Kroz Srbiju 2012 iz ugla Nebojše Jovanovića
Đorđe Pejković
Šta ste planirali na početku trke? Kad ste ostali bez Žolta.
Nebojša Jovanović
Žolt se razboleo par dana pre trke, a koga nema bez njega se mora. Hteli smo da napravimo neki rezultat – podijum u etapi. Na kraju smo ipak zadovoljni. Prvog dana smo došli svi u grupi što je bio i cilj.
Cilj nam je bila etapa preko Tare, ali nismo uspeli, jer svima je jasno sa kime smo imali posla. Kada na ovakvoj trci ekipa nema sprintera onda je samo preživljavanje. Pogledajte tri etape je pobedio sprinter.
Đorđe Pejković
Etapa do Kragujevca na domaćem terenu nije baš prošla kako treba?
Nebojša Jovanović
To nam je bila ekstra motivacija. Probao sam na brdskom cilju posle Rekovca. Otišlo je nas 20-ak kada smo napravili lepu prednost. Kvasina i Rusi su bili sa nama ali nije tu bilo ni Rasmusena ni Stevića. Sve je bilo jasno. Svi smo menjali do maksimuma naročito Matija ali ne ide protiv nekoliko ekipa plus što je to praktično bila sprinterska etapa kada je velika grupa izašla na poslednji brdski cilj. Najvažnije je da je super atmosfera u ekipi. Praktično smo sa 4 vozača vozili trku jer je Esko iz gipsa pravo došao na trku.
Đorđe Pejković
Može se reći da ste imali sreće kasnije tog dana?
Nebojša Jovanović
Tako je. Za razliku od nas pola karavana je dobilo dijareju u hotelu u Šumarice. Otišli smo na večeru ali smo videli da je meso lošeg kvaliteta. Odmah smo zvali šefa - Branka Ostojića koji nam je organizovao večerali u centru Kragujevca. Goran je probao samo jedno parče mesa.
Đorđe Pejković
Etapu broj tri je praktično obeležio vaš klub. Radnički je preuzeo na sebe hvatanje grupe napred.
Nebojša Jovanović
Kao što sam ti i tada rekao zaista nemam reči kako su momci radili tog dana. Šmelc je šestočlanoj grupi napred na Beloj Zemlji, u kojoj je bio i momak na podijumu kasnije, sam samcijat skinuo minut i po. Posle su se priključili Deki i Spasić kao i jedan vozač „Christina Watches“ tima.
Mogao bi Goran i više ali je jedini on pojeo parče mesa i imao problema sa stomakom. Deki je bio sjajan tog dana.
Taru sam išao nekih dva kilometra sa grupom bez problema. Ali kada je skočio Rasmusen to je bilo za priču, držao sam tj. probao da držim nekih 500-600m i to je bilo to. Samo je otišlo 7-8 ljudi, kao dlanom o dlan, mi smo svi gledali od pozadi. Posle sam uhvatio svoj ritam a onda se nizbrdo prikupila velika grupa i to je bilo to. Došli smo nekih minut ipo iza Šumahera. Kao što sam ti i tada rekao 35km/h uz Taru nije išlo stvarno.
Đorđe Pejković
Najteža etapa?
Nebojša Jovanović
Na Palama sam došao na 10 sek iza Šumahera, ali to je velika grupa u odnosu na prethodne godine, Sećam se, jer mi je ovo 9-ta trka kroz Srbiju, da je nekada dolazilo najviše 5-6 vozača u grupama napred po teškim etapama. Sada u grupi izlazi po 30 ljudi na svako brdo. Konkurencija je veoma jaka – svi su ujednačeni. Ja ipak nisam vozač za te izuzetno teške etape i brda po 15km kakvo je Sjemeč.
Deki me i tog dana oduševio, mislim da za dve godine može da se bori za generalni plasman na ovoj trci. Ja sam otpadao konstantno dok je Deki bio u grupi sa njima. Hteo je da me čeka – nisam mu dozvolio da ne bi izgubili sve. Na kraju je završio sa Rasmusenom u grupi. Ja sam se kasnije jedva vratio do te grupe napred. Svi se vidimo po drumu na po 10 sek i svi lelujamo levo desno po putu i niko nikog ne stiže. I tih 20 ljudi koji je bilo napred tog dana je otišlo skoro slučajno kako to grupa zna da pukne, jer su svi momci bili umorni. A i Danci su profesionalci u pravom smislu te reči. Zaista voze i rade profesionalno – vidi se da voze sa PRO ekipama.
Đorđe Pejković
Na etapi do Rume si bio u begu na početku što se videlo u reportaži?
Nebojša Jovanović
Od Milića je bio plan da probamo da odemo u beg od starta. Momci bi pokrivali skokove dok bih išao u beg jer 20-to mesto u generalnom nije rezultat. Ništa ne bih izgubio mogao bih samo da dobijem ako bih došao sa 30sek ili 1minut. Ja sam bio tu odmah u begu i otišli bi jer je sa nama bio Poljak Čapa koji ide po ravnom kao tornado. Christina Watches bi nas i pustila, ali su onda krenuli neki nepoznati vozači da skakuću a onda je već bio blizu prolazni cilj u Zvorniku. Sveta je na toj etapi dva puta pao. Sigurno bi bio na podijumu u Beogradu na nije bilo ta dva velika šoka za njegov organizam.
Đorđe Pejković
Etapa do Beograda?
Nebojša Jovanović
Esko je bio u begu poslednjeg dana, nije bilo to u planu jer je duvao jak vetar pa smo čekali da vidimo kako će se odvijati etapa. Bilo jasno kada ih je grupa držala na minut ceo dan da će biti uhvaćeni. Tada smo napravili kombinaciju za Svetu jer ima najhrabrije srce za sprint i tako je i bilo. Novi sprinter u našoj ekipi je rođen – Svetislav Blagojević. Pravi je i šampion jer posle linije cilja nije bio zadovolljan petim mestom. Odmah je rekao „Mogao sam u tri“. Treba vremena ali ponajviše pravih trka za tako nešto, ali ono najvažnije je da pravilno razmišlja.
(BiciSvet.com/ĐorđePejković)