Solo beg - zaboravljeni stil vožnje
Tour je na 4. etapi bio u Limožu, grad koji ima svoje mesto u istoriji trke jer je tu viđen poslednji uspešan solo beg-pre 16 godina je pobedio Kristof Agnoluto.
Definicija: Solo beg je samo to, solo vožnja u potpunosti, ne kasni skok ili situacija u kojoj neko napadne iz bega da bi došao do pobede. Na primer vožnja Floyda Landisa do Morzina, gde je bio u begu sa ostalima, iskoristio njihovu pomoć i onda skočio-to nije solo beg, njegov beg je delom bio sa nekim drugim. Isto vredi i za vožnju Tonija Martina u Vogezima 2014. Ne radi se o solo pobedi nego o solo begu od trenutka napada do finiš linije.
Kad je Kristof Agnoluto je osvojio 200.5 km dugu etapu od Tursa do Limoža, solo u begu je proveo 128 km. "Bilo je to kao trosatni hronometar", kazao visoki i mršavi koji je osvojio Trku kroz Švajcarsku zahvaljujući solo vožnji koja mu je donela vodeću poziciju u generalnom plasmanu koju je zadržao do kraja sedmice. Došla je 7. etapa Toura 2000. i rani napadi mnogih vozača nisu uspevali, uključujući i njegovog kolegu iz AG2R-a Jackya Duranda, specijaliste za begove i sada Eurosportovog komentatora. Durand je šapnuo Agnolutu da bi trebao da proba i Agnoluto je napao. Bio je 30. rođendan Erika Zabela i svi su očekivali da će njegov moćni Telekom tim da pripremi stvari za grupni sprint, ali US Postal je vozio na čelu grupe i činilo da se Telekom ne želi da preuzme. Teška kiša je dodatno otežala stvari za radnike i iako prednost koju je imao Agnoluto nikad nije prešla 7 minuta, potere nije bilo.
Bourlonov rekord
Rekord u solo begu pripada davnoj prošlosti i pustolovini Alberta Bourlona iz 1947. kada je od Karkasona do Lušona proveo 253 kilometra u solo begu. U danu kad je bilo veoma vruće on je otišao solo, ali nikad nije mislio da će opstati, samo je želeo da osvojio nagradu od 100 000 franaka koja se tada nudila rano u toku etape.
"Nisam mislio o pobedi na etapi. Želeo sam da osvojim nagradu koja je bila velika kao moje 2 mesečne plate. Nakon 20 kilometara saznao sam da imam prednost od 10 minuta, pa sam nastavio" Bourlonov rekord će ostati u istorijskim knjigama zauvek jer su danas etape mnogo kraće, ali njegova priča je mnogo zanimljivija.
Bourlon je bio onemogućen da vozi za nacionalni tim Francuske jer je bio deklarisani komunista. Zbog njegovog političkog opredejenja sponzori trka i timova su bili protiv njega i mogao je da vozi samo za regionalne timove koji su dobivali pozivnice za Tour. Zarobili su ga nacisti 1940. godine i nekoliko puta je pokušavao da pobegne. Svaki put bez uspeha. To je dovelo da toga da bude bolje čuvan, ali ipak u novembru 1943. uspeo je da pogne iz Stalag III-B logora i pređe put kroz Poljsku, Ukrajinu, Slovačku i Mađarsku do Rumunije, sve tokom zime uključujući plivanje preko ledeno hladne reke Tise. U Bukureštu je nastavio sa trkanjem, čak je i pobedio na trci Bukurešt-Ploesti-Bukurešt. Vratio se u Francusku i nastavio svoju karijeru u miru.
Solo beg danas je retkost. Za startere je teško da odu sami, zbog komercijalnih zahteva mnogi žele u beg, ako jedan čovek skoči mnogo njih prati. Mnogi žele svoje minute slave na TV, a otvara se i mogućnost za nagradu za najborbenijeg vozača i potencijalni izlazak na podijum. Beg Arminda Fonsece na 3. etapi je retkost, nije imao nikog sa sobom u begu i znao je da nema šanse za pobedu. Bredli Vigins je 2007. došao blizu kada je proveo 190 km od 199 km u begu. Šaptalo se u pelotonu da je bio nezavoljan zbog glasina da je dopingovan i da je zato odluči da beži po vetru što duže može.
(Bicisvet.com/inrng.com/Boris Stanković)
