Purito sa Nibalijem

Pin It

rodriguezŠpanac je završio svoju biciklističku karijeru u 16-toj profesionalnoj sesezoni a svoje mišljenje da je većina biciklističkih trka izrazito dosadna nije promenio.

Hoakim Rodriges je na Tur de Fransu 2015 osvojio 2 od 3 najzanimljivije etape, dok je jedini bolji od njega te godine na španskoj Vuelti bio Fabio Aru, pa stoga može biti iznenađenje da on nije veliki ljubitelj današnjeg biciklizma.

„Bilo je mnogo zanimljivije dok je bilo haosa u grupi. Danas kada pogledate na vrh glavne grupe vidite 9 poređanih vozača Skaja, pa 9 vozača Astane, pa 9 vozača Kaćuše i tako u nedogled. Više ne izgledamo kao biciklisti, već kao lanac identično obojenih kamiona.“- objašnjava svoj stav iskusni Španac.

Još jedna stvar koja mu se izrazito ne sviđa je to što su najveći radnici u timovima gotovo na istom nivou kao i lideri, što mnogo ubija napetost, ali i zanimljivost trke.

„Kad napadnem, a sebe uzimam čisto kao primer, na 60km od cilja, ne želim da me juri Gerant Tomas, već želim da to bude Kris Frum lično. Ili ako je u pitanju Movistar, ne želim da mi je za petama Hesus Erada, već sam Valverde. Takođe, razlika između mene i Danija Morena je vrlo mala i ovakve stvari utiču na veliku dosadu u trkanju.“

Postoje novinari koji su kritikovali ovakve Rodrigezove stavove jer  je (po njima) u pitanju još jedan veteran koji traži izgovore. Hoakim je uvek bio nekonvencionalan vozač, ima katalonsku narav i eksplozivnost i u stanju je da otrese konkurente na najstrimijim brdima kada se ostali ne usuđuju da koriste svoje poslednje rezerve energije. Pretprošla sezona je bila jedna od najboljih u njegovoj karijeri koju je počeo sjajnom pobedi na trci kroz Baskiju.

Pre potpisa za Kaćušu 2010. godine  koji mu je promenio karijeru, nije bio ništa više nego osrednji vozač. Imao je par pobeda na Tirenu, titulnu nacionalnog šampiona i bronzu sa svetskog prvenstva, kao i etapu na Vuelti još davne 2003. godine. Međutim, u svojoj prvoj sezoni u ruskoj ekipi, osvojio je svoju prvu višednevnu trku, trku kroz Kataloniju, plasirao se na podijum Vuelte i osvojio prvo mesto u plasmanu World Tour-a.

Kasnije je osvojio dosta klasika, ali bio je jako frustriran zbog svojih plasmana na grand tur trkama. Njegovi rezultati na grand turovima oslikavaju njegov odnos sa modernim biciklizmom. Momak ima 2 druga, 3 treća i 3 četvrta mesta u generalnim plasmanima na najvećim trkama. Niko nikada nije imao ovakav skor a da nije pobedio makar jednom na grand turu, što potpuno daje pravo da za njega kažemo da je najbolji grand tur vozač ikada u konkurenciji onih koji nisu osvojili ni jedan.

Naravno ne gleda na sve svoje visoke plasmane na grand turovima podjednako. „Sa nekima sam bio stvarno prezadovoljan, ali neki me bole i dan danas. Na primer, drugo mesto na Điru iz 2012. se ne može porediti sa drugim mestom na Vuelti iz prošle godine. Aru je bio mnogo jači od mene i znao sam da nisam mogao da osvojim tu Vueltu. Takođe, sa trećim mestom sa Tura iz 2013. sam se osećao kao pobednik. Međutim, na Điru 2012. ili kada sam bio treći na Vuelti iste godine, ja sam mogao da budem čovek koji je osvojio te trke, jer sam stvarno imao odlične rezultate.“

2012. je bila izuteno bolna za Rodrigeza.
„Bio sam drugi i na Điru i na Vuelti te godine. Posebno je bio bolan poraz na Vuelti pošto je usledio posle neuspeha na Điru. Na Vuelti sam sve držao pod kontrolom, ali mi je Kontador pobegao na jednoj ne preterano teškoj etapi. Na toj etapi je napao 27 hiljada puta, ali 27 001. put sam ga pustio i tada je sve otišlo. Kasnije sam na poslednjoj etapi, na poslednjoj planini pokazao da sam najjači čovek na trci, ali bilo je prekasno.“

„Što se tiče Đira, izgubio sam ga zbog nekoliko taktičkih grešaka, ali najviše zbog naivnosti. Nisam bio prepotentan, ali jednostavno nisam znao ko je bio Rajder Hesedal i za šta je bio sposoban, posebno jer se mučio u prvom delu trke i jedva držao priklučak i na najmanjim brdima. U timu smo bili ubeđeni da će posustati u Dolomitima. Na prvoj planinskoj etapi do Červinje, timski dogovor je bio da samo njega pustimo da ode u napad. On je tada povratio roze majicu i uzeo nekih 25 sekundi, ali bili smo zadovoljni jer je posle toga Garmin morao da vuče grupu. I povratili smo prednost već na sledećoj etapi.“

Međutim, Rodrigez izgleda nije odradio dobar domaći, jer je zaboravio na sjajne rezultate Kanađanina u prethodnim godinama. Hesedal je bio jači iz dana u dan i u završnici za infarkt pobedio za samo 16 sekundi posle hronometra. „Bio sam toliko jak da sam čak odvezao i pristojan hronometar što je neuobičajeno za mene i ipak sam bio drugi.“- Sa tugom se priseća Rodrigez.

Pored ovih 8 plasmana u najboljih 4 na grand turovima, ima po 2 pobede na Lombardiji i Valonskoj streli, i to sve od 2010. pa na ovamo. Ipak, veliko je pitanje kako tako limitiran vozač poput njega, čiji je hronometar blago rečeno katastrofalan, uvek završi tako visoko u plasmanu. Odgovor leži u tome što često menja taktike i voli da eksperimentiše.

Iako ima 36 godina želeo je da karijeru završi pobedom na nekom grand turu, iako je svestan da vreme nije na njegovoj strani. „Da bih pobedio na nekoj najvećoj trci sve mora da mi se poklopi svaršeno od početka do kraja trke. Takođe moram da budem u savršenoj formi odmah na startu, a da ostali prave krupne greške. Slično kao što se dešavalo meni, ali obrnuto.“

Još jedna velika žal za njega je i Lijež-Bastonj-Lijež. „To mi je jedna od najomiljenijih trka i mnogo mi je žao što nikada nisam osvojio La Doajen. Najbliži sam bio 2013, ali tada je Daniel Martin prosto bio jači od mene i trijumfovao je.“

Ipak uprkos svemu, ne žali ni za čime. „Ako bih se sutra povukao, bio bih ponosan na ono šta sam postigao. Možda sam mogao bolje da vozim hronometre, ali bih možda izgubio sposobnosti penjanja. Uvek ću pamtiti pobede na Turu poput one na Plato de Beil, ili pobede u Andori koja je bila vrlo blizu moje kuće i porodica me je gledala.“- rekao je Hoakim sa velikim kezom na licu.

Kada sve sumiramo, momak nikada nije osvojio grand tur, njegov voljeni klasik Lijež mu je takođe ostao van domašaja, a gotovo sigurno nikada neće postati svetski šampion, ali očigledno da mu je biciklizam isuviše važan da bi se povukao jer je odlučio da postane ambasador i to u novom timu Nibalija. Kako će se snaći u novoj ulozi ostaje da vidimo  – Sigurno da je od Bahrein tima dobio “Ponudu koju nije mogao da odbije” iako je prvobitno bio najavljen kao vozač!?

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *