Sa 22 pobede u sezoni 2012 Astana je ostvarila najbolju godinu u novijoj istoriji tima i to sa prvoklasnim pobedama Gasparota na Amstelu, Iglinskog u Liježu i kao kruna svega trijumf na Olimpijadi Aleksandra Vinokurova. Ali ipak je nedostajao uspeh na GT trkama. Krojciger je na Điru imao jedan loš dan kojim je upropastio generalni plasman na Điru. Uprkos hrabroj vožnji nekoliko dana kasnije i etapnoj pobedi njegov dvogodišnji ugovor se okončao razočarenjem Martinelija. Kesiakof je na Turu izgubio tačkastu majicu na poslednjoj brdskoj etapi dok je Kišerlovski kucao na vrata pobede u Francuskoj, ali ga je peh sprečio da napravi uspeh karijere.

Stari novi vozači
Đuzepe Martineli konačno ima vozača za generalni plasman na GT trkama. Pobednik Vuelte 2010 Vinćenco Nibali biće samo jedan od ukupno 10 Italijana u Kazahstanskom timu. Njega će podržati Janez brajković, Kevin Seldrejers i Valerio Anjoli. Naredni Điro odgovara Nibaliju u potpunosti. Nesumnjivo da je ajkula sa sicilije najzvučnije ime koje dolazi u tim. Iako Nibali nije brdaš kalibra El Pistolera niti je hronometraš kao Vigins svakako će biti veoma zanimljivo pratiti kako će se nibali snaći u novom timu.

Dolazak odličnog sprintera Guardinija iz Farnezea može se ispostaviti kao odličan biznis jer samo on u sezoni 2012 ima 10 pobeda, među kojima je najznačajniji trijumf na Điru, i to butinu uz butinu sa Markom Kavendišem. Dolazak čuvenog Estonskog sprintera Jana Kirsipua u tim na mesto sportskog direktora pružiće Andrei Guardiniju dodatnu podršku i preko potrebno iskustvo.

Povlačenje sada već legendarnog Vinokurova i okončanja saradnje sa Romanom Krojcigerom biće Astanini najveći gubitci u narednoj sezoni. Vino će se prebaciti na papirologiju i diplomatiju dok će Martineli i dalje voditi tim na dnevnom nivou. Videćemo kako će se vozači snaći bez svog velikog šefa i u karavanu i na drumu. Što se tiče trijumfa Krojciger sigurno neće nedostajati jer je za dve godine koliko je proveo u timu ostvario samo tri pobede i jedno mesto unutar prvih 10 na GT trkama.

Koga pratiti
Posle turbulentnih i problematičnih sezona u timovima Leopard Trek i Radio Shack Nissan, Jakob Fuglsang će pokušati da se vrati u svoje najbolje dane, sada u svetlo plavom dresu. Danac će biti još jedan odličan vozač za generalni plasman na GT trkama samo je veliko pitanje kako će menadžment u Kazahstanu rasporediti momke po trkama u sezoni 2013, i da li će Jakob možda biti „super domestik“ za Nibalija u odsustvu Krojcigera. Fuglsang bi trebalo da je jedan od momaka koji će Astani doneti dobre plasmane na najtežim trkama.

(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Đorđe Pejković)

Kao deo proslave povodom 100 izdanja Tour de France-a, organizatori trke su pozvali sve vozače koji su ikada završili Tur da prisustvuju poslednjoj etapi na Jelisejskim poljima 2013.godine.

Od ukupno 8.339 vozača njih 2.060 je još uvek živo a L'Equipe izveštava da će bar četvrtina njih biti u mogućnosti da doputuje u Pariz sledećeg jula,gde će tokom ceremonije biti predstavljeni kao „Giganti Tura“.

Oni će zauzeti posebna mesta na tribinama, na trgu Konkord, tokom poslednje etape 21.jula, koja će se voziti u večernjim časovima dok se finiš pod svetlima reflektora, na Jelisejskim poljima, očekuje u 21:45h. „Giganti“ će takođe biti predstavljeni javnosti u parku  Tiljerije uoči ulaska karavana u Pariz a ASO očekuje da objavi detalje o projektu u februaru.

Francuska ima najveći broj živih finišera Tura, čak 491, slede Italija sa 358, Španija (301) i Belgija (256), dok još 37 zemalja ima bar jednog finišera. Najstariji finišer Tura je 98-godišnji Pierre Cogan. Francuz je osvojio svoj prvi Tur 1935.godine kada je imao samo 21-u godinu.

Pogledajte trasu Tour-a 2013 OVDE

(bicisvet.com/cyclingnews.com/Dragana Petrović)

Nova sezona samo što nije počela a vozači uveliko treniraju na svojim mašinama. BiciSvet vam donosi spisak World Tour timova i njihove opreme.

Pojedine ekipe su sponzorisane od strane proizvođača i njihov izbor zavisi samo od toga, dok ima i onih timova kojima je ipak kvalitet na prvom mestu.

Sa druge strane neki timovi nisu direktno sponzorisani od strane proizvođača delova već ih kupuju. Takvi su Garmin i Vacansoleil. Garmin kupuje Shimano delove ali vozi i Rotor asimetrične pogone, dok Vacansoleil vozi FSA pogone, Look pedale, zlatne KMC lance itd.

Novi proizvođač je Merida. Tajvanska fabrika bajkova Merida bukvalno je izbacila Willier iz sponzorstva Lampre-a. Triestina momci su se bunili jer imaju validne sponzorske ugovore za Lampreom...ali džaba jer para vrti gde burgija neće. Merida ne samo da je jedna od najvećih fabrika već ima veliki udeo u deonicama Specialized-a, koji opet sponzoriše tri tima!

Treba reći da je Fulcrum brend koji pripada Campagnolo-u. SRAM je kupio ZIPP i Quarq pa će tako tim koji je sponzorisan od strane SRAM-a koristiti proizvode bratskih i sestrinskih firmi. Slično tome koga sponzoriše Shimano koristiće njihovu kompletnu opremu i komponente i točkove.

Velika promena za ovu godinu je to da SRAM smanjuje udeo u sponzorstvu. Posle 8 timova u 2011. godini i 5 timova prošle - 2012, došli su na samo 3 trima u 2013. godini. Kompanija planira da proda deonice na Njuroškoj berzi. Campagnolo je skoro konstantan jer su pre dve godine sponzorisali 4 tima, prošle gdone tri a sada su se ponovo vratili na staru brojku jer se Ag2r prebacio.

(BiciSvet.com/inrng.com/Đorđe Pejković)

>Prvi deo<
Šestog julskog dana 1996. godine, etapa broj 7. na Turu išla je u Alpe. Prema prethodnim scenarijima Indurain je dolazio u grupi sa najboljima, a onda narednog dana na hronometru preuzeo žutu majicu, i to bi otprilike bilo to – postao bi prvi čovek u istoriji trke koji je trijumfovao 6 puta. Ipak na 3km do vrha „Les Arcs“ Luk Leblan skočio je iz grupe loveći jedinog begunca Lorana Dufoa. Za treptaj oka nešto neverovatno se dogodilo! Miguel nepobedivi iznenada je bio na začelju grupe i otpadao je od vodećih.

Bjarne Ris, Toni Rominger i ostali na prvi pogled nisu mogli da veruju šta se dešava. Tihi ubica, Miguel Indurain počeo je da liči na običnog momka od 80kg koji se penje u Alpima. Za 3km Indurain je izgubio više od 3 minuta i nakon 115 dana njegova dominacija na Turu bila je završena. Deset dana kasnije na njegov 28-mi rođendan doživeo je još jedan poraz. Na najtežoj etapi u Pirinejima, koja je namerno trasirana kroz njegov rodni grad, indurain je izgubio više od 8 minuta, od strane vozača koje je nekada sa lakoćom ostavljao iza sebe. Ris pobeđuje Tur dok Indurain skrhkanog morala u Pariz stiže kao 11-ti.

Indurain je dosledno podneo poraz i udostojio organizatore stigavši do Pariza ne pridajući tome skoro nikakvu medijsku pažnju. Poneo se dostojanstveno i odao priznanje onima koji su ga pobedili, ne reagujući na kritike i ostale komentare. Bilo je čak i glasina da razmišlja o povlačenju, da je njegov odnos sa šefom H.M.Ečevariom ugrožen i da neće učestvovati na Vuelti, ali ništa od ovog nije bilo potvrđeno. Njegov start u Španiji 7. Septembra mogao je da znači samo jedno – voziće Vueltu da se ponovo dokaže. Voziće za pobedu.

Trećeg avgusta 1996. Miguel je pokazao da je opet onaj prvavi pobedivši hronometar na Olimpijadi u Atlanti, koja je po prvi put otvorena za profesionalce. Indurain se vratio. Napetost u Španiji početkom Vuelte je proključala, pogotovo posle treće etape kada je Rominger propustio veliki beg favorita i bio izbačen iz borbe za pobedu u generalnom. Sledeće iznenađenje bilo je kada je Indurain, po jakom vetru, izgubio pola minuta na svojoj disciplini. Taj hronometar je bio sa puno krivina i nije odgovarao njegovom velikom motoru i ogromnoj snazi. Lider trke Alex Cule je i na narednim etapama pravio prednost u odnosu na induraina, uzevši mu još 1 minut na usponu Alto del Naranco. Indurain je imao upalu grla i poljuljan moral iz Francuske, a Španija nije pridavala značaj dosadašnjim okršajima verujući u Indurainov povratak u borbu za pobedu na poslednjem hronometru u Segoviji.

Trećeg petka u septembru vozači 51-ve Vuelte, pod fantastičnim azurnim nebom, krenuli su na put poznatog uspona Lagos de Covadonga. Publika pokraj druma bila je u većem broju nego inače, dok se ostala populacija Španije skupila pred malim ekranima. Kolektivno su se molili biciklističkim bogovima da povrate snagu njihovom šampionu Indurainu da se još jednom uzdigne. Ipak biciklizam je surov, bezbožni, hladnokrvni sport.

Dvadesetog septembra Miguel Indurain, najveći grand tur vozač ikada, u grupi običnih biciklista krenuo je na uspon Fito. Tada najveći Španski sportista, polako je počeo da propada kroz grupu. Dok je gubio kontakt sa vozačima iz vrha generalnog plasmana čitav Banesto tim je već bio oko njega. Indurain im je mirno svojom desnom rukom mahnuo i pokazao da produže napred bez njega. Više mu nisu bili potrebni kao u prethodnih 5 godina vladavine u Francuskoj.

Sada sam, stisnuo je kočnice, sišao mirno sa svog Pinarela nekih 26km pre jezera Kovadonge. Sa svojih 28 godina, Miguel Angel Indurain Larraya, jedan od najvećih biciklista ikada tiho je ušao u hotel poslednji put noseći broj _1 na svom dresu. Bio je to kraj.
__________________________________________________________________________________

ONCE, moćan konkurentski tim, nakon Vuelte ponudio je Indurainu ogromnu svotu novca za narednu sezonu. Ipak Miguel Indurain je prvog dana 1997. sazvao konferenciju za štampu na kojoj je objavio svoje momentalno povlačenje. Pročitao je kratku izjvavu, a onda ustao i otišao. U izjavi je rekao da je nakon neuspešnog pokušaja pobede po 6-ti put na Turu razmišljao o povlačenju posle Olimpijade, ali da je popustio nakon pritiska svog šefa i pristao da vozi Vueltu. Indurain kasnije punih 10 godina nije razgovarao sa Ečevariom.

Indurainovo nasleđe je veoma teško okarakterisati. Dominirao je u sportu u vreme erupcije EPO-a, što znamo tek sada. Ipak njegove fantastične vožnje su ostavile veliki trag u biciklizmu i svetu uopšte. U čitavoj svojoj karijeri Indurain nije stvorio niti jednog neprijatelja u bilo kojoj sferi života i sporta. Živi povučeno u svojoj Pamploni vozeći bicikl za svoju dušu.

(BiciSvet.com/procycling/Đorđe Pejković)

Miguel Indurain dominirao je Turom ne samo na drumu već i van njega svojim smeškom bez ijednog incidenta bilo sa vozačima, medijima ili nekim trećim. Figurativno, a može se reći skoro i bukvalno imao je srce veliko kao kuća.

U stanju mirovanja njegov puls bio je 28! Tipičan broj otkucaja u minuti normalne osobe je 65-75 dok dobro utrenirani rekreativci postižu 45-50. Poređenja radi Edi Merks imao je 40 otkucaja u stanju mirovanja dok je Fausto Kopi imao 44. Impresivno je reći da je Miguel svoj organizam snabdevao sa 7,8 litara kiseonika u minuti, što je 25% više nego li većina njegoviš tadašnjih rivala. Kada se na njegovu visinu - 188cm i težinu od 80kg, doda da je stiskao 550 vati u anaerobnoj zoni, i VO2 od 88 dobijamo kompletnu sliku.

Iako je bio krupan vozač sa ovim podatcima svako može zaključiti da je Indurain po brdima skoro uvek bio u krstarećem modu. Jedino je hronometar izmamljivao grimasu na njegovom licu kada je vrteo 54x12 i išao ponekad 80km/h. Indurain u julu bio je nezaustavljiva sila na drumovima Francuske. Za svojih 5 godina i 115 dana u Francuskoj izgledao je kao da nikada nije bio u problemu, nikada nije imao loš dan ili neverovatno bolnu grimasu, nikakav incident. Pobeda na Turu, najtežem sportskom događaju na Svetu, za momka iz Pamplone bio je samo proces.

Bilo je prosto nemoguće ne voleti ga, ali je sa druge strane u javnosti imao takav stav i karakter da ga je bilo teško i voleti. Miguel je bio sjajan i kao biciklista i kao ljudsko biće ništa manje i ništa više. Miguel je bio samo Miguel, bio je... fin. Izvan svoje domovine bio je čvrst, nepokolebljiv i suvereno i olako dominirao na etapnim trkama.

U Španiji, zemlji koja obiluje tradicijom u sportu Indurain, sin farmera iz Vilave, bio je božanska figura i svi su želeli deo njega. Bio je sušta suprotnost svih prethodnih Španskih heroja na drumu, ali mu domaća trka nije bila naklonjena. Vuelta je tradicionalno vožena u aprilu, pre Đira i pre Iberijskih letnjih žega. Njegovo poslednje pojavljivanje na domaćoj trci bilo je 1991. Tada je završio kao drugoplasirani, a iste godine započeo pohod na pet Francuskih titula. Posle toga je preferirao Điro na kom je odneo pobede 1992. i 1993. protiv Švajcarskog dizela Tonija Romingera, koji je odneo tri uzastopne pobede na Vuelti, i to u stilu Induraina: Na individualnim hronometrima.

UCI je dodatno iskomplikovao stvari za Miguela krajem 1994. godine pomerivši narednu Vueltu za septembar. Španska trka je izgubila bitku sa prolećnim klasicima, a većina vozača je to sa oduševljenjem prihvatila. Indurain i njegov šef Hose Miguel Ečavari najavili su da bi sa ovim izmenama Miguel mogao da se nađe na startnoj listi za narednu trku 1995. Još jedno pomeranje nije išlo u prilog Indurainu a to je promena termina Svetskog prvenstva iz avgusta u oktobar. Da stvar bude gora organizaciju je dobila Kolumbija, a to znači samo jedno – nadmorska visina. Indurain se bunio. Bio je svestan da je skoro nemoguće za njega da bude konkurentan i na Vuelti, i da brani podijume sa prethodnih prvenstava.

Te 1995. godine Loran Žalaber odneo je pobedu na Vuelti u svim plasmanima, a Indurainov timski kolega „Španski mali Indurain“ Abraham Olano na praznoj gumi osvaja titulu Svetskog prvaka iako je prethodno završio Vueltu. Banesto je bio zadovoljan ali je publika želela Induraina u dresu duginih boja! Plemike i problemi su počeli. Sponzorski ugovori su bili pred isticanjem, a navijači nisu bili zadovoljni. Banesto je kao jedan od najvećih uslova za produženje ugovora, izneo to da Indurain mora da vozi Vueltu 1996!?
klikni za NASTAVAK

(BiciSvet.com/procycling/Đorđe Pejković)

E pa društvo još jedna godina je za nama. Lepo smo se družili u prethodnom periodu i sa željom da tako nastavimo i dalje ŽELIM VAM SREĆNU NOVU 2013 GODINU. Kao i prošle 2012 godine tu je jpg čestitka, a novogodišnje paketiće će dobiti pobednici nagradne igre. Sledeće slavlje za mesec i po dana je 2-gi BiciSvet rođendan, a pre toga biće par trkica i početak bici sezone u Australiji 22. januara. Svet biciklističkih priča je uvek tu za vas, a ja uzimam zimski odmor do polovine januara. Nema me na facebook.com/BiciSvet ali će unapred pripremljeni odlični tekstovi izlaziti skoro svakog dana ovde na sajtu. Godinu započinjemo pričom o Miguelu Indurainu. Nastavljamo preko velikana Tura abecedom sa Astanom, BMC-om i nekim zanimljivim vozačima... Ne zaboravite da pročitate ove tekstove, jer biće neko pitanje iz njih za sledeću nagradnu igru ;-) i naravno družimo se na twitteru. I još jednom: SREĆNA NOVA GODINA!