” rekao je Frum.  “To je poruka koju želim da uputim mladima, u suštini, vi ste sami kovači svoje sreće. Nije lako, ali ukoliko zaista želite nešto dovoljno jako, naći ćete način da to i ostvarite.”

Pomaže ukoliko imate sopstvenog Dejvida. U 41-oj godini, ovaj neverovatni čovek se smeje što je i dalje broj 1 u Keniji iako njegovi čuveni dredovi više ne uspevaju da prikriju ćelu. On je bio prvi crni Afrikanac koji je potpisao za evropski tim a sada je multitasking i vodič, organizator trke, šampion i fandrejzing njegovim “Safari Simbaz” momcima.

“On i dalje priča o meni? Ponosan sam” kaže Dejvid za Fruma. Kinja još uvek pamti “skromnu, nežnu damu” sa malim dečačićem. Rekla je: "Ja sam Džejn Frum. Ovo je moj sin Kris. On voli bicikle ali ja ne znam ništa o njima i osećam da ga kočim da uživa punim plućima. Potreban mu je ventil za energiju a mislim da si ti fenomenalan. Možeš li mu pomoći"?

To su bila teška vremena. Frumovi roditelji su se razišli, njegov otac Kliv, bivši engleski igrač hokeja, se preselio u Južnu Afriku radi novog biznisa dok se mama Džejn borila da započne fizioterapijsku praksu u Keniji. Najveći deo porodičnog novca je trošen na edukaciju Krisova dva starija brata, Džonatana i Džeremija, u školi ragbija.

Kada su braća dolazila kući za praznike, bilo je vreme za avanturu na otvorenom. Dečaci su sakupljali zmije. “Mama nije bila ljubitelj zmija ali je želela da nas podstakne na učenje tako da nam je dozvolila da ih držimo u kući”, podsetio se Džeremi koji je, zajedno sa majkom, došao do para za Krisov prvi BMX.”Imali smo ih oko 50 u kući. Kris je imao dva pitona, Rokija i Sendi,apsolutno ih je voleo. Mnogo smo pecali na branama i lovili patke u pirinčanim poljima.”

Te oblasti su napadnute bilharzijom, parazitskom infekcijom koja je zarazila sva tri brata tokom godina i koja je ozbiljno uticala na Krisovu prvu godinu kao rofesionalac. Pročitajte više o tome OVDE

“On je bio neobičan, ali ne i momak o kom misliš kao o bidućem šampionu, Ništa specijalno – osim u njegovoj glavi. Mislio sam da će biti usamljenik jer čak i sada u selu ne viđate mnogo belaca. Bilo na je pomalo čudno da provodimo dan sa mladim belcem koji je bio pomalo stidljiv i tih. Međutim, uskoro nam se činilo kao da ga poznajemo oduvek" kaže Kinja.

“Smejali smo se i šalili ako upotrebi pogrešnu brzinu ili što nije imao mišiće. Dali smo mu Kikuju nadimke, čak smo ga zvali i Masai jer, ovde u Kikuju, ako vas neko tako pozove to znači da nisi mnogo pametan!

“Trudili smo se da ne budemo nežni prema njemu i da nemamo simpatije. Ovde je težak život. Rekli smo mu: Kris , ovo je afrički život, moj prijatelju! Pretežak za tebe! Ali on nije želeo to da prihvati. Zarežao bi: "Jedan sam od vas i šta god da radite i ja ću"! I jeste. Na neki način, možemo reći da je postao počasni Kikuju.

“Vozili smo po 200km. To je zaista teško za dečaka. Ipak, nikada nije odustajao. Ako smo pokušali da ga zaustavimo, protestvovao bi misleći da smo nepošteni i rekao bi: Završiću! Uvek je bio hrabar.

Jednom, seća se Džeremi, Kris je zgazio na metalni ekser na plaži tokom porodičnog odmora, koji mu je probio stopalo. Bila je potrebna testera da se odseče i mislio sam da mora da je neverovatno bolno a on se nijednom nije požalio, samo je stajao mirno. To je Kris. Ljudi vide mirnu, ljubaznu dušu ali unutra on je vatren i jak”.

Imao je i budalastu crtu, takođe. “Išao bi iza kamiona brzinom od 70 - 80 km na sat bez straha od rupa ili mrtvih životinja na putu koji mogu da ga obore. Jednom ga je jurio nilski konj. Hej, -Kinja, ta životinja je mogla da me ubije” priseća se Kinja Frumovih reči.

U 12-oj godini, Frum je otišao u Južnu Afriku, podržan od strane oca. Prvi put je pobedio Dejvida 2006. godine, ali kenijski biciklistički autoriteti nisu želeli ovog južnoafričkog klinca u timu. “Nisu hteli da odaberu Krisa za Komonvelt igre pa smo saopštili federaciji: Ako on ne bude u timu, štrajkovaćemo”. Morali su da ga uključe,”rekao je Kinja.

Kinja i Frum su imali bezbroj frustracija.“Želeo je da se takmiči na (under-23) Svetskom prvenstvu ali federacija to nije odobrila. Bio je pametan. Pročitali smo sve njihove mejlove i falsifikovali smo prijavu kako bi mu bilo dozvoljeno da se takmiči“.

Frum je otišao u Salcburg na svoju prvu evropsku trku i postao dezorijentisan pri čemu je na hronometru udario u komesara trke. Ipak, avantura je hrabrost i Kinja još uvek ima taj crveni bicikl kao suvenir u svojoj radionici.

On podržava Fruma što je iskoristio svoje Engleske korene i uzeo Engleski pasoš kako bi sagradio karijeru u britanskom biciklizmu.“Morao je. Da je ostao u Keniji ne bi postao ovakav vozač kao što je sada".

Džonatan Frum radi za Financial Services Authority u Londonu dok je Džeremi finansijski direktor rudnika zlata u Keniji. Braća kažu da je velika porodična žalost to što majka nije doživela da vidi ovaj trenutak. Umrla je pre Krisovog debija 2008. godine.

„Ona je uvek u mojim mislima,“rekao je Frum prošle nedelje. “Mama je bila inspiracija, ogroman razlog zašto sam u sportu i uvek je vozila kola sa strane pomažuću mi, Kinja i momci su nosili bidone na dugim vožnjama i ostali uz nas u svim političkim bitkama.“

A u selu, Kinja misli na svog starog prijatelja i nada se da će biti u stanju da zadrži žutu majicu, tako da može da je proda na aukciji kako bi se prikupla sredstva za Simbaz. "I možda jednu za moju dnevnu sobu. Bio bih ponosan"

„Moj tata je sada star i mnogo sluša BBC. Prošlog meseca je čuo ovu priču o Krisu Frumu i rekao mi: Da li je to mladi belac kog si želeo da dovedeš ovde, sada je postao veliki biciklista? Nasmejao me. Jer je moj tata moj fan broj jedan i dalje misli da sam najbolji biciklista ikada ali ću kupiti DVD i dobar TV. I tada ću mu pokazati video Krisa Fruma“

(bicisvet.com/telegraph.co.uk./Dragana Petrović)