Početak 104. izdanja Tura je trebalo da bude u Londonu. Međutim, gradonačelnik Londona je odbio ponudu zbog prevelikih troškova, kako bi održavanje velikog početka Tura koštalo 35 miliona funti.
U decembru 2015. ASO je odlučio da Tur krene u Dizeldorfu. I ovde je bilo nategnuto, a gradske vlasti su jedva prihvatile ponudu. Naravno ključna činjenica koja je uticala na to da ponuda bude prihvaćena je renesansa u nemačkom biciklizmu vođena vozačima poput Tonija Martina, Andrea Grajpela, Džona Degenkolba i Marsela Kitela. Prva etapa će biti 13km dugi hronometar (prolog) u samom centru Dizeldorfa, a upravo bi Toni Martin mogao da bude jedan od njavećih favorita za pobedu.
Druga etapa takođe kreće iz ovog nemačkog grada i ide do Liježa u Belgiji. Iako se vozi u istom regionu gde i slavni klasik Lijež-Bastonj-Lijež, ova etapa će biti potpuno ravna.
Ove dve etape su bile poznate od ranije, a ostatak rute Kristijan Prudom je objavio 18. oktobra 2016. Najduža drumska etapa je broj 19 sa 220km, a najkraća 14 sa svega 100km. U poređenju sa Turom 2016, Tur 2017 je duži za 13km.
Imamo dva hronometra, oba individualna, sa zbirnom dužinom od 36km. Ostalih 19 etapa podeljeno je u 4 kategorije:
Treća etapa krenuće iz Liježa ka jugu, pravi se kratki izlet do Luksemburga, a potom i ulazak u Francusku i nastavak ka Lonviju. Posle jedne tranzicione etape i simboličnog prolaska kroz Šengen, momci će sa na etapi broj 5 suočiti sa prvim pravi usponom trke, La Planche des Belles Filles, koji ima rampe i preko 20%. Sledeće dve etape su sprinterske, pre nego što na etapi broj 8 usledi novi test za favorite u planinama Jure. Etapa 9 pre prvog dana odmora bi trebalo da bude jedna od spektakularnijih na celoj trci, sa usponom Grand Colimbier, koji ide preko 2 000m nadmorske visine i ima rampe preko 22% nagiba, a zatim spust do Šamberija.
Posle dana odmora u Dordonji slede 2 ravne etape, pre novih uzbuđenja za favorite u Pirinejima. Jedna od etapa, do Pejresura, gotovo je identična onoj koju je Valverde osvojio 2012. Sledeća etapa je ta već pomenuta, najkraća staza od 110km. Međutim i ona ima 3 velika brda i završava se u mestu Foa posle spusta. Sledeće dve etape su brdovite, ali ne i previše teške, pa se ne očekuje velika borba na njima, eventualno za etapni trijumf.
Poslednja nedelja se otvara ravnom sprinterskom etapom, a zatim dva brdska spektakla. Prvo etapa do Ser Ševalijea do kog se dolazi spustom sa Galibijea, čiji vrh predstavlja najvišu tačku čitave trke. Sledeća etapa se završava na usponu, i to ni manje ni više na Col d' Izoard. Sledi još jedan dan za sprintere, pa hronometar od 23km gde će rešiti sva pitanja, ako ih uopšte do tada bude bilo. Naravno, izvesnije je da će se Tur završiti u Parizu, nego da će ujutru da svane sunce. Parada i sprinterska jurnjava po Jelisejskim poljima će spustiti zavesu na još jedno izdanje Tura.
