Alberto Kontador (Alberto Contador) pobednik 3 Tura, 2 Đira i 1 Vuelte juče je stao na ludi kamen i rekao sudbonosno "DA"
Venčanje je održano crkvi Santo Domingo u njegovom rodnom gradu Pintu. U krugu najbližih prijatelja El Pistolero se venčao sa svojom dugogodišnjom devojkom Makarenom.
Makarena Peskador - 26 (Macarena Pescador) i Alberto koji će uskoro napuniti 29 su preko 10 godina u vezi. Upoznali su se u Pintu kada je njoj bilo petnaest a njemu sedamnaest godina i od tada su nerazdvojni.
Makarena je sa Albertom bila i u dobru i u zlu daleko pre njegove operacije mozga, prve pobede u karijeri (na trci "Tour Down Under" 2005), poslednjih kontroverzi u vezi sa klenbuterolom, i bila mu je konstantna podrška u karijeri.
Venčanje je bilo jednostavno bez mnogo pompe i u krugu ljudi koji su uz njih čitavog života. Čestitke mladom bračnom paru
Alberto Contador married
Alberto Contador - winner of three Tours, two Giros and a Vuelta - has taken the most important trophy of his life today in a ceremony at Santo Domingo de Silos church in Pinto.
In his home-town church, before the watchful eyes of family members and closest friends, Alberto escorted his lifelong sweetheart Macarena to the altar, where they were married at midday.
Macarena Pescador, 26, and Alberto, who will soon be 29, have been together for more than ten years. They met in Pinto when she was 15 and he was 17, and have never separated.
Macarena has been with Alberto during the best of times and the worst of times. From long before his first post-surgery victory in the 2005 Tour Down Under, through the controversies that the champion has been thrust into by virtue of his fame, Macarena has been the constant support to whom he has dedicated scores of victories.
COPE announced yesterday that the couple had "decided to say "I do' in a simple wedding without many extras, and together with the people who have always supported them." Recalling Macarena's comment, “For such a champion as Alberto, he hasn’t changed his ways, his friendships,” COPE added: "That’s why it’s possible to see that, in this union, he will also be able to remain true to the love of his life."
In marrying this November, Contador has proven true to his character. As a man who puts first things first, who considers family a priority above all else, he will meet all future victories and challenges with the most vital asset a person can have: a loving and supportive spouse.
(BiciSvet.com/albertocontador.com/Đorđe Pejković)
Klubovi su već počeli da primenjuju novi pristup pri pronalaženju mladih talenata. Umesto da čekaju da đaci sami dođu u biciklističke klubove pod parolom "Kad neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu" Biciklistički klub Novi Sad počeo je akciju testiranja dece u školama da bi na osnovu rezutata izabrao takmičare koji će nastaviti da treneraju u ovom najmlađem novosadskom kolektivu.
- Posle međunarodnog regionalnog kursa za trenere u Kovačici, koji je na molbu Balkanske biciklistčke unije (BCU) organizovala Međunarodna biciklistčka unija (UCI) i razgovora sa predavačem Šantal Dakor kao i kolegama trenerima, postalo je jasno da je neophodno raditi testiranja po školama i naći talente za biciklizam na osnovu tih rezultata – kaže predsednik BK Novi Sad i trener Nemanja Vajs.- Dobili smo i protokole testiranja i tablice sa referentnim vrednostima sa kojima ću upoređivati rezultate, tako da smo odmah pristupili poslu.
Prvi probni tesovi, rađeni su u klubu sa već izgrađenim takmičarima i takmičarkama a potom je stručni tim BK Novi Sad otišao u OŠ "Dositej Obradović" sa kojom ima protokol o saradnji i gde uspešno radi biciklistička sekcija. Direktor Stanimir Paunić, nastavnik fizičkog Slobodan Velemir i nastavnik Ivan Varga prepoznali su značaj formiranja sekcije i mogućnost da se đaci bave i drugim sportovima osim onih koji su u nastavnom programu.
- Uradili smo tesove za preko 50 učenika a planiramo da posao završimo sa još jednom grupom – dodao je Nemanja Vajs. – Potom nam nam predstoji obrada i formiranje baze podataka. Kontrolna testiranja ćemo raditi i u martu iduće godine pošto đaci prođu mini ciklus priprema u školskoj sekciji i zatim ih očekuje učešće u "Školskoj ligi Novog Sada 2012" u aprilu. Naša želja je da se što više dece uključi u takmičarski biciklizam a da onu najtalentovaniju usmerimo u klubove.
Đacima je testiranje bilo zanimljivo a interesovanje je bilo takvo da za šest školskih časova, koliko je trajalo, tim iz BK Novi Sad nije uspeo da testira sve zainteresovane. Testiranja su sproveli Nemanja Vajs, Eduard Župan odgovoran za formiranje baze podataka i evaluaciju rezultata i trener Nemanja Somborac.
(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)
Boža je rekao da je malo dosadno ovo opisivanje, ko je šta uradio, i da mu to liči na nabudži mi bajs - akcija capriola. Pa `ajde da i ja da kažem reč, dve. Svi nešto prave i sklapaju, pa sam i ja.
Oduvek sam želeo drumski lefty, i napred i nazad, pa sam se usudio da napravim za početak samo viljušku lefty napred (nazad ću kada budem imao alata i uslova). Neću da dužim, jer znam da što je tekst duži slabo se čita.
Kako je sve počelo?
Kao nov kolega u mašinskom pogonu, hteo sam da dokažem majstorima da i ja nešto znam pa sam se odlučio da napravim viljušku. Za probu sam kupio MTB točak, najeftiniji i prvi koji sam našao. Onda sam dugo posmatrao cannondale - ov bad boy> LINK Napravio sam skice rukom kako bih dao majstorima da je izrade, bilo je tu struganja, rendisanja, termičke obrade, zavarivanja, pa opet tremičke obrade. Naravno nisam ništa znao o viljuškama pa sam hteo da se kao osiguram.
Veoma kratko i u par koraka ću da objasnim, pa ko se razume malo u biciklove shvatiće.
1. Izrada osovine:
Strugali mastori, ja na nju navio konuse, nabacio glavu, stegao konuse, uvrnuo u viljušku
2. Izrada viljuške:
Uzeo tanku cev, poboljšanu, majstori ostrugali čep, navarili čep i trudili se da održimo poboljšanu strukturu, stavili cev u pepeo da se hladi, postepeno. Bušili čep, rezali navoj, ali ga predimenzionisali pa izgleda trapavo
3. Izrada stega:
Uzeli pločevinu, sekli gasno, pa majstori rendisali, rasekli stege, izbušili rupe, urezali navoje, i opet izgleda trapavo...
4. Izrada sržne cevi ili vrata viljuške:
sekli čelik, strugali majstori, napresovali bronzu, strugali konus da bude klizni ležaj, montirali stege, ceo sklop, i opet izgleda trapavo i krš.
Proba i zaključci:
- Iako je centar točka u centru sa viljuškom, razdaljina samog tela viljuške je bila daleko, pa je vizuelno pokvaren utisak. Žurili smo prilikom izrade, jer je naravno stalno neka frka, pa finese tipa radijusi i upuštene imbus glave nisu uradjene.
- Nije aluminijum (skupo je), nego čelik - veća težina.
- Opet bi mogla biti i lakša, ali nema se vremena za glodanje olakšanja - nervozni majstori.
- Kočnica nije rešena opet vreme i uslovi...
Majstori su na ovo rekli: grr#"%&>!! e šta ovaj novajlija izmišlja, tek je došao, već fušerira. A kada su videli viljušku rekli su, (/%0) E kada si frajer napravi sada i bez te jedne strane.
A proba, ekstra osećaj, fali jedan deo, kotrlja se dobro, kada čovek ustane - malo se giba vila, ali čelik živi i mogu reći da dobro upija neravnine i udare tako da je vožnja bila udobna. Sve u svemu, svi bulje u viljušku, a ja sam kao faca i dobro se osećam, jer sam to sam uradio i mislim kako je bolja od cannodail-ove.
Jako mi je žao što ne postoje uslovi da se razvija jedna grana kao proizvodnja bicikala, makar i čeličnih, za namene svakodnevne i transportne. Kovjanić je pokušao, ali koliko ja čujem nije bilo isplativo, pa je batalio i sada pravi cisterne (jako usko vezano cisterna i bajs). A ja kada sam sračunao šta sve treba da se napravi jedan ram koji valja, odustao sam od bilo kakvog ozbiljnog posla. Viljuška je vožena mesec dana onda sem je okačio u garažu, napraviću novu, nisam zadovoljan, jako je grubo i na brzaka radjeno.
I da, pozdrav za sve koji nešto prave i za Igora Ralića i njegove ležeće biciklove.
(BiciSvet.com/Boža)
Sedeći način života, premalo aktivnosti, previše grickalica i slatkiša, to je manje-više standardni recept za nastanak gojaznosti. Bavljenje aerobnim sportovima koji zahtevaju povećan energetski unos čini sportiste posebno osetljivim na pauze u treninzima, a najjranjiviji su rekreativci koji imaju neujednačen ritam aktivnosti i nedovoljnu disciplinu u ishrani. Sa svojih 176 cm visine imao sam težine u rasponu 70 do 100 kg. Prosek mi je uvek bio oko 80 kg, ali posle napuštanja Karatea kojim sam se bavio više godina i celogodišnjeg grejanja stolice u cilju završetka fakulteta, početak ovog leta dočekao sam sa rekordnih 102 kg. Na moju sreću, početkom jula sam sa dvojicom prijatelja, Mikijem Tošićem i Vladom Čupićem, krenuo na redovne vožnje biciklom van grada. Evo priče o tome kako sam u njihovom društvu, a kasnije i sam, izvozao biciklu ovog leta kao nikad ranije, uz put izgubivši 13 kilograma (a to nije konačna brojka, mršavim i dalje jer sezona još traje).
Moja desetobrzinka marke ’’Rog’’ Ljubljana, stara nekih 23 godine, prešla je par stotina km za sve svoje godine ali uz njihovo nagovaranje odlučio sam da se malo aktiviram u rekreativnoj vožnji biciklom van grada. Prva vožnja početkom jula je bila na relaciji Niš-Doljevac-Prokuplje-Niš, nekih 90 km na ravnom putu, bez vetra. Dušu sam ispustio na tridesetom kilometru, kada sam izmolio prvu pauzu za pivo i smoki. Do Prokuplja sam se jedva dokotrljao, i tamo smo odmarali tri sata uz pljeskavice i pivo pre nego što sam skupio snagu da krenemo nazad. Pljeskavice (one male od 200 grama) očigledno nisu bile dovoljne da mi povrate snagu, jer smo u povratku na svakih 15 km morali da stajemo i odmaramo uz pivo. Celodnevna vožnja ostavila me je izmorenog u krevetu ceo sutrašnji dan, gde mi je društvo pravila jedino Pavlovićeva mast i bolna zadnjica. Ovaj primer dovoljno ilustruje moju kondiciju i mogućnosti tih prvih dana jula. Medjutim, već drugog dana bolovi su se smanjili, crvenilo nestalo, ali uspomene na vožnju, predivne prizore prirode i onaj fantastični osećaj neprekidnog kretanja pokrenule su u meni želju za novim iskustvima.
Sam sam počeo da vozim 2-3 puta nedeljno kraće vožnje na relaciji Niš-Niška banja, forsirajući se na kratkim deonicama od 10-ak kilometara i ne prelazeći više od 15 km u jednom danu. Na žalost, bez društva mi nije bilo zanimljivo da pijem pivo pa sam sve vožnje vozio na suvo. Posle samo dve nedelje ovakve vožnje nabacio sam dovoljno kondicije da se sam odvezem do Ribarske banje, relaciju ukupne dužine 120 km prešao sam komotno u jednom danu, ali se moj 52-48 srednji pogon pokazao prevelikim za uspone od 10% na koje sam nailazio usput. Ne sumnjam da bi profesionalac sa lakoćom izvozio ta brda čak i sa mojom kršinom, ali ti stari sportski bicikli jednostavno nisu dobri za nas početnike bez kondicije. Tada sam odlučio da bicikl izmenim i prepravim tako više ne silazim sa njega kad god naidjem na znak ’’uspon 10%’’. Inače, u želji da što manje opteretim organizam u toku vožnje, prvi put u vozačkoj karijeri izabrao sam da na put krenem samo sa lakim doručkom od peciva, usput pojevši par čokoladica i popivši jednu Koka Kolu na pola puta. To je bio kompletan energetski unos za celu vožnju, i iznenadio sam se koliko sam se lagano i energično osećao posle svega toga. Nepotrebno je reći koliko mi je ovakvo vozačko iskustvo donelo motivacije da nastavim sa kratkim vožnjama u toku naredne nedelje, a kondicija je narasla dovoljno da već sledećeg vikenda nas trojica isplaniramo jednu maratonsku vožnju. Tada sam uradio izvesne prepravke na biciklu da bih ga osposobio za komotniju brdsku vožnju i prilagodio lošem asfaltu seoskih puteva kojima smo se uglavnom kretali. Tekst o tome kako od stare sportske bicikle možete dobiti modernu drumsku biciklu solidnih karakteristika možete pročitati ovde> LINK.
Posle manje od mesec dana vozačkog iskustva, Miki, Vlada, i moja malenkost krenuli smo na relaciju Niš-Tešica-Kruševac-Blace-Prokuplje-Doljevac-Niš . 215 km predjenih u jednom danu, na 40 stepeni, predstavlja uspeh na kome nam je čestitao i prekaljeni biciklista Ole Paikkonen, koga je put naneo u naš grad upravo tih dana i pružio mi priliku da sa njim porazgovaram o vožnji i treninzima. Tada sam prvi put saznao kako izgleda standardni sportski trening za kondiciju. Naravno, nisam uspeo da u potpunosti ispoštujem strogi režim takvog treninga, ali većinu Oletovih saveta sam sa velikim uspehom primenio.
Moj dotadašnji način vožnje, prilično uobičajen medju većinom rekreativaca, podrazumeva vožnju u višem prenosu sa što manjim brojem obrtaja, ’’da bi se noge manje zamarale’’ - pogrešno! Ukratko, vozi se na snagu umesto na izdržljivost. Pod uticajem Oleta, već u narednim vožnjama probao sam da vozim tako da sve vreme držim ritam izmedju 80 i 100 okretaja u minuti (jedan obrtaj je: pun krug jednom nogom), vozeći na prilično niskim prenosima da bih uspeo da održim takav tempo sve vreme. Na ravnom putu ovakav način vožnje se pokazao u najmanju ruku ravnopravan sa vožnjom ’’na snagu’’ dok se na uzbrdici pokazao i kao superirorniji jer je tada bio daleko manje naporan.
U toku leta vozio sam uglavnom oko 3 puta nedeljno i to: jednom do dva puta nedeljno po jedna veća vožnja, kad se sakupi društvo. To su bile celodnevne vožnje dužine 100 do 200 km, sa bar 10-20 km jakih brdskih deonica. Uz njih je išla još jedna do dve kraće vožnje, 20 do 40 km duge, uglavnom ravne deonice na kojima sam pokušavao da što duže održim tempo od 90 okretaja u minuti i tako nabacim kondiciju.
Tokom vožnji kompletan energetski unos se temeljio na bonžitama i Koka koli. U početku sam uzimao lak doručak isključivo od nekog peciva, dakle bogat ugljenim hidratima. Kasnije sam prestao da doručkujem pre puta, ali pre svake vožnje bih pojeo dve bonžite. Na svakih sat vremena vožnje sledila bi još jedna bonžita, osim ako ne pravim neku dužu pauzu (takozvana Dragstor pauza); onda bih energiju dopunio sa pola litra Koka kole. Ovako u toku cele vožnje nisam osećao manjak ugljenih hidrata. Čak i po povratku, osetio bih jedino nedostatak soli, zbog čega je moj najčešći obrok posle vožnje bio 2-3 tanjira supe iz kesice, dodatno dosoljene.
Ishrana u danima kad nisam vozio nije pretrpela neke posebne promene, osim što sam izbacio što je moguće više masti iz ishrane. Satnica obroka je bila: doručak oko 8h ujutru (bez ograničenja osim izbačene pržene hrane); oko 11h pola kilograma svežeg sezonskog voća; oko 14h dva tanjira supe iz kesice; oko 17h ručak (namirnice bez ograničenja ali spremljene isključivo sveže, kuvane ili pečene), oko 20.30h još pola kilograma voća. Na ovaj način sam bio sit neprestano u toku celog dana. Kad bih ipak osetio potrebu za slatkišima, sedao sam na biciklu. U toku vožnje sam bez ikakvih posledica konzumirao sve kalorične poslastice, što je vožnje činilo još sladjim.
Ipak, najveći motiv da nastavim sa vožnjama je bio taj što su kilogrami bukvalno počeli da se tope na meni. Sa procenjenih 102 kg pao sam na 98 kg već posle tri nedelje vožnje. Posle toga sam gubio u proseku 1 do 1.5 kg nedeljno. Nakon ukupno 10 nedelja letnje vožnje i predjenih 1800 km vaga je pokazivala 89 kg. Ponavljam, za sve to vreme jeo sam koliko sam hteo i šta god sam hteo, za vreme vožnji jedući upravo one stvari koje su me ranije utovile. A ipak, prvi put posle 4 godine, uspeo sam da težinu i BMI (Body mass index) spustim ispod magične granice ’’Gojazan’’. Do idealne težine deli me još 5-10 kg, ali biciklistička sezona još nije gotova. Ustvari, ona se nikad i ne završava, jer uvek postoje uslovi da se odveze još jedan krug, još jedna vožnja, još jedno zadovoljstvo. Krećemo!
(BiciSvet.com/Dr.Milan Ilić)
U Evropi bicikl je odavno postao deo svakodnevnice.
U pojedinim delovima sveta bicikl mnogo više od običnog dvotočkaša.
Bicikl je u Africi poput multifunkcionalnog prevoznog sredstva. On je žila kucavica pojedinih regiona. On je kamion, kombi, sanitet...
...uostalom ovaj kratak video govori više nego što bih uspeo da napišem.
Bicikl - žila kucavica Afrike
Crno-beli nemi film u stilu Bastera Kitona i Čarlija Čaplina.
Glavni junak je kurir koji biva ometen od strane lepe devojke prilikom raznošenja važnog paketa. Počinje da je traži ulicama Njujorka i zapada u raznorazne neprilike, počevši od Alisine zečije rupe, preko babskih vradžbina, pa sve do prodaje duše đavolu.
Uživajte u odličnoj pantomimi i pravom humoru koji će vam čitavih 15 min držati pažnju, ujedno oživljavajući duh starih vremena i nemih filmova u bioskopima.
NAPOMENA: Isključite HD u donjem desnom uglu videa, da vam se brže učita film
A Day's Messing is a silent comedy shot on Super 8mm film in the style of Buster Keaton, George Melies and Charlie Chaplin. It follows a NYC bike messenger as he is derailed from delivering an important package by an alluring female cyclist. As he searches for her on the streets of NYC, he falls into a rabbit hole of time, space and absurdity, filled with meticulously choreographed slapstick, heartbreaking pathos and stop-motion roller skates, until serendipity surprises them both. Written, directed by and starring a clown and mime, this film re-imagines the spirit and technique of classic silent comedy, without falling prey to the cliches of contemporary silent comedy films. It’s an original and hilarious cinematic experience.
Juče se u Arizoni (2.X 2011.) vozio Tour De Scottsdale 112 km, na 35C bez jednog ravnog metra. Penjalo se na 1000 metara nadmorske visine 2 puta, a da vesti budu smešnije naš propali biciklista, Viktor Laza je rešio da startuje sa 7 dana treninga (posle pet godina pauze). Zauzeo je solidno 80. mesto od 1700 vozača sa 12 minuta zaostatka za prvim. Vreme pobednika bilo je 2h i 35 minuta.
Pitali smo Lazu kako se osećao za vreme trke i saznali da je imao teške grčeve ali da srećom posle trećeg grča više nije ništa osećao. Takođe je naveo da je bio vrlo ponosan što u njegovoj grupi nije bio ni jedan jedini biciklista sa dlakavim nogama osim njega.
Viktor Laza je odmah nakon trke prodao biciklu i trenutno se sprema za otvaranje sezone u Beogradu u Martu iduće godine. Razmišljaće o trci celu zimu pa će kupiti bicikl krajem Februara.
Dodao je da je svestan da Februar ima samo 28 dana i da ga to neće sprečiti da bude u top formi. "Stvarno bih voleo da upadnem u neku srpsku ekipu dogodine, pa bih ovako preko BiciSveta da se stavim na tender. Ko ponudi najveću platu i najbolje uslove, za njih ću voziti celu 2012-u sezonu" izjavio je Viktor na kraju
Eto toliko za BiciSveta iz sunčanog Scottsdale-a u SAD.
NAPOMENA:
Ovako borbenog vozača BiciSvet.com je odmah rezervisao za svoju ekipu (po veoma povoljnim uslovima) tako da vam ne vredi više da se otimate oko njega.
(BiciSvet.com/Viktor Laza)
