Vožnja za pobednike 3. Hincapie & Evans
Jedini „Tour de France“ koji Džordž nije završio bio je ujedno i njegov prvi 1996.godine kada su ga ljudi iz SAD saveza ubedili da spakuje kofere ranije u francuskoj ne bi li se bolje odmorio za Olimpijadu u Atlanti. Od tada pa do danas on se na Tour vraćao svake godine, a ove 2012 postavio je novi rekord od 17 startovanih trka.
Još impresivnija stvar, od toga da je završavao trku svih ovih godina, je i broj trka koje je njegov tim pobedio. Dok se mnogi profesionalci bore da na jelisejskim poljima prođu bar jednom sa svojim liderom Hinkapi je to učinio 9 puta. Sedam puta sa Lensom i po jednom sa Kontadorom i Evansom.
Njegova sposobnost da vozi dobro i po ravnom i po brdima kao i veliko iskustvo i odlično čitanje trke činilo ga je neizmerno vrednim članom tima svih ovih godina. Evo i njegovih reakcija na tri pobednika Tura sa kojima je vozio
Kadel Evans
Hinkapi se pridružio BMC timu 2010, iste godine kadai Kadel Evans. Slomljeni lakat dok je nosio žutu majicu te 2010.godine Evansu je uništio sve šanse za pobedu. Tim se naredne godine vratio i odvezao perfektnu trku kada su i pobedili.
Evans je jedan od onih vozača koji može da se muči mnogo više od ostalih. On ima neverovatnu snagu volje, odlučnost i posvećenost. Neko kao što je Endi Šlek je možda bolji brdaš od njega ali nije u stanju da se muči kao on.
Evans je veoma posvećen trci. On zna svaku krivinu, svako brdo skretanje i znak na etapi. Proučava bilten ujutru, uveče i obraća pažnju odakle duva vetar i kakvo će biti vreme svakog dana. Što bi se reklo nijedan kamen ne ostaje a da ga on ne prevrne i pogleda ispod.
Nisam primetio ni kod njega slabosti. Odličan je što se tiče vožnje u grupi, jedan je od najboljih hronometraša i može da se penje uz brdo sa najboljim brdašima. Veoma je uporan što mu se na kraju isplatilo jer je toliko godina bio u vrhu a nije pobedio „Tour de France“. Ali velika je razlika između biti u vrhu i pobediti trku.
Kada je došao u BMC osetio sam da je pronašao okruženje koje mu odgovara i odmah je počeo sa pobedama što je na kraju kulminiralo i pobedom na Turu. On je veoma miran momak kog ne primećujete jer samo želi da bude deo grupe. On se u potpunosti oslanja na sportske direktore i svoje kapetane da ga vode tokom trke i ne govori nam uopšte šta treba da radimo. On želi pouzdane ljude oko sebe koji znaju da čitaju trku i donose odluke u trenutku bilo da je to neko u autu ili sam to ja pored njega.
Jedan je od boljih vozača u grupi kada su u pitanju ravne etape i neće pustiti ili prekinuti lanac štagod da se desi. Kada se lomi trka i kada se ide jedan po jedan mi smo uvek tu na vrhu. Kada dođu planine on voli da na uspon krene međeu prvima. On je momak koji može veoma dugo da vozi pod jakim opterećenjem i ne voli eksplozivne skokove i nagla ubrzanja. Kada kontrolišemo trku voli da imamo dobru brzinu dok se on vozi iza nas ostavljajući timove iza da se bore za ostale pozicije. Voli da se vozi napred kada su vetroviti dani i uvek očekuje od nas da mu donosimo hranu i piće jer ne voli da uzima torbice što je, kao što sami, znate uvek opasno.
Van trke Kadel je sjajan momak. On je samo jedan od nas. Veoma je jednostavan. Voli da uživa u dobrom vinu, dobroj hrani i da bude okružen ljudima kojima veruje.
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Đorđe Pejković)
