Napravi sam - LEFTY

Boža je rekao da je malo dosadno ovo opisivanje, ko je šta uradio, i da mu to liči na nabudži mi bajs - akcija capriola. Pa `ajde da i ja da kažem reč, dve. Svi nešto prave i sklapaju, pa sam i ja.

Oduvek sam želeo drumski lefty, i napred i nazad, pa sam se usudio da napravim za početak samo viljušku lefty napred (nazad ću kada budem imao alata i uslova). Neću da dužim, jer znam da što je tekst duži slabo se čita.

Kako je sve počelo?

Kao nov kolega u mašinskom pogonu, hteo sam da dokažem majstorima da i ja nešto znam pa sam se odlučio da napravim viljušku. Za probu sam kupio MTB točak, najeftiniji i prvi koji sam našao. Onda sam dugo posmatrao cannondale - ov bad boy> LINK  Napravio sam skice rukom kako bih dao majstorima da je izrade, bilo je tu struganja, rendisanja, termičke obrade, zavarivanja, pa opet tremičke obrade. Naravno nisam ništa znao o viljuškama pa sam hteo da se kao osiguram.

Veoma kratko i u par koraka ću da objasnim, pa ko se razume malo u biciklove shvatiće.

1. Izrada osovine:
Strugali mastori, ja na nju navio konuse, nabacio glavu, stegao konuse, uvrnuo u viljušku

2. Izrada viljuške:
Uzeo tanku cev, poboljšanu, majstori ostrugali čep, navarili čep i trudili se da održimo poboljšanu strukturu, stavili cev u pepeo da se hladi, postepeno. Bušili čep, rezali navoj, ali ga predimenzionisali pa izgleda trapavo

3. Izrada stega:
Uzeli pločevinu, sekli gasno, pa majstori rendisali, rasekli stege, izbušili rupe, urezali navoje, i opet izgleda trapavo...

4. Izrada sržne cevi ili vrata viljuške:
sekli čelik, strugali majstori, napresovali bronzu, strugali konus da bude klizni ležaj, montirali stege, ceo sklop, i opet izgleda trapavo i krš.

Proba i zaključci:

- Iako je centar točka u centru sa viljuškom, razdaljina samog tela viljuške je bila daleko, pa je vizuelno pokvaren utisak. Žurili smo prilikom izrade, jer je naravno stalno neka frka, pa finese tipa radijusi i upuštene imbus glave nisu uradjene.

- Nije aluminijum (skupo je), nego čelik - veća težina.

- Opet bi mogla biti i lakša, ali nema se vremena za glodanje olakšanja - nervozni majstori.

- Kočnica nije rešena opet vreme i uslovi...

Majstori su na ovo rekli: grr#"%&>!! e šta ovaj novajlija izmišlja, tek je došao, već fušerira. A kada su videli viljušku rekli su, (/%0) E kada si frajer napravi sada i bez te jedne strane.

A proba, ekstra osećaj, fali jedan deo, kotrlja se dobro, kada čovek ustane - malo se giba vila, ali čelik živi i mogu reći da dobro upija neravnine i udare tako da je vožnja bila udobna. Sve u svemu, svi bulje u viljušku, a ja sam kao faca i dobro se osećam, jer sam to sam uradio i mislim kako je bolja od cannodail-ove.

Jako mi je žao što ne postoje uslovi da se razvija jedna grana kao proizvodnja bicikala, makar i čeličnih, za namene svakodnevne i transportne. Kovjanić je pokušao, ali koliko ja čujem nije bilo isplativo, pa je batalio i sada pravi cisterne (jako usko vezano cisterna i bajs). A ja kada sam sračunao šta sve treba da se napravi jedan ram koji valja, odustao sam od bilo kakvog ozbiljnog posla. Viljuška je vožena mesec dana onda sem je okačio u garažu, napraviću novu, nisam zadovoljan, jako je grubo i na brzaka radjeno.

I da, pozdrav za sve koji nešto prave i za Igora Ralića i njegove ležeće biciklove.

(BiciSvet.com/Boža)