Vilko Kelderman
Vilko je 23-godišnji Holanđanin, nova velika nada holandskog biciklizma i tima LottoNL-Jumbo, koji smo prethodnih godina znali kao Rabobank i Belkin. Rodom je iz mesta Amersfort koje je deo velikog grada Utrehta. On ima veliki potencijal za osvajanje visokih pozicija u generalnim plasmanima mnogih sedmodnevnih, ali i grand tur trka. On do takvih rezultata stiže zahvaljujući svojoj univerzalnosti. Naime, on je sjajan brdaš, ali je podjednako dobar hronometraš. Sećate se Dofinea 2012. godine i monstruoznog hronometra od 53 km, kada je Vigins pobedio, a Kelderman bio odmah iza njega i svetskog šampiona Tonija Martina?
Od kada se pojavio upravo te 2012. godine imao je dosta odličnih rezultata, ali se taj period može nazvati sazrevanjem i sticanjem iskustva. Čini se da je taj period iza njega i da je spreman da podnese pritisak lidera ekipe i nekog ko treba da donosi rezultate. Takođe ekipu su ove godine napustili dosadašnji lider za grand tur trke Bauke Molema i specijalista za klasike Lars Bum, a uz to Robert Hesink nikako da povrati staru formu, a Ten Dam je već u poznim godinama karijere. Imajući ovo u vidu Kelderman se uz mladog Stijena Kruisvijka nameće kao najbolji vozač tima.
Kao junior imao je rezultate koji su bili vredni pažnje i koji su mu pomogli da se domogne profesionalnog nivoa i prvog tima Belkina. Između ostalih rezultata pobedio je na trci kroz Norvešku u njenom drugom izdanju, inače to je sada izuzetno poštovana i jaka trka. Podsetimo se kako je tekla njegova dosadašnja profesionalna karijera, odnosno njene prve 3 godine:
2012: U godini u kojoj se pojavio na velikoj biciklističkoj sceni, pokazao je nekim stvarno impresivnim rezultatima da se radi o vanserijskom talentu i da Holandija ima novi dragulj. Na svojoj prvoj trci u karijeri, Trci kroz Kaliforniju, zauzeo je visoko sedmo mesto. Takođe je na kraju leta zauzeo sedmo mesto na trci kroz Dansku. Međutim kruna sezone bilo je osvajanje osme pozicije i bele majice na Kriterijumu Dofinea. I uprkos tome nije dobio šansu na Turu.
2013: Te godine je došao do prve profesionalne pobede i to na trci kroz Dansku, gde je pobedio na jednoj etapi, ali i u generalnom plasmanu. Takođe imao je sjajnu sezonu u world turu. Bio je peti u generalnom na trci kroz Romandiju uz pobedu u klasifikaciji mladih vozača. Bio je izvrstan i u Australiji gde je bio šesti u ukupnom plasmanu, a odličan je bio i na Eneko Turu gde je bio sedmi.
2014: Sezonu je počeo solidnim petim mestom u Portugaliji, na trci kroz Algarve. Onda je na Điru usledio rezultat njegove karijere gde je bio sedmi u generalnom poretku posle finalne etape u Trstu. Držao se fantastično tokom cele trke i možda je mogao i malo bolje u poslednjoj nedelji trke gde je platio danak neiskustvu, sećate se etape do val Martela kada je Kvintana napao i jedino su ga pratili Hesjedal i Uran. Zatim je uprkos svim očekivanjima briljirao na Dofineu gde je bio četvrti, uz još jednu belu majici. Osvojio je treće mesto na drugoj etapi koja se smatra najboljom etapom godine, etapa na kojoj su se Frum i Kontador borili do poslednjih, ne metara, već centimetara. Završio je iza senzacionalnog pobednika Endrua Talanskog, Kontadora i van den Bruka. Bio je bolji od Fruma, što je vredno pomenuti. Kasnije je očigledno bio preumoran, što je za vozača u njegovim godinama sasvim normalno. Poslednji ozbiljniji rezultat i trka u sezoni bila je Vuelta, gde nije bio loš, osvojivši 14. mesto u generalnom. Međutim ta Vuelta je bila super teška, sa najjačom konkurencijom u sezoni, i niko osim Kontadora nije imao dugačku sezonu poput mladog Holanđanina. Vredno je pomenuti i da je bio nominovan za najboljeg mladog biciklista godine na gala večeri u Den Boju, a kako je i sam rekao, bio je vrlo iznenađen što je nominovan.
Zanimljivost iz njegovog života je da biciklizam nije bio ni njegov prvi, ni drugi izbor, već tek treći. Prvo se kao i većina dece danas bavio fudbalom, ali je posle par godina odustao od "najbitnije sporedne stvari na svetu". Zatim je sa porodicom krenuo na klizanje i ubrzo je zavoleo brzo klizanje, sport u kome su Holanđani tradicionalno najbolji na svetu. Odustao je od klizanja tek kada je njegov stariji brat Martin krenuo da se bavi biciklizmom. Pratio je put svog brata i doneo je sjajnu odluku.
(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)
