Daniel Martin je rođen u Birmingemu, ali su mu roditelji iz Irkse, pa i on vozi pod zastavom Irske. Njegov otac je bivši profesionalni biciklista, a njegova majka je sestra bivšeg pobednika Tura Stivena Rouča, očigledno je da je predodređen za biciklistu.

Celu svoju karijeru je proveo u istom timu, koji smo do sada znali pod imenom Garmin, a od sledeće godine to će biti tim Kenondejl. Upornošću, posvećenošću i strpljenjem od radnika u timu postao je pravi lider i jedna od najvećih biciklističkih zvezda današnjice. Ima sve predispozicije da postane jedan on najvećih klasik vozača koji se pojavio u poslednje vreme, ali isto tako može postati i ozbiljan kandidat čak i za podijum mesta na grand tur trkama. Iako ima 28 godina, tek se očekuje da njegovo vreme dođe, ali i dosadašnja karijera mu je imresivna.

Prva velika pobeda u njegovoj karijeri došla je 2010. godine kada je pobedio na trci kroz Poljsku. Tada je samo najavio šta može da učini u budućnosti. Iste godine pobedio je i na italijanskom klasiku Tre Vali Varesine. Imao je i sjajnu 2011. godinu kada je došao do svoje prve grand tur pobede, osvojivši etapu na Vuelti. Iste godine pobedio je i na jednodnevnoj trci kroz Toskanu, i uzeo je etapu na trci kroz Poljsku, gde je bio i drugi u generalnom plasmanu. U finišu sezone došao je do drugog mesta na poslednjem klasiku u sezoni, Lombardiji. Sledeća godina je bila možda godina stagnacije za njega, bez velikih uspeha, ali imao je dosta plasmana u top 10 na najvećim klasicima.

A onda je u 2013. godini usledio bljesak Dana Martina, njegova najbolja sezona u karijeri. Na proleće je osvojio jednu od najstarijih trka na svetu, trku kroz Kataloniju. Pobeda u generalnom plasmanu na ovoj trci došla je kao rezultat pobede na etapi broj 4 kada je ceo dan bio u solo begu i zadržao prednost na poslednjoj planini od 20km kada je odoleo napadima Hoakima Rodrigeza. Posle Katalonije došao je do još jedne brilijantne pobede na Lijež-Bastonj-Liježu, kada je Hesjedal vukao ceo dan za njega, uhvatio sve begove, a onda Martin sjajno odvezao poslednje brdo i trijumfovao. Usledio je Tur, gde je Dan Martin početkom jula osvojio 9.etapu u sprintu ispred Jakoba Fuglsanga. Imao je i jak završetak sezone, bio je ponovo drugi na Lombardiji i drugi u generalnom na trci oko Pekinga.

Godina 2014. se može opisati rečima od očaja do sjaja. Pao je na poslednjoj krivini na Liježu gde bi sigurno pobedio, imao je prednost, ali mu je zadnji točak proklizao i izgubio sve šanse. Nepune dve nedelje posle toga njegov Điro u je bio završen pre nego što je počeo. Pao je na ulicama Belfasta preko šahte za vreme ekipnog hronometra, polomio nogu. Iako je imao visoke ambicije za Điro 2014, doživeo je još jedno razočarenje.

Ali kao da ga je loša sreća samo ohrabrila da postane bolje, on je sezonu završio u velikom stilu. Impresivan je bio na Vuelti gde je bio sedmi u generalnom, bio bi još i bolje plasiran da nije gubio vreme na nekim etapa gde se to ne bi očekivalo. U oktobru je pobedio na trci na kojoj tri puta bio drugoplasirani, pogađate: na Lombardiji. Pratio je favorite na usponima, iskoristio neodlučnost grupe na spustu i sjurio se do cilja, koji je ove godine promenješ, može se reći baš za njega. Posle ove trke pohvale na njegov račun izneo je legendarni Šon Keli, koji je hvalio njegovu taktiku i inteligenciju. Martin je potom otišao u Kinu, pobedio etapu u Pekingu i ponovo bio drugi u generalnom plasmanu, na trci koja se više neće održavati.

Martin je sada spreman za nove izazove u karijeri. Potpuno je sazreo i ima mnogo iskustva. Čeka ga uloga lidera novog Kenondejl tima, zajedno sa Hesjedalom i Talanskim biće udarna igla tima Džonatana Votersa. Iako je do sada imao fantastične uspehe u karijeri, stiče se utisak da bi imao i još više pobeda da ga loša sreća nije omela u tome. Pomenuo sam njegove padove u godini na izmaku, ali to nije sve. Prošle godine, je doživeo pad u ranoj fazi trke na Vuelti, na kojoj je bio favorit čak i za pobedu. U sledećem izdanju Tur d Frans biće lider tima. Ya Tur 2015 kažu mnogi kao da je pravljen za Kvintanu, ali i može se to reći i za Martina: Tur kao da je pravljen i za njega, sa malo hronometra, etapama koje imaju profil klasika u prvoj nedelji i planinama pri kraju, trke, čini se da Martin može do velikog rezultata sledećeg leta.

(BiciSvet.com/ Dimitrije Partonjić)

Na startu Tura, timski doktor Jost de Mesener bio je sav srećan. „Po prvi put sam stvarno zadovoljan u vezi sa Nibalijem“ rekao je tada de Mesener. „Konačno je smanjio kilažu“.

Jost je prava cicija kada se radi o telesnoj težini i %masti u telu. Par nedelja pre početka Tura, na Dofineu je bio izrazito ljut jer je Nibali i dalje imao 1,5kg viška masti. „Nibalijeva slabost su dezerti“ rekao je tada.

Na Dofineu je Nibali doživeo pravo bombardovanje od strane Krisa Fruma i Alberta Kontadora. Kada su napadali u poslednjim kilometrima u planinama jednostano nije mogao to da prati. Ali, na početku Tura je pokazao ne samo da može da prati bilo kog vozača u Trci, već i da sam napada i otrese konkurenciju.

De Mesener je ubeđen da je Nibalijeva težina bila ključni faktor. „Na Dofineu je imao preko 7% masti u svom telu. Poslao sam imejl njegovom treneru Paolu Slongu, kao i Aleksandru Vinokurovu, našem generalnom menadžeru i rekao im da sa 7% masti Nibali ne može da se takmiči sa momcima poput Fruma i Kontadora. To prosto nije moguće“.

Iako ne postoji idealan odnos masti i mišića, postoje određeni limiti. De Mesener veruje da je za vozača koji želi da pobedi na Turu taj limit 6%, ali poželjno je da bude i manje od toga. De Mesener je u prošlosti radio sa danskim timom Saxo Bank, takođe radio je i sa Švajcarcem Fabijanom Kanćelarom. „Fabijan je imao i po 7,5% masti ali je pobeđivao na trkama kao što su Pariz-Rube i Trka Flandrije. Na klasicima se možete izvući sa malo dodatne masti. Ali da bi bio konkurentan na planinama u Francuskoj, vozač sme da ima između 5-6% masti maksimalno. „To je jedva malo više masti nego što Nibalijevo telo zahteva da bi preživelo. Prema Američkom Savetu za vežbanje, potrebna količina masti da bi se regulisala telesna temperatura i da bi se zaštili unutrašnji organi je 2-5% masti za muškarce“.

Kada smo razgovarali sa De Mesenerom na kraju druge nedelje Tura bio je zadovoljan Nibalijevim napretkom. „Ponovo sam merio Nibalija. Sada je na 6,1% masti. To je dobro. Spreman je za planine. Sada je kilogram i po lakši nego što je bio na Dofineu. To je ogromna razlika. Ne mogu vam reći koliku razliku u sekundama donosi kilogram i po, ali u planinama to je razlika između toga da napadnete i budete ostavljeni iza konkurencije.“-kaže Mesener.

On je predvideo da će Nibali Tur završiti sa 5,5% masti.  Nibali je i sam priznao da pravljene idealne kilaže za Tur nije bilo lako za njega. „Vrlo mi je teško. Posle svake etape doktor bi došao i tražio mi da se merim. I posle svake etape me je podsticao da još smršam.“- rekao je Nibali posle etape broj 12 u Sent Etijenu. „I na kraju sam uspeo.“

>šta o procentima mast u organizmu kaže Stiven Rouč pročitajte OVDE<

(BiciSvet.com/ izvor: Bicycling/ preveo: Dimitrije Partonjić)

Aleksander Kristof rođen je u prestonici Norveške, Oslu. Kao šestogodišnjak preselio se u južni norveški grad Stavanger. Voleo je fudbal i njime se bavio kao mali, međutim očuh ga je zainteresovao za biciklizam i Aleksander je nastavio da se bavi biciklizmom. Počeo je u lokalnom klubu, Stavanger SK i sa 16 godina postao je juniorski šampion Norveške. Iste godine je završio i kao 4. na Olimpijadi za mlade.

Karijeru je počeo u ekipi  Glud&Marstrand’Horsens. U svojoj 19. godini je postao nacionalni šampion Norveške pobedivši u sprintu ispred nikog drugog do Tora Hušovda. Sledeće godine prelazi u tim Bianki i tamo ostaje dve 3 godine. Prvi ozbiljniji tim koji ga je primetio bio je BMC. Kristof je potpisao za njih dok još uvek nisu bili WolrdTour ekipa. Za dve godine provedene u ovom timu nije imao previše uspeha, mada nije ni dobijao šanse kao lider. Osvojio je još jedan nacionalni šampionat i bio 4. na WorldTour klasiku u Hamburgu.

Prelomna tačka u njegovoj karijeri je njegov prelazak iz tima BMC u rusku Kaćušu 2012. Rusi su prepoznali njegov potencijal iako nije imao zapažene rezultate. Tu je dobio priliku kao prvi sprinter tima, i već u prvoj godini u ruskom timu postigao je značajne uspehe. Pobedio je po jednu etapu na trci Danske i na trci de Panne Tour. Kao šlag na torti došla je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Londonu leta 2012. Sećate se verovatno da je legendarni Vinokurov pobedio ispred Urana, iza ih je jurila grupa u kojoj su bili Kanćelara, Fini, Žilber, Valverde, Rui Košta, Lars Bum, međutim tu je bio sjajni Kristof i ondeo pobedu u sprintu za bronzu i proslavio kao pobedu.

Godina 2013. je takođe bila vrlo uspešna za njega. Pobedio je na etapi trke kroz Švajcarsku, bio treći na klasiku u Hamburgu, 4. na trci kroz Flandriju, peti na Milano-San Remu, deveti na Pariz-Rubeu. Svi su znali da je odličan sprinter, ali je Norvežanin u toj sezoni istakao i svoje sposobnosti kao klasik vozač i svoju kandidaturu za osvajanje najvećih jednodnevnih trka, što se kasnije i desilo.

U sezoni u godini na izmaku Kristof je prosto eksplodirao. Čovek je vozio neverovatno tokom cele 2014, pobeđivao sve moguće rivale i postao jedan od najboljih sprintera i dokazao se kao klasik vozača. Sve je počelo 23. marta kada je trijumfovao na najdužem klasiku u biciklizmu. U Sanremu je prošao uzdignutih ruku ispred Kevendiša i Kanćelare i ostvario najveću pobedu u karijeri, do tada... Nastavio je sezonu pobedom u gradskoj trci u Frankfurtu, potom je bio peti na Trci Flandrije. Zatim je došao jul i Tur de Frans. U prvoj nedelji je pokušavao, ali je došao do dva podijuma. Na etapi broj 12 su se ispunili njegovi snovi. Odsprintao je Sagana i Demara i doneo Kaćuši etapnu pobedu. Zatim je ubrzo dočekao još jednu priliku i iskoristio je na etapi broj 15 kada je još impresivnije pobedio ispred Hauslera, Grajpela, Kitela i Sagana, u inače ludoj etapi na kojoj je beg Džeka Bauera uhvaćen u poslednjih 20 metara etape. Odmorio se od Tura, preskočio Vueltu i otišao na klasik Hamburg. Vozio je strpljivo i u poslednjem sprintu pobedio ispred Kitela i oporavljenog Kevendiša. Fantastičan je bio i na domaćem tlu, na svim norveškim trkama, njih 3, odnosio je vredne pobede. Uzeo je 2 etape na trci kroz Norvešku, 3 na trci Fjordova i 2 na Arktičkoj trci kroz Norvešku.

Poslednja etapa na ovoj trci, koju je inače pobedio Kristof, imala je simboličan završetak. Hušovd je napao, ali je Kristof fantastično ubrzao u poslednjim metrima i uzeo pobedu slavnijem sunarodniku, bila je ovo simbolična predaja titule Kristofu kao najboljem norveškom biciklisti i kao mogućem nasledniku velikog Tora.

Treba napomenuti da je Kristof sve svoje rezultate ostvario praktično sam. On u Kaćuši ne može računati na dominantnu lid-aut liniju kakvu imaju Kitel ili Kevendiš. On se oslanja na svoj instinkt i uvek izabere pravi točak, mada ponekad, kao na turu, ima malu pomoć Luke Paolinija. Kristof je nagovestio da je sposoban za velike stvari, vrlo je univerzalan, sjajno ide i po brdima i po kocki, ima neverovatno ubrzanje u finišu. Već sledeće godine možemo očekivati da se na svim trkama bori rame uz rame sa Kitelom, Kevendišem, Grajpelom i da osvaja etape i klasike. Imajući u vidu njegovu već spomenutu univerzalnost, zelena majica na Turu izgleda kao itekako dostižan cilj. Svako ko ovog Norvežanina potceni, prevariće se. Najbolje od njega nam tek predstoji...

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)

Jedanaest WolrdTour timova su se povezali i osnovali kompaniju Velon. Velon je javni pokret privatnog projekta koji postoji u bar prethodnih 18 meseci i koji je pod etiketom projekta Avinjon.

Nema se mnogo o čemu pričati. Velon je medijskom kampanjom prešao put od projektra do akcionarske stvarnosti. Iako je prešao svoj put od početka do ustanovljenog biznisa, biće zanimljivo pratiti Velon.

Šta to u stvari imamo?
Krenimo sa onim što imamo. Trinaest timova je oformilo Projekat Avinjon. Projekat je sada spao na 11 timova budući da je Movistar odustao od projektra a da se Kenondejl raspao. Ono što se promenilo je to da je grupa sada zvanična, sa web sajtom > LINK i twitter nalogom, više nije tajna grupa. Takođe svaki tim ima svog člana u odboru kompanije.

Zašto?
To „zašto“ je ono što je u stvari zanimljivo. Timovi tvrde da trenutni model sponzorstva ne funkcioniše. Biciklizam ima problema sa sponzorstvom jer timovi dolaze i odlaze, u zavisnosti od toga da li mogu da nađu sponzora koji je spreman da investira velike sume novca u tim. To je zabrinjavajuće za ljubitelje sporta, ali i pitanje preživljavanja za menadžere timova.

Kako?
Ovo „kako“ je teško pitanje. Cilj organizacije je da obezbedi stalne i sigurne finansije. Međutim to nimalo nije jednostavno. Timovi ne ostavljaju novac sa strane za crne dane, praktično ceo njihov godišnji budžet se potroši na dovođenje novih vozača.

Početni plan je da se koristi kompanija za prodavanje snimaka sa kamera u toku same trke. Neki od ovih snimaka su već dati besplatno projektu InCycle, koji se nalazi pod pokroviteljstvom projekta Avinjoj, ali i IMG-a, švajcarske kompanije za marketing u sportu. Sada je plan da se ovo učini održivim i unosnim. Ako se ovi snimci prave sa samih bicikla u toku vožnje, moguće je dodati i podatke telemetrije, ali i još mnogo drugih mogućnosti. Jedino je pitanje koliko će ovo biti cenjeno tj. vredno?

Još jedna interesantna stvar je da grupa „traži kalendar trka koji će dati priču o sezoni“. Šta ovo znači? Pa, kratkim rečima ovo je kalendar koji će pomoći da se lakše odluči najbolji vozač godine: drugim rečima zamislite WolrdTour poredak koji bi vas u stvari zanimao. Možda je najbolji način da se to postigne da se uveća novčana nagrada za tako nešto. Recimo milion evra godišnje. Nešto novo? Ne baš, u prošlosti je postojala nagrada Pernod Superprestige. Ona je postala toliko važna među vozačima, da su oni sa nešto nižim zaradama u svojim timovima, čitavu sezonu prilagođavali prema njoj. Zanimljivo ova nagrada nije bila pod UCI-jem, već je kompanija pića nudila nagradu vozačima. Međutim i dalje je ova „priča o sezoni“ rizičan koncept. U sezoni ima toliko različitosti, od kocke do planina, da je nemoguće sve reći u jednoj priči. Jednostavno ima nešto pogrešno u vezi sa tim. I politika je umešana u ovo: ako klipovi mogu da se prave za vreme vožnje mehanički, kalendar trka će poprimiti sasvim drugačiji oblik i to je potpuno van kontrole timova. Ako Velon napravi sopstveni plasman vozača, to može doneti mnogo novca. Zamislite na kraju sezone najbolje vozače koji se poput slavnih ličnosti pojavljuju u odelima na crvenom tepihu, drže govore, zabave i ostalo...i sve to prenošeno putem TV-a.

Više novca, više problema:
Trenutno mnogo novca nastoji da uđe u budžete timova...ali i da isto tako brzo i izađe. Nijedan tim ne uspeva da zaradi novac ili da napravi rezerve od novca koji dobije od sponzora. Čak i kad timovi imaju dodatnog sponzora, to samo znači više vozača, više plata i samim tim više potrošenog novca. Rezultat ulaganja više novca u timovi je samo prosta inflacija plate, što je takođe poznato kao „sok od suve šljive“. WorldTour timovi će najverovatnije želeti da uvedu seleri kep (ograničenje koliko tim sme da izvdoji za plate) što je UCI  već istraživao. Ali seleri kep će morati da bude inicijativa UCI-ja jer to baš neće ići u prilog Velon timovima (osim naravno ako svi timovi ne uvedu seleri kep). Zamislite vrhunskog vozača koji je bez ugovora i razmišlja gde će otići- sigurno će izabrati tim koji nije u Velonu jer taj tim nije limitiran seleri kepom i plaća znatno više. Seleri kep je ipak priča za neke druge dane. Za sada svaki dodatni prinos timovima će odleteti u vidu inflacije.

ASO (Amaury Sport Organisation)
Mnogo trka gubi velike količine novca a Tur je jedina trka koja pravi veliki profit. Ali vlasnik Tura nije zabrinut koliko dugo će timovi postojati! Kada na primer Kenondejl ne može da nađe drugog sponzora i ugasi se, Tur ne gubi skoro ništa, jer (Bože moj) videće Sagana u Tinkofu. Tenzije rastu, sećate se možda da je Oleg Tinkov rekao da će njegov tim bojkotovati Tur. Kao i u većini slučajeva Tinkov ne razmišlja o tome šta priča i o značaju svojih reči. Krucijalan je, međutim, stav ASO-a prema ovom problemu i videćemo kako će obe strane rešiti problem, ali pitaju se i ostali kao što su vlasnik Đira RCS kao i UCI naravno.

Francuski timovi ne pripadaju Velonu i teško će naći sponzora osim Kofidisa, AG2R i FDJ koji imaju iste sponzore od devedesetih godina prošlog veka. Ironično ovi timovi imaju sponzore najvećim delom jer im je garantovano mesto na Turu. Ako francuski timovi ne mogu da nađu drugog sponzora, znači li to da previše uživaju u stabilnom sponzorstvu?

Zaključak:
Projekat Avinjon je ozbiljan u vezi sa legalnom registracijom i sa CEO-m izvan biciklizma. Van ovoga, malo ima o čemu da se priča. Kamere na biciklima bi trebalo da prestavljaju dodatan izvor novca ali biće zanilmjivo videti kako se ta ideja razvija. Naravno uvek stoji pitanje: Koliko bi ste vi platili da gledate snimak napravljen direktno na biciklu?

Šire ideje od ovoga će biti interesantne. Najizdrživiji timovi će osigurati više slika, priča i informacija. Ali ovde postoje rizici. Projekat Avinjon je bio velika stvar bez publiciteta. Skoro da ništa ne znamo o njemu, a mnogi od nas nisu ni čuli za njega. Velon je pokrenut uz mnogo buke i moraće da obezbedi puno apdejtova i informacija da bi opstali. Da li će se ovo nastaviti zavisi od 11 World Tour timova i novog CEA. Nadajmo se da Velon priča tečni francuski i da će se dodvoravati porodici Amauri tj.ASO-u

(BiciSvet.com/ izvor: inrng.com / preveo: Dimitrije Partonjić)

Siguran sam da ste svi gledali etapu ovogodišnjeg (2014) Tura koja je vožena po kocki. Odlična etapa koju je osvojio Lars Bum a na kojoj je Nibali došao do zavidne prednsti u odnosu na svoje rivale. Jedna stvar koja je meni pokvarila utisak bili su padovi i odustajanja na toj etapi, ne zato što mislim da kocki nije mesto na Turu, nego zato  što mislim da je u pelotonu pomalo potcenjena TEHNIKA VOŽNjE BICIKLA.

Rekao bih da previše PRO vozača ima problem sa tim. Mnogo se pažnje poklanja treningu, dobijanju ekstra 10w (vati) na brdu, ili gubljenju kog kilograma, a izostaje fokus na veštinama vladanja biciklom kao i vožnji nizbrdo.

Ali prvo mi dozvolite da vam se predstavim, pa ćemo onda preći na analizu ove veštine. Moje ime je Oskar Saiz. Bio sam profesionalac u „downhill“ vožnji sve do 2008.godine, a sada radim kao trener u GIANT-vom „Off Road Team-u“. Godine 2012 pozvan sam od strane tima Rabobank da radim sa njihovim vozačima na drumu kako bi poboljšali vožnje nizbrdo. Odmah sam znao da će mnogi vozači podići obrvu i pitati se kako nam može pomoći neko ko nikada nije vozio bajk po asfaltu? Zato sam se dobro piripremio i održao im nekoliko časova u pravoj pravcatoj učionici, a onda smo vežbali i na drumu. Tada sam tek shvatio da ima mnogo vozača u pelotonu koji imaju ozbiljnih poteškoća prilikom spuštanja nizbrdo, a moj rad sa njima nije bio da ih pretvorim u Nibalija ili Samuela Sančeza već da ih oslobodim stresa i pripremim za ono što ih čeka na spustu.

Možda mislite da, do trenutka kada vozač dođe do profesionalnog nivoa, savlada sve te veštine. Donekle ste u pravu ali ima i veliki broj onih koji su pod stresom i imaju problema sa ovom deonicom etape. Neki od vozača sa kojima sam kasnije radio rekli su mi da su do vrha brda već pod velikim stresom jer su: možda u grupi sa boljim spustašima, ili je kišno vreme i boje se padova koji im mogu upropastiti čitavu sezonu. Bili su i zabrinuti jer su odavno ostali i bez svojih timskih kolega koji bi im bili od pomoći nizbrdo, a da n pričam o tome da je ogroman pritisak javnosti nad njima da ne otpadnu od grupe nizbrdo, jer sve to snimaju kamere i gleda se širom sveta.

Vremenom sam počeo da tražim odgovor na pitanje zašto je ova veština pomalo zaboravljena u pro pelotonu? Možda zato što do nedavno nije bila toliko krucijalna za pobedu, ali se to vremenom promenilo. Vidimo da se sve više vozača odlučuje za napad nizbrdo. Setite se Valverdeove pobede na San Sebastijanu ove (2014) godine, ili Nibalijeve na Điru od pre par sezona itd itd. Ići dobro nizbrdo nije samo pitanje pobede. Ponekad je veće pitanje bezbednosti vozača.

Ljudi skoro uvek misle, kada gledaju kako letimo niz planinu, da su „downhill“ vozači ludi kako voze niz padinu tj.stazu, ali hajde da na trenutak to uporedimo sa drumskim vozačima. U mojoj „downhill“ disciplini, za razliku od drumaša, ja imam kacigu koja mi štiti kompletno lice, imam zaštitno odelo kao i posebne štitnike za kolena i laktove. Do trenutka kada se takmičim i letim niz padinu, stazu već poznajem kao svoj džep, a moja trka traje maksimalno 5 minuta. Stazu, za razliku od vozača u pelotonu vozim bez prethodnog umora po beskrajnim drumovima, što mi takođe pruža mogućnost maksimalne koncentracije i opreza na svakom kamenu. Na Grand Tour trci vozači voze po 5-6 časova dnevno, često po najrazličitijim vremenskim uslovima. Osim kacige oni su bez ikakve zaštite, a većina njih vozi po potpuno nepoznatom terenu. Složićete se da jedna greška na spustu može mnogo da ih košta.

Posle mog trogodišnjeg iskustva u radu sa profesionalcima iz Rabobanka i GIANT Shimano tima zaista verujem da drumski vozači mogu mnogo toga da nauče od „off-road“ vozača, kao i to da njihov zimski trening treba da uključuje MTB vožnje sa čestim promenama podloge. Na kraju krajeva pogledajte samo profesionalce koji su MTB ili Ciklo-kros bajk zamenili drumašem. (M.Tjalingi, Z.Štibar, L.Bum, K.Evans... spisak je svake godine sve veći) Koji vozači više padaju u grupi? Ne oni sigurno! Uvek čujemo u izjavama posle etapa da je neko od vozača imao lošu sreću i da je pao baš tog dana nekoliko puta, ali kada je u pitanju uvek isti vozač onda to ne može biti pitanje loše sreće, zar ne?

(BiciSvet.com/napisao: Oscar Saiz/prevod: Đorđe Pejković)

Na prelazu svake sezone viđali smo velike promene u najjačim biciklističkim timovima sveta. Tako smo prethodnih sezona bili svedoci velikih transfera: Marka Kevendiša, Andrea Grajpela, Alberta Kontadora, Vinćenca Nibalija itd. I u ovoj pauzi između dve sezone mnogo toga će se promeniti. I iako ima zvučnih transfera poput Edvalda Bosona Hagena, Petera Sagana ili Roberta Kišerlovskog, ove sezone akcenat nije samo na transferima već i na smeni generacija.

Na kraju godine karijeru završavaju vozači koji su mnogo dali ovom sportu prethodnih godina, naravno to su pre svih čovek koga svi vole i čovek koji je postavio novi rekord u vožnji na sat, Jensi Foht, zatim bivši svetski šampion i pobednik Tura od pre 3 godine, Kadel Evans, još jedan bivši svetski šampion osvajač etapa i zelene majice sa Tura, popularni ’’Bog groma’’ Tor Hušovd. Pored njih još dosta vozača je ’’okačilo bicikl o klin’’ a među njima Dejvid Milar, Danilo Hondo, Tomas Lofkvist, Sebastian Ino, Huan Hose Aedo, Niki Sorensen, i naravno nezaboravni Endi Šlek.

Možda je mnogima nezamislivo da prate ovaj sport u sezonama koje dolaze kada nema njihovih idola, ljudi koji su postali simboli biciklizma. Međutim isto smo svi tako mislili kada se povlačio legendarni Aleksandar Vinokurov baš kada je pobedio na Olimpijadi, ili Paolo Betini, možda Mario Ćipolini itd itd.

Naravno u isto vreme kada se neke ikone sporta povlače, na scenu dolaze mladići koji sanjaju da postanu zvezde, novi mladi lavovi koji će preći dug put od trnja do zvezda, od stagniranja i uloge radnika do postajanja lidera i pobeđivanja na najvećim trkama. Među mladim vozačima koji imaju najviše potencijala izdvajaju se:

Mihal Kviatkovski
Mladi Poljak se u jednu ruku dokazao već sada kao veliki vozač, pobedio je na svetskom šampionatu, u najelitnijoj konkrenciji, imao je sjajnu sezonu klasika i u Ardenima i na klasicima sa kockom, nosio je belu majicu na Turu. Međutim sada za njega sledi sezona u kojoj će nositi dres sa duginim bojama, koja je po mnogima ’’prokleta majica’’. Setimo se samo Filipa Žilbera koji je pobeđivao skoro sve trke na kojima je učestvovao, ali sa dresom svetskog šampiona nije se proslavio. Zatim Alesandro Balan koji je potpuno nestao od kada je trijumfovao na svetskom prvenstvu, Evans praktično ništa nije uradio u sezoni kao svetski šampion, jedino je donekle Hušovd bio uspešan sa majicom duginih boja u svom posedu. Ako Kviatkovski bude imao uspešnu sledeću sezonu, on će se u potpunosti dokazati kao vozač. Mihal je sjajan univerzalac, dobro ide uzbrdo, sjajan je na klasicima, sjajan je i hronometraš, može imati puno uspeha na klasicima i sedmodnevnim trkama. A i još mnogo sezona je pred njim.

Tom Dumulen
Holanđanin je sa svoje 23 godine jedan od najboljih hronometraša sveta. Osvojio je bronzanu medalju na šampionatu sveta u Ponferadi, bio je drugi na hronometru  Tura ove godine iza neprikosnovenog Tonija Martina, dva puta u Švajcarskoj završavao kao drugi takođe iza Martina, bio je na podijumu Eneko Tura iza Buma i Velensa. Pored toga što je sjajan hronometraš Dumulen je dobar na kratkim i strmim usponima, sjajno ide i po kocki, a cele sezone je bio lid-aut Marselu Kitelu. Još uvek nije u potpunosti sazreo, kada se to desi, biće veliki pretedent za pobede na sedmodnevnim trkama, posebno onim u Holandiji i Belgiji, jer mu taj teren najviše odgovara. A dok ste vi ovo pročitali Dumulen je već dobio nagradu za najboljeg biciklistu Holandije u 2014 godini.

Kaleb Evan
Mladi Australijanac je ove sezone potpisao za Orica-GreenEdge tim i tako načinio prvi veliki korak u karijeri. Zatim je stigao drugi na cilj u Ponferadi u trci U-23. On je budućnost Australije, sjajan sprinter ali je jako univerzalan, nešto kao australijska verzija Džona Degenkolba. On je ’’žario i palio’’ na juniorskim trkama, ima 16 značajnih pobeda u protekle dve godine. Pred njim je svakako svetla budućnost, njegov potencijal će doći do izražaja u Oriki, timu koji od kada se pojavio na velikoj sceni svoje rezultate uglavnom bazira na pobedama u sprint, i sprinteri dobijaju puno prilika za dokazivanje.

Sven-Erik Bistrom
Zapamtite ovo ime. Mladi Norvežanin je najmanje poznat od svih navedenih vozača, ali već ima zapaženih stavki u karijeri. Naravno ovaj momak je svetski šampion iz Ponferade za vozače do 23 godine. Sa 7 sekundi prednosti je prešao  poslednji uspon na toj trci, sjurio se kao brzi voz niz spust u solo napadu, odupreo se mnogo jačim reprezentacijama koje su ga lovile i u velikom stilu sa podignutim rukama prošao kroz cilj. Svakako bi za njim vladala opšta pomama da jedan veliki tim nije odradio domaći na vreme. Ruska Kaćuša je potpisala ugovor sa Bistromom još na samom početku prelaznog roka očigledno poučena dobrim primerom drugog Norvežana kog imaju u timu, Aleksandera Kristofa koji je imao briljantnu sezonu. Norveška očigledno ne mora da brine za budućnost biciklizma u svojoj zemlji.

Mihael Valgren
Mladi Danac je u svojoj prvoj sezoni u World-Tour timu imao zapaženu ulogu. Postao je danski šampion, pobedio na trci kroz Dansku (na kojoj je vrlo jaka konkurencija) i bio je jedan od najvernijih pomoćnika Alberta Kontadora u njegovom pohodu na pobedu na Vuelti. Mihael je vukao kao lav na svim ravničarsim etapa, zapinjao je iz petnih žila i na malo težim profilima. Ima potencijala da postane pravi sprecijalista za klasike, o čemu govore dve pobede na Lijež-Bastonj-Liježu za vozače do 23 godine.

Voren Bargil
Francuz ima samo 23 godine, a već je dokazan brdaš. Prošle godine je trijumfovao na dve brdske etape Vuelte, a ove godine se trkao rame uz rame sa Frumom, Kontadorom, Valverdeom, Rodrigezom, Danom Martinom, Samom Sančezom. Nije se libio da napadne, dao je sve od sebe, vozio požrtvovano i rasturio grupu favorita na mnogim planinama. Upotpunio je sjajnu Vueltu za svoj tim plasmanom u top 10, jer je Džon Degenkolb uzeo 4 etape i zelenu majicu. Giant tim nije poznat kao tim koji pretenduje na generalne plasmane na grand turovima (imaju Kitela, Degenkolba, Mezgeca, Arnta za sprint) tako da mladi Francuz može očekivati da dobiju ulogu lidera tima na Turu sledeće godine. On je još jedan u nizu francuskih mladih nada, posle Pjera Rolana, Romana Bardea, Tonija Galopena, tako da Francuzi imaju svetlu budućnost.

Vredi zapamtiti imena ovih momaka, neki od njih su već sada jako visoko, drugi imaju neverovatan potencijal da postanu najveće svetske zvezde. Budućnost je za njih svetla i uz pravi rad stručnjaka sa njima i pravilnim programom trkanja za njih je samo nebo granica.

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)

Statistika je čudna. Neki čak kažu da je kao ženske gaće: "Sve se vidi ali ništa ne otkriva". Bilo kako blo brojke ne lažu. Marsel Kitel je u sezoni 2014 izgubio samo 3 sprinta od ukupno 17 u kojima je učestvovao. (to je 82% uspešnosti). Čak i tada kada je gubio, na 2.etapi „Tri dana De Pane“, na Hamburg klasiku i na 2.etapi „Arctic Race of Norway“ Nemac kaže da nije uspeo da postigne svoj „turbo mod“

Među ostalim sprinterima današnjice, koji pretenduju da skinu Kitela sa trona, niko do sada nije imao ni približno sličnu statistiku. Sledeći najbliži je takođe Nemac. Andre Grajpel je pobeđivao 15 puta i gubio 11 puta (63% uspešnosti – računa se samo sprint za pobedu). Mark Kavendiš je pobeđivao 11 puta, gubio 7 puta (61% uspešnosti). Aleksander Kristof ima statistiku 13 - 11 (54,1%) dok je Naser Buhani na 12 -15.

Znamo da nisu svi sprinteri jednaki, ali kada Kitela, uz ove brojeve, uporedimo sa njegovim konkurentima, možemo samo da podvučemo i boldujemo njegovu superiornost. Ne sme se zaboraviti ni to da je na Điru Kitel rano odustao ostavivši Buhanija da skuplja trijumfe. Na Turu je pokazao da je bolji od Grajpela i Kristofa, dok je sa Kavendišom odmerio snage tek na trci oko Britanije. Bio je to njihov prvi okršaj posle Jelisejskih polja 2013 i završio se u korist Nemca – dve pobede od dva sprinta, što ostavlja Manksmana u negativnoj statistici tj. Kavendiš nikada nije pobedio Kitela u sprintu za prvu poziciju!

Do pre samo dve-tri godine nije bilo ravnog Marku Kavendišu, a sada se pojavljuje čitava generacija mladih neustrašivih sprintera. Manksman je do početka ovogodišnjeg Tura najavljivao povlačenje iz biciklizma za 2-3 sezone. Njegovo prerano napuštanje najluđeg cirkusa, još na prvoj etapi, je takvu jednu odluku sigurno prolongiralo još koju godinu. Ove zime Manksman će odvesti nekoliko šestodnevnih trka na pisti ne bi li pobratio brzinu i eksplozivnost koja ga je činila nepobedivim u periodu od 2008 do 2012. Uprkos protivljenju Patrika Lefevrea, vlasnika OPQS tima, Kavendiš je već završio „Gent 6 days“ u tandemu sa Iljo Keiseom na drugoj poziciji, dok su pobedu na istom takmičenju odneli u Cirihu. Ukoliko ovi treninzi na pisti ne urode plodom Mark će morati da menja taktiku i da se fokusira na brdovitije etape na kojima Kitel neće dolaziti sa grupom na cilj.

Zaključak je očigledan. Marsel Kitel je najbolji sprinter današnjice. Neki se usuđuju da ga proglase i najboljim sprinterom svih vremena, ali mislim da još nije vreme za tako nešto jer je pred njim još mnogo izazova, a i ne smemo zaboraviti ni Ćipolinija i ostale sprintere ranijih epoha. Štagod da se desi sledeće godine, 2014 godina je označila stupanje na snagu novog sprinterskog poredka.

>pročitajte i o generaciji mladih biciklista OVDE <

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)

Godina 1990 ostaće upamćena u istoriji biciklizma kao početak vladavine Induraina, ali i kao godina u kojoj su rođeni neki od najtalentovanijih biciklista.

Pored aktuelnog svetskog prvaka Kvaitkovskog klub '90 između ostalih obuhvata: Petera Sagana, Tiba Pinoa, Tejlora Finija, Fabija Arua, i Naira Kvintanu.

Kada se osvrnemo, na uspehe i trajanje jednog Jensa Fohta, Kadela Evansa ili Krisa Hornera, shvatićemo da su pred ovim vozačima karijere koje mogu da potraju i još jednu čitavu deceniju!

Zaista zastaje dah kada se pogledaju samo neki od rezultata koje su ovi mladi vozači do sada postigli sa svoje 24 godine.

Peter Sagan je, pored ostalih pobeda i ludorija na bajsu, skupio 3 zelene majice na Turu kao i 7 etapnih trijumfa na najvećoj trci na svetu.
Tibo Pino je doprineo modernom talasu Francuskog biciklizma podijumom i belom majicom na ovogodišnjem Tour de France-u uz etapnu pobedu iz 2012.
Tejlor Fini je, uprkos sezoni koju je obeležio opasan prelom noge, zabeležio fantastičan i skoro pa nemogući etapni trijumf na trci oko Kalifornije. Pre dve godine je osvojio etapu na Điru a proveo je i prvu nedelju u roze majici.
Fabio Aru, brdaš iz Sardinije, je ove godine napravio ogroman korak napred. Dve etapne pobede na Vuelti uz trijumf na Điru i podijum na domaćoj trci. Ovi upsesi su ga istakli kao ozbiljnog Grand Tour vozača za naredne sezone.
Nairo Kvintana je osvojio ovogodišnji Điro uz podijum na Turu od prošle godine. Nosio je i lidersku majicu na Vuelti sve do pada na individualnom hronometru. Mnogi su ga već proglasili pobednikom Toura 2015!?
Mihal Kviatkovski je posle pet profesionalnih sezona, početak 2014 godine obeležio liderskom majicom na Tirenu a uokvirio osvajanjem Strade Bjanke klasika, dok je na kraju godine postao prvi Svetski šampion iz Poljske i to nakon fantastičnog timskog rada svojih zemljaka koji su sve vreme trke u Ponferadi verovali u njega.

>Tekst o novom sprinterskom poredku > OVDE <

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)

Kao i prethodnih par godina timovi su nastavili sa trošenjem novca na pojačanja koja će donositi rezultate, motivaciju i WorldTour bodove. Više o kalendaru trka i o World Tour-u za sezonu 2015 pročitajte OVDE

Astana
Astana iako potresena velikim doping problemima sačuvala je okosnicu tima iz prošle sezone i dovela nekoliko zaista zvučnih imena. Najpoznatiji su sigurno bivši vozači holandskog Belkina, Lars Bum i Luis Leon Sančez. Bum će biti veliko pojačanje na prolećnim klasicima kao i na hronometrima. Sančez je specijalista za begove i ako se kockice poklope može doneti puno pobeda timu. Astana je takođe dovela i mladog italijansog brdaša Dijega Rosu, koji je bio desna ruka Franka Pelicotija u prethodne dve godine. U početku će biti radnik, međutim možda donese par iznenađujućih pobeda. Takođe u ekipu su stigli Rein Taramae, veliki potencijal i talenat, ali Estonac osim jednog trijumfa na Vuelti nije uradio ništa značajno. I poslednje pojačanje je Lorens de Vris, Belgijanac koji je specijalista za begove.

AG2R La Mondiale
Francuska ekipa nije mnogo menjala. Doveli su Belgijanca iz Garmina, Johana Vansumerena. On je specijalista za klasike i veliki je pomoćnik u ekipi, tako da iako neće donositi puno rezultata mlađi vozači će sigurno puno naučiti od njega.

Lotto - BrandLoyalty
Ekipa koju smo prošle godine znali kao Belkin, u sezoni 2015 će za glavnog sponzora imati holandsku nacionalnu lutriju. Sačuvali su mlade i perspektivne vozače, i dodali par novih. Bertjand Lindeman je vozač koga su doveli iz svog razvojnog tima, momak je imao vrlo zapaženu prošlu godinu i treba očekivati solidne rezultate od njega. Doveli su Toma van Asboka iz Topsport Flanderena i Tima Rosena takođe iz razvojnog tima. Oni se drže već oprobanog recepta, dovođenja vozača iz svog podmlatka.

BMC Racing Team
Za raliku od prošlih sezona nisu dovodili skupocene vozače, već su doveli talentovane vozače, buduće nosioce tima. Doveli su Kembela Fejklmora i Džpija Roskopfa, koji je imao fantastične rezultate na najvećim trkama SAD-a. Zatim tu su pobednik etape Vuelte, Alesandro de Marki, kao i sjajni hronometraš Roan Denis, koji je sa ekipom od avgusta. Tu su i mladi Švajcarac Stefan Kueng, kao i Luksemburžanin Žan Pier Druker.

Etix-Quick Step
Prošle sezone su bili Omega Farma Kvik Step, u sezoni 2015 biće Etix-Quick Step. Marku Kevendišu, Toniju Martinu i družini priključili su se Fabio Sabatini, koji je lid-aut vozač za sprint, zatim Maksim Bue, francuski brdaš i  bivši vozač Netap Endure, David de la Kruz.

FDJ
Pojačanja francuske ekipe su Kevin Reza, koji će biti od velike koristi u sprinterskoj liniji Arnoa Demara, i Stiv Morabito, koji će biti podrška Tibou Pinou u planinama.

Lampre Merida
Jedini italijanski WorldTour tim je konačno imao jednu dobru sezonu i 2015 godine žele to da ponove. Zato su doveli mladog Slovenca Luku Pibernika, Tsgabua Grmaja iz MTN-Kubeke, i vrednog radnika Rubena Plazu iz Movistara. Takođe, tu je i brat bivšeg svetskog šampiona iz ove ekipe, Ruija Košte, Mario Košta.

Lotto- Soudal
Ovu ekipu smo prošle godine znali kao Loto Belisol, sada su ponovo promenili ime. Pojačali su se sa par  vozača, a pre svih tu je Tom de Gent. Tu su i Hasper de Bujst i Tiesj Benot.

Movistar
Iako je Španska ekipa po rezultatima među najboljima u karavanu, nemaju baš veliki budžet. Pojačanja dovodo u skladu sa budžetom, a njihova pojačanja su Mark Soler, Ruben Fernandez, Rori Saterlend još jedan pobednik etape Vuelte, Viner Anakona.

Orica
Ni oni nisu dovodili puno vozača kao prošlih sezona, ali su doveli dva izuzetno mlada i kvalitetna vozača. To su Magnus Kort Nilsen, Danac koji je vozio u domovini i prerastao taj nivo. Sada će se okušati u WorldTuru, on je specijalista za klasike. Drugo pojačanje je Adam Blajt. Mladi Englez je bio u BMC-u, izgubio mestu u timu, proveo godinu dana u kontinentalnom timu u Britaniji, pobedio jaku trku ProRide London ispred jakih vozača i sada je spreman za nove izazove.

Europcar
Francuzi nisu doveli bitnija pojačanja. Tu su samo mladi francuski vozači od kojih se ove sezone ne očekuje ništa specijalno, oni će se osloniti na već postojeće snage.

Giant-Alpecin
Još jedan tim koji je promenio ime, prošle godine su bili Giant-Shimano. Doveli su Amerikanca Kartera Džounsa, uz još par vozača iz razvojnog tima. Jasno je, u timu pored Kitela, Degenkolba, Mezgeca, Arnta i Bargija nema puno mesta za pojačanja. Najveće pojačanje je ustvari Kitelov lični sponsor kompanija Alpecin!

Katusha
Ruski predstavnik u najjačem rangu biciklizma pojačao se lid-aut vozačem Jakopom Guarnijerijem i Portugalcem Tiagom Mačadom. Možda je najveće pojačanje U-23 svetski šampion Sven-Erik Bistrom, sjajni Norvežanin. Takođe doveli su i par vozača iz razvojnog tima.

SKY
Najbogatiji tim WorldTura je takođe i najviše potrošio. Ostali su bez Bosona Hagena, međutim doveli su više nego kvalitetna pojačanja: Vouta Polsa, Nika Rouča, Endrua Fena. Zatim tu su spriter Elia Viniani, specijalista za klasike Lars Peter Nordhaug i možda njihovo najveće pojačanje, sjajni Čeh, Leopold Konig, koji je briljirao na Tur de Fransu.

Tinkoff-Saxo
Ruski Danci su možda najveći dobitnici ovog prelaznog roka. Doveli su Ivana Basa, Juraja Sagana i Macieja Bodnara. Pogađate kada je tu Juraj Sagan, tu je i Peter Sagan, mlađi brat, i daleko uspešniji vozač. Trostruki uzastopni osvajač zelene majice na Turu, sjajan klasik vozač, i jedan od najspretnijih vozača na biciklu sigurno je najveća zvezda ovog prelaznog roka. Međutim Tinkof-Saxo je doveo još jedno veliko pojačanje, Roberta Kišerlovskog. Hrvat će sigurno imati dosta prilika kao lider tima, ali za očekivati je da na nekim trkama pomaže i El Pistoleru.

Trek Factory Racing
Nisu doveli puno vozača čelnici američke ekipe, međutim uz postojeći kadar i dva pojačanja u vidu Baukea Moleme i Marka Koledana, ekipa izgleda vrlo respektabilno. Holanđanin Molema je vozač za velike domete na Grand turovima i klasicima, dok je Italijan sjajan sprinter, i ako dobije priliku sigurno će je iskoristiti i doneti rezultate.

Pro Continental
Što se pro continental divizije, odnosno druge po rangu divizije u svetskom biciklizmu treba izdvojiti par zvučnih transfera. Najzvučniji je naravno transfer francuskog sprintera Nasera Buhanija iz FDJ-a u Cofidis. Bivši pobednik Amstelove zlatne trke, Enriko Gasparoto pojačao je belgijsku ekipu Vanti Grup Žuber. Mladi norveški sprinter Sondre Holst Enger je pojačao ekipu IAM. Timu koji je prošle godine nosio naziv Netap Endura a ove godine Bora Argon 18 priključili su se Dominik Nerc i Bjorn Turo. Nipo Fantini je doveo jedno zaista zvučno pojačanje, ,,Malog princa’’, Damiana Kunega koji posle trijumfa na Điru pre 10 deset godina ima samo još par pobeda na klasicima, svakako ne karijera koju je mogao da postigne.

Međutim kada govorimo o Pro Continental diviziji, pobednik u transferima za ovaj prelazni rok je južnoafrička ekipa MTN-Qhubeka. Na jug crnog kontinenta su u pauzi između dve sezone otišli Edvald Boson Hagen, Tajler Farar, Metju Gos, Teo Bos, Reinart Jense van Rensburg i Stiven Kamings. Ovim pojačanjima bio bi prezadovaljan svaki WorldTour tim, a i sam tim MTN-Qhubeka teži takmićenju u WorldTour-u, i videćemo hoće li im se želja ispuniti. Nije nemoguće, imaju puno UCI bodova, kvalitetan tim a i postoji jedno upražnjeno mesto u WorldTour-u posle spajanja timova Kenondejl i Garmin-Šarp.

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)