Smešten u kalendaru, u nedelju između Rubea i Liježa, holandski klasik istražuje najbrdovitiji deo zemlje, Limburg regiju blizu Nemačke i Belgije.

Zemlja, sa velikom površinom na koti ispod novoa mora, svoj najviši vrh ima upravo u ovoj regiji: Valserberg - najviša tačka Holandije.

Sa svojih 323 metra nadmorske visine, ovo je možda i jedino brdo koje se ne nalazi na stazi "Amstel Gold" trke. Kako kažu biciklisti, Limburg je najbolji deo Holandije za trening.

Na stazi je ni manje ni više nego 31 uspon, dužine između 500 i 1500 metara, sa maksimalnim nagibom od 20% na Kutenbergu. Kada se to sve preračuna dobija se nekih 40km penjanja, sa akumuliranom visinskom razlikom od 1800m, što je jednako prosečnoj brdskoj etapi na GT trci.

Na cilju vozači ne samo da su fizički umorni već su i kompletno psihički iscrpljeni. Trka je neverovatno opterećujuća za nerve svakog vozača, koji ako želi pristojan plasman mora konstantno da se vozi na vrhu grupe. Amstel je poznat po svojim krivinama, uvek novoj i promenljivoj cik-cak putanji, koja po običaju prolazi po nekoliko puta istom trasom.

Prvi značajniji momenat za prelamanje trke dolazi na 22km do cilja na Kruisbergu. Prvi od četiri uspona, koji se u narednih 10 km, nižu jedan a drugim.  Svakako da je najpoznatiji uspon ujedno i onaj koji se vozi poslednji. Kauberg je 1200m dugačak sa prosečnim nagibom od 5,8%. Po nepisanom pravilu vozači napadaju na samom dnu, pošto je vrh uspona dosta ravniji. Od 2003. godine trka se tradicionalno završava na ovom usponu.

Kada je u pitanju posmatranje trke tu je mnogo opcija. Iskusni poznavaoci Limburga i Amstelove trase, vozače mogu videti i do 20 puta u toku trke, ali je Kauberg ipak najpopularniji. Grupa se na Kauberg penje dva puta. Prvi prolaz je na 72km i naravno na cilju. Timski autobusi su parkirani posle linije cilja, što daje publici dobar pregled vozača, naročito onih koji odustaju. Trka je poznata po svojoj festivalskoj atmosferi što je samo jedno od obeležja koje Amstel svrastava u prave klasike.

Pobenici / dužina trke / prosečna brzina - CRVENA SLOVA=VIDEO

2015 - REZULTATI

2014 Philippe Gilbert (Bel) 251.4km - 39.082km/h
2013 Roman Kreuziger (Cze) 251.8km - 38.214km/h
2012  Enrico Gasparotto (Ita) 256.5km - 39.202km/h
2011  Philippe Gilbert (Bel) 261km - 40.078km/h

2010	Philippe Gilbert (Bel) 259 km - 40.585 km/h
2009	Serguei Ivanov (Rus) 257.8 km - 38.814 km/h
2008	Damiano Cunego (Ita) 257.4 km - 39.050 km/h
2007	Stefan Schumacher (Ger) 252.2 km - 40.697 km/h
2006	Frank Schleck (Lux) 253 km - 39.360 km/h
2005	Danilo Di Luca (Ita) 251 km - 39.515 km/h
2004	Davide Rebellin (Ita) 251 km - 39.262 km/h
2003	Alexandre Vinokourov (Kaz) 250.7 km - 41.661 km/h
2002	Michele Bartoli (Ita) 254.4 km - 37.294 km/h
2001	Erik Dekker (Ned) 255 km- 38.620 km/h
2000	Erik Zabel (Ger) 258 km - 41.110 km/h
1999	Michael Boogerd (Ned) 253 km - 38.547 km/h
1998	Rolf Järmann (Swi) 258 km - 38.280 km/h
1997	Bjarne Riis (Den) 253 km - 41.689 km/h
1996	Stefano Zanini (Ita) 250 km - 42.600 km/h
1995	Mauro Gianetti (Swi) 250 km - 39.261 km/h
1994	Johan Museeuw (Bel) 249 km - 37.260 km/h
1993	Rolf Järmann (Swi) 249 km - 37.343 km/h
1992	Olaf Ludwig (Ger) 248 km - 38.219 km/h
1991	Frans Maassen (Ned) 244 km - 40.135 km/h
1990	Adri van der Poel (Ned) 249 km - 41.507 km/h
1989	Erik Van Lancker (Bel) 242 km - 40.187 km/h
1988	Jelle Nijdam (Ned) 242 km - 37.386 km/h
1987	Joop Zoetemelk (Ned) 242 km - 38.943 km/h
1986	Steven Rooks (Ned) 242 km - 39.665 km/h
1985	Gerrie Knetemann (Ned) 242 km - 37.446 km/h
1984	Jacques Hanegraaf (Ned) 242 km - 40.584 km/h
1983	Phil Anderson (Aus) 247 km - 41.434 km/h
1982	Jan Raas (Ned) 242 km - 38.354 km/h
1981	Bernard Hinault (Fra) 237 km - 39.741 km/h
1980	Jan Raas (Ned) 237 km - 41.417 km/h
1979	Jan Raas (Ned) 238 km - 39.507 km/h
1978	Jan Raas (Ned) 237 km - 37.803 km/h
1977	Jan Raas (Ned) 230 km - 39.894 km/h
1976	Freddie Maertens (Bel) 230 km - 39.078 km/h
1975	Eddie Merckx (Bel) 230 km - 37.231 km/h
1974	Gerrie Knetemann (Ned) 238 km - 38.963 km/h
1973	Eddie Merckx (Bel) 238 km - 35.650 km/h
1972	Walter Planckaert (Bel) 237 km - 37.653 km/h
1971	Frans Verbeeck (Bel) 233 km - 37.622 km/h
1970	Georges Pintens (Bel) 240 km - 37.745 km/h
1969	Gudio Reybrouck (Bel) 259 km - 40.782 km/h
1968	Harry Steevens (Ned) 245 km - 41.704 km/h
1967	Arie den Hartog (Ned) 213 km - 43.711 km/h
1966	Jean Stablinski (Fra) 302 km - 38.649 km/h

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)

Odlična trka. Ne pamtim da smo ovako ujednačenu grupu gledali u završnici nekog Rubea. Skokovi, rasturanja, odlaženja i spajanja grupa na samom ulasku u velodrom su samo delić fantastične atmosfere 12. aprilskog dana na severo-istoku Francuske.

Treba dodati i da je cela grupa trebalo da bude diskvalifikovana jer su prošli ispod rampe kada je naišao TGV (video ispod)...ali ko bi onda vozio trku?

Na kraju zasluženi pobednik. Pobednik za istoriju:
- Tek drugi Nemac koji trijumfuje na trci. Prvi je bio još na prvoj trci 1896 - Jozef Fišer.
- Treći vozač koji iste godine osvaja Sanremo i Rube posle Šona Kelija 1986 i Van Huverta 1908
- Sedmi vozač koji je u prethodnom izdanju trke bio drugi a u narednom trijumfovao. Pre njega to su uspeli: Johan Museeuw (2002), Andrea Tafi (1999), Eddy Merckx (1970), Jan Janssen (1967), Emile Daems (1963), Fred De Bruyne (1957),
 REZULTATI

https://www.youtube.com/watch?v=FrK2Y-WT-aI

https://www.youtube.com/watch?v=nA-84SIFnSo

Svake godine pre prolećnih klasika sa kockom najjači timovi igrnorišu svoje sponzorske ugovore i okreću se malom proizvođaču tabulara - poslednjoj radnji te vrste.

Ova mala radnja u skromnom gradiću na severozapadu Francuske je košnica rada. Zaglušujuća buka mašinskih čekića u potpunosti nadglašava zvuk tihe francuske predstave na radiu. Biciklistički točkovi vise na svim zidovima i sa njima rade 4 vrlo iskusna čoveka koji liče na umetnike.

Nije mnogo veća od obične garaže za automobil, ovo je dom FMB-a, malog proizvođača tabulara za gume koji snabdeva velike timove koji žele da budu konkurentni na najtežim klasicima.

Klasici sa kockom su deo najprestižnijih svetskih trka, i oni koji žele pobedu na kocki moraju da prođu kroz tronedeljnu kampanju klasika, počevši sa Dwars Door Vlaanderen trkom, preko Vevelgema i E3 Harelbekea, uzdižući formu do Trke kroz Flandriju i od kraljice klasika Pariz-Rubea.

Pobeda na nekom od ovih klasika neće samo lansirati tog vozača u krug superzvezda već će upisati svoje ime u istoriju sporta. Sa uskim putevima, strmim usponima i sekcijama pod kockom svaki tim traži tehnologiju da dođe i do najmanje prednosti. Probali su sve od prednjih viljuški sa neverovatno jakim amortizerima do ciklo-kros bajkova. U poslednje vreme novo ime je izbilo na čelo i sa svoja skromna 3 slova u nazivu predstavlja izbor tabulara za najbolje svetske bicikliste. Timovi plaćaju dosta za ove tabulare, ali samim tim krše svoje velike sponzorske ugovore. Ime FMB u stvari su početna slova imena vlasnika radnje "Francois Marie Boyaux" (Fransoa Mari Bojo), čuvenog krojača guma za klasike.

Ova mala radnja nalazi se u gradu Plurienu u Bretanji i poslednja je biciklistička radnja koja koristi tradiocionalne metode. Fransoa Mari nam objašnjava kako je sve počelo- „Zanimljivo je kako godine menjaju ideje. Kada pogledam nazad na moj 50. rođendan i ne verujem da je moja ideja stigla ovako daleko. Kada sam bio mlađi stalno sam vozio bicikl i trkao se oko moje kuće i oko Pariza. Nikada nisam bio neki dobar vozač ali sam uživao da pomažem mojim drugarima da popravljaju bicikle. Jednog dana sam imao sreće da sretnem Anderu Dižaa koji je bio najbolji u tom poslu u to vreme, pa sam odlučio da ga pitam kako pravi tabulare. Ja sam popravio mnogo tabulara mojim drugovima i bio sam fasciniran kako ove stvari rade. Svaki Dižaov tabular je bio mnogo lep, pravljen ručno od najkvalitetnijih materijala i lično dostavljan mušterijama. I ubrzo sam završio u njegovoj radnji i on me je učio procesu pravljenja tabulara. Bio sam okružen najfinijim materijalima, svilom i gumom. Osećao sam kao da krojim brzinu. Taj posao sam mnogo voleo i bio je moja strast, ali nije bio finansijski isplatljiv, pa sam pod pritiskom porodice morao da nađem normalan posao“.

„Kako sam se bližio svom 50.-om rođendanu osećao sam da je vreme za promene i napustio sam svoj posao u kancelariji. Kolege su smatrali da sam lud jer napuštam dobro plaćen posao da bih ručno pravio gume za bicikle, u dobu kada se one masovno proizvode. Kako sam mogao da se nadmećem sa masovnom proizvodnjom? Međutim, nije se radilo o novcu, sam sam uložio u izradu i imao sam nameru da gumama snabdevam lokalne vozače“.

Ovo je bila odluka koja menja život i nosila je rizik. U početku stvari su išle vrlo sporo, ali onda su se glasine raširile. Vozači su uvideli da moje tradicionalno izrađene gume pružaju bolje performanse i počeli su da me kontaktiraju sve više i više. Godine 2005. tim Toma Bonena me je zvao da im dostavim tabulare za klasike sa kockom te godine. Tom Bonen je pobedio i uskoro su me svi najbolji vozači zvali zbog mojih guma za Pariz-Rube. Sada pravimo između 1300-1500 tabulara da zadovoljimo potrebe timova za klasike.

FMB ništa nije postigao zahvaljujući sreći. Sve što su postigli rezultat je njihovih tradicionalnih metoda uz pomoć kojih nastaju superiorni tabulari. Od 2005. godine svi timovi na klasicima sa kockom koriste FMB tabulare. U poslednjih 10 izdanja Pariz-Rubea Marijevi tabulari pobedili su u 9 trka, impresivna lista uspeha i pre nego što pogledamo druge trke. Na primer Bonen je 2012. pobedio i na Rubeu i na Flandersu sa ovim gumama. Zbog stalnog povećanja u potražnji za njeovim gumama, Mari sada ima 4 radnika koji sa njim rade puno radno vreme i dvojicu koji ne rade puno radno vreme. Među njima, u radnji je zaposlen Marijev 27-godišnji sin Reno koji radi u porodičnom biznisu od 2010.

"Bilo je zanimljivo gledati napredak očeve kompanije. Kada je započeo posao svi smo bili malo iznenađeni, ali sada svi razumemo njegov san. Sjajno je raditi za njega, biti deo uspeha na trkama poput Pariz-Rubea, Svetskog prvenstva i čak nekih etapa na Tur de Fransu motiviše nas sve. Proces proizvodnje je vrlo naporan i svaki tabular mora da prođe kroz 70 ili 80 različitih faza izrade pre nego što bude spreman. Malo koraka se radi mašinama od kojih najviše koristimo šivaće mašine. Proizvedemo od 150-200 guma svakog meseca pa kada stignu narudžbine za klasike to je malo obeshrabrujuće“.

FMB-ova mlada krojačica Aureli Kreze gleda na sve iz posebnog ugla. „Zanimljivo je da radim za FMB ali nisam veliki ljubitelj biciklizma. To ponekad razgovore na poslu čini dosadnim ali ipak volim ono što radim“. Počela je 2010. godine, ona je sada Marijeva glavna krojačica.

Ona objašnjava zašto su njihove gume toliko tražene: „Zbog naše tradicionalne proizvodnje naše gume su tražene. Ručno se izrađuju i zbog toga im je kvalitet mnogo veći od onih proizvedenih mašinama. Naši tabulari imaju svilenu postavu i zbog toga su otporni na bušenje. To znači da vozači mogu da voze pod većim pritiskom sa istim nivoom udobnosti preko kocke. Sve u svemu naši tabulari su brži na kocki“.

FMB je tradicionalna radnja u svakom pogledu i to zaslužuje poštovanje. Teško je za poverovati da je ova oskudna radnja centar sveta u ručnoj proizvodnji guma. Bilo koja druga kompanija bi lepila mnoge postere, prodavala majice da bi se reklamirali ali to se ne slaže sa Marijevim poniznim mentalitetom.

„Nikada nisam potrošio ni cent na reklamiranje, jer želim da kvalitet mojih proizvoda prodaje gume. Za sada je bilo vrlo uspešno za nas. Ali sa povećanjem uspeha, povećava se i potražnja i moram da povećam proizvodnju, što naravno znači kompromis u nekim metodama. Iskreno je praviti gume ručno, to je zanat.

U svetu masovne proizvodnje gde se koncentrišu na broj i profit, ja se koncentrišem na kvalitet. Čini se da to daje rezultate i motiviše nas sve. Već sam radio nešto samo zbog novca, nešto u čemu nisam uživao. Sa FMB-om je drugačije, radi se o nastavku tradicije i očuvanju veština u životu. Čast mi je da snabdevam najjače timove gumama, ali ja bih bio zadovoljan i da snabdevam samo lokalne vozače“.

Iako je FMB poznat po svojim gumama za klasike, njihova proizvodnja zahvata mnogo drugih područja. „Naši tabulari za Pariz-Rube su ono po čemu smo poznati, ali to nije čitava proizvodnja. Pravimo gume i za ciklo kros, pistu kao i hronometre. Svi imaju isti kvalitet kao oni za klasike. Pre Olimpijski Igara u Londonu sam sa australijskim nacionalnim timom razvijao gume za pistu koje mogu da izdrže pritisak od 203 paskala. Trenutno razvijamo novi tip guma koji nema ime, ali dizajnirane su da dobro funkcionišu i po vlažnom i po suvom, a ključno je da su otporne na bušenje. Za sad su timovi zadovoljni njima i narudžbine već stižu“.

U poslednjih 30 godina biciklizam je prigrlio tehnologiju, tradicionalni menjači i čelične šipke su ustupile mesto elektronskim menjačima i karbonski ramovima koji se sastoje iz jednog dela. FMB je dokaz da kompjuter ponekad ne može da parira veštinama iskusnog zanatlije.

(BiciSvet.com/procycling/Dimtrije Partonjić)

Posle trke u Kataloniji, gledaćemo još jednu izuzetno kvalitetnu trku u Španiji, ovoga puta kroz Baskiju. Na ovoj trci iz godine u godinu gledamo sjajno trkanje, a razlog sigurno treba tražiti u tome što trka ne sadrži ni jednu ravnu etapu i svaki dan gledamo trkanje gore-dole.

Trka ima 6 etapa, ove godine prve 3 se završavaju na spustu posle ozbilnjih uspona, etape 4 i 5 imaju finiš na usponu dok je poslednja etapa individualni hronometar. Sa ovakvim profilima etapa nemoguće je reći da postoji ključna etapa za generalni plasman, ali se najveće razlike tradicionalno prave na hronometru i na usponu Arate kod gradića Eibara, koji se ove godine vozi na 4. etapi. Ova trka nije to što je bila od kada se raspala lokalna ekipa Euskaltel, mada su lokalni heroji Mikel Nieve i bivši olimpijski šampion Samjuel Sančez i ove godine na trci. Mnogi momci koji će se na ovoj trci boriti za sam vrh generalnog plasmana u stvari ovu trku koriste kao pripremu za predstojeće ardenske klasike u Belgiji i Holandiji. STARTNA LISTA

Među tim vozačima su svakako aktuelni svetski šampion Mihal Kviatkovski, Filip Žilber, bivši svetski šampion Rui Košta, Hoakim Rodrigez i fantastični mladi Francuz Toni Galopen koji ove godine vozi u velikoj formi. Tu su Tom Jelte Slahter i Endru Talanski iz Kenondejla, te Rafal Majka i Robert Kišerlovski iz Tinkofa, zatim Nairo Kvintana, pa Bauke Molema i Frenk Šlek iz Treka, Tibo Pino iz FDJ-a, Žan Kristof Pero i Karlos Betankur iz AG2R. Zanimljivo će biti gledati šta mogu dvojica vrhunskih hronometraša poput Tonija Martina i Toma Dumulena. Sa samo 6 etapa nemoguće je da svi nabrojani dođu do trijumfa, zato će borbe biti ogromne na svakoj etapi. Prošle godine trijumfovao je Alberto Kontador, on neće braniti titulu, ali su zato od bivših pobednika tu Nairo Kvintana i Sam Sančez i imaju realne šanse da uspeh ponove ove godine. SAJT TRKE

E 6 (ITT) - Aia › Aia (18.3k) - GENERALNI

https://www.youtube.com/watch?v=Q_sjQItr3hw

E 5 - Eibar › Aia (155.5k)

https://www.youtube.com/watch?v=iA9F8LtjG2U

E 4 - Zumarraga › Arrate (Eibar) (162.2k) - REZULTATI

https://www.youtube.com/watch?v=turEz-Sdg4A

E 3 - Vitoria-Gasteiz › Zumarraga (170.7k) - REZULTATI

https://www.youtube.com/watch?v=05063GtPTVI

E 2 - Bilbao › Vitoria-Gasteiz (175.4k) - REZULTATI

https://www.youtube.com/watch?v=hax0kCh8lZ0

E 1 - Bilbao › Bilbao (162.7k) - REZULTATI

(BiciSvet.com/Dimitrije Partonjić)