Izveštaj pobednika sa Ciklokros Državnog prvenstva 2014
Došla je 2014. godina i u njoj prva trka. Datum 26. januar je bio rezervisan za ciklokros državno prvenstvo, nešto kasnije od ostalih država ali pošto kasnimo u svemu moramo i ovde. Šala mala naravno, meni je ovako više odgovaralo jer sam imao dug oporavak posle loma ključne kosti u jesen 2013. godine.
Preležao sam ceo oktobar, u novembru se polako navikavao na bicikl i trening, a od decembra sam počeo konkretno da treniram i da se spremam za novu sezonu. Svašta mi je prolazilo kroz glavu dok sam bio povređen, bilo je nagoveštaja da ću prestati da se bavim biciklizmom, zbog teških uslova, besparice i dr. ali inat je proradio u meni i motiv je skočio, jednostavno ne mogu bez bicikla i trkanja.
Skoro ceo januar je bio kao da je proleće, pa sam to vreme iskoristio za dobre treninge i par ciklokros trening trka da podignem intenzitet i da vidim gde sam u odnosu na ostale.
Došao je i taj vikend državnog prvenstva, ali je isto tako došla i prava zima kakva dolikuje ovoj disciplini. Sneg je napadao oko 10 cm. u Beogradu i temperatura je bila u minusu. Staza dobro poznata, na Partizanovom stadionu, na kojoj je održano i prošlogodišnje prvenstvo, gde sam pobedio. Još jedan pritisak na meni, trebalo je odbraniti titulu.
Na startu sam pokušao da budem prvi da izbegnem gužvu, zbog leda na asfaltu i da izaberem najbolju putanju kada se uđe na zemljani deo staze, odnosno snežni deo staze ovog puta. Ipak Aleksa je bio nešto jači i prvi je potegao, a ja sam mu bio na zadnjem točku, što mi biciklisti kažemo. Malo smo se čak i odvojili međutim Aleksa je popustio, ostali su nas sustigli i išli smo jedan za drugim svi. Uspeo sam da ga obiđem na delu staze gde je sneg to dozvolio i nametnuo sam svoj ritam. Pred kraj kruga sam se okrenuo i video da se Aleksa drži, tj. i obišao me je u jednom trenutku.... a za petama nam je išao i Ambruš Nemanja iz Partizana. Brzo sam vratio vođstvo i još jedan krug smo vozili zajedno Aleksa i ja dok polako nisam počeo da pravim prednost.
Vozio sam sve bolje iz kruga u krug iako su mi prsti bili smrznuti u prvoj trećini trke. Trudio sam se da ne pravim greške, da vozim pametno ali ujedno i što brže mogu naravno. Prednost je brzo porasla preko minuta, ali su uslovi postajali sve gori. Kočnice su slabo radile, pedale su se napunile blatom koje se smrzlo i uškljocavanje je bilo skoro nemoguće. Kaseta se takođe napunila snegom i zaledila, imao sam samo tri brzine nazad, tj. ukupno tri brzine jer sam napred vozio jedan zupčanik od 42 zuba. Imao sam i dobar rezervni bicikl ali ga nisam menjao, ni dan danas ne znam zašto J . Svi su imali iste probleme, zaista je bilo teško koncentrisati se na vožnju u takvim uslovima. Pored svega toga moja vožnja je bila veoma dobra i uspeo sam da održim prednost preko minuta do cilja. Pobedio sam po četvrti put uzastopno na ciklokros državnom prvenstvu, ukupno mi je ovo šesta titula u seniorima.
Super sam zadovoljan pobedom, pogotovo jer sam bio povređen do pre par meseci. Motivacija mi je na visokom nivou, trudim se mnogo na treninzima i nadam se da će i drugi to videti i da će biti uslova za biciklizam jer mnogo očekujem od ove godine.
Moram da pohvalim i organizatore trke, puno su se potrudili da se trka održi i u ovim teškim uslovima. Čestitam i svim takmičarima koji su vozili, pogotovo mlađima. Biciklizam je jako težak sport, nema para kao u ostalim sportovima a vozimo u najtežim mogućim uslovima.
Hvala i svima koji su navijali za mene.
Bojan Đurđić