Ivan Stević blog - Tour of Turkey 2

Izem ti ove vrhunske hotele a nemaju osnovno. Tri dana nisam imao net. Inače ovak je nekako bilo prethodnih dana.

Treća etapa kao što sam i planirao, odvezao sam u grupetu, čuvajući noge za etapu broj 4. Pre etape sam se vozio za Gabrom i dogovorili smo se, onako u zezanju, da on pobedi taj dan a ja sutradan, pa da zajedno slavimo.

On je njegovo ispunio a ja moje nažalost ne, jer na četvrtoj etapi, na kojoj se sve na početku odigravalo kako sam zamišljao na kraju ipak nije ispalo sve po mojim željama. Selekcija je bila na zadnem brdu gde nas je ostalo 60-tak, tj. malo sprintera što je ostalo nije imalo veliku pomoć ekipa. Sve je dobro išlo do zadnje krivine na 500m kada sam sa unutrašnje strane obilazio vozače i pokušao da uđem u krivinu bez kočenja. Na kraju sam ipak morao da kočim i izgubim brzinu, jer mi je zakazao zadnji menjač tj. sajla se zaglavila i on je “pobrljavio” što je okrenulo sve naopačke. Tu sam i ostao i išao "peske do cilja" (četrdeseta pozicija). Veliko razočarenje, jer sam mislio da je ovo moja etapa.

Danas (peta etapa) je, po mom mišljenju možda bila i najteža etapa, ne zbog konfiguracije terena već zbog neverovarnog lošeg puta. Ne sećam se kada sam poslednji put vozio po ovako lošem putu.  Asfalt, ako ga možemo tako nazvati, je jedan od onih najsporijih, najhrapavijih i najtalasastijih ikada!

Otišao je beg već posle 10km i napravio veliku prednost, čak 15 minuta, a pozadi je bilo rasulo I haos od defekata, padova, izgubljenih bidona i gomile rasute energije zbog svega toga.

Pošto je beg uspeo, ja baš i nisam bio raspoložen da rizikujem život za sprint za 7-mo mesto, tako da sam sam sigurno prošao u grupi kroz cilj.

Sutra je opet zanimljiva etapa i možda “padne” jedan beg i sa moje strane, iako cće sutra (danas) svi hteti da beže ohrabreni pobedom.

Pozdrav iz turske za posetioce bicisvet-a
Ivan Stević