Bicisvet

Holandsko zlato

Amstel_Gold_Race_pelotonSmešten u kalendaru, u nedelju između Rubea i Liježa, holandski klasik istražuje najbrdovitiji deo zemlje, Limburg regiju blizu Nemačke i Belgije.

Zemlja, sa velikom površinom na koti ispod novoa mora, svoj najviši vrh ima upravo u ovoj regiji: Valserberg - najviša tačka Holandije.

Sa svojih 323 metra nadmorske visine, ovo je možda i jedino brdo koje se ne nalazi na stazi "Amstel Gold" trke. Kako kažu biciklisti, Limburg je najbolji deo Holandije za trening.

Na stazi je ni manje ni više nego 31 uspon, dužine između 500 i 1500 metara, sa maksimalnim nagibom od 20% na Kutenbergu. Kada se to sve preračuna dobija se nekih 40km penjanja, sa akumuliranom visinskom razlikom od 1800m, što je jednako prosečnoj brdskoj etapi na GT trci.

Na cilju vozači ne samo da su fizički umorni već su i kompletno psihički iscrpljeni. Trka je neverovatno opterećujuća za nerve svakog vozača, koji ako želi pristojan plasman mora konstantno da se vozi na vrhu grupe. Amstel je poznat po svojim krivinama, uvek novoj i promenljivoj cik-cak putanji, koja po običaju prolazi po nekoliko puta istom trasom.

Prvi značajniji momenat za prelamanje trke dolazi na 22km do cilja na Kruisbergu. Prvi od četiri uspona, koji se u narednih 10 km, nižu jedan a drugim.  Svakako da je najpoznatiji uspon ujedno i onaj koji se vozi poslednji. Kauberg je 1200m dugačak sa prosečnim nagibom od 5,8%. Po nepisanom pravilu vozači napadaju na samom dnu, pošto je vrh uspona dosta ravniji. Od 2003. godine trka se tradicionalno završava na ovom usponu.

Kada je u pitanju posmatranje trke tu je mnogo opcija. Iskusni poznavaoci Limburga i Amstelove trase, vozače mogu videti i do 20 puta u toku trke, ali je Kauberg ipak najpopularniji. Grupa se na Kauberg penje dva puta. Prvi prolaz je na 72km i naravno na cilju. Timski autobusi su parkirani posle linije cilja, što daje publici dobar pregled vozača, naročito onih koji odustaju. Trka je poznata po svojoj festivalskoj atmosferi što je samo jedno od obeležja koje Amstel svrastava u prave klasike.

Pobenici / dužina trke / prosečna brzina - CRVENA SLOVA=VIDEO

2015 - REZULTATI

2014 Philippe Gilbert (Bel) 251.4km - 39.082km/h
2013 Roman Kreuziger (Cze) 251.8km - 38.214km/h
2012  Enrico Gasparotto (Ita) 256.5km - 39.202km/h
2011  Philippe Gilbert (Bel) 261km - 40.078km/h

2010 Philippe Gilbert (Bel) 259 km - 40.585 km/h
2009 Serguei Ivanov (Rus) 257.8 km - 38.814 km/h
2008 Damiano Cunego (Ita) 257.4 km - 39.050 km/h
2007 Stefan Schumacher (Ger) 252.2 km - 40.697 km/h
2006 Frank Schleck (Lux) 253 km - 39.360 km/h
2005 Danilo Di Luca (Ita) 251 km - 39.515 km/h
2004 Davide Rebellin (Ita) 251 km - 39.262 km/h
2003 Alexandre Vinokourov (Kaz) 250.7 km - 41.661 km/h
2002 Michele Bartoli (Ita) 254.4 km - 37.294 km/h
2001 Erik Dekker (Ned) 255 km- 38.620 km/h
2000 Erik Zabel (Ger) 258 km - 41.110 km/h
1999 Michael Boogerd (Ned) 253 km - 38.547 km/h
1998 Rolf Järmann (Swi) 258 km - 38.280 km/h
1997 Bjarne Riis (Den) 253 km - 41.689 km/h
1996 Stefano Zanini (Ita) 250 km - 42.600 km/h
1995 Mauro Gianetti (Swi) 250 km - 39.261 km/h
1994 Johan Museeuw (Bel) 249 km - 37.260 km/h
1993 Rolf Järmann (Swi) 249 km - 37.343 km/h
1992 Olaf Ludwig (Ger) 248 km - 38.219 km/h
1991 Frans Maassen (Ned) 244 km - 40.135 km/h
1990 Adri van der Poel (Ned) 249 km - 41.507 km/h
1989 Erik Van Lancker (Bel) 242 km - 40.187 km/h
1988 Jelle Nijdam (Ned) 242 km - 37.386 km/h
1987 Joop Zoetemelk (Ned) 242 km - 38.943 km/h
1986 Steven Rooks (Ned) 242 km - 39.665 km/h
1985 Gerrie Knetemann (Ned) 242 km - 37.446 km/h
1984 Jacques Hanegraaf (Ned) 242 km - 40.584 km/h
1983 Phil Anderson (Aus) 247 km - 41.434 km/h
1982 Jan Raas (Ned) 242 km - 38.354 km/h
1981 Bernard Hinault (Fra) 237 km - 39.741 km/h
1980 Jan Raas (Ned) 237 km - 41.417 km/h
1979 Jan Raas (Ned) 238 km - 39.507 km/h
1978 Jan Raas (Ned) 237 km - 37.803 km/h
1977 Jan Raas (Ned) 230 km - 39.894 km/h
1976 Freddie Maertens (Bel) 230 km - 39.078 km/h
1975 Eddie Merckx (Bel) 230 km - 37.231 km/h
1974 Gerrie Knetemann (Ned) 238 km - 38.963 km/h
1973 Eddie Merckx (Bel) 238 km - 35.650 km/h
1972 Walter Planckaert (Bel) 237 km - 37.653 km/h
1971 Frans Verbeeck (Bel) 233 km - 37.622 km/h
1970 Georges Pintens (Bel) 240 km - 37.745 km/h
1969 Gudio Reybrouck (Bel) 259 km - 40.782 km/h
1968 Harry Steevens (Ned) 245 km - 41.704 km/h
1967 Arie den Hartog (Ned) 213 km - 43.711 km/h
1966 Jean Stablinski (Fra) 302 km - 38.649 km/h

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)

O autoru
Đorđe Pejković
Đorđe Pejković - EUROSPORT cycling commentator
Nastavi sa čitanjem postova iz kategorije
Vruća tema
COVID-19
crossmenuchevron-down