Bicisvet

Dugo i sporo povlačenje Jana Ulriha (II deo)

Prvi deo pročitajte OVDE

Danac Brajan Holm (Brian Holm), sportski direktor „HTC-High Road-a“, koji je vozio pored Ulriha tokom njegovih prvih godina u „Deutsche Telekom-u“, se slaže da je mladi Nemac možda bio slabo pripremljen, što prirodno, što od strane njegove svite, kako bi se izborio sa konstatnim padom koji je pratio njegov meteorski uspon.

„Jan je na biciklu bio Bog.“, ushićeno je rekao Holm. „Na nesreću, on nije bio ni Erik Zabel (Erik Zabel) ni Lans Armstrong (Lance Armstrong) kada ga nije vozio. Momci koji se iznenada probiju na sceni kao što je učinio Jan, ili Kevendiš (Cavendish), izgledaju neverovatno samouvereni, ali to ne znači da su takvi i u stvarnom svetu. A stvarni svet je okrutan.“

„Takođe se okružio sa nekoliko glupaka.“, dodao je Holm, ne želeći nikoga konkretno da imenuje.

Podložan lošim uticajima, loše savetovan i sada sve više izolovan, izveštaji iz Nemačke ovog leta sugerišu da je Ulrih takođe u opasnosti da ostvari staro proročanstvo njegovog trenera iz dečačkih dana Petera Bekera (Peter Becker): „ Ne bi trebalo da dozvoli da ga njegovi takozvani prijatelji skrenu sa puta, jer će ga pretvoriti u alkoholičara.“ „Frankfurter Allgemeine“ je prilično nepotrebno dao naznake koje vode do baš tog zaključka. One idu po ovom redu: osuđen je za vožnju u pijanom stanju 2002. godine, pasus iz njegove autobiografije u kojem Ulrih, klateći se, ispituje račun iz restorana koji potvrđuje da je popio skoro tri flaše vina u otprilike isto vreme, njegov otac je alkoholičar.

Ulrih, njegovi prijatelji i porodica, naravno, uporno tvrde da je „izgaranje“ jedini problem zbog kojeg je išao na terapiju. „Bio sam potpuno bez energije i bio sam bolestan sve češće i češće. Vidim da stvari počinju da se kreću nabolje.“, rekao je za „Bild“.

Tri meseca kasnije, u novembru, Ulrih je proveo odmor u Dubaiju sa Klodenom. U jednom od retkih intervjua za „cyclingnews.com“ u vezi njegovog povratka, Kloden se dotakao retko spominjane teme: njegovog starog prijatelja i kolege iz ekipe.

„Jan i ja smo veoma dobri prijatelji i poslednje su dve ili tri godine bile teže nego što ljudi misle. Srećan sam što mu je bolje.“, Kloden je rekao novinaru Beriju Rajanu (Barry Ryan). „Bio je na klinici i u bolnici, ali je sada mnogo bolje, život mu je na dobrom putu. On trenira, ne mnogo, samo za sebe, kako bi ostao u formi. Nisam ga video toliko srećnog kao u Dubaiju u poslednje dve ili tri godine.“

Iako nije pojasnio prirodu Ulrihove terapije, Kloden je brzo identifikovao krivca za njegove teškoće: „Janov problem je u tome što je nemački vozač, a ako ste dobri, u nemačkoj štampi ćete biti uzdignuti na sam vrh, možda i previsoko, ali ako im se pruži prilika da vas ubiju, oni će vas i ubiti.“

Iako prava priroda njegove bolesti nastavlja da bude tema ogovaranja i insinuacija, jedna činjenica ostaje: realnost i dugopostojeća, uobičajena predviđanja o penziji Jana Ulriha se odavno ne podudaraju. Opisan kao Bili Banter (Billy Bunter – debeli, lenji dečak iz popularnih engleskih romana koji su objavljivani početkom dvadesetog veka; prim.prev.) profesionalnog biciklizma tokom svojih takmičaskih dana, Nemac je odavao utisak da ne želi ništa više od života koji ga, činilo se, čeka od njegovih kasnih tridesetih pa sve do duboke starosti. Kako bi godine prolazile bivao bi sve deblji i srećniji, njegovi milioni bi polako nestajali, ali ne i prijatelji i glasan smeh uz koje bi gutao krigle „Paulaner“ piva i kobasice. (PRVI DEO pročitajte OVDE)

NASTAVIAK - III DEO

(BiciSvet.com/izvor:cyclingnews.com/prevod: Pavle Stošić)

O autoru
Đorđe Pejković
Đorđe Pejković - EUROSPORT cycling commentator
Nastavi sa čitanjem postova iz kategorije
Vruća tema
COVID-19
crossmenuchevron-down