Kadel Evans - kraj karijere
Verovatno najveći australijski biciklista ikada je završio karijeru prvog februara ove godine.
Poslednja trka koju je vozio bio je novi australijski klasik, koji upravo nosi njegovo ime i bio je ispraćaj velikom Kadelu Evansu.
Inače na prvom izdanju ove trke pobedio je Belgijanac Đani Mersman, a Evans je bio na odličnom petom mestu.
Zanimljivost je da se povukao u istoj sezoni kada i još dva bivša svetska šampiona iz njegove ekipe, legendarni Norvežanin Tor Hušovd i Italijan Alesandro Balan, kome je teška povreda uništila karijeru.
Mogli smo da ga volimo, ili ne, jedno je sigurno, a to je da nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Osim po velikim uspesima, biće upamćen i po ispadima i incidentima koji nikako ne priliče jednom takvom šampionu. Međutim, kada se opametio i prestao sa tim, sve je došlo na svoje mesto, imao je briljantnih 5 sezona, sve će mu biti oprošteno i biće upamćen kao jedan od najvećih šampiona i legendi ovog sporta.
Ali sada krenimo od početka. Evans je rođen 14. februara 1977. godine u malom mestu Keterin, koje ima samo 6 hiljada stanovnika, nalazi se na samom, izuzetno retko naseljenom severu Australija. Kada su mu se roditelji razveli sa majkom se preselio u Melburn, gde mu majka i dan danas živi. Otac ga je opisao kao dobro, prosečno dete od koga nikada nije očekivao da bude svetski šampion i jedan od najboljih svetskih sportista.
Kadelovo prvo interesovanje bila je vožnja skejtborda, a kada je krenuo da se bavi biciklizmom, prvo se oprobao u mauntin-bajku, gde je bio pobednik svetskog kupa davnih 1998. i 1999. godina. Onda je u 2001.-oj usledilo njegov prelazak na drumski biciklizam, gde je odmah vozio u najjačim svetskim timovima. Počeo je u Saeku, pa potom bio u Mapeiu, u timu Telekom, u belgijskom Loto timu koji se održao i do današnjih dana i karijeru je završio u BMC-u. Lista njegovih pobeda i podijuma je beskrajna, ali ono što je obeležilo njegovu karijeru su svetska titula u Mendrisiu 2009. i pobeda na Tur de Fransu 2011. Treba istaći da je još dva puta bio drugoplasirani na Turu, po jednom je bio na podijumu na Điru i Vuelti, kao i da je pobeđivao na svetski priznatim trkama poput klasika La Fleche Wallone, te trkama kroz Romandiju 2 puta i na Tireno-Adriatiku.
Verovatno je prelomnica u njegovoj karijeri bio prelazak iz belgijske ekipe u BMC. Do tada je imao solidnih rezultata, ali je u tom periodu njegove karijere bio poznat kao neko sa izuzetno "kratkim živcima" i sklon incidentima. U BMC-u je pre svega proradio na svojoj psihi i postao je veći čovek, uzor mlađim vozačima, iz čega su proizišli njegovi najveći uspesi. Među njegove najveće ispade sigurno spada tuča sa D. Rigijem u poslednjih 5 kilometara na jednoj etapi Đira kao aktuelni svetski šampion. Kako reče tada Italijan, Evans je ipak svetski prvak i on mora da bude uzor drugima. Potom tu je udaranje kamermana kacigom pred početak jedne etape Tura, pretnja jednom novinaru "da će mu otkinuti glavu" ako mu stane na psa, kao i razna vređanja, ruku na srce ponekad provokativnih novinara na Turu.
https://www.youtube.com/watch?v=XSG_D-wYXCY
Na svetskom šampionatu u Ponferadi, u Španiji, u jednom intervjuu je izjavio da je izuzetno zadovoljan svojom karijerom (a kako i ne bi bio). Rekao je i da ima puno stvari zbog kojih se pokajao, ali da je biciklizam za njega mnogo više od sporta, da mu je to život, i da je svoju ličnost izgradio kroz ovaj sport. Kaže da smatra da je inspirisao mnoge da se bave biciklizmom i za svog naslednika smatra osam godina mlađeg vozača britanske ekipe SKY Ričija Porta i vozača Orike Sajmona Geransa. I dok je Port sjajan brdaš i hronometraš i ima šanse da se bori za visoke plasmane na najvećim trkama, Gerans je neko ko je orijentisan na klasike i manje sedmodnevne trke.
Kako mu i priliči Evans se borio do samog kraja. Na svojoj poslednjoj world tur trci bio je fantastičan, trećeplasirani na trci kroz rodnu zemlju, Tour Down Unapred. Posle kraja karijere postaće BMC-ov ambasador u svetskom biciklizmu i videćemo kako će se snaći u toj ulozi. Nama ostaje da mu poželimo samo sreću u periodu posle kačenja biciklizma o klin.
(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić/ps:samo za Rašu Bogdanovića)