Neverbalna komunikacija Lensa Armstronga
Već danima se raspravlja o Lensovom razotkrivanju kod Opre i o tome šta je istina a šta je prećutano ili nedorečeno. Priznao je, između ostalog, da je koristio doping, da je bio siledžija, da se kaje... ali šta se nalazi iza tog njegovog priznanja otkriva nam u mnogome njegova neverbalna komunikacija.
Još na samom početku intervjua se zapaža da Lensove izjave nisu u skladu sa njegovom mimikom i gestikulacijom. Reči nisu praćene emocijama. Takav vid razmimoilaženja izrečenog i pokazanog ostaje do kraja razgovora. Jedina verbalizacije propraćena emocijom, gde su reči bile u skladu sa govorom tela, je nastupila u trenutku kada je upitan kako se ta situacija odrazila na njegovog 13-ogodišnjeg sina.
Suprotno od očekivanja, obrzirom na veličinu i moguće posledice njegovog priznanja, Lens je bio gotovo potpuno miran, ne odajući znake istinske ponoznosti.
Ako biste stopirali video na početku intervjua i sliku pokazali osobi koja nije upućena u ishod teško da bi iko pomislio da se taj čovek nalazi u situaciji kada objašnjava da je ceo njegov život laž i da se kaje. Prekrštene noge u obliku broja 4 nisu znak poniznosti nego znak dominacije. Dominantni položaj pokazuje i kada obe ruke prinosi grudima, naglašavajući svoju ulogu.
Kada govori o „apsolutnoj izdaji“ koja se odnosi na osobe koje su mu pružale podršku, koristi reči pune kajanja ali se i dalje ni vidi ništa sem znakova nervoze (stalno liže usne). Često se pri takvim odgovorima stiče utisak kao da govori o nekom drugom. Međutim, kada se pomene da je bio lider i mastermajnd tima, pojavljuje mu se osmeh na licu koji više puta pokušava da prikrije rukom. Slična reakcija, ali mnogo jasnija i otvorenija, se javlja na pomen da je u pitanju bio “veoma profesionalni program“ kada izgleda da je ponosan na tu prevaru.
Nebrojano puta je stavljao ruku na usta, što se često viđa u situacijama kada osoba ne želi da odgovori na pitanje ili pak laže.
Na Oprino pitanje da li je bilo potrebno da se i ostali suvozači dopinguju kako bi ostali u timu, Lens podiže dlanove ka njoj kao da joj sugeriše da ne zalazi u to područje…
Često stiskanje vilice ukazuje na jak stres, ljutnju, i opet, najverovatnije laž!
Uočljiva kontradiktornost se pojavljuje i pri pozitivnim izjavama kada je ponavljao gest odmahivanja glavom (npr. Pri izjavi „zaslužio sam to“ ili pak klima potvrdno glavom kada govori „ne, to nije istina“)
Kada priča o ljudima koje je tužio, maltretirao i vređao, često sleže ramenima što ukazuje na nedostatak saosećanja sa žrtvama. Potvrđuje da je Betsi nazvao „ludom kučkom“ ali kategorički negira da je nazivao „debelom, ludom kučkom“ i tako umanjuje svoju krivicu (ukoliko je uopšte i svestan nje).
U par navrata je podigao ugao usana i uvio ga ka unutra, nalik osmehu, što je pokazatelj prezira i sarkazma, koji opet nije u skladu sa izgovorenim.
Upečatljiva je i reakcija na pitanje da li smatra da je dobio šta je zaslužio-Blag osmeh, skupljanje očnih kapaka (indikator prkosa) i prikrivanje usana rukom.
Samo nedelju dana pre oduzimanja svih titula sa TDF-a i doživotne zabrane, Lens je tvitovao sliku na kojoj leži i posmatra svih sedam žutih majica. Kaže da je to bila greška ali da je u to vreme mislio da je dobra ideja. Zanimljivo je da se to desilo pre samo par meseci pa se postavlja pitanje koliko je čovek zaista u stanju da se u tolikoj meri promeni za tako kratko vreme.
Za kraj zanimljivo je istaći da su:
- Grandiozno samopoštovanje
- Patološka lažljivost
- Lukavost i manipulisanje
- Afektivna plitkost
- Nedostatak empatije
- Nesposobnost da se prihvati odgovornost za sopstvene postupke,
najčešće osobine sociopata!
Istinsko pokajanje, priznanje pod pritiskom, traženje odrađene koristi ili sociopata, prosudite sami!
Tekst-analiza: psiholog Dragana Petrović