Moram da vam priznam da sam ove godine tiltovao od biciklizma. Možda Vi niste ali ja jesam. Verovali ili ne bilo je 200 trkačkih dana na programima Eurosport-a.

Nije da sam brojao nego sam čitao intervju sa Stefanom Bernabinom koji je pored fudbala na Eurosportu zadužen i za biciklizam, a na TDF-u je stalno radio intervju sa Šonom Kelijem.

Kaže Stefano da je ove godine biciklizam postao globalni fenomen i da je na TV-u bio gledaniji Pariz Rube 2013 nego li sve utakmice PSG-a u letnjem delu ove sezone > Pariz-Rube se gledao širom sveta a PSG samo u FRA. Rekoh već da je ona zadužen i za fudbal na Eurosportu pa mu vredi i verovati i za ovo, a i za 200 trkačkih dana koje sam itekako propratio.

Od pobede Brenta Bukvaltera - BMC u Februaru po pustinjama bliskog istoka pa do pobede Luke Mezgeca u Kini mogu da vam nabrojim sve pobede-trke koje sam prenosio...čitaj: zamor materijala. Zato proglašavam zimsku pauzu na sajtu BiciSvet.com otvorenom.

Dokle će ona trajati – pojma nemam. Moje interesovanje za biciklizam će najverovatnije početi 1.1.2014. kada ću, čim se probudim, otvoriti CQ ranking da vidim kakvi su sastavi timova za novu sezonu.

Do tada,  družimo se na fejsbuk stranici Facebook.com/BiciSvet  a vi slobodno kopajte po sajtu jer ima 1500 tekstova koji zaista vrede jer nisu prazne priče. Pomaže i google pretraživač da nađete nešto što vas zanima: samo pored toga to tražite kucajte i reč "bicisvet" – ja tako tražim isto ;-) već više ni ne znam šta ima na sajtu. PS: a možete i da pošaljete neku vašu priču kao što su to uradili Toni & Dušan

PS2: a i malo ću se posvetiti drugom sportu - Arhitekturi koju sam zapostavio zbog točkova. Pozdrav Đorđe Pejković

“ Tony-jevi blatobrani su toliko ekološki da ako ih naslonite na neko drvo - primiće se”

U vremenu kada je neophodno da podignemo ekološku svest, drvo  je opstalo  kao jedna  od najplemenitijih  sirovina koju srećemo na svakom koraku.

Zato sam odlučio  da napravim nešto što će zaintrigirati maštu vozača bicikala i pomeriti granice pojma  “bicikl” u estetskom  smislu. Posle višemesečnog rada, sa zadovoljstvom vam mogu  predstaviti svoj novi proizvod: Tonijeve drvene blatobrane > "Tony’s wood bicycle fenders".

Na samom startu sam se susreo sa jednim od najvažnijih pitanja u vezi ovog projekta-koliko je drvo postojano i kako ga zaštititi od spoljnih uticaja-sunce, kiša, niske temperature itd? Posle višenedeljnog traganja (čitaj-prevrtanja gomile literature, savetovanje sa nekoliko majstora iz branše obrade drveta), mogao sam najzad krenuti u avanturu same izrade ovih lepih blatobrana.

Početak
Prvih dvadesetak modela su naravno završili neslavno. Rad sa drvetom deluje na mene veoma inspirativno ali sa druge strane je veoma zahtevan zadatak.”Kako saviti drvo u luk” je bio prvi zadatak. Pratio sam ono sto kažu knjige, ali dok se nisam susreo “uživo” sa zadatim problemom nisam mogao predpostaviti koliko je komplikovano. S’obzirom da sam veoma strpljiv a u isto vreme i tvrdoglav da isteram ono što sam u glavi zacrtao najzad sam dobio jedan oblik sa kojim sam bio zadovoljan. Prav, črvst a dovoljno fleksibilan da se može podeđavati tako da prati idealno liniju spoljašnje gume pri montaži.

Od samog starta mi je delovalo kao da fali nesto celoj ovoj akciji. Da bih stavio tačku na “i”  i izdvojio se od ostalih koji rade drvene blatobrane, nešto interesantno mi je palo na pamet. Imam dobrog drugara koji se bavi pirografijom tako da sam njega zamolio da mi odradi neku aplikaciju.. Dadoh mu jedan par blatobrana i posle par dana-iznenađenje. Moji blatobrani su progovorili! Najzad! Našao sam rešenje kako da akcija ode malo dalje.

Problem zaštite drveta
 Sati i sati premazivanja zaštitnim poliuretanskim lakom, šmirglanja, poliranja dovođenja do savršenstva sa kojim sam mogao krenuti dalje. Napravio sam i završni premaz koji daje “staklo” efekat – tada sam tek mogao reći da sam zadovoljan.

Test drveta
Naravno da sam morao testirati dosadasnji rad i to na sledeći način: potopio sam gotovi blatobran u vodu, držao ga tako potopljenog u vodi 24 sata i posle toga-pravac na sunce na avgustovskih 37 stepeni... pa kud puklo. I tako tri dana. Za sva tri dana tog “expermenta” se nisam usudio pogledati ni jedan sekund. ”Šta će biti - biće” pomislih u sebi. I tako posle tri dana prženja na suncu... uzeh ga u ruke, postavih ga na ravan sto, duboko uzdahnuh i… pogledah!? Nije mrdnuo ni milimetar ni u jednom pravcu! Mojoj sreći nikad kraja, operacija može ići dalje!

Metal & drvo
Sledeći korak bio je napraviti držače od nerđajućeg čelika koji će biti čvrsti i lepi za oko. Ni sam ne znam koliko majstora sam odbio zbog toga što su  odradili kako se meni nije svidelo tako da sam bio primoran (ah…mojoj sreći nikad kraja) da kupim neophodan alat i materijal i upustim se u novu avanturu. Prohrom je veoma čvrst material i nije ni malo lako obraditi ga. Prohromski  kamen za brusilicu, prohromska burgija za bušilicu-sve specijalni alati sa kojima nisam imao prilike da se susretnem ranije ili sam se susretao vrlo retko. Ali  sam uspeo privesti i tu operaciju kraju.

Sklapanje
Sastavljanje prvih blatobrana sam odradio uz izuzetnu dozu adrenalina. Višemesečna akcija se na kraju-isplatila. Imao sam nekoliko stvari u tom trenutku u glavi koje su mi se vrzmale: ”Gotovo je. Ponosan sam sto sam odradio ovaj izuzetno lep par“.

Rezime
Za svaki par blatobrana meni je potrebno oko dve nedelje rada. Obraćam paznju na svaki milimetar drveta da bude lepo obrađeno, prelakirano, ošmirglano - jednom rečju-savršeno! Sve pravim ručno, mašine upotrebljavam minimalno samo u slučajevima kada je to neophodno (sečenje prohroma, bušenje rupa i slično). Ni jednog trenutka mi nije palo teško da odrađujem sve ovo, samo zato što volim svoj posao kojim se bavim i volim da ni od čega napravim nešto. Problemi na koje sam nailazio tokom izrade prelazili su u radost stvaralaštva kad bih ih prevazišao. Blatobrani najverovatnije neće nikada zaživeti u serijskoj proizvodnji jer takvom proizvodnjom moj blatobran gubi smisao, a ponajviše dušu.

Neponovljivi trenutak je kada jednom običnom parčetu drveta udahneč novi život. Kada to isto parče drveta počne da „govori“ dok ti voziš bicikl, a samo ga ti poseduješ i niko više. Lepo ti je, jer osećaš se posebno

made by-napravio-napisao: TONI MILOŠEVIĆ

Trasa je obuhvatala neke od najlepših delova Srbije & Crne Gore: manastire, Peštersku visoravan, kanjon reke Uvac, vodopade na Sopotnici, kanjon Tare, Žabljak, Durmitor, Crkvičko polje kao krajnju destinaciju.

Pogledajte 46 min. film koju su organizatori pripremili za sve nas koji nismo bili u mogućnosti da uživamo sa njima u ovoj fantastičnoj ruti. Za one koji žele da pogledaju više slika sa ovog maaratona tu su i albumi sa slikama na njihovom fejsbuk profilu

-SAZNAJTE VIŠE O MARATONU
-OPIS ETAPA

MTB maraton 2013 od Kraljeva do Crkvičkog Polja održan je u organizaciji MTB kluba Čiker iz Kraljeva i turističkih organizacija Kraljeva, Ivanjice, Nove Varoši, Prijepolja, Pljevalja, Žabljaka i Plužina. Maraton nije bio takmičarskog karaktera - već turističkog i odvežen je od 23-29. juna 2013. godine.

 (BiciSvet.com/MTB Čiker Kraljevo)