Rigoberto Uran
Iako ima samo 26 godina Rigoberto Uran ima zavidno dugu karijeru. Bela majica sa prošlogodišnjeg Đira i srebrni iz Londona 2012, kao i najvredniji radnik u ekipi SKY sada prelazi u Omega Pharama Quickstep tim kako bi bio lider i ostvario još bolje rezultate.
Rigoberto je rođen u malom brdskom gradiću Urrao. Kao i mnoge porodice u Kolumbiji zadesila ga je porodična tragedija. U obračunu uličnih bandi zalutali metak usmrtio je Uranovog oca. Tada je 14-godišnji Rigoberto preuzeo očev posao kako bi izdražavao majku i sestru – prodavao je lutriju na ulicama. To ga nije sprečavalo da ide i u školu i na trening i radi kao prodavac lutrije. Ustajao bi u 6 ujutru išao na trening od 6:30 do 8:30 MTB-om jer nije bilo asfaltnih puteva, potom 6 sati prodavao lutriju, 6 sati išao u školu i ponovo uveče neka 4-5 sati prodavao tikete.
Na pitanje kako je iz Kolumbije dospeo u Evropu Uran odgovara „Odrastao sam previše brzo. Mnogo nevinih ljudi je tada stradalo. Tamo je bio rat a moj otac je poginuo“.
Sa 19 godina Uran je već bio u Evropi vozeći za italijanski Teanx tim od februara do oktobra pun trkački program od polu-klasika u Belgiji do sedmodnevnih trka u Italiji. Sa 22 godine Uran osvaja svoju prvu PRO Tour pobedu na četvrtoj najtežoj trci na svetu – Tour de Swiss – koju je završio 9-ti u generalnom plasmanu.
„Prvo sam sa ocem počeo da voziim vikend vožnje, a onda me je učlanio u lokalni klub. Nisam imao pojma šta se dešava kada sam vozio prvu trku sa 14 godina. Samo sam vozio najbrže što sam mogao i onda kada sam video dosta ljudi tada sam stao. Bio je to hronometar koji sam vozio u majici i teksas pantalonama jer nismo imali novca da kupimo opremu“ kaže Uran
I sa takvom opremom i neiskustvom Uran je pobedio na hronometru. Osim ove pobede njegov otac nije doživeo da vidi ostale uspehe svog sina jer je tri meseca kasnije stradao u obračunu bandi. Uran posle toga tri godine trenira, radi i ide u školu. Kada nije mogao dovoljno da zaradi od prodaje lutrije - još kao junior - Uran rešava da se profesionalno posveti biciklizmu i od toga zarađuje. Pošto je bio previše mlad da bi imao pravi sportski ugovor on ipak uspeva da ubedi „Antioquia Paesa“ tim da dobija ilegalno platu od njih.
„Kada čovek preživi ono što sam ja preživeo onda mu su mu sve ostale stvari prilično jednostavne. Nisam imao vremena za osrastanje. Kao junior sam vozio čak tri godine koje su prošle veoma brzo. U tim godinama ne razmišlja čovek dugoročno. I tada i kada sam došao u Evropu imao sam veliki problem jer me niko nije trenirao, a nisam ni imao određene ciljeve. Dok sam bio u Kolumbiji gledao sam velike trke a nisam imao pojma o čemu se tu radi“ dodaje Rigoberto.
Pet godina nakon početka bavljenja sportom Rigoberto se našao u grupi profesionalaca upravo na tim trkama. Početak njegove profesionalne karijere bio je obeležen ozbiljnim povredama i problemima. U tenax je došao na preporuku Marlona Pereza koji ga kasnije povlači sa sobom i u Caise d'Epargne. Euzebio Unzue je poznat po tome da ima strpljenja sa mladim vozačima, ali uz nedostatak iskustva u Španskoj ekipi Uran propušta veliki deo sezone 2006. zbog preloma ključne kosti i skoro dve godine (2007-2008) zbog preloma oba zgloba na „Deutschland Tour-u“. Ipak uz sve ove nedaće došle su i dve PRO pobede na trci oko Baskije i u Švajcarskoj.
„Činilo mi se tada kado da svaki put počinjem iz početka. Godine u Caise d'Epargne što se rezultata tiče nisu bile produktivne za mene. Sezonu 2008 sam propustio skoro celu. Osam meseci mi je trebalo da se vratim posle tih preloma. Nisam ni počeo da se trkam a sezona je već bila gotova“ osvrće se kratko Uran na ovaj deo karijere. Svoj prvi Tour vozio je 2009. godine, a 2010. bio je deo tima koji je branio roze majicu Davida Aroja tj. njegovo drugo mesto na Điru te godine. Ipak je SKY tim umesto (Caise d'Epargne) Movistar-a uvideo njegov pravi potencijal.
Upravo je u SKY timu Rigoberto doživeo svoj pravi procvat. Prvo na Điru 2012. a onda i na Olimpijskoj drumskoj trci u Londonu (gde je osvojio srebro) koja je po planovima ekipe trebalo da protekne u znaku Britanaca.
„Uopšte nisam bio na startnoj listi. Nije trebalo ni da startujem trku jer je došlo do neke greške. Iako su ljudi iz Kolumbije uredno poslali sva dokumenta nisam bio uvršćen na listu. Bio sam poprilično ljut. Tek pred start trke naša federacija je uspela to da reši sa Olimpijskim komitetom i javili su mi da mogu da startujem. Neko mi je doneo broj a ja sam i dalje bio ne toliko ljut koliko nezadovoljan i nesređen. Poslednji sam se preselio na Box Hill-u a znao sam da nemam šanse na sprintu pa sam napao. Vinokurov je bio idealno društvo u begu jer je vukao jako. Nisam se osećao dobro tada pa sam sam razmišljao da bih bio zadovoljan sa bilo čime. Pogledao sam na pogrešnu stranu. Probao sam da uhvatim Vinokurava ali je bilo kasno. Na kraju sam osvojio medalju – medalja je medalja“ prepričava Uran trku u Londonu.
(BiciSvet.com/procycling/Đorđe Pejković)
