Zasluženi ŠAMPION nad šampionima

Pin It

Dečko je obrnuo ovu igricu po treći put! Igricu pod nazivom: „Krij se u grupi 7h i na kraju pređi prvi preko linije“ Ali ovog puta podigao je psiho dramu na viši nivo – izblefirao je da je bolestan po povratku iz Kanade. To je bila lično njegova ideja. Iako je trener Pači Vila davao izjave za medije da nije njegov najbolji takmičar bolestan, Sagan je sam insistirao na tome da jeste bolestan.

three_sagans_670

Slagao ih je i naseli su. Blef je upalio. Da li je trebalo to tako ili nije, da li je moralno ili ne ne bih raspravljao – zapazio bih samo da je Sagan svesno našao način da rastereti sebe pred jedan ovako veliki događaj u kome je trebalo da ispiše nove stranice biciklističke istorije.

I ispisao ih je. Treći put uzastopno nikom nikada nije uspelo. Ovog puta Saganu je to uspelo, zahvaljujući globalizaciji sporta da uradi na tri različita kontinenta i po veoma različitim vremenskim uslovima. Trku kao trku ne bih previše analizirao. Pičilo se dobro, gledali smo svi –osim onih najzanimljivijih 5km kada je ceo kraj Bergena ostao bez struje. Preopteretili se i Norvežani, šta da se radi – dešava se, a i kako i ne bi kad ih je bilo…ne zna se. Video koji je snimljen iz helikoptera, a koji pokriva sporni deo trek, sam ostavio na BiciSvet fejsbuk stranici da pogledate, a ima i kod mene na tviteru.

Da su ga išli išli su, da su hteli da napadaju hteli su pa su pustili vetar u čabar jer svi su videli da je bolje da čekaju poslednji krug nego da se blamiraju i da u agoniji sa skokovima od po 10m ništa ne urade. Jedini pravi skok napravio je Alafilip i to je žeštoko izleteo sa prosekom od 33km/h uz poslednje brdo posle 6 i po sati paklene vožnje. Rekao bih da ga je pobede koštala jedino Saganova „kao bolest“ jer su svi napadali kada se sišlo na ravno, u nadi da će se dokopati titule svetskog prvaka. Čak je i Sagan dva puta probao i zamalo platio i on ceh. ALI njegovo iskustvo, nos i instinkt pravog trkača i šampiona, dolazi do izražaja u poslednjih 500m kada je onako na osećaj samo njemu znan i svojstven prošao nared i seo na točak Kristofa. To je bilo to – pobednički potez! Dalje je već istorija. Šta su ostali mislili i čekali dok je Alberto Betoil vukao za Trentina to samo oni znaju…da će odsprintati takva imena sa pete sedme pozicije posle 270km? Hmmm

Definitivno od Sanrema, pa preko Rubea, Genta, Dizeldorfa i Pariza najzaslužniji pobednik. Pominjem namerno ove gradove jer kroz sve njih je Sagan prošao i svi su bili protiv njega. Od takmičara preko nesmotrenih navijača pa do sudija i viših interesa klubskih sponzora. Ostao sam vam i dužan priču baš iz Dizeldorfa sa TDF-a. Nastaviću se ovde na ovu trku jer taman kada sam sredio utiske u prvim danima jula, i rešio da napišem par redova o mom prvom TDF-u, desila se velika nepravda junaku ove naše priče. Nepravedno je izbačen sa TDF-a. Koga je još tada interesovalo šta je bilo u Dizeldorfu? Nije bilo nazad. Sagan je morao kući jer tim Dimension Data kao veliki sponzor TDF-a izvršio je pritisak na sudije da pošalju Sagana kući. Nisu ni stigli da saslušaju Kavendiša koji bi možda rekao da nije uspeo ni da stigne do Saganovog lakta, koji ga je na prvi pogled bacio na barijere. Možda bi prgavi Manksman priznao da se samo odbio od Sagana kao od stene, jer ni jedan ni drugi nisu imali vremena da menjaju odluku koju su kao sprinteri već bili doneli nekoliko milisekundi pre početka sprinta, da krenu sa desne strane. Možda.

Ali zašto ovo pominjem? Zato što mi je za oko zapao tvit upravo Dimension Data tima u sekundama posle linije u Bergenu koji govori mnogo više nego li napisanih nekoliko reči! Neverica. Neverica u par reči. Nemoguće da je ovaj dečko ponovo prvi? Ko zna da li je u pozitivnom ili negativnom smislu. Možda se omaklo čoveku. Jeste da jedna osoba stoji iza tviter naloga, i da to baš i ne oslikava stav celog tima, ali da li je baš tako? Ta ista osoba je konstantno u društvu osoblja i vozača i htela ne htela, svesno ili ne, upija i usvaja stavove ostalih članova tima, kako vozača tako i osoblja. I u trenutcima uzbuđenja otkriva nam stavove tima koji je najzaslužniji za slanje Sagana kući u julu mesecu.

Osvrnuo bih se i na čuveni italijanski duh, ali te toliko njih kao vozače, već na njihovog vođu – starog prevaranta i tužibabu Kasanija. Vozači su definitivno dali maksimum. Četvrto mesto Trentina je više nego dobar rezultat za njega u istoj igrici koju je Sagan rekoh već obrnuo triput. Đani Moskon je sa par sekundi zaostatka iza Alafilipa na poslednjem brdu najprijatnije iznenađenje cele trke – pobeda Italijana na Pinarelu bi svakako bila nešto veliko…. Sreća pa nije došao ni do pobede ni do dobrog rezultata jer je na kraju stajalo DSQ pored njegovog imena. U starom dobrom žabarskom duhu šlepao se za sve pare. Glavni krivac – R.Kasani – niko drugi do selektor reprezentacije! Šta reći osim da mi je prva pomisao bila – da Rasmusen nije sreo Kasanija pobedio bi Tour de France… Samo se nadam da će Đani Moskon proći bolje i da ovo neće ostaviti mnogo traga na njemu pošto je definitivno veliki talenat. Samo da ne pukne psihički posle ovog. Veliki je to udarac da onako otpadne po kaldrmi sa točka Alafilipa a da onda na njega svale drvlje i kamenje zbog „lepljivog bidona“ koji nije ni njemu ni ostalima ni prvi ni poslednji.

U trenutku kada biciklizam kao sport vredi najviše na svetu od svih sportova (pošto se samo nagađa i procenjuje da vredi na desetine i stotine milijardi) Sagan je definitivno zlatna koka a rekao bih ponajviše i omiljena koka među navijačima. Zasluženo će nositi još jednu godinu majicu Svetskog Prvaka. Verujem da će u 2018 biti još jači pošto će za jedno mesec dana postati tata.

(BiciSvet/Đorđe Pejković)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

Leave a Reply