Gledate trailer prve Srpske mauntinbajk expedicije sa Tibeta (jesen 2011) koju je predvodio najpoznatiji Srpski alpinista Dragan Jacimović.

Na ovo neverovatno putovanje je krenulo 11 ljudi, tim je prosao 1000km preko najvišeg platoa planete Zemlje i kroz region Everesta.Put ih je vodio preko 4 prevoja od 5000mnv.

Vise informacija uskoro, do tad uživajte u kadrovima. Premijera filma - comming soon!

(BiciSvet.com/zivotjelep.com)

Juče 18. XI ‘11 je u Kragujevcu u prostorijama Sportskog društva Radnički "БK Раднички" potpiso ugovor sa jednim od naših najboljih takmičara i olimpijskim kandidatom Esadom Hasanovićem.

"Izuzetno smo zadovoljni dolaskom Hasanovića u naše redove, spremamo snažnu ekipu za narednu sezonu koja će biti sposobna da juriša na pobedu na Trci kroz Srbiju, koja će pored državnog prvenstva za nas biti prioritet u narednoj takmičarskoj sezoni.

Obzirom da Hasanović sa reprezentacijom odlazi na trku u Meksiko, danas smo završili sve formalnosti oko njegovog angažmana, tako da može rasterećeno da otputuje i otpočne pripreme za sledeću sezonu.

Naredne nedelje ćemo potpisati ugovor sa Nebojšom Jovanovićem, još jednim velikim šampionom i na taj način kompletirati ekipu za sezonu 2012.

Pored Esada Hasanovića i Nebojše Jovanovića u našim redovima ce biti kompletna ekipa iz ove sezone, na čelu sa našim šampionom i kapitenom Der Žoltom koju jos čine i Predrag Prokić, Goran Smelcerović, Dejan Marić i Svetislav Blagojević" izjavio je ekskluzivno za BiciSvet Branko Ostojić predsednik BK Radnički

Sponzor Radničkog naredne sezone biće i turska kompanija za proizvodnju bicikala SALCANO koja je ove sezone već nekolicini naših biciklista obezbedila bicikl za takmičenje. Najbolje su u 2011 godini prošli MTB vozači

(BiciSvet.com)

Mnogi ljubitelji MTB-a su ovo već odgledali ali znam da isto tako mnogi i nisu.

Life Cycles - 47 min film koji kreće od samog nastanka bicikala u fabrici, je fenomenalno osmišljen i odrađen.

Film je propraćen odliičnom pričom i muzičkom pozadinom.

Verujem da ćete uživati u svakom fenomenalno smišljenom, izvedenom i snimljenom kadru, kao i naratoru koji nas vodi.

 

Michael Rasmussen je konačno priznao da je lagao u vezi mestom na kome se nalazio tokom priprema za Tour 2007.godine. Uradio je to da njegova supruga ne bi saznala gde je bio, iako nije direktno priznao da je bio sa nekom drugom ženom.

Rasmusen je tvrdio da je bio u Meksiku, rodnoj zemlji svoje žene, i da se tamo pripremao za taj famozni Tour, iako je zapravo bio u Italiji. Rasmusen je kasnije tog leta 2007, Kada je lažna informaija izašla na videlo, izbačen sa Tour-a od strane svoje ekipe Rabobank jer se u tom periodu nije javio na dve doping kontrole.

„Stvar je u tome što je bilo bolje da moja žena misli da sam u Meksiku. Ja sam tada bio u Italiji, ali nisam boravio kod kuće“ izjavio je Rasmusen za Ekstra Bladet. Rasmusen poseduje kuću na jezeru Garda u Italiji.

Michael Rasmussen didn't want wife to know he was not living in their Italian home

Michael Rasmussen has finally admitted why he lied about his whereabouts in the build-up to the Tour de France 2007. He did it so that his wife would not know where he was, insinuating – but not saying directly – that he was with another woman.

Rasmussen had claimed to be in Mexico, his wife's home country, preparing for the Tour, whilst he was actually in Italy. When the “false information'” as he called it came to light, he was removed from the Tour, which he was leading, and subsequently suspended for two years.

“The thing is that my wife would like to think I was in Mexico. I was in Italy but I did not live at home,” he told Ekstra Bladet. He owns a home on Lake Garda.

Rasmussen did not disclose any further details. “This is where the private must remain private,” he said, saying only, “Amazingly many cyclists get divorced when their career is over. I was very close to being a pawn in the statistics and I am happy that it worked out.

“The Tour scandal and everything that followed was a very, very tough ordeal for our marriage. It was an extreme situation and an extreme time. If it were not for Milo (their son), I doubt that we would have managed to save our marriage. He was the glue that nevertheless kept us together.”

(BiciSvet.com/cyclingnews.com)

Ivan Davosir selektor reprezentacije Srbije u MTB-u podneo je ostavku i o tom pismeno obavestio Biciklistički savez Srbije. Pismo prenosimo u celini:

“Poštovani, kao selektor MTB reprezentacije Srbije podnosim ostavku. Razlog za ovu odluku je moje neslaganje sa načinom funkcionisanja BSS, a neposredan povod je izostanak podrške Predsedništva MTB klubova u vezi mog prisustva na seminaru za UCI trenere. Posao selektora sam i pored teškoća doskora radio sa velikim entuzijazmom.

Reprezentaciji želim što više UCI bodova i da u sledećem ciklusu uspe da dostigne olimpijsku normu“. - Nisam odlučio na prečac,  bio sam nezadovoljan kako se radilo u mnogim situacijama, i mislim da je ono zdravo jezgro u planinskom biciklizmu koje je povuklo ovaj deo našeg sporta na put ka olimpijskim visinama, utopilo u loš sistem, da je izgubilo entuzijazam koji ga je krasio posebno u teškom periodu kada nije bilo novca u savezu - kaže Ivan Davosir, osnivač kluba Fantik i naš najtrofejniji takmičar u istoriji u planiskom biciklizmu sa devet državnih šampionskih titula. – Sada je situacija u pogledu novca bolja, ali sa druge strane u poslednje vreme morao sam veoma često da branim svoj izbor reprezentacije i da dovodim autoritet funkcije u pitanje. Ipak, prevagnulo je to što niko od članova Predsedništva klubova koji se bave planinskim biciklizmom nije podržao da budem jedan od polaznika regionalnog međunarodnog kursa za trenere koji je organizovao UCI u Kovačici. Ako kao selektor nisam mogao da budem među polaznicima, znači da nemam podršku i povukao sam se. Ostaću  u Predsedništvu MTB klubova i pomoći ću, ukoliko ostali članovi to žele.

Na seminaru su bili Nemanja Vajs iz BK Novi Sad, Boris Popović iz kluba Ris cycling iz Novog Sada i Aleksandar Marić iz kragujevačkog Radničkog.

Generalni sekretar BS Srbije Petar Rokvić, upoznat je sa ostavkom Davosira:

- O ostavci će, u najskorije vreme,  odlučivati Predsedništvo MTB klubova  čiji je predsednik Igor Jemcov iz beogradskog Progresiva i predložiti šta i kako dalje. Ovo telo je i formirano da bi koordiniralo sve poslove vezane za  planinski biciklizam u BSS.

U predsedništvu su, uz Jemcova i Davosira i Nemanja Vajs (BK Novi Sad), Aleksandar Marić (Radnički, Kragujevac), Miloš Lukić (Bela Stena, Kruševac) i Dragan Nikolić (Orlovac “Sistem FTO”, Crna Trava).

(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)

Nepoznati huligani su napravili priličnu šetu na službenom vozilu biciklističkog kluba Partizan koje je bilo parkirano pred kućom sportskog direktora Dušana Banovića. Isečene su sve četiri gume, polomljen retrovizor, ulubljena i izgrebana vrata.

„Predstavnici MUP su izvršili uviđaj i podneta je krivična prijava protiv N.N. lica. Dva dana pre ovog divljačkog postupka, odvrnuli su mi šrafove na točku. Ne mogu da shvatim da će te neki ludi um ubiti samo zato što si član ili navijaš za drugi klub i da je spreman da napravi štetu samo da bi ti napakostio. Svuda u svetu klubovi imaju ovakve automobile, koji su, naravno, u bojama kluba sa imenima sponzora i nisam čuo da ih je neko oštetio. Jedva smo sakupili novac da nabavimo ovaj automobil, nismo imali za kasko osiguranje, a i ono nam ne bi mnogo pomoglo jer se ne priznaju oštećenja na gumama“, rekao je Banović, ukazujući da o izlivu besa dovoljno svedoči podatak da je jedna guma izbodena desetak puta.

Nekoliko dana pre ovog incidenta, crno-beli su uložili nekoliko desetina hiljada dinara ne bi li kupili nove zimske gume za vozilo koje inače služi za praćenje treninga i odlazak na takmičenja i bez koga ne može da se zamisli rad biciklističkog kluba.

(BiciSvet.com/blic.rs)

Moram priznati da su svetski mediji malo podbacili što se tiče ovog venčanja...a kad hoće, znaju da izvuku i najsitnije detalje. Mada,  s'obzirom da se priča da će Saxo verovatno dobiti novog sponzora i to španskog, vrlo moguće je i to da je Alberto uzeo debelu pozajmicu kako bi organizovao venčanje.

Što se tiče bidermajera, priča se da su rozikasti cvetovi ustvari aluzija na Giro. Venčanje je bilo jednostavno sa samo 300 zvanica, a od biciklista tu su bili Jesus Hernandez, Dani Navarro, Benjamin Noval, Luis Leon Sanchez, Angel Vicioso i Rafael Diaz Justo.

Dok su Makarena i Alberto bili u crkvi Albertovi drugovi i pomenuti biciklisti su oblepili mladenačka kola samolepljivom plasticnom folijom  da mladenci ne bi mogli da uđu, pa se Alberto po izlasku iz crkve malo naradio kako bi ušli u kola (to je valjda neka španska fora, koju ja nikako ne kapiram)

Što se tice "biciklističkih motiva", stolovi na banketu nisu bili označeni brojevima već je svaki nosio ime neke Bici trke.

Medeni mesec-Rim pa Karibi. Aah kako vreme leti...Alberto se oženio, Cavendish ceka dete…ahhh

(BiciSvet.com/Nevena)

Biciklistički klub Novi Sad obeležio je na  prigodnoj svečanosti, tri godine veoma uspešenog rada. Predsednik i jedan od osnivača kluba Nemanja Vajs, uručio je i zahvalnice predstavnicima Sekretarijata za sport i omladinu Vojvodine, Upravi za sport i omladinu Novog Sada, BS Srbije, JKP Parking servis Novi Sad, Planet bajku, Gimnas fitnes centru i novinarima Lazi Bakmazu (TV Vojvodina) i Branimiru Vasiću (Info centar).

Svečanosti su prisustvovali Milorad Dokamanac savetnik za vrhunski sport u Sekretarijatu za sport i omladinu Vojvodine, Petar Rokvić generalni sekretar BS Srbije,  Jasna Kovčin i Dragan Rudakov iz JPK Parking srevis, Stanimir Paunić direktor OŠ „Dositej Obradović“, kao i veliki broj uglednih zvanica iz sportskog i privednog  života Novog Sada.

- Klub je za ove tri godine postigao mnogo i na takmičarskom, ali i na organizacionom planu i svih tih rezultata ne bi bilo bez pomoći društveno sportskih i privrednih organizacija Novog Sada, Vojvodine i Srbije, ali i vrednog i predanog amaterskog rada svih članova kluba – rekao je u pozdravnoj reči Nemanja Vajs. – Sami smo, ulažući pre svega rad i naše slobodno vreme, adaptirali prostorije i dobili veoam lep kutak,  a zaštitni znak kluba postala je akcija „Bicklizam u školama“ koju svake gdine sprovodimo uz podršku Ministarstva nauke i prosvete Srbije i Sekretarijata za prosvetu i obrazovanje Vojvodine. Kroz obuku, a potom i takmičenje u Školskoj ligi Novog Sada, prošlo je nekoliko hiljada đaka, a pomogli si nam  Uprava za sport i omladinu Novog Sada, Sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine, BS Srbije, Planet bajk, Minakva, JKP Parking servis, Audio  BM..

Klub je organizvao osam rekreativnih tura na biciklima, rolerima i daskama na točkićima. Prošle godine bili su uspešni organizatori sa klubom Omorika iz Bajine Bašte i Orijertiring klubom Soko, prve etapne trka na planinskim biciklima „Srpski izazov bespuća Tara 2010.“ Ove godine  bili su  sjajni domaćini Šampionata Srbije u ciklo krosu a dve takmičarke Novog Sada osvojile su šampionske titule Jovana Crnogorac i Milica Rakić. Biciklistički radnici BK Novi Sad učestvovali su i u organzaciji ovogodišnje serije međunarodnih trka na planinskim biciklima „Srbija open“ a dogodine će organizovati i jednu trku „Salkano kup Novog Sada“. Ove godine na poziv BK Novi Sad grad je bio carstvo biciklista povodom Svetskog dana bez automobila a kolonu je predvodio gradonačelnik Igor Pavličić.

- Sa ponosom i zadovoljstvom mogu da istaknem da smo ove godine i na sportskom planu među najuspešnijim klubovima u Srbiji – naglasio je Vajs. -  Jovana Crnogorac  naša najbolja takmičarka u planinskom biciklizmu završila je godinu na 86. mestu svetske rang liste u bodovanju čak 619 takmičarki što je istriski uspeh. Učestvovala je na Letnjim olimpijskim igrama mladih u Singapuru. Milica Rakić, Milutin Zeljković, Slobodan  Stanković sa dva trenara našeg kluba Nemanjom Vajsom i Nemanjom Somborcem vozili su na Šampionatu Evrope u planinskom biciklizmu za mlađe kategorije.

Na brdskom Šampionatu Srbije u planinskom biciklizmu članovi BK Novi Sad osvojili su četiri prva i jedno treće mesto, a  u olimpijskom kros kantriju četiri prva i dva druga mesta i imaju tri prva mesta  u ekipnoj konkurenciji u ovoj disciplini. U drumskom biciklizmu imaju jedno drugo mesto na Šampionatu Srbije u vožnji na hronometar. U Ligi Srbije u planinskom biciklizmu osvojili su pojedinačno prvo i drugo mesto za mlađe kadete, prvo mesto kod kadeta, prvo i drugo mesto kod juniorki, prvo mesto za seniorke i prvo i drugo mesto za masterse. U ekipnoj konkurenciji pobedili su u kategorijama mlađih kadeta, kadeta, juniorki i mastersa.

(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)

Iako je bez vida ostao sa 16 godina, Milan Petrović (24) iz leskovačkog naselja Ančiki osvojio je prvo mesto na državnom prvenstvu u drumskom tandem biciklizmu u Kraljevu, a njegove vitrine odranije krase i pehari i medalje sa mnogih nacionalnih i evropskih takmičenja. Učesnik je i dva svetska prvenstva, a naredne godine će braniti boje Srbije na Paraolimpijskim igrama. Uspešno trenira i druge sportove.

Milan nije dozvolio da mu mrak poremeti život, pa se okrenuo sportu i uz pomoć prijatelja i roditelja vodi normalan život.

- Kao mali sam bio zvrk, vozio bicikl kao i sva deca, a u profesionalce sam otišao na nagovor Gorana Nikolića iz Kragujevca, gde sam i danas član kluba „Radnički“ - priča Petrović.

Druga i treća mesta osvajao je na mnogim maratonima i na stazama od po nekoliko stotina kilometara, kao i na nekoliko evropskih prvenstava. Visoki plasman nije izostao ni na planiskim takmičenjima, gde se biciklistički tandemi ne pojavljuju.

- Na Jastrebački mauntin bajk otišao sam iz zezanja i među mnogobrojnim biciklistima sa vidom osvojio treće mesto - hvali se.

I to nije sve. Na Beogradskom maratonu bio je jedini učesnik bez vida i plasirao se među prvih 100. U Zemunu, gde je završio Višu školu za manadžment, trenirao je global, vrstu fudbala za slepe i slabovide, a sa 20 godina je sa leskovačkim trenerom Ivanom Cvetanovićem prvi put savladao plivačke tehnike. Skakao je i u bazen sa visine od 10 metara, a u međuvremenu je postao i trener u planinskom biciklizmu.

- Sport je moj život, ali ne i jedino pribežište jer imam veliki krug prijatelja koje pomalo nerviram jer nisu u stanje da me pobede ni na jednoj rekreacinoj trci u Leskovcu. Moj život je ispunjen, pa kada čujem da se mladi žale na dosadu, dođe mi da vrištim - priča Milan.

Njegov „pilot“ i trener je Goran Šmelcerović iz Leskovca, a spisak sportista i kolega iz Kragujevca i Beograda koji su mu pomogli da savlada sve veštine i osvoja nagrade dugačak je.

U Srbiji postoji samo desetak biciklističkih takmičarskih tandema. Jedini je koji pred očima vidi samo mrak. Najveći problem za sve je sopstveni bicikl koji košta oko 3.000 evra.

- Kada sam ostao bez klupskog bicikla zbog kvara, rešio sam da dođem do svog. Nešto je izdvojio otac, podigao sam manji kredit, deo sume pozajmio, a deo su sakupili moji drugovi biciklisti iz Leskovca, što me iznenadilo i ganulo - objašnjava svestrani sportista.

Dnevno trenira po nekoliko sati, a kada sklopi bicikl, nastavi na sobnom. Opušta se uz kompjuter i bubnjeve.

- Da nisam izgubio vid, bio bih kamiondžija kao moj otac Slavoljub - kaže i dodaje da svoju budućnost ne može da zamisli u zatvorenom prostoru.

Ceneći uspehe Milana Petrovića na domaćim i međunarodnim takmičenjima, čelnici Leskovca su ga za Dan grada nagradili sa 100.000 dinara. Vratio je dugove, častio drugove, a nešto ostavio za predstojeća takmičenja.

(BiciSvet.com/blic.rs)

Pre nekoliko nedelja najavili smo vam elektronski "Campagnolo" > LINK 

Momci iz Movistar tima su još ovog januara oprobali elektronski Campagnolo u Australiji, ali ipak nešto nije štimalo pa je vraćeno na doradu. Zvanična prezentacija bila je 7. novembra a sada vam predstavljamo i kratak video, da se svi upoznamo kako to ustvari radi.

Campagnolo je ostao veran svom dizajnu, a sigurno će biti veliki konkurenti elektronskim SHIMANO Di2 šifterima

Momci iz španskog pozorišta napravili su zanimljivu predstavu o Tour de France-u.

Sve počinje kada jedan od glumaca pokuša da smrša na sobnom biciklu. Njegov pokušaj se pretvara u smešnu stranu Tour de France-a dok proživljava trenutke sa kojima se sreću biciklisti u toku trke.

Na kraju naravno publiku čeka iznenađenje. Do sledećeg Tour-a ima još dosta vremena - uživajte. Pogledajte i priču o ovom velikanu sporta - OVDE

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)

Prosto nemam reči za ideju originalnost i detalje ovog umetnika sa istoka.

Seo Young-Deok, umetnik iz Južne Koreje, nam pokazuje deo bicikla posmatran iz potpuno drugačije perspektive.

Običan lanac viđen očima umetnika postaje pravo remek delo. Za ljubitelje biciklizma možda su njegove skulpture neprocenjive vrednosti.

Uživajte u ovim kadrovima

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)

Biciklistički klub Spartak iz Subotice, ima čime da se ponosi ove godine! U 26 trka (21 domaća, 4  u Mađarskoj i 1 u Hrvatskoj), biciklisti Spartaka 40 puta su se peli na postolje, osvojivši 22 prva, 8 drugih i 10trećih mesta.

- Ako tome dodamo da je Gabor Kasa, naš član, koji je trenutno u turskom timu Manisa, pobedio trku “Oko Alanje” u kategoriji 2.2, bio četvrti na trci “Kroz Srbiju” u istoj kategoriji, nosio žutu majicu i osvojio belu majcu za najboljeg vozača do 23 godine,  tada ova sezona,  može da se upiše zlatnim slovima u istoriju kluba – kaže Dejan Perčić trener ovog vrednog subotičkog kolektiva osnovanog 1945.- Ove godine smo imali 15 registrovanih takmičara u drumskom biciklizmu i pet u planinskom: Tamaru Luhović  u kategoriji žena – elita, mlađe kadete Daria Nimčevića,  Dimitrija Todorovića i Nikolu Blešića, kadete:  Borisa Kopunovića, Mišela Sekereša, Milana Dragojevića,  Uroša Štangla  i Andora Horvata, vozače do 23 godine: Gabora Kasu,  Adama Helfriha i Mladena Evetovića kao i rekreativce: Arsena Perčića, Aleksndra Perčića i Đuru Gagića dok su u planinskom biciklizmu na domaćim trkama startovali  Nedeljko Tomanović, Nenad Montai, Miloš Milenković, Zoltan Cipak i Valentin Vizi.

Šampionske titule osvojili su Gabor Kasa (drum do 23 godine) i čak četiri mlađi kadet Dario Nimčević – drum, hronometar, brdsko i kriterijum. Nimčević je pobedio i u generalnom plasmanu za Ligu Srbije. Boris Kopunović je kadetski prvak Vojvodine, a Mišel Sekereš je treći na Prvenstvu Vojvodine.

Nimčević je ove sezone ukupno imao 17 prvih mesta na trkama. On je još jedan šampion kog je stvorila biciklistička škola Spartaka.  Mlađi kadet Dimitrije Todorović imao je sedam postolja, po tri puta su se peli na postolje kadeti Sekereš i Kopunović.

- Ekipa mlađih kadeta Nimčević, Todorović, Blešić i kadeta Kopunović Sekereš, Dragojević, Štangl  su osvojile treća mesta u Ligi Srbije – dodao je  Dejan Perčić.- Ovi uspesi mogu da stanu, na primer, uz rame do sada našeg najvećeg rezultata, titule juniorskog prvaka Jugoslavije 1967. u Skoplju koju su osvojili Josip Engi, Pal Cigler, Franjo Mandić i Stevan Hegediš. Veoma smo ponosni i na uspehe Žolta Dera poniklog u našem klubu, koji sada vozi u kragujevačkom Radničkom i, naravno, Kase!

U Subotici, biciklizam ima izuzetno dugu tradicu još od 1880. Prva biciklistička pista je napravljena na Paliću, a u Evropi je bila treća i danas postoji deo tog velodroma. Prvi klub se zvao Ahiles koji je uspešno organizovao trke i popularisao biciklizam. Posle  Drugog svetskog rataa 1945.je  formirano Sportsko društvo železničara Spartak. Dobilo je ime po Jovanu Mikiću Spartaku (1914-1944) svestranom sportisti u troskoku, skoku u dalj, skoku u vis, petoboju i desetoboju, koji je bio dvostruki prvak Balkana (1935.Istanbul,1937. Bukurešt). Poginuo je 1944. oslobađajući svoju rodnu Suboticu. Biciklistički klub su iste godine osnovali Ivan Sarić, Đeno Belinović, Ištvan Santo, Deneš Erdelji, Jozef Mihalik i Mihail Polaček.

U godini velikih uspeha, predsednik kluba je Arsen Perčić, potpredsednici Alekasnadar Perčić i Ladislav Mamužić, članovi UO su Laslo Horvat, Josip Engi i Ivan Slezak. U klubu rade dva trenera Dejan Perčić i Dejan Vasiljev, mehaničar je Zlatko Prčić.

- Sponzore nemamo, tako da bijemo svakoga dana bitku da opstanemo. Uspesi mladih biciklista nam dokazuju da ta borba nije uzaludna i to nas jedino drži da ne dignemo ruke od svega. Seniorsku ekipu ne možemo da imamo niti sledeće godine, to je preskupo i samo će voziti jedan biciklista u eliti  Helfrih i to bez nadoknade, amaterski. Naravno, tu je i Kasa za državno prvenstvo i neku trku lige. Za dogodine  imam na spisku dvojicu mlađiha kadeta, desetoricu kadeta, jednog juniora, dva seniora, osmoricu rekreativaca i četvoricu takmičara u planinskom biciklizmu. Jedino se bojimo prelaznog roka, nemamo šta više da ponudimo našoj deci da ostanu – zaključio je Dejan Perčić.

(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)

Pošto sa Nebojšom redovn idem na vožnje, ali samo kada on odmara jer tada mogu da pratim njegov tempo, mogu da kažem da je on jedan od momaka koji sa pravom može da se buni jer mu nije posvećedno dovoljno pažnje na BiciSvet-u. Sada ja kraj sezone a moj prijatelj Šone je pobednik Lige Srbije i evo prave prilike da ispravim tu nepravdu.

Posle maestralne sezone 2009. godine  u Češkoj Nebojša Jovanović je bio primoran da zbog smanjvanja budžeta i raznoraznih okolnosti u Sparti po ko zna koji put pakuje kofere. Ovoga puta se vratio, ne baš tamo odakle je i počeo, ali posle nekoliko gastarbajterskih godina ponovo je u Srbiji, u Partizanu. Pobeda u Češkom Kupu je svakako jedan od velikih poduhvata, ali jedan propust na trci je skoro koštao našeg momka iz Bačkog Petrovca karijere, koja je zaista bila bogata.

Đorđe Pejković:
Reci mi da li je napravljen dobar uvod za ovu našu priču?

Nebojša Jovanović:
Ne bih baš rekao da je odlazak iz Sparte bio samo zbog smanja budžeta. Ima dosta u tome, ali presudno je bilo to što mi se desilo na trci u Pribramu. Da ne bih sada ponovo prolazio kroz sve to evo LINK mislim da će to sve više objasniti.  Naš posao je takav da kada te nema na trkama tj. nisi u ekipi, više te niko ni ne poznaje, i nema tu ko si bio, kakve si rezultate imao. Surovo ali realnost je takva. Posle te povrede bio sam odsutan sa treninga tri meseca i trebalo mi je godinu dana da se povratim. Mislim da su to sve ljudi iz Sparte odmah ukalkulisali i jednostavno nisam više bio deo ekipe.

Đorđe Pejković:
Reci mi koliko sada traje odmor? Mesec dana, dva meseca ili zapravo odmora ni nema?

Nebojša Jovanović:
Odmora praktično nema. Pod odmorom sa podrazumeva lagana vožnja dokle god vremenski uslovi to dozvoljavaju a kada krenu kiše i zaveje sneg onda nastupa teretana, dugačke šetnje, plivanje i ostale fizičke aktivnosti. Određeni nivo kondicije mora da se održava i preko zime tj. do prvih priprema, koje su obično u januaru.

Đorđe Pejković:
Možeš lid a napraviš kratak rezime klubova kroz koje si sve prošao, i da nam kažeš nešto o njima?

Nebojša Jovanović:
Posle Vojvodine gde sam stekao osnovna znanja iz biciklizma (naučio da se vozim u grupi i slično), prešao sam u Partizan kao druga godina kadeta i tu ostao sve do kraja juniorskih dana. Tu sam unapredio vožnju u grupi a pored Branka Banovića svoje znanje i iskustvo samnom su podelili i naši asovi Nikač i Gaja.  Čim sam prešao u senior otišao sam u Sloveniju: Perutnina Ptuj, pa Krka Novo Mesto, gde sam zaista mnogo naučio o biciklizmu.

Plan i program smo imali kao profi ekipe a klupski kolega mi je bio danas poznati slovenački biciklista Janez Brajkovič. Posle Krke sledi odlazak u Italiju i FILMOP ekipu. O Italiji nema baš neke filozofije jer bolje škole biciklizma od italijanske skoro da ni nema. Tu se završio moj period u kategoriji vozača do 23 godine, posle čega odlazim u USA kod našeg proslavljenog bicikliste Gileta - Radiše Čubrića. Tamo potpisujem pri profi ugovor za Aerospace ekipu. Posle USA vraćam se u Evropu gde potpisujem novi ugovor za Grčki profi tim Cosmote Kastro. Na kritu sam proveo dve sjajne godine.

Posle Grčke selim se u Češku. U Pragu ostajem naredne dve godine. Tamo se po prvi put srećem sa time da te ljudi prepoznaju na ulici. Čak su i naši ljudi čuli za mene, uglavnom ekskurzije što dolaze u Prag kada pitaju za Nebojša Jovanović Sparta Praha, velika većina je znala ko sam. To je zato što je biciklizam u češkoj posle fudbala i hokeja odmah na trećem mestu po popularnosti. Uz pobdu u Češkom kupu i još nekoliko dobrih rezultata ljudi u češkoj su me upoznali. Nžalost populrnost mi je donela upravo ta havarija koju sam imao na trci, koju su baš svi propratili i komentarisali. Stigoh ponovo do Partizana. Mogu samo da kažem da mi je mnogo krivo što, ekipa kao što smo mi bili ove godine, prestaje da postoji i što se svi razilazimo.

Đorđe Pejković:
Mnogi od ovih klubova su se spontano rasformirali. Iz kog kluba nosiš najlepše uspomene?

Nebojša Jovanović:
Tako je rasformirali su se skoro svi. Krka je danas Adria, a Sparta i ostala sportska društva i dalje nekako opstaju. Mogu slobodno da kažem da najlepše, ne uspomene nego najbolje iskustvo, nosim iz Slovenije tj KRKE. Iako je bilo problema i nesporazuma, ali sam tu stekao ogromno znanje o biciklizmu. A i Italija jer već sam istakao da italija ima najbolju školu biciklizma.

Đorđe Pejković:
Brojiš li pobede. Znaš li koliko ih ima i koju bi izdvojio kao najlepšu uspomenu. Da li je to ona u Kragujevcu sa Trke kroz Srbiju 2009 ili možda neka za koju naši čitaoci ne znaju?

Nebojša Jovanović:
Brojanje medalja i pobeda sam ostavio za penziju. Kada okončam karijeru, da imam šta da radim, a ne samo da vozim bicikl (smeh). Šalim se zaista ne znam. Nisamisam brojao, ali ima ih dosta.

Svaka pobeda ima svoju težinu tj rezultat uopšte i svaka za sebe u tom trenutku mi je posebno značila. Kasnije se ređaju i nekako se čovek i navikne na njih. Izdvojio bih tri pobede koje su mi baš ostale upečatljive a to su GP Beton expres 1.2  Mađarska, 2008 god.  svakako pobeda na etepi TDS u Kragujevcu 2009, i pobeda u generalnom plasmanu na 2.2 trci GP Bradlo u Slovačkoj. Zašto izdvajam ove pobede? Pamtim ih po tome kako sam samouvereno pobedio. Želeo sam pobedu pe trke, dugo se koncentrisao na trijumf i na kraju sam to i ostvario. Izdvojio bih još i 6 mesto na evropskom prvenstvu u Atini za U23 vozače 2003. godine na olimpijskoj stazi, gde je sledeće godine Betini pobedio. To mi je takođe jedan od najboljih rezultat u karijeri.

Đorđe Pejković:
Reci nam koliko je zaista teško ponovo vratiti se u formu posle nekog većeg peha, konkretno mislim na onaj udes u Češkoj?

Nebojša Jovanović:
Mnogo je teško. Pogotovo kada počneš da shvataš šta si sve izgubio, šta ti se stvarno desilo i šta te sve čeka da se vratiš ponovo, a pitanje je da li ćeš to uspeti. Meni je trebalo čitavih godinu dana da se vratim. Ne toliko fizički koliko psihički. Da stamen pred ogledalo i da mogu sebi kažem da to sam ja ponovo onaj pravi Šone.

Đorđe Pejković:
Ni ova sezona nije prošla bez pehova ali se na kraju srećno završila, jer si u poslednjem trenutku uhvatio dobar rezultat?

Nebojša Jovanović:
Bukvalno u minut do 12. Tu mi je pala jedna ogromna stena sa srca, jer cele sezone pokušavam da napravim rezultat, a on zbog raznoraznih uticaja ne dolazi nikako. Povrede, loša sreća ili već nešto treće. Pobeda, žuta majica na mojim leđima, koju je kasnije Kasa doneo na cilj, i sve to na kraju na poslednjoj trci u Turskoj kada se rešava sve - nema lepšeg osećaja.

Đorđe Pejković:
Hajde da presečemo ovo ćaskanje jednim pitanjem iz spomenara koji su možda preteča ovih današnjih društvenih mreža. Šta najviše voliš da jedeš?

Nebojša Jovanović:
Klasična biciklistička hrana. Musli, pasta, meso, salata. Ali sada kada dođe vreme slava, tada sarmu nikako ne preskačem. Ponekad sipam i po tri puta (smeh).

Đorđe Pejković:
Znam da si vredan radnik kroz čitavu karijeru, od junior kada si nas senior pobeđivao, pa preko Slovenije, Italije i USA, ali sam se uvek pitao gde si pronalazio motivaciju u teškim trenutcima, a znamo da ih svi biciklisti proživljavaju?

Nebojša Jovanović:
Uh sada si me baš uhvatio sa pitanjem, ali uvek kada sednem na bicikl, loše stvari nestaju po brdima. Odem na trening i uvek se vratim pozitivno raspoložen, nekako se situacija popravi i polako uspem da prevaziđem tu krizu. Tu su naravno porodica i prijatelji koji su oduvek velika podrška.

Đorđe Pejković:
Partizan je ove godine imao dosta uspeha. Kako ti gledaš na upravo završenu sezonu i šta za tebe predstavlja ova pobeda u Ligi Srbije. Možeš li da napraviš kratak rezime 2011?

Nebojša Jovanović:
Mi, mislim in a Partizan i reprezentaciju, smo ove godine imali cilj da izborimo normu za dva vozača na drumskoj trci na OI u Londonu. To smo i uspeli ali put do toga je bio veoma težak, i neizvestan do kraja sezone. Prvi deo sezone nam nije išao na ruku. Na trkama na početku sezone u Italiji i Hrvatskoj nismo uzeli ni jedan bod pa je počela da se oseća tenzija, i nervoza. Međutim posle se ekipa zagrejala, a prvi bodovi su osvojeni u Grčkoj. Žolt je pobedio etapu počelo je lakše da se diše. Zatim smo otišli u Moskvu, gde smo vozili kao reprezentacij ali su tada svi vozači bili iz Partizana. Naš kapiten Stevke se bogami dobro zagrejao, a i mi smo odradili sve što je trebalo. Vratili smo se sa skoro 100 bodova iz Moskve, naravno da smo dobili ekstra motivaciju pred trku kroz Srbiju.

Došla je i ta famozna Trka kroz Srbiju. Ekipa je bila 100% spremna. Išli smo na pobedu, ali na početku odmah nastaju  problemi. Stevke u prvoj etai ostaje za dlaku bez medalje i sekundi bonifikacije. Mene na drugoj etapi grupa hvata na 20km do cilja. Na trećoj, i ujedno najtežoj etapi nizbrdo pada skoro ceo karavan. Nekolicina vozača je uspelo da se izvuče. Od nas Partizanovaca, jedino je Stevke uspeo nekako da ostane na točkovima, mi ostali smo svi popadali. Tu etapu je Stevke obukao žutu majicu, a mi smo u velikom problem, jer smo ostali bez Vranjeta (Spasića) koji je morao da odustane, zbog teže povrede kolena. Esko i ja smo jedva mogli da hodamo. Kozmi i Zeka nekako su mogli da funkcionišu ali ne nešto mnogo bolje od Eska i mene. Usledila je najduža etapa Užice-Niš. U pomoć su nam pritekli vozači Metalca. Oni i nas četvorica onako, što bi se reklo“obogaljenih “ uspeli smo nekako da sačuvamo Stevketu žutu majicu sve do Beograda, da bi on kao domaći vozač podigao pobednički pehar posle 8 godina dominacije stranaca. Bio sam ja treći u generalnom na Srbiji pre nekoliko godina, ali to nije isto. Pobeda je pobeda.

Osvojili smo opet dosta bodova a svi su već bili zadovoljni. Međutim odmah posle trke Stevke, Spaske, ja, a kasnije i Kozmi morali smo da siđemo na neko vreme sa bicikla da bi sanirali povrede sa trke. I tako se sva odgovornost (što se tiče kluba) svalila na Eska i Zeku (a znamo svi da dvojica vozača sami teško mogu da naprave nešto). Posle dva meseca pauze ekipa je ponovo na okupu. Odlazimo u Rumuniju. Posle dva meseca zatišja uzimamo ponovo bodove, ali sve je to malo jer nam Olimpijada i dalje nije sigurna. Posle smo na trci kroz Vojvodinu uradili veliku stvar, iako to nije niko očekivao, čak ni mi sami, da bi na kraju na poslednjoj trci, na kojoj su se osvajali bodovi, u Turskoj napravili veliki podvig. Pokupili smo toliko bodova da preskočimo Austrijance, Bugare i Fince, i obezbedimo dva mesta u Londonu 2012. Sve uz pomoć štapa i kanapa, i na mišiće, ali cilj smo ispunili.

Lepo je u karijeri imati i pobedu u generalnom plasmanu Lige Srbije, a ovu priliku koristim da se zahvalim mojim drugovima iz ekipe i rukovodstvu Partizana na podršci na domaćim i stranim trkama.

Đorđe Pejković:
Naravno pitanje o sezoni 2012. Šuška se da ćeš napustiti sadašnji klub Partizan?

Nebojša Jovanović:
Pa mislim da više nema potrebe da se šuška. Jeste tako je. Prelazim u Radnički iz Kragujevca. Partizan sledeće godine neće imati seniorsku ekipu. To je zvanično i potvrđeno, a nedavno je pisalo i u novinama. Meni je, opet ističem, zaista žao što se jedna ovakva ekipa, kao što smo mi bili ove godine, na kraju sezone gasi, i što moramo da se rastanemo.

Đorđe Pejković:
Reci mi za kraj šta misliš o sajtu BiciSvet.com?

Nebojša Jovanović:
Napokon da i kod nas postoji sajt gde možemo da se informišemo o svetu biciklizma. Kroz ovaj sajt, kako strastveni ljubitelji tako i svi zainteresovani za ovaj sport će  moći da se informišu i upoznaju sa biciklizmom. BiciSvet nas vodi kroz trke i najnovija dešavanja i to sve na jednom mestu i najbrže od svih. Svaka čast Đole-Ole i samo tako nastavi.

Đorđe Pejković:
HVALA na još jednom druženju uz kaficu.

Nebojša Jovanović:
Ma ništa Đolmane, hvala tebi i družimo se preko zime da te dovedem u formu za sledeću sezonu ;-)

Đorđe Pejković:
Neka neka, ne bih ja baš toliko na drum. Znaš da sam se ulenjio, a i lepo mi je ovde u BiciSvet Diznilendu (smeh)

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)