Thor Hushovd,TheEnd
Tor Hušovd se povukao iz profesionalnog biciklizma u subotu 20. septembra. Iako je bilo najavljeno da će to učiniti na Arktičkoj trci Norveške, a svi se sećamo poslednje etape te trke kada je Tor imao fantastičan napad, ali ga je osprintao mlađi sunarodnik Kristof. Hušovd je posle toga odvezao još jednu trku u Belgiji gde je pobedio njegov timski suvozač Greg van Avermet.
Hušovd je rođen u Grimštadu, lepom i simpatičnom lučkom gradu na južnoj obali Norveške sa fantastičnim pogledom na fjordove. Nikad nije bio lenj kao dečak, uvek je biciklom išao u školu. Kakvo god da je vreme bilo, vožnja u autu njegovih roditelja za mladog Tora nije bila opcija. ''Škola je bila 3 kilometara od mog doma''- seća se on. ''Kada je bila zima u školu sam išao na svojim skijama, a čim bi se sneg očistio išao sam u školu na mom biciklu. Pretpostavljam da sam imao puno energije za trošenje''.
Od kada je imao 9 godina, mladi Tor je postao takmičarski biciklista. Prateći put svog starijeg brata Ronija koji se već takmičio, Tor je pobedio sve trke u kojima je uzeo učešće kao tinejdžer, ali nije odrastao sa ambicijama da postane super zvezda, čak i kada je u septembru 1993. kada je učestvovao na oproštajnom kriterijumu Daga- Otoa Loritzena, zajedno sa vozačima poput Šona Kelija i Šona Jejtsa. To je trebalo da bude poslednja godina Loritzena ali je on nastavio i sledeće godine. ''Za mene je biciklizam bio samo zabava'' –izjavio je Tor.
Ali Hušovdu je dosadilo da samo pobeđuje. Devedesetih godina sve trke za mlade u Norveškoj su bili hronometri, ''tempo'' kako su ga oni zvali. Prva njegova pobeda bila je u vartrakenu aprila 1988. godine na hronometru od 5km.
Pošto je sakupio 16 pobeda u Norveškoj (one iz perioda kada je imao 10 do 16 godina su nezvanične) želeo je ima normalni tinejdžerski život. U septembru 1997. otišao sa društvom na Kanarska ostrva, a mislio je da je završio sa biciklizmom. Međutim jedna stvar je promenila njegovo mišljenje. Kurt Asl Arvesen, još jedna legenda norveškog biciklizma, je pobedio na svetskom šampionatu za vozače do 23 godina. Ove novosti su Hušovda vratile biciklizmu. ''Pomislio sam, ako jedan Norvežanin može da bude svetski šampion, mogu i ja''- priča Hušovd.
Samo godinu dana nakon Arvesena Hušovd je pobedio na svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar za vozače do 23 godina u Valkenburgu u Holandiji. Bio je jedan od najboljih vozača generacije, pobedio je na Pariz- Rubeu i Pariz- Turu za vozače za 23 godine. Bio je sjajan sprinter, hronometraš, vozio je sjajno po kocki i čak je završio 7. na jednoj planinskoj trci u francuskim Pirinejima, bio je već tada sjajan univerzalac. Već tada je dobio ponude brojnih timova iz Francuske, ali i Mapei tima. Međutim on je to odbio.
''Želeo sam prvo da završim vojni rok u Norveškoj, osećao sam da mi je to obaveza prema zemlji''- rekao je Hušovd koji je bio običan vojnik a da uopšte nije imao obavezu.
U svojoj prvoj godini kao profesionalac u tim Kredit Agrikol zaradio je mnogo poštovanja u Norveškoj jer je završio 7. na hronometru na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. To je bio vrlo ohrabrujući znak za njega.
Zanimljiva je anegdota vezana za njegov boravak u trening kampu nacionalnog tima 1997. godine. ''Svi su pričaki o nekom liku Johanu Musevu kao favoritu za Sanremo. Ja sam dobio opkladu ko će pobediti u Sanremu, jer sam rekao da će to biti Erik Cabel, mada u suštini to je jedini vozač za koga sam čuo do tada''- iskren je Tor.
Mladom Hušovdu su bila poznatija imena kros-kantri skijaša poput Bjorna Ulvanga ili Bjorna Delia, megazvezda sa zimske Olimpijade u Lilehameru 1994.
On je skrenuo pažnju sunarodnika pobedom na etapi broj 8 Tur de Fransa 2004 sa majicom državnog šampiona na ramenima, samo nekoliko dana pošto je prvi put u karijeri nosio i žutu majicu. ''Tog dana su Norvežani shvatili da sam ja jedan od njih''- rekao je Tor.
U stvari, legenda o Tor de Fransu počela je 2001. Tada je vukao svoju ekipu do trijumfa na ekipnom hronometru. Njegove smene su bile ključne za taj trijumf, koji se dogodio dosta pre njegovih ličnih ostvarenja. ''On je bio jači od čitavog tima''- rekao je Džonatan Vouters, tadašnji timski kolega Tora Hušovda. ''Poslednjih 10km on je bio srce tima. Održao je momentum ekipe, kada smo svi ostali bili izmaku snage''- priseća se sadašnji direktor tima Garmin-Šarp.
A njegova prestižna i bogata karijera bila je tek u povoju...
Hvala ti Hušovde
(BiciSvet.com/izvor:cyclingnews.com/preveo:Dimitrije Partonjić)
