Već danima se raspravlja o Lensovom razotkrivanju kod Opre i o tome šta je istina a šta je prećutano ili nedorečeno. Priznao je, između ostalog, da je koristio doping, da je bio siledžija, da se kaje... ali šta se nalazi iza tog njegovog priznanja otkriva nam u mnogome njegova neverbalna komunikacija.
Još na samom početku intervjua se zapaža da Lensove izjave nisu u skladu sa njegovom mimikom i gestikulacijom. Reči nisu praćene emocijama. Takav vid razmimoilaženja izrečenog i pokazanog ostaje do kraja razgovora. Jedina verbalizacije propraćena emocijom, gde su reči bile u skladu sa govorom tela, je nastupila u trenutku kada je upitan kako se ta situacija odrazila na njegovog 13-ogodišnjeg sina.
Suprotno od očekivanja, obrzirom na veličinu i moguće posledice njegovog priznanja, Lens je bio gotovo potpuno miran, ne odajući znake istinske ponoznosti.
Ako biste stopirali video na početku intervjua i sliku pokazali osobi koja nije upućena u ishod teško da bi iko pomislio da se taj čovek nalazi u situaciji kada objašnjava da je ceo njegov život laž i da se kaje. Prekrštene noge u obliku broja 4 nisu znak poniznosti nego znak dominacije. Dominantni položaj pokazuje i kada obe ruke prinosi grudima, naglašavajući svoju ulogu.
Kada govori o „apsolutnoj izdaji“ koja se odnosi na osobe koje su mu pružale podršku, koristi reči pune kajanja ali se i dalje ni vidi ništa sem znakova nervoze (stalno liže usne). Često se pri takvim odgovorima stiče utisak kao da govori o nekom drugom. Međutim, kada se pomene da je bio lider i mastermajnd tima, pojavljuje mu se osmeh na licu koji više puta pokušava da prikrije rukom. Slična reakcija, ali mnogo jasnija i otvorenija, se javlja na pomen da je u pitanju bio “veoma profesionalni program“ kada izgleda da je ponosan na tu prevaru.
Nebrojano puta je stavljao ruku na usta, što se često viđa u situacijama kada osoba ne želi da odgovori na pitanje ili pak laže.
Na Oprino pitanje da li je bilo potrebno da se i ostali suvozači dopinguju kako bi ostali u timu, Lens podiže dlanove ka njoj kao da joj sugeriše da ne zalazi u to područje…
Često stiskanje vilice ukazuje na jak stres, ljutnju, i opet, najverovatnije laž!
Uočljiva kontradiktornost se pojavljuje i pri pozitivnim izjavama kada je ponavljao gest odmahivanja glavom (npr. Pri izjavi „zaslužio sam to“ ili pak klima potvrdno glavom kada govori „ne, to nije istina“)
Kada priča o ljudima koje je tužio, maltretirao i vređao, često sleže ramenima što ukazuje na nedostatak saosećanja sa žrtvama. Potvrđuje da je Betsi nazvao „ludom kučkom“ ali kategorički negira da je nazivao „debelom, ludom kučkom“ i tako umanjuje svoju krivicu (ukoliko je uopšte i svestan nje).
U par navrata je podigao ugao usana i uvio ga ka unutra, nalik osmehu, što je pokazatelj prezira i sarkazma, koji opet nije u skladu sa izgovorenim.
Upečatljiva je i reakcija na pitanje da li smatra da je dobio šta je zaslužio-Blag osmeh, skupljanje očnih kapaka (indikator prkosa) i prikrivanje usana rukom.
Samo nedelju dana pre oduzimanja svih titula sa TDF-a i doživotne zabrane, Lens je tvitovao sliku na kojoj leži i posmatra svih sedam žutih majica. Kaže da je to bila greška ali da je u to vreme mislio da je dobra ideja. Zanimljivo je da se to desilo pre samo par meseci pa se postavlja pitanje koliko je čovek zaista u stanju da se u tolikoj meri promeni za tako kratko vreme.
Za kraj zanimljivo je istaći da su:
- Grandiozno samopoštovanje
- Patološka lažljivost
- Lukavost i manipulisanje
- Afektivna plitkost
- Nedostatak empatije
- Nesposobnost da se prihvati odgovornost za sopstvene postupke,
najčešće osobine sociopata!
Istinsko pokajanje, priznanje pod pritiskom, traženje odrađene koristi ili sociopata, prosudite sami!
Tekst-analiza: psiholog Dragana Petrović
Kao deo proslave povodom 100 izdanja Tour de France-a, organizatori trke su pozvali sve vozače koji su ikada završili Tur da prisustvuju poslednjoj etapi na Jelisejskim poljima 2013.godine.
Od ukupno 8.339 vozača njih 2.060 je još uvek živo a L'Equipe izveštava da će bar četvrtina njih biti u mogućnosti da doputuje u Pariz sledećeg jula,gde će tokom ceremonije biti predstavljeni kao „Giganti Tura“.
Oni će zauzeti posebna mesta na tribinama, na trgu Konkord, tokom poslednje etape 21.jula, koja će se voziti u večernjim časovima dok se finiš pod svetlima reflektora, na Jelisejskim poljima, očekuje u 21:45h. „Giganti“ će takođe biti predstavljeni javnosti u parku Tiljerije uoči ulaska karavana u Pariz a ASO očekuje da objavi detalje o projektu u februaru.
Francuska ima najveći broj živih finišera Tura, čak 491, slede Italija sa 358, Španija (301) i Belgija (256), dok još 37 zemalja ima bar jednog finišera. Najstariji finišer Tura je 98-godišnji Pierre Cogan. Francuz je osvojio svoj prvi Tur 1935.godine kada je imao samo 21-u godinu.
Pogledajte trasu Tour-a 2013 OVDE
(bicisvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)
Kaćuša je imala odličnu završnicu ove godine sa velikim uspehom na Vuelti i sa Rodrigezovom pobedom na "Il Lombardia" što ga je krunisalo za svetskog No.1 vozača na UCI-jevoj rang listi. Sada je ukus šampanjca iščazao a umesto njega UCI je na tim i njegove buduće planove prosuo kofu hladne vode.
Vest da Kaćuša nije dobila World Tour licencu za 2013. godinu je sve iznenadila. Čak je i menadžer tima zbunjen a zamislite samo šta misle vozači i sponzori. Ali ruski tim nije dugo ostao ošamućen. Advokati su radili dan-noć na slučaju i u roku od 24 sata započeta je kampanja.
Koje su opcije tima? Mogu li da se povrate ili su izbačeni zauvek? Šta je sa vozačima, da li će ostati u timu bez licence? Ne možemo da predvidimo budućnost ali možemo da prečešljamo moguća scenarija i proverimo pravila.
Prvo da napravimo kratak rezime kako se licenca dodeljuje. Tim mora da ispuni četiri kriterijuma: sporski, etički, administrativni i finansijski kako bi zadovoljio UCI-jevu komisiju. Članovi komisije su Paolo Franz, Hans Hoehener, André Hurter i Pierre Zappelli- svi švajcarci. Zappelli je sudija i član Švajcarskog Vrhovnog suda . Oni imaju zadatak da razmatraju sve zahteve i da ih drže podalje od drugih delova UCI-ja kako bi komisija ostala neutralna. Da li to funkcioniše? Ko zna ali bitno je napomenuti da komisiju ne čine McQuaid i njegovi ortaci.
Imajte na umu da ovo nije pasivan proces. UCI je pozvao Kaćušu na saslušanje i tim je uveden u proces kroz dijalog. Ovo je FAKS koji su Kaćušini advokati uputili 11.XII UCI-ju, i kao što možete videti UCI kategorički osporava i odbija Kaćušu.
Šta je pošlo naopako?
Ovo je pitanje od milion rubalja. Ne znamo zasigurno ali dokument pomaže da razjasnimo neke stvari. Bilo je špekulacija da je tim bio prozvan zbog etičkih pitanja kao što su zapošljavanje Ekimova ili optužbe da je Kolobnev prodao trku ali to baš i ne pije vodu jer je Ekimov nevin za sada baš kao i Kolobnev. UCI-jeva istraga oko prodaje Lijež trke biće održana u januaru. Ne, ipak je u pitanju finansijki problem.
Kada sam pomenuo finansijeske probleme na Tviteru neki su se zapitali kako tim koji je sponzorisan od strane Gazproma i Itera može da ostane bez sredstava. Moguće je da sponzori neće da iskeširaju svotu bez obzira koliko su veliki jer je ovo pre pitanje finansija a ne novčane sume. Jedna je stvar imati milione evra za trošenje a druga objasniti odakle taj novac a određena dokumenti UCI očekuje da vidi, između ostalih i:
Za sada ne znamo šta je pošlo naopako, možda neki od ovih dokumenata nije zadovoljio komisiju za izdavanje licence. Poenta je da postoji mnogo papirologije tako da kada kažemo „finansijski problem“ to je mnogo više nego kofer pun rubalja ili evra.
Šta je sledeće?
Tim već radi na polju odnosa sa javnošću. Izneli saopštenje koje je oborilo sajt. Poruka je bila trostruka:
Haos: timu je rečeno u isto vreme kada je saopštenje izašlo u javnost bez ikakvog objašnjenja i bez šanse da se na vest odreaguje pre no što je svet saznao za to poniženje. Osuđujemo UCI za ovu zbrku.
Patriotizam: reč „rus“ se pojavljuje pet puta, jedino je nedostajala Kaćuša, Sovjetska narodna pesma, po kojoj je tim i dobio ime.
Borba: ruski tim namerava da brani svoje interese uz pomoć svih mogućih civilizovanih sredstava i metoda, uključujući i odlazak na sud.
Lepo je znati da su obećali civilizovanu borbu. Postoje jasne odredbe u UCI pravilima kako se dokopati Arbitražnog suda za sport. Kaćuša mora da navede razlog žalbe ali takođe da navede svedoke i da dostavi dodatnu dokumentaciju. Kada se podnese papirologija UCI ima 15 dana da dostavi svoja dokumenta na sud. Odviće se ubrzano saslušanje. Brz završetak suđenja bi značio da Kaćuša može da startuje na Tour Down Under, za manje od 40 dana. Ako pobedi.
Ali stvari nisu tako jednostavne. Kaćuša nije samo spala sa World Tour na Pro Continental nego mora da konkuriše za drugorazrednu licencu. Sada su uslovi pojednostavljeni ali je opet sve neizvesno. Ako je UCI već rekao „ne“ onda bi mogao opet da ih odbije.
Šta ako Kaćuša dobije drugorangiranu „Pro Conti“ licencu? Tim neće biti zadovoljan pogotovo što će biti pored tima Rusvelo. Imamo vozača kao što je UCI No.1 Hoakim Rodrigez koji bi mogao da prekrši klauzulu i promeni tim. Ove klauzule su uobičajene kada tim trpi razne nevolje. Takva situacija neće zadovoljiti ni menadžment, ekipa ima jedan od najvećih budžeta i njegovi članovi nisu tu da bi provele jul vozeći Tour of Austria ili molile za "wildcard" učešća na trkama. Zapravo, poslednji rok za podnošenje zahteva za Điro wildcard je bio 12.XI tako da već postoji velika verovatnoća za preskakanje Đira.
Šta ako tim pobedi u žalbenom postupku? Dobili bismo 19 timova u UCI World Tour. To je moguće ako je UCI-jev izbor od 18 timova proizvoljan. Ali to bi značilo da bi organizatori trke mogli da pozovu samo tri tima sa wildcard licencom što bi imalo posledice po druge timove i trke.
Šta ako tim ništa ne dobije? Ko zna, možda se tim ponovo vrati na CAS. Bilo bi bez presedana i potpuno bizarno videti ovu ekipu kao suvišnu.
Članovi UCI-jeve komisije za izdavanje licenci nisu budale, jedan od njih je švajcarski sudija Vrhovnog suda. Ovo nije laka presuda.
Kaćuša je pokrenula žalbeni proces, prvo se obraćajući UCI-ju a onda tražeći i javno mišljenje. Još uvek nismo odmakli u odgonetanju problema ali ishod može biti ili povratak na World Tour kao 19-a ekipa ili ljutita godina u Pro Conti rangu ili čak zamrzavanje sporta zauvek.
U sledećem koraku bi UCI trebao da objasni odluku komisije. Ovo bi moglo da vodi do arbitražnog suda za sport i ubrzanog saslušanja a Kaćuša odaje utisak da će sve probati. Dokle god je to civilizovano.
Postavlja se pitanje o sportu u celini jer je to još jedna zastrašujuća perspektiva za neodlučne sponzore koji treba da odluče između biciklizma i sponzorisanja nekog drugog sporta. Tu je takođe i politička strana jer je Igor Makrov član UCI-jeve komisije organa upravljanja. Mora da se sada crveni od besa i biće zanimljivo videti njegovu reakciju. Plus, Rusija pregovara sa UCI-jem oko dobijanja World Tour trke a odluka o ovome se očekuje u maju 2013.godine.
(BiciSvet.com/inrng.com/Dragana Petrović)
Kada od ljudi čujete priče o padu Tima Dagana iz 2008.godine, na Trci kroz Džordžiju, pomislite da je pravo čudo što trenutni američki nacionalni šampion može da govori i diše a kamoli okreće pedale. Čak su i reporteri odvraćali pogled kada je Dagan ležao na zemlji dok mu se celo telo grčilo.
„Nedelju dana se ničeg nisam sećao“, kaže Dagan. „Sudeći po pričama drugih, išli smo jako brzo nizbrdo. Brže od 90 km/h. U podnožju smo prešli preko mosta i naleteli na rupu na putu. Neki vozači koji su bili ispred mene su popadalli. Naleteo sam otpozadi na njih i zaronio u pločnik.“
Taj poduhvat je rezultirao subarahnoidalnom hemoralgijom (krvarenjem u mozgu) i subduralnim hematomom, skupljanje krvi na površini mozga. „To je velika stvar. Mislim da sam srećniji više no što mogu to da zamislim. Gledajući statistiku, većina ljudi sa takvom povredom je mrtva. Svakog dana se zahvaljujem Bogu na ovolikoj sreći.“ U padu je takođe polomio ključnu kost i lopaticu.
Dagan, koji je u to vreme vozio za Garmin-Chipotle, proveo je nedelju dana u bolnici a zatim je odleteo za Kolorado gde je nastavio rehabilitaciju. Njegovo neodložno pitanje, inače neodložno pitanje svih vozača, bilo je kada će moći ponovo da vozi.
„Pitao sam kakav će biti moj oporavak. Svaki dan je bio sve više frustrirajući jer ni moj brilijantni neurohirurg nije znao odgovor. Jedino što su mogli da mi kažu bilo je: “Verovatno bi bilo bolje da više ne voziš i bi bilo bolje da nikada više ne povrediš glavu.“
Daganov cilj je bio da napreduje, čak i samo malo, svaki dan. „U određenom trenutku morate da odlučite- ako odlučite da se više ne trkate i da presedite ostatak života na kauču, to bi onda bilo sigurnije. Bila bi manja verovatnoća da povredite glavu. Ali u tom trenutku sam imao mnogo nedovršenog posla u karijeri i želeo sam da ga završim.“
Pitao se šta bi se desilo sa njegovom suprugom i porodicom. Na kraju se odlučio da se vrati. To je možda i ubrzalo njegov oporavak stvarajući pred njim fizički cilj- nešto o čemu će razmišljati i čemu će težiti. „To je bila jedina stvar o kojoj sam razmišljao svakog dana“.
Pomoglo mu je to što su mu Garmin i Džonatan Vouters obezbedili I više od onog što osiguranje pokriva. „Imao sam sve uslove neophodne za uspešan povratak i biću im zauvek zahvalan na tome“, rekao je Dagan. „Jedino o čemu sam imao da brinem bio je moj oporavak.“
Pred kraj leta te 2008.godine, Dagan je počeo sa laganim treninzima. Nije smeo da dozvoli veliki broj otkucaja srca. Previsok krvni pritisak je mogao da izazove ponovno krvarenje u mozgu. Njegov cilj je bio da vozi državno prvenstvo u vožnji na hronometar, na kraju sezone, jer je rizik u odnosu na drumske trke bio mali. „Ta vožnja je za mene bila više od ceremonijalnog povratka. Takoreći „Bar sam se vratio i mogu da se takmičim.“
Početkom 2009.godine, Dagan je na pravi način obeležio svoj povratak na Tour Down Under. Svaka vožnja je bila teška. Morao je ponovo da uči sve što je nekada znao o vožnji. To se prenelo i na život van sedišta. „ Morao sam ponovo da naučim dosta toga. To zapravo nisu bile stvari koje ste mogli da zapazite u razgovoru sa mnom u to vreme.”
„A onda se za mene desio preokret na Dofineu kada sam bio drugi na poslednjoj etapi, samo pola točka mi je falilo za pobedu. Ali meni je to bilo dovoljno dobro kao sama pobeda. To mi je govorilo da sam se vratio.“
Naporan povratak je uzeo danak i tokom trke, upravo pre Dofinea, jedino o čemu je mogao da razmišlja bilo je da odustane. Ali od te etape pa nadalje, 29-ogodišnji Dagan je znao da se vratio tamo gde pripada. Od tada je osvojio U.S. Professional Road Championship (ove godine) i završio u prvih deset na Tour of Utah, 2011.godine,vozeći za Liquigas-Connandale. Takođe je učestvovao i na ovogodišnjim letnjim Olimpijskim igrama u Londonu.
Dagan je fizički sreman ali psihički i dalje postoje trenuci kada mu nesreća pada na pamet. A u profesionalnom pelotonu, poverenje je od velike važnosti. „U rizičnom sportu je mnogo toga bazirano na ovim instiktivnim, iznenadnim akcijama sa velikim posledicama. A takve stvari se dešavaju u deliću sekunde pri brzini od 80 km/h. Umesto da se guraš I budeš agresivan, govoreći „ovo je moja je**na pozicija, sklanjaj mi se sa puta“ ti pomisliš „Daj čoveče, pusti me“. I u tom trenutku oklevanja izgubiš 20 pozicija i više ti nema povratka na vrh“.
Dagan kaže da sada isključi mozak kada stvari postanu čupave. „Ne razmišljaj. Vozi bez oklevanja jer znaš da si dovoljno dobar i dovoljno spretan da se nosiš sa takvim situacijama.“
(bicisvet.com/velonews.com/Dragana Petrović)
Na poslednjem usponu jedanaeste etape ovogodišnjeg Tour de France-a Kris Frum je napao dok se lider njegovog tima, Bredli Vigins, mučio. U svojoj autobiografiji “Moje vreme”, pobednik TDF-a iz 2012.godine potvrđuje da je bilo momenata tenzije u timu Sky zbog nediscipline i afričke ambicioznosti. Vigins je rekao da je čak “želeo da ide kući”.
U knjizi “Moje vreme” Bredli je sakupio dijaloge svojih suvozača, navodi L’Equipe. “Pustite me da se malo oporavim. Ne, ne želim ponovo da napadnem, želim da otresem Nibalija” rekao je Frum.
U nedavnom TV dokumentarcu o Bredliju Viginsu, Godina u žutom, prikazani su kadrovi iz automobila sportskog direktora Šona Jejtsa koji je rekao:” Frumi očekuje od Breda zeleno svetlo” . Onda je Frum ponovo napao. Rolan je pobedio ispred Pinoa, Frum je bio treći pa slede Nibali, Van den Bruk i Vigins. Evans je završio sa više od dva minuta zaostatka ali je Viginsu bila konfuzija u glavi. On piše: “Bilo je kao kada odete u boj sa ratnim planom, svi u rovu se zajedno bore protiv neprijatelja i odjednom jedan od vaših vojnika, po ličnom nahođenju, ode u drugi rov suprotno planu borbe.”
Vraćajući se u hotel, Vigins se osećao izdano.”Večeras sam želeo da odem kući. Mislio sam-prokletstvo, mrzim da budem u neznanju šta je moglo da se dogodi". Govorio je čak i sa Šonom Jejtsom i svojim mentorom, Šejnom Satonom:”Ovo je kraj,odlazim”, rekao je timskom menadžeru, Dejvu Brailsfordu, koji je morao da posreduje ali ništa više nije bilo isto za Viginsa. “Od tada pa sve do kraja Tura nisam znao šta mogu da očekujem od Krisa u žaru borbe”
(BiciSvet.com/biciclismo.com/Dragana Petrović)
Trenutno je jedan od najzanimljivijih projekata na biciklističkoj sceni afrički tim MTN-Qhubeka. Nakon jake sezone predvođene super talentovanim Rejnardom Janse van Rensburgom (14 pobeda ove sezone), tim MTH-Qhubeka se rangirao u sam vrh UCI Africa Tour dok se Janse van Rensburg rangiraio kao deveti na Europe Tour.
Afrički tim ima velike planove za budućnost i vreme je da preuzme sledeći korak. Ako sve bude teklo po planu, tim će učestvovati naredne godine u duplom programu. Jedna ekipa u Evropi kao Pro-Continental tim a druga će se takmičiti na ostalim kontinentima kao afrički nacionalni tim sa namerom podizanja svesti o biciklizmu na afričkom kontinentu.
Ranije ove godine, MTN(telekomunikaciona kompanija sa sedištem u Južnoj Africi) saopštila je da će povećati investiranje biciklističkog tima u cilju dovođenja prvog afričkog tima na Tour de France. Cilj je da se ta namera ostvari do 2015.godine. „Naša misija je da vidimo afričkog vozača kako nosi žutu majicu“, rekao je direktor marketinga u MTN.
Da bi se to dogodilo tim mora da se pripremi na mnogim nivoima. Pre svega da postane Pro-Continental tim. MTN-Qhubeka već ima potpisane ugovore sa jakim vozačima kao što su hronometraš Ignatas Konovalovas (pobednik etape na Điru), sprinter Gerald Ciolek (bivši U23 Svetski šampion i etapni pobednik na Vuelti) i brdaš Sergio Paradilla (bivši vozač na Tour of Austria, Volta a Portugal , Tour de l'Ain i Top20 na Giro d’Italia).
Ono što je važno naglasiti je da ovo nije samo još jedna „velika kompanija“ koja sponzoriše biciklistički tim. Qhubeka (što znači progres i napredak) daje u dobrotvorne svrhe bicikle deci iz ruralnih područja širom Afrike i cela ideja projekta je da se podigne svest o biciklizmu i da se inpsirišu mladi ljudi.
Neki od vozača koji su postali profesionalci su odrastali bez struje i vode. Moguće je stići tamo gde su oni sada je priča koju tim želi da ispriča. Biciklistički svet prosto vapi za pozitivnim pričama ovih dana.
To je takođe razlog zašto je toliko važno da tim zadrži ima Qhubeka bez obzira na nedostatak finansijskih sredstava. Da bi bili sigurni da će Qhubeka ostati, tim sada pregovara sa velikom multinacionalnom kompanijom. Do sada nov sponzor ostaje nepoznat ali gledajući najnovije donacije Qhubeka izgleda da je južnokorejski gigant Samsung taj koji će pomoći timu da postane Pro-Continental.
Nažalost ovogodišnja zvezda Reinardt Janse van Rensburg neća biti deo tima sledeće godine. Budući da je bio četvrti vozač sa najviše pobeda u sezoni, a nadmašili su ga samo Grajpel (19 pobeda), Sagan (16) i Kevendiš (15), Janse van Rensburg je naravno veliki prioritet za mnoge velike timove. Tim MTN-Qhubeka ga je podsticao da sačeka sa potpisivanjem ugovora sa nekim drugim timom ali pošto u Africi nikada ranije nije postojao ovakav projekat, Janse van Rensburg nije želeo da rizikuje čekajući i odlučio se da napusti tim.
„To je veliki gubitak za tim. Tužno je videti vozača kako odlazi nakon 3 godine napretka, posebno jer se naš fim fokusirao na razvoj afričkog biciklizma“, rekao je prvi čovek tima, Dag Rajder, za C-Cycling i dodao „nadamo se da će se integrisati u tim u narednim godinama“.
Rejnard Janse van Rensburg nije zvanično objavio u koji tim odlazi ali izgleda da je Argos-Shimano njegov izbor.
Tim MTN-Qhubeka će naredne godine biti baziran u Italiji za mnoge afričke vozače to će biti prvi put da žive u Evropi. Zato tim sada mora da prebrobi ovaj prelaz u Evropu što je moguće lakše.
„Vozači će morati da žive u evropskom okruženju i moraju se navići na evropske trke kako bi tim ostvario svoje ciljeve u razvoju svetske klase afričkih vozača. Važno je za naš tim i za naše vozače da budu bliski međusobno i da jedni drugima pružaju pomoć. Većina vozača nije bila toliko daleko od kuće, na duži vremenski period, tako da će u teškim trenucima podržavati jedni druge“, rekao je Dag Rajder.
Vozači će moći da računaju na podršku bivšeg sportskog direktora Lamprea, Brenta Kopelanda, koji će biti na funkciji timskog menadžera u Evropi. Ove godine je afrički tim imao 24 pobede (i time postao deveti tim sa najviše pobeda u 2012.godini) i Dag Rajder ističe da će i manje od polovine pobeda iz sezone 2012 činiti uspešnu sezonu naredne godine.
Ciljevi tima za sezonu 2013 su:
-rangirati se u Top20 na UCI Europe Tour
-biti u Top15 na Svetskom prvenstvu u timskom hronometru
-10 UCI pobeda
Uprkos gubitku Janse van Renburga, tim MTN-Qhubeka ima jake vozače u svom sastavu. Ekipa još uvek pregovara sa vozačima za narednu sezonu ali trenutni spisak izgleda ovako:
Gerald Ciolek (GER)
Ignatus Konovalovas (LTU)
Sergio Pardilla (SPA)
Jay Thomson (RSA)
Louis Meintjes (RSA)
Johann van Zyl (RSA)
Andreas Stauff (GER)
Youcef Reguigui (ALG)
Kristian Sbaragli (ITA)
Frekalsi Debesay (ERI)
Tsgabu Grmay (ETH)
Adrien Niyonshuti (RWA)
Meron Russom (ERI)
Jani Tewelde (ERI)
Songezo Jim (RSA)
Bradl ey Potgieter (RSA)
Dennis van Niekerk (RSA)
Jacques Janse van Rensburg (RSA)
Martin Wesemann (RSA)
U vreme kada se čini da je biciklizam u krizi više nego ikad tim MTN-Qhubeka je sigurno jedna sjajna priča koja zaslužuje da bude ispričana.
(BiciSvet.com/C-Cycling/Dragana Petrović)
Džordž Hinkapi je priznao da se dopingovao u jednom delu svoje karijere ali je dodao da je vozio čist nakon 2006.godine i da se nada da će ostati u svetu sporta kao uzor mladim vozačima.
Hinkapi se povukao u avgustu, nakon USA Procycling Challenge, i time završio 18-godišnju karijeru. Pomenut je kao jedan od 15 vozača koji su bili upućeni u doping aktivnosti US Postral Service tima.
“Zbog moje ljubavi prema sportu, mog doprinosa njemu i svega što mi je biciklizam dao tokom svih ovih godina, teško mi je da priznam da sam tokom dela svoje karijere koristio zabranjene supstance. Na početku karijere postalo mi je jasno, s obzirom na rasprostranjenost upotrebe dopinga u samom vrhu svetskog biciklizma, da nije moguće takmičiti se na najvišem nivou bez njega. Žalim zbog izbora koji sam napravio i iskreno se izvinjavam svojoj porodici, kolegama i navijačima.
Tiho i onako kako sam najbolje umeo, pokušao sam da ispravim tu odluku. Takmičio sam se čist i nisam koristio nikakva nedozvoljena sredstva poslednjih šest godina. Od 2006.godine radim naporno na tome da se biciklizam oslobodi nedozvoljenih supstanci. Za to vreme sam nastavio uspešno da se takmičim i podučavam mlade profesionalce da naprave pravi izbor kako bi se stanje u biciklizmu promenilo.
Pre tri godine su me kontaktirali federalni istražitelji a kasnije i USADA i od mene tražili da im ispričam svoja lična iskustva po pitanju dopinga. Prijatnije bih se osećao kada bih pričao samo o sebi ali sam osećao obavezu da kažem istinu o svemu što sam znao i tako sam i učinio. Biciklizam je napredovao poslednjih godina i može da posluži kao dobar primer za ostale sportove. Srećom, korišćenje dopinga nije više deo kulture našeg sporta i mladi biciklisti se ne suočavaju sa izborima kakvi su bili pred nama“,rekao je Hinkapi.
USADA je potvrdila da su Hinkapi i ostali vozači suspendovani i diskvalifikovani na odgovarajući način u skladu sa pravilima.
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)
Denis Menčov je celu sezonu gradio oko Tour de France-a ali je nakon dobrog starta poklekao i više nije bio ključni vozač u generalnom plasmanu kao što se nadao da će biti.
Mnogi su mislili da će to biti kraj sezone za Menčova ali, da bi pomogao svom timu da obezbedi još jedan podijum ove godine ,on se odlučio da na Vuelti bude Puritov super radnik. Evo šta je Denis rekao dan pre početka Vuelte.
Denise, možeš li reći nešto o tvom nastupu na TDF?
Počeo sam dobro a onda sam doživeo krizu koja me je, naravno, negativno iznenadila. Nažalost, to se dešava u sportu, naročito na najvišem nivou. Nisam izgubio motivaciju. Znam da je uvek potrebno dva do tri dana da se oporavite od takve stvari.
A sada je došlo vreme na Vueltu. Da li si ovde samo da bi podržao Purita ili imaš neku drugu ulogu u timu?
Za mene su najvažniji timski rezultati. Naravno da i sam želim da odradim trku najbolje što mogu ali mi je mnogo bitnije da Kaćuša postigne dobre rezultate. Daću sve od sebe a ako to znači da mogu da pobedim, pa zašto to ne bih i uradio?
Šta misliš o ovogoišnjoj ruti? Izgleda da odgovara Puritu...
Naravno, mislim da je jako dobra ruta za njega, kao što je bila i prošle godine. U stvari, čini mi se da su jako slične. Ne mislim da je super teška ali ima veoma tešku završnicu. Odgovara mu.
Šta je sa ekipnim hronometrom? Da li vam je on cilj?
Sigurno jeste, ali je i cilj mnogim drugim timovima. Pokušaćemo da odradimo ekipni hronometar najbolje što možemo i da steknemo neku prednost u odnosu na glavne rivale. Naravno, najbolje bi bilo kada bismo pobedili.
Koje vozače vidiš kao glavne rivale, gledajući favorite iz generalnog plasmana?
Osim Kontadora rekao bih da su to Frum, Kobo, Valverde i Anton. Možda je Frum malo umoran jer je Tur bio veoma stresan i normalno je da mu treba malo odmora nakon takve trke. Ali, naravno, on je jako motivisan s obzirom da po prvi put može da bude lider Sky tima.
Poslednje pitanje. Kako će izgledati tvoja budućnost?
Moji planovi su da ostanem u Kaćuši. To je zaista jak tim i srećan sam što sam deo njega.
(BiciSvet.com/c-cycling.com/Dragana Petrović)
Ako ste imalo upućeni u biciklizam, a da budemo iskreni, činjenica da ovo čitate znači da niste novajlija, znate da je jedan vozač iznad svih ostalih na ovogodišnjoj Vuelti. Alberto Kontador se vratio i ako mislite da je njegov poslednji nastup na Grand Turu (Tour de France 2011) pokazao njegov pravi nivo, grdno se varate.
Alberto Kontador je favorit i ako izbegne lošu sreću biće pravo iznenađenje, čak i veće nego što je to bila Kobova pobeda prošle godine, ako ne donese crvenu majicu u Madrid.
Gledajući rutu, moglo bi se reći da ona malo više favorizuje vozače poput Purita u odnosu na Kontadora ali činjenica je da bilo koja ruta koja odgovara brdašima odgovara i Albertu Kontadoru. Saxo Bank timu očajnički treba velika pobeda i sve osim pobede u generalnom plasmanu će biti veliko razočarenje za danski tim. Mogao bih da napišem nekoliko strana o tome zašto će Kontador trijumfovati na ovoj trci ali ne vidim svrhu toga. Umesto toga, bacimo pogled na neke vozače koji se bore za ostatak podijuma.
Ne uzimajući u obzir Kontadora, izabrao sam tri vozača sa solidnim mogućnostima da se nađu među trojicom najboljih na ovoj Vuelti. Prvi je Kris Frum. Uprkos izuzetnom nastupu na TDF-u, bivši Kanijac se i dalje oseća spremnim da vlada u Španiji a i Vuelta je uvek bila Frumov glavni cilj u sezoni. Na Turu je pokazao da prošlogodišnji podijum na Vuelti nije jednokratni uspeh i da sa jakim vozačima u brdima poput Henaa, Urana i Porta može da bude najopasniji Kontadorov rival. Frum kaže da je ovo velika šansa za njega i da je još uvek svež uprkos naporima na Turu i Olimpijadi.
Mislim da je drugo mesto na podijumu za Fruma sigurna stvar ali to zahteva od njega visok nivo kao na Turu što neće biti lako u poslednjoj nedelji, posebno na Bola del Mundo. Ako je Kris Frum spreman,najverovatnije će zauzeti drugo mesto a ako nije, tim Sky može, umesto njega, da vozi za Serđia Henaa ili Rigoberta Urana.
Drugi vozač je Joakim Rodrigez. Purito je na Điru pokzao da ima ono što je potrebno za osvajanje Grand Tura, a kao što sam već rekao, ova ruta je kao pravljena za Purita. Mnogo strmih završnica, kratak ekipni hronometar i jedini hronometar koji ima brdo na sredini. Ovo je Puritova nejveća šansa da napokon stigne do podijuma na Vuelti i da ne učestvuje Kontador tipovao bih na njegovu pobedu.
Još jednom je Dani Moreno njegova desna ruka koja će mu pomoći u planinama ali je, takođe, i Denis Menčov odlučio da uskoči i pomogne kada zatreba. Verovatno bi i Dani i Menčov mogli da se nađu u prvih pet u generalnom plasmanu kada bi bili lideri u nekim drugim timovima a ovako zajedno sa Albertom Losadom, koji je trenutno jako snažan, Katusha je sigurno jedan od najboljih timova na ovoj trci. Iznenadiću se ako Purito ne bude na podijumu u Madridu.
Poslednji vozač sa realnom šansom za podijum je Igor Anton. Anton je 2008.godine proglašen najvećom pretnjom po Alberta Kontadora na Vuelti ali je, nažalost, morao da napusti trku ranije nakon pada na Angliru. 2009.godine je jedva nešto pokazao, ali se vratio 2010.godine bolji nego ikada. Svako ko je pratio Vueltu te godine može da se složi da je Igor Anton mogao da trijumfuje da nije bilo strašnog pada na manje od nedelju dana pre kraja trke. Anton je bio vodeći i činilo se da je uzbrdo imao zupčanik više u odnosu na ostale ali je još jednom njegovu trku uništio pad.
Anton je prošle godine odlučio da promeni program i vozi Điro pre Vuelte. Uzeo je prelepu etapnu pobedu na Zonkolanu ali ga je teška trka iscrpela za Vueltu gde nije mogao da pokaže najbolje što ume. Ove godine Igor Anton nije mnogo toga pokazao što je, zapravo, dobar znak. Po sopstvenom priznanju, oseća se dobro kao te 2010.godine i sa jakim nastupom na brdskoj etapi na Vuelta a Burgos i Classica San Sabastian mislim da ćemo ga videti ječeg nego ikada.
Neki bi možda rekli da se vozači kao što su Molema, Kobo, Hesink i Jurgen Van den Bruk mogu naći na podijumu ali moram da priznam da ja to ne vidim kao mogućnost. Hesink i Molema su jak duo ali oni definitivno žele osvetu za Tur ali obojica moraju da pokažu da mogu biti najbolji tokom sve tri nedelje. Što se tiče Koboa i Van den Bruka, jednostavno mislim da oni nemaju šta da pokažu na ovoj trci. Kobo je napravio iznenađenje prošle godine ali čvrsto sumnjam u to da može da ponovi uspeh, i dozvolite mi da vas podsetim da Kobo često podbacuje kada promeni ekipu.
Umesto toga mislim da Movistar može bolje da prođe sa momcima kao što su Benat Inčausti i Nairo Kintana, da i ne pominjem Haviera Morena. Inčausti se pokazao snažnim na Điru ali je imao jedan loš dan i izgubio poziciju u GP. Ali ako bi bio stabilan lako bi mogao da završi kao najbolje klasifikovani vozač Movistara. Kintana je još jedan interesantan vozač. Ovaj mladić je rođeni brdaš i kada je u formi čini da i najteža brda izgledaju laka. Imam u vidu Kintanu za osvajanje Đira ili Vuelte za dve ili tri godine i ne bih bio iznenađen ako već ove godine uzme etapu ili možda tačkastu majicu.
Nije zabavno bez par džokera. Prvi je Endru Talanski. Nema sumnje da je ovaj mladi Amerikanac budući TDF pretendent. Na Volta ao Algarve, Tour de Romandie i na kraju na Tour de l'Ain je pokazao mali uvid u ono šta može da uradi i mislim da će njegove jake brdaške mogućnosti biti dovoljne da mu obezbede mesto u Top10.
Isto baži i za Erosa Kapekija koji je jedan od mojih omiljenih „talenata“ mnogo godina unazad. Kapeki je bio izuzetan u svojim U-23 godinama ali se još uvek nije probio na profesionalnoj sceni. Na Giro del Trentino ove godine je pokazao da je jedan od najjačih u planinama radeći za Šmita a na Điru je pokazao koliko je kao radnik jak radeći za Ivana Basa. Ruta odgovara Kapekiju i ima mnogo etapa na kojima će Italijan okušati sreću za etapnu pobedu. Kapeki će naredne godine voziti za Movistar i ,ako želi šansu da bude lider tima na Điru, mora da pokaže spremnost da ostane konstantan tokom tri nedelje trke. Nadam se da Eros Kapeki može da uđe u Top 10 ali bi Top 15 bio realniji cilj.
Mnogo vozača se bori za mesto od 5-og do 20-og u generalno plasmanu a da bih vam bolje dočarao kako vidim njihove šanse, odlučio sa da vam dam listu Top 20 vozača na ovogodišnjoj Vuelti. Uživajte i hvala na pažnji!
1. Contador
2. Froome
3. Purito
4. Antón
5. Gesink
6. Henao
7. Tiralongo
8. Mollema
9. Talansky
10. Quintana
11. Machado
12. Intxausti
13. Uran
14. Capecchi
15. Dani Moreno
16. Cobo
17. Monfort
18. Kessiakoff
19. Cataldo
20. Cunego
(BiciSvet.com/c-cycling.com/Dragana Petrović)
Zašto se sportisti dopinguju? Znam zašto jer sam bio suočen sa tim izborom.
Moj život na biciklu je počeo u srednjoj školi. Kada bi se alarm na mom "Goofy" satu oglasio u 5:30 pre podne, iskakao sam iz kreveta sa uzbuđenjem i svrhom. Žurio sam niz stepenice, rastezao se, oblačio vrećasti spandeks na svoj 41kg težak skelet i odleteo iz garaže. Vozio sam po ledenom, mračnom, jutru kolorada. Narednih 50 kilometara, podizao sam puls koliko mi je srce dozvoljavalo i pedalirao brzo, zadajući razne promrzline ekstremitetima i dajući mojim roditeljima razlog da dovedu u pitanje moj zdrav razum.
Ove rane jutarnje vožnje čine u velikoj meri sećanje na moje tinejdžerske godine; padovi, adrenalnin i disciplina svakodnevnog treninga. Ali najživlje sećanje na te vožnje je kako sam sanjao.
Dok sam žurio kroz komšiluk, u predgrađu Denvera, moj um je bio svuda samo ne tu. Peo sam se na velike alpske prevoje na Tur de Fransu. Brisao sam iz uma školske siledžije, novčane probleme kod kuće i tužnu činjenicu da niko nije hteo da ide na „homecoming“ sa mnom. Bežao sam u snove i kada sam se vratio u stvarnost, odučio sam da ne postoji napor, patnja i žrtvovanje koji bi me sprečili da ostvarim ovaj san. Odlučnost nije počinjala da opisuje ono što sam osećao unutra. Osećao sam se predodređenim.
Ostvarivanje dečačkih snova je težak posao. Shvatio sam to kako su prolazile godine i kilometri. Prvo, fizički je naporno voziti 32 000 kilometara godišnje, 10 godina uzastopno. Onda je tu pritisak tvoje porodice koja pokušava da te podrži, ili bar razume. Zatim, gubitak društvenog kontakta i prijatelja. Dok je većina mojih prijatelja bila na maturskoj večeri ja sam rano otišao u krevet zbog trke narednog dana. Tokom školovanja, vozio sam mamin Oldsmobile '78 širom zemlje da bih se takmičio tamo gde bih mogao da budem zapažen. I dok je većina klinaca otišla na koledž ja sam otišao u Španiju, u stan sa hladnom vodom, nadajući se da će to da izađe na veliko.
Ljudi koji žive svoje snove nisu oni koji su imali sreću ili dar, nego su to oni koji su tvrdoglavi, odlučni i spremni da se žrtvuju. Sada zamislite da ste platili članarinu, odradili posao, imate talenat i i vaša odlučnost je čvrsta kao beton. U tom trenutku, san je 98% potpun ali tu je i poslednja mala stvar koja vam je potrebna da postanete veliki.
A onda, kada ste na dohvat ostvarenja dečačkog sna, tako vam je bar rečeno, bilo direktno ili indirektno od strane nekih trenera, mentora, pa čak i direktora, vi nećete uspeti ukoliko ne varate. Ukoliko se ne odlučite na doping. Doping može biti tih poslednjih 2%. To bi održalo vaše snove, bar u očima onih koji ne mogu da vide vaše srce. Međutim, vi morate da lažete. Lažete vašu majku, vaše prijatelje, vaše navijače. Lažete ceo svet. To je surova realnost koja je izneta pred mnoge najtalentovanije, najvrednije i najveće sanjare među sportistima tog vremena.
Koliko su zaista ta 2% bitna? U elitnoj atletici, 2% vremena ili snage ili izdržljivosti su večnost. To je razlika u vremenu između trčanja na 100 metara za 9.8 sekundi i 10 sekundi. U plivanju između prvog i devetog mesta na 100 metara prsno. A na Tur de Fransu, 2% je razlika između prvog i 100-tog u generalnom plasamanu.
Da bude jasno, trčanje 9.8 (ili brže), pobeda na 100m prsno ili trijumf na Tur de Fransu su veoma mogući i bez dopinga. Ali je takođe jasno da je nemoguće pobediti ako se antidoping propisi ne primenjuju. Ako kažete ne kada antidoping propisi nisu prinudni, onda ste odlučili da završite svoj san jer ne možete biti konkurentni. To je teška činjenica dopinga. Rešenje je ne učiti mlade sportiste da je odustajanje od životnih snova bolje od varanja. Odgovor leži u tome da im se nikada ne da opcija. Jedini put da eliminišete ovaj izbor je da uložite sve moguće napore u antidoping kontrolu. Izbor da se oprostite od svojih dečačkih snova ili da živite nepoštenog srca je strašan i razarajući. Doživeo sam to i znam kako je. Odlučio sam da lažem. Odabrao sam doping. Duboko žalim zbog te odluke. Krivica koju sam osećao dovela me je do povlačenja i stvaranja profesionalnog tima gde je takav izbor eliminisan rigoroznim testiranjima i kulturnim pomakom u kom je čista trka iznad pobede. Mojim sportistima je uskraćen izbor.
Nisam bio naklonjen varanju, mrzeo sam ga, ali sam bio ambiciozan što je i crta nas, kao društva, potreba da vam se dive. Radio sam više od pola života za jednu stvar. Ali kada ste ambiciozni u svetu gde se pravila ne poštuju, to je kao da falsifikujete takse u svetu gde vlada ne vrši provere. Zamislite šta biste radili da vas niko ne kontroliše.
I razmislite o talentovanim sportistima koji nisu napravili pravilan izbor. Oni su kažnjeni zato što su pratili svoj moralni kompas. Kako da se pomire sa gubitkom svojih snova? Oni su im ukradeni. Kada sam se trkao 1990-ih i početkom 2000-ih,pravila su lako zaobilazila sve i svašta- i ako želite da budete konkurentni, morali ste da držite korak. Moramo raditi na tome da se ovakvo okruženje nikada ne ponovi. Ono uništava snove. Ono uništava ljude. Ono uništava naše najbolje sportiste.
Dok sam gledao Olimpijke igre poslednje dve nedelje, bio sam malo ljubomoran jer znam da su ogromni koraci učinjeni, od mog vremena, da se sport oslobodi dopinga. Sportisti imaju dovoljno samopouzdanja i veština, u današnje vreme, da trku mogu da dobiju i bez dopinga.
Da je poruka koju sam dobio bila drugačija, ili što je važnije,da je realnost u sportu bila drugačija, možda sam mogao da živim svoj san bez ubijanja moje duše. Bez varanja. Bio sa 15 godina mlađi, 15 godina naivniji. Napravio sam pogrešnu odluku ali znam da donošenje prave odluke za buduće generacije mora da počne pravljenjem realnih izbora. Oni žele da naprave pravi izbor.Ovo je lekcija koju sam naučio od mladih sportista i zato sam odlučio da pomognem pri nastanku pravog, realnog, izbora.
Oni moraju da znaju, bez sumnje, da imaju fer šensu da se trkaju čisti. A da bi to postigli pravila moraju da se poštuju uz bolan napor. Antidoping kontola je 1.000% bolja nego u moje vreme i to mi donosi veliko zadovoljstvo. Ali moramo da podržavamo ove napore još više.
Skoro svaki sportista kojeg sam upoznao a koji se dopingovao će reći da je to uradio jer je želeo jednake mogućnosti. To nam nešto govori: svi žele poštenu šansu, ništa više. Dakle, hajde da našim sportistima pružimo podjednake uslove, bez dopinga. Potrudimo se da sport bude fer tako da se nijedan sportista ne suoči sa ovakvom odlukom. Mi smo uložili toliko emocija u marketing i u idolizovanje sportista, hajde da pokažemo istu revnost u davanju onoga što oni zaista žele: mogućnost da žive svoje snove bez ugrožavanja njihovog morala.
(BiciSvet.com/nytimes.com/Dragana Petrović)
Šlekov slučaj neće bitnije uticati na biciklističku antidoping kontrolu. Prvo, u potpunosti razumem zašto niko ne govori ništa konkretno, praktično se još ništa i ne zna, međutim, čak i kada izađu nove informacije opet će sve ostati nepromenjeno. Neće to biti podsticaj za širu anti-doping diskusiju.
Kada malo bolje razmislite, bilo da su u pitanju sporni suplementi ili trovanje, u oba slučaja bi to trebalo da pokrene ozbiljnu diskusiju o anti-doping merama. Razlog zašto se to neće desiti je taj što su u biciklizmu svi toliko isprepletani da niko ne može da zauzme stav:
RadioShack nije u poziciji da preuzme inicijativu. Šlek je njihov vozač pa čak i da nije, poslednja stvar o kojoj žele da govore je doping s obzirom na Brujnelovu moguću doživotnu zabranu zbog Lensove istrage od strane USADA.
Ris ne može da preuzme inicijativu jer je Šlek vozio za njega godinama i on ga je podržavao kada su ga povezivali sa Fuentesom.
GreenEdge ne može da preuzme inicijativu jer je njihov PR radio sa Risom i tada je napisao sramotno saopštenje u vezi Šlek-Fuentes situacije(nakon Šlekovog tromesečnog poricanja veze sa Fluentesom ignorišući činjenicu da kada platite 7000 evrama a ne dobijete ništa za uzvrat, većina ljudi bi tražila novac nazad).
Verovatno postoji i gomila timova koja je kontaktirala Šleka,u poslednjih mesec dana, nakon što je postalo jasno da će braća pokušati da napuste Radioshack. Oni neće želeti da dođu u sukob tipa “pa dobro, sada me kritikujete a poslednjih mesec dana ste mislili da sam odličan.” Tako da ništa od njih neće poteći.
Pored toga, priča o Frenku Šleku može da uznemiri neke njegove prijatelje u Radioshack-u koji takođe žele da napuste tim( što može da uključi i neke VEOMA poželjne vozače) tako da ako želite ugovor sa njima, verovatno ćete ostati po strani.
Članovi Sky tima neće preuzeti inicijativu jer ne žele da budu povezani sa bilo čim što je u vezi sa dopingom pošto su njihovi odlični rezultati postali sumnjivi nekim ljudima(neopravdano, po mom mišljenju, ali to je druga priča).
Garmin-Sharp neće preuzeti inicijativu jer ne žele da oživljavaju prošlost (pravilo drugog paragrafa, nakon što se glavna vest stavi kao prvi paragraf, drugi je namenjen sličnim informacijama na ovu temu i niko ne želi da bude baš taj drugi paragraf).
UCI je bio 100% iza Leoparda čak i pre nego što je tim nastao. Oni imaju komplikovan odnos sa Brujnelom tako da će odraditi svoju dužnost( ne sumnjam u to)ali ne očekujem da će iskoristiti ovaj slučaj u cilju sveobuhvatnih promena.
Nacionalna federacija Luksembura i ADA, šta možemo od njih očekivati kada su Šlek i biciklizam u toj maloj državi jedno te isto (zato trebamo zaboraviti na nacionalne agencije koje učestvuju u anti-doping procedurama).
Dakle, kao rezultat toga, ovo je slučaj koji može varirati u rangu od upozorenja do dve godine zabrane ali on ipak neće podstaći veću reorganizaciju. Inače, ova vrsta međusobne povezanosti nikako nije izuzetak.
(BiciSvet.com/gerard.cc/Dragana Petrović)
Poslednjih nekoliko meseci na Goole-u i drugim pretraživačima tražilo se ime "Laura Meseguer". Izgleda da Laure ima svuda ovih dana. A mi vam otkrivamo o čemu je reč.
Laura, za početak, za sve one koji su prespavali poslednjih par meseci, možeš li nam brzo reći ko si ti?
Naravno. Ja sam španski biciklistički novinar koji radi za časopis Pedalier Pro. Takođe radim i za biciklistički mikro sajt Festina i turističku biciklističku trku Mallorca 312. Ovo je moja peta godina rada u biciklizmu i dalje učim svakodnevno.
Izgleda da te ima svuda ovih dana. Zašto je to tako?
Ne znam. Ja samo radim svoj posao iza računara i na trkama. Belgijski biciklistički magazin, CycloSprint, je pokazao interesovanje da me intervjuiše, pre nekoliko nedelja, i ja sam, naravno, pristala. Pomalo sam iznenađena jer ne mislim da moj život može biti interesantan za takav intervju ali mi pažnja veoma prija.
Gostovala si na španskoj televizij komentarišući jednu od etapa na Điru. Misliš li da je to pokrenulo celu ovu stvar?
Ne mislim. Mislim da su društvene mreže odgovorne za povezivanje ljudi širom sveta. Kada pišem ili tvitujem zapravo i ne shvatam koliko ljudi to pročita. U ovim godinama društvenog umrežavanja mnogo ste svesniji koliko ljudi čita vaše objave i dobijete odgovor gotovo u istom trenutku što posao čini još zahtevnijim. Zapanjuje me kada vidim koliko ljudi čita ono što pišem i to me čini još odgovornijim novinarom.
Ako pogledamo neke tvoje radove, po tvom mišljinju, koji je najbolji intervju koji si uradila do sada?
Mnogo sam naučila od Jensa Fohta. Uživala sam prilikom intervjuisanja. Foht je veliki čovek. Ne smem mnogo da otkrijem jer intervju još nije objavljen ali mogu da kažem da sam mnogo naučila u razgovoru sa njim.
Da budem iskrena, uživam u svemu što pišem za Pedalier Pro. U tom magazinu se moj način pisanja i moje viđenje biciklizma savršeno poklapaju. Pomenuću jedan članak koji volim i koji sam napisala o Svetskom prvenstvu u dvoranskom biciklizmu; "Reyes de la Pista, príncipes de la carretera"(Kraljevi piste, prinčevi druma).
Drugi je "El show debe continuar?"(šou mora da se nastavi). Taj članak sam napisala za svoj lični blog i dobila sam dosta pozitivnih povratnih informacija. Naravno, pre svega pišem da informišem a ne da nekome udovoljim,ipak sam bila veoma dirnuta od strane vozača koji su imali reči hvale.
Kao što si rekla, belgijski biciklistički magazin, CycloSprint, je uradio veliki intervju sa tobom ovog meseca. Da li si očekivala da ćeš se naći na naslovnoj strani sa Fabijanom Kanćelarom?
Nikada. Mislim da Kanćelara mnogo više od mene zaslužuje naslovnu stranu. Ako mene pitate, novinari i ne treba da budu na naslovnim stranama.
Nedavno si pronašla članak o sebi u belgijskim novinama Net Nieuwsblad, sada si poznata...
To je bilo izneneđenje. Zaista nisam tako nešto očekivala. To me je pomalo i uplašilo zato što ne razumem jezik.
Belgijske kolege su mi rekle da je članak bio pozitivan, pun poštovanja i da nije nedostajao smisao za humor pa mogu da budem samo zahvalna.
Kakve su povratne informacije poslednjih meseci?
Uvek su pozitivne,što mi je najvažnije. Ne želim da neko ima pogrešnu predstavu. Provela sam mnogo godina pripremajući se da budem dobar novinar ili reporter. Ne želim da budem ono što je ovih godina popularno u Španiji; "mlada sportska novinarka". Mislim da sam počela sa radom mnogo pre ove nove mode. Želim da budem profesionalac na svoj način i da se održim samo zahvaljujući tome.
Šta možeš da kažeš onima koji te upoređuju sa Sarom Karbonero(TV reporter i devojka golmana Real Madrida,Ikera Kasiljasa)?
To je upravo ono na šta sam mislila. Nas dve nemamo baš ništa zajedničko. Mislim da je načinila grešku što je od sebe napravila proizvod na TV-stanici koja zaista ume da ''proda proizvode''. Problem nastaje kada se ponašate kao proizvod a želite da vas shvate kao ozbiljnog novinara. Mislim da ja ne pripadam televiziji jedino ako postoji ozbiljna mreža koja ne prodaje žene kao zabavni proizvod nego se prema njima ophodi kao prema pravim reporterima.
Imaš li neke planove za rad na televiziji u bliskoj budućnosti?
Trenutno nemam ali nikada ne znate šta se može desiti u budućnosti. Na primer, nikada nisam mislila da ću završiti kao biciklistički novinar. U svakom slučaju, biće to nešto ozbiljno u oblasti izveštavanja ili intervjuisanja.
Dakle, šta je sledeće? Gde možemo videti Lauru sledeći put?
Sada idem na odmor, kao i vozači, a onda kreće Tour de France, Vuelta a Burgos, Vuelta a España i Svetsko prvenstvo. Još ne znam za Olimpijske igre. Videćemo.
(BiciSvet.com/c.cycling.com/Dragana Petrović)
Mislim da ne treba posebno predstavljati "Norveškog Boga" zato vam donosimo intervju koji je sa njim uradio Alister Hamilton.
U kakvoj si formi ove godine?
Mislim da sam odradio dobar posao u zimskom periodu. Očigledno je da sam zaista motivisan da budem deo ovog tima i znam da moram naporno da radim kako bih bio na visokom nivou kao jedan od lidera u velikim trkama. Mislim da sam u boljoj formi ove godine tako da stvari izgledaju dobro za sada.
Januar je dobar kao i decembar za trening?
Mislim da jeste. Imali smo deset korisnih dana ovde( Denia, Španija) u decembru, radili smo veoma naporno, a onda sam mogao da odem kući da vidim svoju porodicu za vreme Božića. Ovde smo već dve nedelje i posle napornih treninga osećam da moja forma postaje sve bolja i bolja. Ne previše dobra jer želim da budem u najboljoj formi za mesec i po dana, ali i dalje imam dosta vremena. Mislim da će jenuar biti bolji mesec od decembra.
Misliš li da će biti prepreka to što si u istom timu sa Filipom Žilberom?
Uopšte ne mislim tako. To što ću biti sa njim, čini me snažnijim. On je možda najbolji vozač na svetu i ako želim da budem sa njim i da mu pomognem onda moram da budem fokusiraniji, takođe i on može da mi pomogne u tome tako da dobijem šansu da pobedim zajedno sa njim. Dakle, neće ceo tim raditi za njega da dobije svaku trku, u pitanju je timski rad. Pogledajte šta se prošle godine dogodilo na Pariz-Rubeu, jedan od mojih suvozača je pobedio. Isto bi se moglo desiti i ove godine, ne mora da znači Žilber ili ja, pobednik može da bude i neko drugi. Ako je on( taj neki vozač) u prvoj grupi, mi možemo da sedimo pozadi i da čekamo i ako niko ne napadne onda BOOM i gotovo. To je pobeda za BMC tim.
Ako Žilber napadne u poslednjih 10 km, jurićeš ga ili ćeš ga pustiti da pobedi?
Naravno da ću ga pustiti da pobedi. Teško je dobiti jednu od ovih trka i ako mogu da budem deo tima koji će osvojiti klasik to je savršeno. Voleo bih da pomognem Žilberu da dobije Tour of Flanders, znam da je to njegov veliki san tako da ću učiniti sve što mogu da mu pomognem.
Hoće li on pomoći tebi na Rubeu?
Ne znam da li će biti na Rubeu ali znam da ću biti spreman za pobedu a šta će se dogoditi, saznaćemo tog dana.
Da li je sve u pripremama za tu trku?
Ne samo to. Postoji mnogo lepih trka. Voleo bih da dobijem veliki klasik pre kraja karijere a sada imam tri godine, u najboljem timu na svetu, da postignem taj cilj. Imam vremena. Još uvek sam u pelotonu i još se trkam, to je bitno.
Norveška je imala odličnu prošlu sezonu, bilo je više Norveških navijača u Francuskoj od bilo kojih drugih. Osećaš li u svojoj zemlji razliku?
Da, u Norveškoj je biciklizam jako popularan. Kada sam, 2001.godine, odvezao svoj prvi Tur, tamo nije bilo nikog ali je tada počeo da se emituje na TV-u. Mislim da Norvežani obožavaju sport i kada vide da negde učestvuju norveški takmičari oni jednostavno žele da budu deo toga. To je razlog zašto dolaze da nas podrže.
Vidiš li velliku budućnost za Edvalda Boson Hagena?
Apsolutno, Edvald ne samo da će biti u budućnosti nego je i sada veliki vozač. Osvojio je neke velike trke i siguran sam da ćemo videti još dosta od njega u narednih 10 godina. Ako se razvija na isti način kao što to sada radi, moći će da dobije neke zaista značajne trke.
Imao si nekoliko borbi (na putu) sa Edvaldom. Da li ćemo ih videti i u 2012. godini?
To nije borba između mene i Edvalda, ja se jednostavno trkam. Mi smo prilično slični vozači tako da smo prošle godine napravili par begova zajedno, ali se to dešava samo zato što smo obojica snažni i spremni da odemo u beg pa imamo neku vrstu male bitke. Ali tamo su još 197 vozača tako da baš i ne razmišljam o Edvaldu. Naravno, više bih voleo da pobedi Edvald nego španski, italijanski ili francuski vozač . Nije da imam nešto protiv njih, ali to je tako, ja sam Norvežanin.
Osećaš li njegov dah na vratu?
Da, osećao sam ga dugo.Osvojio sam mnogo lepih trka i dobio deset etapa na Turu. Mislim da je dobro za norveški biciklizam da postoji još jedan vozač. Mnogo, mnogo godina sam bio sam sa Kurt Arvesenom. Sad je došao još jedan vozač koji čini ovaj sport još većim. Norveška publika nije znala za ovaj sport do pre 10 godina, a sada…
Svetsko prvenstvo u Kopenhagenu je za tebe bilo razočaravajuće. Kako si se osećao povodom toga?
Da, to je bilo veliko razočarenje. Bio sam u dobroj formi, spreman na borbu za medalju i imao sam dobre noge ali nije išlo kako treba. Kada ste zarobljeni u padu, na stazi kao što je ova,i kada se ide 50-60 na sat, nema šanse da se vratite u trku. To je bio loš dan i bilo mi je teško da ga zaboravim. Kada se osvnem na 2010.godinu, sve je bilo na mojoj strani, a 2011.nije išlo. To je tako, zadovoljan sam 2010.godinom.
Šta je sa Svetskim prvenstvom 2012?
To je teža staza za mene, ali videćemo šta se dešava. Imam neke ciljeve pre toga.
Šta je sa Olimpijadom?
Kao klinac sam Olimpijadu pratio na TV-u i ona je deo mog detinjstva, posebno skijanje. A sada sam deo letnjih igara tako da je olimpijska madalja moj veliki san i cilj ove godine, Bojim se da mi je ovo poslednja šansa tako da sam pod pritiskom.
Kako ćeš se pripremati za Olimpijadu kada voziš Tur?
To su dve različite stvari. Olimpijske igre su nešto što je samo moje a Tur je najveći cilj za tim. To je nas glavni cilj i daću 100% sebe za tim a onda ću da podesim formu za taj jedan dan u Londonu, šest dana kasnije. Nije lako, ali mislim da je važno imati trku poput Tur d’Fransa i imati dobre noge.
Zašto si došao u veliki tim kao što je BMC gde nećeš biti jedini lider na klasicima?
Odlučio sam se za ovaj tim jer sam u njemu video mnogo dobrih stvari, oni su okrenuti ka budućnosti, ne mislim samo na jednu ili dve godine. Sagradili su tim korak po korak i načinili ga velikim što, takođe, daje veliku motivaciju. Već sam 12 godina PRO, dobro je što sam pronašao motivaciju. Želim da budem deo velikog tima.
Da li je postojala mogućnost da voziš za Garmin još jednu godinu?
Mogao sam tamo ostati, hteli su da me zadrže ali kada sam sabrao sve pluseve i minuseve na kraju sam završio ovde i nikada nisam zažalio zbog toga što sam se pridružio BMC-u.
Koja je razlika između BMC-a i drugih timova za koje si vozio?
Prvo, što je veći tim je sve snažniiji. Ima više ljudi okolo, više zaposlenih, bolja je organizacija i profesionalniji je. Oni imaju plan za svaku osobu. Ne samo za lidera nego i za svakog drugog vozača, mehaničara, masera… Svi znaju šta treba da rade i kako. Mislim da je to velika stvar.
Da li te je to iznenadilo?
Iznenadio me je broj ljudi u timu. Znam možda pola članova. Ali to pokazuje da imaju velike planove i žele da ostanu jedan od najboljih timova. Zato im je potrebno toliko ljudi.
Šta misliš o svojim timskim vozačima?
Očigledano je da ima dosta jakih vozača, posebno ako pogledate prvi deo sezone, klasike. Ima dosta momaka koji mogu da pobede. Skoro ceo tim može da stigne do pobede na isti način kao što je Vansumeren na Rubeu. Zato što smo svi toliko jaki, za svaku trku ćemo imati cilj i nekog za koga ćemo raditi. To nas dodatno motiviše.
Kako je voziti sa Kadel Evansom?
Dobro, znam ga dugi niz godina i lepo je što ću bolje da ga upoznam. Raduje me moja prva vožnja sa njim.
Takođe voziš sa Džordž Hinkašpijem. Šta možeš o njemu da kažeš?
On je neverovatan, može da ide satima i satima. Jedna od stvari koju sam naučio je da mi je ostalo još mnogo godina, vidim na koji način on to radi.
Da li će ti biti od pomoći vožnja sa Hinkapijem, neće biti konflikata?
Neće biti sukoba. Voleo bih da sam bio sa nekim poput njega u svojoj ranoj karijeri. Imaćemo bar jednu zajedničku godinu i siguran sam da može mnogo čemu da me nauči. Odvezao je mnoge trke, tako da ako mi je potrebna pomoć, on je uvek tu. Zaista me raduje rad sa njim.
Da li ti je ostao gorak ukus kada si završio sa Garminom s’ obzorom da si želeo da voziš Vueltu ali te nisu odabrali?
Ne, imao sam svoje ciljeve i želeo sam da doteram formu za Svetsko prvenstvo. Ali sada kada se osvrnem, to je bila teška Vuelta i vozači su bili jako umorni na kraju. Želeo sam da se trkam ali niije bilo mesta za mene u timu. Završilo se dobro jer sam imao osam dana na Trci kroz Britaniju. Ponekad niste zadovoljni odlukom u timu od 30 vozača, ali je ispalo dobro tako da nije ostao gorak ukus.
Koga vidiš kao svog najvećeg rivala ove sezone?
Tu je uvek Kanćelara na kalsicima i naravno Bonen. Rabobankov tim je ceo jak.
Da li će ti biti strano to što si u istom timu u kom je i branilac Tura, Kadel Evans?
Da, taktika još uvek nije odlučena i sve može da se desi. Kada odemo na Tur, moraćemo da idemo iz dana u dan i da vidimo šta se dešava. Tim će, takođe, želeti pobedu u prvoj nedelji da bi bio manje pod pritiskom. Možda ćemo Žilber i ja imati šansu da pomognemo Kadelu da ostane napred kako ne bi izgubio vreme ili kako bi dobio na vremenu.
Misliš li da Norveška može da ima dobar TDF kao prošle godine?
Da, prošle godine smo imali četiri etapne pobede i pobedu na timskom hronometru u kom sam i ja učestvovao. za malu zemlju sa samo dva vozača uraditi to dve godine zaredom, nije lako. Mislim da je Francuska imala jednu, Španija jednu tako da se ovaj uspeh neće ponoviti mnogo puta.
(BiciSvet.com/pezcyclingnews.com/Dragana Petrović)
Godinu 2012 obeležiće mnoga raspadanja ali i spajanja timova. Tako je fuzijom nastao RadioShack-Nissan-Trek. Tim je zvanično predstavljen 6.januara 2012 godine. Tog istog datuma, prošle godine, je formiran super tim, Leopard Trek, od koga se mnogo očekivalo a ista očekivanja ima i nov tim.
I dalje je Tour de France, na čelu sa Endijem , primarni cilj. Za razliku od prošle godine Endi Šlek će ove sezone pored stare podrške, imati i pomoć veterana kao što su Kloden i Horner. Johan Brujnel je na prezentaciji rekao da Tour de France neće biti jedini cilj ‘’Priče o tome da Endi ne može da dobije TDF moraju da se zaustave. Tur može da se dobije ili izgubi na mnogo načina. Kontador i Evans imaju slabije ekipe pa ih je moguće lako izolovati’’. Velike nade se polažu i u Kanćelaru koji bi mogao da trijumfije na velikom broju klasika.
Pored nove opreme, predstavljana si i tri glavna sponzora(RadioShack, Nissan i Trek). Na prezentaciji su pored iskustva i kvaliteta bili uočljivi i entuzijazam i ogromna motivacija kompletnog tima.
(BiciSvet.com/Dragana Petrović)
