Na prelazu svake sezone viđali smo velike promene u najjačim biciklističkim timovima sveta. Tako smo prethodnih sezona bili svedoci velikih transfera: Marka Kevendiša, Andrea Grajpela, Alberta Kontadora, Vinćenca Nibalija itd. I u ovoj pauzi između dve sezone mnogo toga će se promeniti. I iako ima zvučnih transfera poput Edvalda Bosona Hagena, Petera Sagana ili Roberta Kišerlovskog, ove sezone akcenat nije samo na transferima već i na smeni generacija.

Na kraju godine karijeru završavaju vozači koji su mnogo dali ovom sportu prethodnih godina, naravno to su pre svih čovek koga svi vole i čovek koji je postavio novi rekord u vožnji na sat, Jensi Foht, zatim bivši svetski šampion i pobednik Tura od pre 3 godine, Kadel Evans, još jedan bivši svetski šampion osvajač etapa i zelene majice sa Tura, popularni ’’Bog groma’’ Tor Hušovd. Pored njih još dosta vozača je ’’okačilo bicikl o klin’’ a među njima Dejvid Milar, Danilo Hondo, Tomas Lofkvist, Sebastian Ino, Huan Hose Aedo, Niki Sorensen, i naravno nezaboravni Endi Šlek.

Možda je mnogima nezamislivo da prate ovaj sport u sezonama koje dolaze kada nema njihovih idola, ljudi koji su postali simboli biciklizma. Međutim isto smo svi tako mislili kada se povlačio legendarni Aleksandar Vinokurov baš kada je pobedio na Olimpijadi, ili Paolo Betini, možda Mario Ćipolini itd itd.

Naravno u isto vreme kada se neke ikone sporta povlače, na scenu dolaze mladići koji sanjaju da postanu zvezde, novi mladi lavovi koji će preći dug put od trnja do zvezda, od stagniranja i uloge radnika do postajanja lidera i pobeđivanja na najvećim trkama. Među mladim vozačima koji imaju najviše potencijala izdvajaju se:

Mihal Kviatkovski
Mladi Poljak se u jednu ruku dokazao već sada kao veliki vozač, pobedio je na svetskom šampionatu, u najelitnijoj konkrenciji, imao je sjajnu sezonu klasika i u Ardenima i na klasicima sa kockom, nosio je belu majicu na Turu. Međutim sada za njega sledi sezona u kojoj će nositi dres sa duginim bojama, koja je po mnogima ’’prokleta majica’’. Setimo se samo Filipa Žilbera koji je pobeđivao skoro sve trke na kojima je učestvovao, ali sa dresom svetskog šampiona nije se proslavio. Zatim Alesandro Balan koji je potpuno nestao od kada je trijumfovao na svetskom prvenstvu, Evans praktično ništa nije uradio u sezoni kao svetski šampion, jedino je donekle Hušovd bio uspešan sa majicom duginih boja u svom posedu. Ako Kviatkovski bude imao uspešnu sledeću sezonu, on će se u potpunosti dokazati kao vozač. Mihal je sjajan univerzalac, dobro ide uzbrdo, sjajan je na klasicima, sjajan je i hronometraš, može imati puno uspeha na klasicima i sedmodnevnim trkama. A i još mnogo sezona je pred njim.

Tom Dumulen
Holanđanin je sa svoje 23 godine jedan od najboljih hronometraša sveta. Osvojio je bronzanu medalju na šampionatu sveta u Ponferadi, bio je drugi na hronometru  Tura ove godine iza neprikosnovenog Tonija Martina, dva puta u Švajcarskoj završavao kao drugi takođe iza Martina, bio je na podijumu Eneko Tura iza Buma i Velensa. Pored toga što je sjajan hronometraš Dumulen je dobar na kratkim i strmim usponima, sjajno ide i po kocki, a cele sezone je bio lid-aut Marselu Kitelu. Još uvek nije u potpunosti sazreo, kada se to desi, biće veliki pretedent za pobede na sedmodnevnim trkama, posebno onim u Holandiji i Belgiji, jer mu taj teren najviše odgovara. A dok ste vi ovo pročitali Dumulen je već dobio nagradu za najboljeg biciklistu Holandije u 2014 godini.

Kaleb Evan
Mladi Australijanac je ove sezone potpisao za Orica-GreenEdge tim i tako načinio prvi veliki korak u karijeri. Zatim je stigao drugi na cilj u Ponferadi u trci U-23. On je budućnost Australije, sjajan sprinter ali je jako univerzalan, nešto kao australijska verzija Džona Degenkolba. On je ’’žario i palio’’ na juniorskim trkama, ima 16 značajnih pobeda u protekle dve godine. Pred njim je svakako svetla budućnost, njegov potencijal će doći do izražaja u Oriki, timu koji od kada se pojavio na velikoj sceni svoje rezultate uglavnom bazira na pobedama u sprint, i sprinteri dobijaju puno prilika za dokazivanje.

Sven-Erik Bistrom
Zapamtite ovo ime. Mladi Norvežanin je najmanje poznat od svih navedenih vozača, ali već ima zapaženih stavki u karijeri. Naravno ovaj momak je svetski šampion iz Ponferade za vozače do 23 godine. Sa 7 sekundi prednosti je prešao  poslednji uspon na toj trci, sjurio se kao brzi voz niz spust u solo napadu, odupreo se mnogo jačim reprezentacijama koje su ga lovile i u velikom stilu sa podignutim rukama prošao kroz cilj. Svakako bi za njim vladala opšta pomama da jedan veliki tim nije odradio domaći na vreme. Ruska Kaćuša je potpisala ugovor sa Bistromom još na samom početku prelaznog roka očigledno poučena dobrim primerom drugog Norvežana kog imaju u timu, Aleksandera Kristofa koji je imao briljantnu sezonu. Norveška očigledno ne mora da brine za budućnost biciklizma u svojoj zemlji.

Mihael Valgren
Mladi Danac je u svojoj prvoj sezoni u World-Tour timu imao zapaženu ulogu. Postao je danski šampion, pobedio na trci kroz Dansku (na kojoj je vrlo jaka konkurencija) i bio je jedan od najvernijih pomoćnika Alberta Kontadora u njegovom pohodu na pobedu na Vuelti. Mihael je vukao kao lav na svim ravničarsim etapa, zapinjao je iz petnih žila i na malo težim profilima. Ima potencijala da postane pravi sprecijalista za klasike, o čemu govore dve pobede na Lijež-Bastonj-Liježu za vozače do 23 godine.

Voren Bargil
Francuz ima samo 23 godine, a već je dokazan brdaš. Prošle godine je trijumfovao na dve brdske etape Vuelte, a ove godine se trkao rame uz rame sa Frumom, Kontadorom, Valverdeom, Rodrigezom, Danom Martinom, Samom Sančezom. Nije se libio da napadne, dao je sve od sebe, vozio požrtvovano i rasturio grupu favorita na mnogim planinama. Upotpunio je sjajnu Vueltu za svoj tim plasmanom u top 10, jer je Džon Degenkolb uzeo 4 etape i zelenu majicu. Giant tim nije poznat kao tim koji pretenduje na generalne plasmane na grand turovima (imaju Kitela, Degenkolba, Mezgeca, Arnta za sprint) tako da mladi Francuz može očekivati da dobiju ulogu lidera tima na Turu sledeće godine. On je još jedan u nizu francuskih mladih nada, posle Pjera Rolana, Romana Bardea, Tonija Galopena, tako da Francuzi imaju svetlu budućnost.

Vredi zapamtiti imena ovih momaka, neki od njih su već sada jako visoko, drugi imaju neverovatan potencijal da postanu najveće svetske zvezde. Budućnost je za njih svetla i uz pravi rad stručnjaka sa njima i pravilnim programom trkanja za njih je samo nebo granica.

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)