Giro 2015
Dugo iščekivani prvi grand tur u sezoni je krenuo. Ovo je 98. izdanje najveće italijanske trke. Kada je u oktobru predstavljena ruta trke u Milanu prvo mišljenje bilo je da je ovo vrlo izbalansirana ruta koja će pravim brdašima dozvoliti da dođu do puno izražaja, dok će hronometraši imati monstruozni, 60 kilometara dugi hronometar na kome će učvrstiti svoju poziciju. Uz to dodajte par sprinterskih etapa, etapa sa kratkim, ali izuzetno strmim etapama koje podsećaju na klasike i par etapa kao stvorenih za begove i svako ko se nađe na startu trke u San Lorencu Al Mareu ima svoj cilj i svoju šansu da se vine u zvezde.
Što se rute tiče, dosta se razlikuje od onih iz prethodnih nekoliko izdanja. Posle par godina i izleta u Dansku i Irsku republiku, trka će se od početka do kraja odvijati unutar granica Italije. Trka će se otvoriti timskim hronometrom na šta smo već navikli, a u oči na prvi pogled svakako upadaju već pomenuti 60km dugi hronometar i etapa broj 16 koja se završava na usponu Aprika ali pre toga na profilu te etape stoji čuveni uspon Mortirolo. Profilom trke dominiraju etape koje imaju dosta kratkih uspona, koji ne mogu napraviti preveliku selekciju, ali gotovo garantuju da će sprinteri otpasti iz grupe, mahom su to etape pogodne za uspešne begove. Imamo 6 sprinterskih etapa kao i 5 etapa u visokim planinama na kojima će se lomiti trka. Poslednja etapa se posle par godina pauze vraća u Milano, ali umesto tradicionalnog hronometra biće to sprinterska etapa sa početkom u Torinu. Ključne etape ove trke su:
Etapa 5 od Specie do Abetonea:
Etape 3 i 4 su itekako teške i imaju brdski profil, međutim na etapi broj 5 ćemo videti prvi finiš trke na usponu i prvu veću selekciju favorita. Uspon je poprilično dugačak, čak 17 kilometara, ali nije previše strm, najjače rampe su 10% nagiba. Kako uspon bude odmicao, sve slabe tačke će se videti, svaka greška u pripremama će izaći na videlo, a ko ovde osvoji lidersku majicu gotovo sigurno će je nositi još bar 3 dana.
Etapa 8 na Kampitelo Mantese:
Druga etapa sa finišem na usponu, videćemo glavne favorite na čelu grupe. Na ovoj etapi možemo dobiti vozača koji će nositi roze majicu sve do hronometra. Budući da je trka mnogo daleko od kraja verovatno ćemo videti najjače timove kako puštaju begunce i kontolišu glavne rivale do poslednjeg upsona. Beg možda opstane do samog kraja a vozači poput Kontadora, Porta i Urana će se definitivno boriti za prvu malo veću razliku koja može biti ključna u nastavku trke.
Etapa 14 do Valdobiadene:
Prošle godine je na hronometru trijumfovao Uran i želeće to da ponovi i ove godine. Međutim ovaj hronometar je brutalno dugačak, iako počinje ravno drugi deo trke bukvalno nema ni metar ravnog terena i momci poput Fabija Arua ovde mogu izgubiti puno vremena. Čini se da Kontador i Port imaju jednake šanse, ali potencijalno iznenađenje može doći u liku Portovog timskog kolege Leopolda Koniga, sjajnog Čeha koji je prošle godine pokazao na Turu da može da se bori sa najjačima, posebno na hronometru.
Etapa 15 do Madone di Kampiljo:
Posle etape 14 ovo je prilika za brdaš da se povrate. Pobednika etape treba tražiti mežu dobrim brdašima koji nisu kopali previše duboko u rezerve snage na prethodnoj etapi i dobri izbori su Kolumbijci Aredondo i Betankur koji mgu da napdnu raniju etapi ali i na samom početku Madone di Kampiljo. Favoriti će se čuvati za sam vrh uspona da otpočnu borbu jer će biti iscpljeni tim famoznim hronometrom sa prethodne etape.
Etapa 16 do Aprike:
Treća uzastopna etapa na kojoj se lomi trka, samo jedan loš dan znači kraj sna o pobedi u Milanu. Ova etapa sadrži finiš i jedan raniji prelazak preko Aprike ranije u toku etape kao i Mortirolo čiji će zidovi od 18% nagiba svesti grupu na minimalni broj vozača. Iako će se neko vratiti na spustu početak poslednjeg uspona će ih distancirati od grupe. Ovo je etapa na kojoj ne samo da se može izgubiti trka, već se itekako može i dobiti. Ovo je verovatno najteža etapa čitave trke. Marko Pantani je ovde pobedio 1994. ispred Migela Induraina.
Etapa 19 do Červinje:
Druga najduža etapa trke dolazi na samom kraju. Na ovoj etapi je poslednji uspon Červinja koja je bila ključna u mnogim borbama za Điro u prošlosti. Najskorije, sećamo se svi, Rajder Hesjedal je 2012. na ovom usponu ostavio Rodrigeza iza sebe i uzeo roze majicu u svom istorijskom pohodu i pobedi na čitavoj trci. Nego, vratimo se u sadašnjost ovih 236 km i 2 ogromna uspona pre poslednjeg brda će isisati svu snagu iz onako poprilično iscrpljenog pelotona pred jednu od poslednjih borbi za promene u vrhu generalnog plasmana.
Etapa 20 do Sestrierea:
Pretposlednja etapa i poslednja šansa za promenu u generalnom, neki će napasti, drugi braniti ono što su već stekli. Moćni uspon Delle Finestre će biti odskočna daska pred poslednji okršaj brdaša na Sestriereu gde će podijum Đira biti odlučen.
Glavni favoriti:
Pre nego što trka počne jedno je izvesno, imaćemo novog pobednika Đira je Nairo Kvintana neće voziti trku i neće braniti titulu. Najzvučnije ime je Alberto Kontador koji je još krajem prošle godine objavio da će pokušati da u istoj godini objedini titule sa Đira i Tura. Ima samo jednu pobedi i to još iz februara u Andaluziji kada je osvojio etapu ali završio drugi iza Krisa Fruma. Bio je u top5 na Katalunji i Tirenu i ništa više od toga.
Glavni konkurenti će mu svakako biti bivša desna ruka, a sada lider Skaja Riči Port i Rigoberto Uran koji već dve godine za redom, ali u različitim timovima osvaja drugo mesto na Điru. Ni on nije bio naročito primetan ove sezone, bez pobede sa dva peta mesta u generalnim plasmanima na trkama kroz Kataloniju i Romandiju. Što se Porta tiče on ima brilijantnu sezonu, daleko bolju od svojih glavnim rivala. „Tasmanijski đavo“ je pobedio na Pariz-Nici, Vuelta a Katalunji i Điru del Trentinu, bio drugi na Tour Down Under i vrlo bitno pobedio na nacionalnom šampionatu u vožnji na hronometru, važno zbog tog više puta pominjanog hronometra od 60km. Poslednji veliki favorit je Fabio Aru, momak koji je najveće otkrovenje prošle sezone, uzeo etapu na Điru, čak dve na Vuelti, trkao se sa najboljima rame uz rame. Vinokurov potpuno veruje u njega imaće jak tim, leđa će mu čuvati momci poput Daria Katalda, Luisa Leona Sančesa i Mikela Lande Meane, sjajnog Baskijca koji možda sam napravi neko veliko iznenađenje.
U favorite iz senke možemo ubrojiti Rajdera Hesjedala, pobednika od pre 3 godine, koji takođe nema, bog zna kakvu sezonu, ali nije je imao ni u toj sezoni kada je osvojio Điro. Tu je i Jirgen van den Bruk, još jedan vozač za koga ne znamo u kakvoj je formi, biće on velika enigma trke, dva puta je bio nadomak podijuma na Turu, ali čini se da nikako nema sreće. Tu je sjajni Domeniko Pocovivo, u sjajnoj je formi,ima pobede i možda je u formi života. Pobedio je etape na trka Katalonije i Điro del Trentino, imao sjajnu sezonu klasika, posebno dobar bio na Liježu gde je bio osmi, skoro sve trke koje je vozio završio u prvih 10.Tu je dvojac Movistara Inčausti i Igor Anton, prvi će verovatno biti lider tima, drugi možda podseti na svoje slavne dane kada je bio sjajan na Vuelti.
Za onih 6 sprintrskih etapa bori će se Andre Grajpel, Saša Modolo i Elia Viviani, najveće italijanske uzdanice, potom su tu Majkl Metjuz, koji je sjajno vozio Amstelovu zlatnu trku, tu je mlađani Moreno Hofland koji je nedavno osvojio etapu trke kroz Jorkšir, potom još jedan veliki domaći adut Đakomo Nicolo koji je prošle godine mnogo puta bio drugi ali nikako da pobedi i sjajni Slovenac Luka Mezgec koji je prošle godine slavio na poslednjoj etapi Đira u Trstu.
Od drugih vozača biće zanimljivo videti nastupe Filipa Žilbera koji je bez trijumfa ove sezone, potom tu je Damiano Kunego u svom novom timu, zanimljiv je Steven Kruisvijk iz holandskog Lotoa i posebno obratite pažnju na domaćeg vozača Enrika Bataljina iz Bardijanija koji već dve godine za redom osvaja etapu na Điru iz uspešnih begova, mada je čitav Bardiani tim sposoban da pobeđuje iz begova. Na trci su i Tom Bonen i Alesandro Petaki, dve legende ovog sporta, ali pod velikim znakom pitanja je šta mogu učiniti.
(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)
