Ivan Stević blog - utisci jednog begunca

“Oleee” kao u koridi

Već danima tražim način da uradim nešto na ovoj trci (Tour of Turkey ‘12). Na šestoj etapi sam možda bio najbliži rezultatu kada sam bio na 200m do cilja u 5-6 pozicija, a onda više nisam imao energije u nogama. Nisam ni mogao da ustanem da sprintam!

Skoro se nisam tako namučio kao na toj etapi tako da sam sledeći dan bio u krizi. Na 124km dugačkoj etapi hvatali su me grčevi a nisam osetio vetar ceo dan.

U poslednjoj etapi sam rešio da ipak ne čekam sprint kao svaki dan, pošto je to bila taktika ekipe za celu trku. Uspeo sam da odem u beg na svoju ruku uprkos originalnom planu pre etape.

Nažalost sudbina bega je bila unapred poznata, samim tim što je Gusev koji je 12-ti u generalnom, bio sa nama u begu. Svi smo složno radili i nadali se najboljoj kombinaciji tj. da stignemo koji sekund pre grupe koja je odlučno lovila naš beg jer je bilo mnogo ekipa gladnih etapne pobede – bila je to poslednja šansa za sve. Videli ste sve, 3-4 ekipe su nas lovile, tako da smo na kraju ulovljeni na 6km do cilja. Nadao sam se postolju jer mislim da nisam imao snage za pobedu.

Sve u svemu moram da budem zadovoljan jer sam napokon vozio jaku trku posle dužeg vremena. Uprkos padu na prvoj etapi (problemima sa leđima i ramenom) i lošim putevima koji mi ne idu na ruku, trku sam odvezao dobro. Ovo mi je ipak samo 3-ća etapna trka što je nedovoljno za veliki rezultat. Većina vozača sa trke je u samom piku forme pred Điro koji počinje uskoro.

Sutra 1.V letimo za Moskvu gde počinje nova avantura od 10-tak dana za koju se nadamo da ćemo imati energije kao i tome da napravimo rezultat kao prošle godine.

Pozdrav Bicisvetovci :-)
Ivan Stević