Tour de France 2016
Ruta za Tur 2016 godine je objavljena u oktobru i nama je već tada pušteno mašti na volju da zamišlamo trku ovog jula, ali i da malo bolje analiziramo rutu. Na prvi pogled vidimo da se momci neće dugo završavati u „dosadnom severnom delu Francuske“, već se jako brzo uputiti ka jugu i Centralnom masivu.
Prva etapa iako ne bi trebalo da bude zanimljiva za generalni plasman biće dakako zanimljiva zbog početnog i krajnjeg mesta etape. Naime kreće se iz Mon Sen Mišela, starog dvorca koji je jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog dela Francuske. Sećamo se svi Tura 2013. godine kada je u Mon Sen Mišelu bio cilj hronometra na kome je pobedio Toni Martin, a Kris Frum razbio konkurenciju brdaša i prokrčio sebi put ka pobedi. Ciljno mesto ove etape je možda još zanimljivije. To je plaža Sen Mari du Mon, mesto gde su se Savezničke trupe iskrcale 1944. Etapa je ravničarska i rezervisana za sprintere, mina može biti bočni vetar.
Analizu favorita za ovogodišnju trku pogledajte > OVDE <
Već druga etapa će pružiti finiš na usponu. Biće to kratko, ali izuzetno strmo brdo Cote de la Glacerie, koje na svojih 2km dužine beleži prosečan nagib od 6% i najstrmiju rampu od 10%. Ovo je tip etape gde bi momci poput Sagana mogli da se guraju sa favoritima koji ne smeju da izgube ni sekund. Etapa broj 3, nije nije ništa specijalno, klasična sprinterska etapa koja se završava u Anžeu, prolazi kroz Renaze, rodno mesto Marka Medioa, sportskog direktora FDJ-a. Etapa 4 ide do Limoža. Ima 3 ni malo naivna i dosta uspona pre konačnog obračunama na vrlo strmom, kratkom brdu u Limožu. Sledeća etapa je okarakterisana kao etapa u srednje visokim planinama. Na početku etape će biti proslava 80-og rođendana Rejmonda Pulidora. Zatim momci kreću ka Centralnom masivu i završavaju u mestu Le Lioran, na 15 minuta vožnje do kuće Romana Bardea. Ovo je prva šansa da se generalni plasman malo iskristališe.
Etapa 6 se završava u Montabanu. Nemojte se prevariti prefiksom Mont, ovo je potpuno ravna sprinterska etapa. Etapa 7 znači početak trkanja u Pirinejima. Momci će preći preko Kol d Aspena, a onda krenuti na dugi spust pre cilja u Lak de Pajoleu. Etapa 8 je prva prava planinska etapa i sadrži neke mitske uspone Tura. Prvi od 4 velika uspona na ovoj trci ni jedan drugo do Turmale, a posledji je Pejresurd. Zanimljivost ove etape je da se pravo sa spusta uleće u cilj. Etapa 9 u Andori će zaokružiti prvu nedelju trke. Usponi za ovu etapu su birani sa etape ovogodišnje Vuelte koja je okarakterisana kao najteža ikada.
Sledi dan pauze pa etape 10 i 11 koje nude priliku za sprint, pod uslovom da se grupa ne pokida na bočnim vetrovima do Revela i Monpeljea. Etapa 12 je prava poslastica. Dan pada Bastilje i finiš na Mont Ventuu, bolje ne može. Ova etapa će biti jedna od krucijalnih za generalni, a i motivisani Francuzi će bežati od svoje senke u nameri da pobede ovu posebnu etapu.
Etapa 13 isto tako može biti u ključna. Hronometar dug 37km, sa 900m vertikalnog penjanja sa dugim usponom pre cilja. Ovakva postavka etapa dakako odgovara Krisu Frumu, a za momke poput Tonija Martina i Toma Dumulana može biti sjajan test pred Olimpijadu u Riju. Etapa 14 je sprinterska i završava se u mestu Villars-des-Dombes gde je Naser Buhani osvojio etapu na Dofineu prošlog juna. Etapa 15 do Kuloza je vrlo zanimljiva. Ima preko 4000m vertikalnog uspona, a najviši uspon je Grand Kolombije. Ovaj uspon ima 13km, na 7% nagiba. Zatim sledi dug spust, pa opet ovaj isti uspon stim da se drugi put ide do pola brda, a onda na spust koji vodi do cilja.
Etapa 16 momke vodi u Švajcarsku na tačno 500 godina potpisivanja mira u Frajburgu između Švajcarske i Francuske. Taj ugovor je toliko nejasan da nikada nije preveden na engleski jezik. Cilj je u Bernu, rodnom gradu velikog Fabua Kanćelare. Sledi dan pauze. Etapa 17 podsećaće na neku od etapa trke kroz Romandiju. U poslednjem delu trke leže usponi Forkaz i Emoson na kom se završava trka. Ova etapa je gotova identična onoj sa Dofinea od prošle godine na kojoj je Kris Frum pao u krivini a Kontador i Talanski napravili prednost. Etapa 18 je bila veliko uznenađenje na prezentaciji trke. To je još jedan hronometar, dug 17km, ali to je brdski hronometar. Prva 4km su ravna, a onda sledi neverovatno strmo brdo sa sekcijama od preko 10% sve do pred 2km do cilja, odakle sledi spust. Etapa 19 nije klasična planinska ali ima dosta penjanja i jako teško poslednje brdo. To je uspon Sant Gervais Mont Blanc, na kome je Kris Frum slomio otpor Tidžeja van Garderena na poslednjoj etapi ovogodišnjeg Dofinea. Etapa 20, pretposlednja etapa trke je planinska etapa. Videćemo uspon Kolombier i Ramaz, gde se povratak Lensa Armstronga raspao 2009. Poslednji uspon je Žu Plan, sa koga sledi spust strm poput tobogana u Morzinu.
Etapa 21 je tradicionalna parada po Jelisejskim poljima.
Brojke kažu sledeće:
-9 ravnih etapa
-jedna etapa u srednjim planinama
-2 individualna hronometra
-9 planinskih etapa, od kojih se 4 završavaju na usponu, a 3 na spustu.
