Bicisvet

Uvek su bili i biće u centru pažnje. Čak i da na TDF povedu 8 nepoznatih poletaraca tek sišlih sa ponike, uvek će ih smatrati opasnim, prepredenim protivnicima sa kojima nikad nisi načisto, do poslednjeg dana. Neće biti Fruma, neće biti Tomasa, ide neka nova/stara ekipa, neokaljana bilo kakvom pričom, skandalima, sumnjama,… Uz njih će uvek biti neverovatni Sir Dave Brailsford, najbolji kuvari, maseri, tehničari, bicikli.

Ali neće biti njega. Neće biti skrivenog pokeraškog mozga sakrivenog iza blage pojave, šarmantnog osmeha i tihog glasa.

Nicolas „Nico“ Portal (23. 04. 1979 – 03.03. 2020)

Tog 3. marta svi veliki i mali biciklistički protali su objavili šokantnu vest, zbunjujuću, daleko iza granice neverice. Od srčanog udara, u 40. godini, preminuo je sportski direktor Ineosa. Svi su mu posvetili par pasusa, rođen, vozio, bolest, SKY, TDF. Tad sam prvi put pomislio da nije u redu. Da je zaslužio više. Danas, kada skoro na svakom linku čeka po neka vest iz Ineosa pred TDF, očekivao bih da ga bar neko pomene u kontektsu, šta je uradio, koliko je značio, koliko će nedostajati. Ali ništa. Tek tu i tamo samo njegovo ime.

Karijera

Niko je biciklizmom počeo da se bavi kao MTB vozač i imao je dosta uspeha na nacionalnom nivou među mladim vozačima. Onda je, u 22. godini, odlučio da prvo godinu dana stažira u AG2R Prévoyance a zatim i provede 4 godine vozeći za ovaj tim. U tom periodu, ostvario je i jedinu pobedu na velikoj sceni, 4. etapu na Dofineu 2004. Nije bio prvi vozač, imao je jako malo podijuma, ali je izgradio ogromnu reputaciju kao radnik, pomagač kapitenu tima. Zato je i povučen 2006. u Caisse d’Epargne–Illes Balears. Nepoznat tim? Danas ga svi znamo kao Movistar. Odmah je ubačen u ekipu koja je pratila Óscara Pereiru. Prvo mesto im je izmaklo, ali je kasnije, Landisu oduzet TDF zbog dopinga. Pereira je naknadno proglašen osvajačem tog TDF, a Nico je bio deo njegovog pratećeg tima.

I onda, 2008, prvi alarm. Nekontrolisan rad srca, aritmije. Povučen je sa trka i ostavljeno mu je vreme da se izleči. Ali, Nico donosi odluku da ipak 2009. ne nastupa ni za jedan tim. U 30. godini je bio na korak od prekida karijere.

Koliko je bio dobar radnik i cenjen borac, govori i to da ga je lično Sir B želeo u velikom britanskom projektu, SKY Procycling team 2010. Koliko je ovo bio poseban potez, govori i podatak da je za ulazak u SKY tim od prvog dana pod moranje bio uslov – naučiti engleski i govoriti samo engleski. Kad je došao u SKY, Nico skoro da nije znao ni reč i engleski je naučio tek par godina kasnije.

Međutim, to mu nije bila dobra sezona, nije izborio mesto ni za jednu od GT trka i nakon Pariz tura (koji nije završio), proglasio je definitivni prekid krijere.

Ali, taj veliki, svevideći i prepametni Sir B je u ovom momku video nešto što mnogi nisu. Zbog „izuzetnih ljudskih osobina“ ponudio mu je da ostane i uči zanat sportskog direktora. I Nico je učio, super brzo i super dobro. 2012 kad je Wiggo osvojio TDF, bio je deo ekipe koja je išla sa njim.

Godine 2013. postao je najmlađi sportski direktor koji je osvojio TDF (sa Frumom). Do smrti, bio je tek drugi sportski direktor koji je uspeo da sa tri vozača osvoji TDF. Sa njim, Sky/Ineos je osvojio 6 TDF, jednu Vueltu i jedan Giro. Za samo 8 godina. Ni jedan sportski direktor u istoriji biciklizma nije ovo postigao.

Uz sebe je uvek imao neke od najboljih vozača na svetu ali i odličnog mentora koji mu je pomagao da na najbolji način razreši neke probleme. I to ne taktičke – svi, kompletan peloton se slaže u tome da je Nico bio rođen za sportskog direktora. „Čitao“ je trku kao niko, posebno tokom same etape kad je iz par fragmenata sa ekrana i par reči u slušalicama znao da pošalje pravu poruku svojim vozačima. Da ih smiri ili motiviše, da ih uspori ili pokrene.

Pre i posle etape, uvek blago nasmejan, uvek tako opušten kao da iza tih par sati okretanja pedala ne stoje silni uloženi milioni, super zvezde koje se glođu, provokacije po štampi i društvenim mrežama,.. kao da je to negde daleko i nebitno i samo je tih par minuta intervjua važno kao razgovor s prijateljem uz kafu. Mirno, bez euforije i bez panike, ma šta se dešavalo na drumu.

Ne jednom je rekao, TDF je ubitačan maraton. I nebitno je što sad Žutu nosi Alafilip, ili Pino ili neko treći. Bitno je ko je nosi u poslednjoj nedelji i ko ima snage da je donese na Jelisejska polja. Kako je u jednom intervjuu rekao, „maratonska partija pokera„.

Ali ono u čemu je bio najbolji, ono što se ne uči ni u jednoj školi, to je bio njegov odnos prema timu i prema vozačima. Bio je tu kad je prštalo Frume/Wigo, pa bombastičan odlazak Kavendiša, nadiruće ambicije Tomasa, Lande, Polsa, Portea, odsecanje sprintera od ekipe za TDF, razne prozivke za sumnjivo dobre rezultate,… Sve je ovo Nico primio zajedno sa svojim vozačima, primirio, utišao, uskladio kockice pune udubljenja i izbočina da se uklope savršeno, monolitno.

Jer, Nicolas Nico Portal nije bio krotitelj lavova. Nije veličanstvene i snažne životinje silom učio da rade ono za šta nisu stvorene, za šta nisu rođene.

Bio je njihov Govornik, Beast Whisperer, neko ko je znao pravu reč i pravi gest, neko ko je znao da im pokaže kako da budu najbolji u onome što rade. Da budu najbolji kad je to najpotrebnije.

Neće Ineosu faliti ni Froome ni Thomas, svakome prođe rok trajanja i svako je zamenjljiv. Bernal i Carapaz su mlađi, gladniji i nepotrošeni. Biće to i dalje ekipa za vrh podijuma.

Ali će im nedostajati onaj opušteni osmeh i smirujući glas u slušalicama. To je nezamenjljivo.

Počivaj u miru, Niko.

originalni izvor: cikloonako.com/Predrag Radojević

Dok se Veljko Stojnić šeta u crnoj majici po pustinji, Dule Rajović guli zemljanje puteve u Ruandi ne bi li skupio malo prašine za Rube, a reprezentacija Srbije skuplja kilometre u Turskoj, ostatak sveta se sprema za predstojeće klasike koji počinju u subotu 29. februara 2020.

75. po redu "Omloop Het Nieuwsblad" željno isčekuje nestrpljivi Peloton da se oproba po kaldrmi. Kako stvari stoje što se vremenskih uslova tiče biće hladno vreme a u Belgiji je ovih dana padao i sneg. Trka je tradicionalni početak sezone klasika kojoj sada slobodno možemo pridodati i Strade Bianche koji će se voziti sledećeg vikenda. Nadamo se da trku belih puteva Toskane neće ugroziti "corona virus" koji je već digao na noge Lombardiju na severu Italije.

Što se #BiciSvet ekipe tiče - naravno da ćemo ispratiti ovu trku kao i narednog dana 1. marta Kurne-Brisel-Kurne i sve vam to predstaviti u našem podkastu koji možete poslušati na MIXCLOUD-u ili pogledati na YouTube-u. Pozivamo vas da sa nama učestvujete u kreiranju narednih epizoda Vašim pitanjima sugestijama. A tu je naravno i neizostavni > "INSTAĆ" <

raspored klasika - propalo sve zbog korone :-/
07.03 Strade Bianchemore
21.03 Milano-Sanremomore
01.04 Dwars door Vlaanderen
05.04 Ronde van Vlaanderen
12.04 Paris-Roubaix - @BiciSvet je planirao izveštaj sa staze!
25.03 Driedaagse Brugge-De Panne
27.03 E3 BinckBank Classic
15.04 De Brabantse Pijl
19.04 Amstel Gold Race
22.04 La Flèche Wallonne
26.04 Liège-Bastogne-Liège

I tako
San o francuskom pobedniku Le Tour-a se istopio kao grudva grada na vrelom asfaltu, na 19. etapi.
Posle odustajanja Pinoa svi smo sklopljenih ruku gledali u nebo i molili se da izdrži Alafilip.
Na kraju je priroda umešala prste i… videli ste sve

Ukratko najbolji Tour koji smo gledali u poslednjih 30 godina (tako kažu oni koji su gledali onaj 1989)
Bio je dobar jer je bilo kao u dečijoj igrici pošto su svi vozači išli par koraka napred u plasmanu pa onda nekoliko koraka nazad pa opet.

Mnogo pitanja ostaje bez odgovora za prepričavanje u godinama koje slede
Uglavnom najbolji brdaš (koji je ostao u trci) je i pobedio ako nam je za utehu
E sad što vozi u timu u kom vozi šta da se radi

Odkad nismo gledali ovako nešto na TDF-u
A svega ovog ne bi bilo da je Kris Frum znao da obriše nos na TT bajsu

Dve trećine trke prošlo a ne nadzire se pobednik trke
Ljudi kažu da od 1989 godine nie bilo ovako zanimljivo -a tada je Greg Lemon osvojio trku poslednjeg dana na hronometru a celu trku je vozio bez ikakve pomoći tima - nešto slično kao Alafilip sada!?

Mene samo plaši da se nekim čudom ne izvuče Ineos u alpima na tempo. Tj. da u borbi francuza za žutu majicu (Pino vs Alafilip) Gerant Tomas ne pobedi trku ni kriv ni dužan.
Boki kaže ako pobedi Ineos, sledeći podkast počinjemo minutom ćutanja. Amin
Ponajviše se svi nadamo da će se slušati marseljeza u Parizu.
Preslušajte pa nam javite vaše utiske
vive Le Tour

Ovi iz Ineosa su kao mačke. Kakogod su ih bacili do sada dočekali su se na noge i pretekli. A i imaju sreće. Kako Tour odmiče polako isplivavaju na vrh Tomas i Bernal. Čekamo hronometar da vidimo ko je gde...ali pre toga sumiramo etape 5-10

Etapa 10 ludilo ozbiljno - izvrnuo se generalni očas posla - a svi su znali da će biti vetra i ešalona i opet izvisi pola favorita za generalni. Riči, Landa (koji je pao) Fuglsang, Pino minut i četrdeset lako izgubljenih u panici u poslednjih 30km pre dana odmora.

Što se mene tiče ovaj Tour je gotov. Ineos osvaja na predstojećem hronometru. Ostaje samo da vidimo podijum a tu u najboljem slučaju negde može samo Bernal da ispadne sa drugog mesta. Inače će biti kao prošle godine - dva vozača iz istog tima na podijumu

Evo nas ponovo posle mesec dana burnih dešavanja u biciklizmu.
Ovog puta analiziramo državna prvenstva i uvodni deo Tour de France-a 2019 godine.
Staza je evidentno teška a Tour sa odsustvom Fruma otvoreniji nego ikad, ali vreba mnogo zamki u prvoj nedelji.
Izeli smo naše favorite i njihove pomoćnike u timovima, a mislim da smo ponajviše pričali o onima koji, po nama, sigurno neće ništa napraviti na ovogodišnjoj trci he he
Prvih nekoliko dana je izuzetno zahtevno jer vrebaju mnoge zamke. Presvlačenja ce biti u prva tri dana osim ako se ne ostvari Bokijev scenario…uostalom poslušajte i javite nam vaše utiske

Điro je gotov i nije razočarao nipošto. Krunisan je novi pobednik i zasluženi a ono što ga krasi je i to da je bio najjači kako on tako i njegov tim.
Apsolutni car kralj je Rogla koji je izvukao maksimum iz ove trke. Po onome kako je sam kao čajnik vozio u Pelotonu-u i došao do podijuma bez podrške tima je čini nam se još veći podvig nego li pobeda Karapaza sa onako jakom Movistar ekipom.
Što kaže Boki: "Kogod da je bio uz Roglu ili Nibalija ne bi mogli da pobede onako jak Movistar"

Drugi dan odmora a dešavanja na ovogodišnjem Điru viže nego za cela tri Tour de France-a.
Shodno tome i ovaj naš podkast je malo duži - punih sat vremena razglabanja ko će kome šta trebao ili nije trebao da kaže uradi ili "vuče" na čelu kolone :)

Moje viđenje stvari je da su Nibali i Rogla izgubili trku još na 13-oj etapi kada su se gledali i čekali jedan drugog i dozvolili Movistar timu da se vrati u trku.

Da su išli bilo kakav tempo ne bi imali toliki zaostatak za Landom i Karapazom. Ovako su i jedan i drugi upali u zamku protivnika - tj. nisu vozili svoju trku nego tuđu

Ovonedeljni podkast se odnosi na etape 6-9 i poslužio naš je internet za razliku od prošle radio emisije pa je ton dobar.

Bavimo se spekulacijama u generalnom plasmanu narednih dana kao i osvrtom na prethodnih par etapa.

Svako ko misli da je Giro gotov i da Rogla osvaja, mora da je zaboravio prethodna izdanja i neverovatne preokrete u poslednjih nekoliko dana ove trke.

Klik ´plej ´ i uživajte - recite nam vaše utiske i eventualne scenarije za koje mislite da će se desiti

[mixcloud https://www.mixcloud.com/BiciSvet/radio-bicisvet-ep013-giro-etape-6-9/ width=100% height=400]

Sumiramo prvih 5 etapa iz našeg ugla
Malo smo sačekali da prođe par etapa pa da snimamo podkast

Mnogo se već izdešavalo a tek treba da se dešava. Dumulan već ode kući. Iako se niko tome nije nadao, pa ni on sam, ali mislim da se pola sveta raduje tome jer će voziti Tour de France...

PS malo naz internet ometa po ovom lepom evropskom vremenu, a i na Điru ljudine videše sunca ni jedan dan.

Primož Roglič je postao profesionalni biciklista tek 2012. godine nakon povlačenja iz ski skokova, sa 22 godine. To je kasnije u odnosu na većinu takmičara, međutim njegova sposobnost penjanja u kombinaciji sa sjajnim hronometrom učinili su da brzo napreduje i probija se. Prošla godina je bia prekretnica kada je dobio trke kroz Baskiju i Romandiju, i završio Tur kao 4. u plasmanu, pritom pobedivši jednu etapu posle sjajnog napada na spustu.

I ovu sezonu je započeo na impresivan način, pobedama na trci kroz Emirate, a zatim u triler završnici pobedio i Tireno Adriatiko, bukvalno u poslednjim sekundama hronometra. Sada je postao neupitni lider tima Jumbo Visma i na Điro ide kao njihov prvi pik. Prihvatio je tu ulogu ali ne ističe sebe u prvi plan, već je kao i uvek rezervisan i ne preuzima tu vrstu opterećenja na sebe.

Primož će ove godine voziti i Điro i Tur, prvi put u karijeri da će voziti dve tronedeljne trke u istoj sezoni. Na Điru će biti lider ekipe, dok će na Turu biti u službi Stevena Krausvajka. Veliki broj kilometara na hronometru su ga ubedili da u Italiji prvi put u karijeri nastupi kao jedini favorit ekipe.

Na Điru se nije pojavio do 2016. godine kada je njegova ekipa preuzela veliki rizik i dala mu bitnu ulogu u timu za tako veliku trku, samo par meseci nakon što je izašao iz Continental ranga (trećeg ranga). Bio je jako blizu pobede na prologu, ali se onda odužio za ukazano poverenje pobedom na 40km dugom hronometru u Kjantiju.

I dok je tada mogao da uživa u anonimnosti i nada se da ga ostali potcene, sada nema taj luksuz. Pored njega će se naći veličine poput Toma Dumulana i Vinćenca Nibalija, koje je pobeđivao ranije u sezoni. Svestan je svoje reputacije, želi da napreduje i ostvari najveći uspeh u svojoj karijeri, ali je čvrsto na zemlji i vrlo realističan.

(Bicisvet.com./Cyclingnews/Dimitrije Partonjić)

Poodavno imamo kompletan spisak etapa za Điro 2019. a mislim i da je krajnje vreme da se malo pozabavimo njima.

Na prvi pogled, ništa specifično i neobično, početak nešto južnije, zaokret ka severu i Alpima i finiš u jednom od najvećih i najpoznatijih gradove Italije. Ako pogledamo pažljivije, uočićemo dosta novih brda na trasi, rekordan broj "visinskih metara" koji će takmičari prevaliti na usponima i tri individualna hronometra koji će ukupno brojati 58km protiv štoperice. Pa krenimo redom:

Etapa 1 je 8km dugi hronometar, ili možda bolje reći prolog, u Bolonji sa usponom na kraju koji će odneti 30-40 sekundi sprinterima. Međutim, onda sledi 5 potpuno ravnih, čisto sprinterskih etapa, plus dve sa malim usponima koje bi mogle da odgovaraju nešto univerzalnijim sprinterima, te bi uz sekunde bonifikacije, neki od njih lako mogao da nosi roze majicu po završetku osme etape.

Sve i da tako bude, na etapi 9 će je svakako izgubiti, jer je u pitanju 35km hronometra. I to ne bilo kakvog hronometra, već brdskog, do San Marina. Deluje zaista brutalno, i prva je ozbiljna zamka za favorite, jer ako neko od njih bude imao loš dan, moći će da se pozdravi sa svojim ambicijama za visoki plasman.

Na otvaranju druge nedelje nalaze se još dve ravne etape za sprintere i za mnoge od njih poslednje etape koje će voziti, jer se do kraja trke nalazi još samo jedna jedina ravna koja njima odgovara. Etapa 12 je prva drumska u brdima, između Kunea i Pinerola, ma njoj se nalazi veliki uspon do ski centra Montoso, čiji vrh leži na nekih 30km do cilja. Zatim sledi izuzetno opasan spust i vožnja kroz dolinu do Pinerola gde će oni koji su preživeli prethodne klopke udariti u kaldrmisati zid pod 20% nagiba.

Etapa 13 spada u one koje se ne smeju propustiti sa 3 izuzetno teška uspona, a putevi od drugog uspona pa cilja nikada nisu bili na trci. Na spustu sa Pian del Lupo ("polje vukova", drugi po redu), nalaze se neasfaltirane sekcije. Poslednji uspon nije težak kao prethodni i ima dosta zaravni, te će jači timovi biti u mogućnosti da iskontrolišu situaciju ovde.

Etapa 14 je praktično jedan od onih planinskih sprintova koji postaje sve popularniji na Turu. Duga je 131km, sa 5 uspona i praktično bez ravnog metra na putevima kroz regiju Aosta i njene vinograde.

Etapa 15 bi trebalo da pruži malo predaha favoritima, jer se ovde očekuje uspešan beg. Ako se to ne desi na kraju etape nas čeka vatromet, kako je ova etapa identično preslikani klasik Il Lombardi.

Posle dana odmora etapa 16 donosi brdski maraton i niz mitskih uspona ove trke, između ostalih Passo Gavia (najviši na ovom Điru) i Mortirolo. Iako finiš trke nije na usponu noge će svima biti kao drvene kada pređu Mortirolo.

Etapa 17 iako alpska, idealna je prilika za beg zbog dugačkih dolina između uspona, a ni sam finalni uspon do, ljubiteljima biatlona poznatog ski centra Antholz-Anterselva, nije preterano strm i naporan.

Etapa 18 je poslednja ravna za sprintere, pre nego što se krene na etapu 19 i njen vrlo specifični poslednji uspon San Martino di Castrozza. Naime putevi uz ovo brdo su asfaltirani u Prvom svetskom ratu za dostavu namirnica savezničkim vojnicima. Uspon nije mnogo strm (prosečno 6% nagiba), ali je dugačak skoro 20km.

Etapa 20 je poslednja drumska, poslednja šansa za slabije hronometraše da naprave vremenske zalihe preko 4 brutalno teška uspona u Dolomitima.

Poslednja etapa ove godine biće vožena u Veroni, ali ovoga puta to će biti još jedan hronometar, treći na ovom izdanju Đira. 16 km protiv štoperice posle terora u Alpima i Dolomitima je sasvim dovoljno prostora da se generalni dobrano pretumba.

Sve u svemu, 56km hronometra od kojih će mnoge zaboleti glava, prva polovina trke koja će više ličiti na Eneco Tour ili neku drugu trku u zemljama Beneluksa i brutalno teška, planinska druga polovina trke. Peter Sagan i Majk Metjuz ispunjavaju sve uslove da dominiraju prvih desetak dana trke ako se odluče za Điro.

FAVORITI
Što se tiče favorita za generalni plasman, trka je idealna za dobrog hronometraša, iz dva razloga. Prvi, očigledan sastoji se u već pomenutoj kilometraži koju treba preći u borbi protiv štoperice, a drugi zato što su planinske etape specifično sastavljene, bez nekog izrazito teškog poslednjeg uspona, već će pakao morati da se preživi dosta pre kraja trke, ostavljajući tako dosta prostora zaostalima da se vrate ili ublaže štetu.

Po mnogo čemu, ovaj Điro podseća na Tur iz 2012. na kome je bez praktično kapi prolivenog znoja izdominirao Ser Bredli Vigins, a Frum bio odmah pozadi u njegovoj senci.

Frumu, naravno ova trka savršeno odgovara, ali pošto je Điro precrtao prošle godine sa liste želja, mislim da je izvesno da će ove godine ciljati petu titulu u Francuskoj. To bi značilo da lidersku ulogu mogao da dobije Gerant Tomas, ali pojavile su se i informacije da je Egan Bernal (glavni Frumov pomoćnik u pohodu na Điro prošle godine) viđen u Bolonji na biciklu za hronometar. Praktično ista priča važi i za Toma Dumulana, i njemu bi savršeno odgovarao ovaj Điro, ali će i on gotovo izvesno ići na Tur.

FAVORIT IZ SENKE
Sledeće ime koje se samo nameće, a dolazi iz holandske ekipe Jumbo. Kako će njihov lider za Tur gotovo sigurno biti Steven Krausvajk, na Điru bi trebalo da ih predvodi sjajni Slovenac Primož Roglič. On je mnogo napredovao od momka koji je bio dobar na onim jednonedeljim trkama, do čoveka koji predstavlja vrlo relevantan faktor u poslednjoj nedelji grand tura. Imajući u vidu njegove sjajne hronometarske sposobnosti, i njegov profil se idealno uklapa u ono što je potrebno za visok plasman možda i najviši.

Od Astane se očekuje da pošalje odličnog Baskijca Jona Izagirea, takođe sjajnog hronometraša i brdaša, Za australijski tim Mitchelton-Scott možemo očivati Adama Jejtsa, jer je najavljeno da će njegov brat blizanac, Sajmon ići po Tur. Uzdanica domaće publike svakako će biti "Ajkula iz Mesine", Vinćenco Nibali, koji možda nema šta da traži na hronometru, ali ima lukavosti da na spustu ili nekom drugom mestu uhvati protivnike spuštenog garda.

Jedna bitna razlika u odnosu na prošlu godinu je što je lane dosta vozača pokušalo da poveže osvajanje roze i žute majice, što ove nikako nije moguće, pa niko neće ni pokušati. Naime prošle godine je početak Tura bio pomeren za nedelju dana kasnije nego inače (održan od 7-29. jula), a Điro je bio vožen od 4-27. maja. Ove godine su organizatori Đira start trke zakazali za 11. maj, dakle nedelju dana kasnije da bi izbegli vremenske nepogode, a završiće se drugog juna. Sa druge strane Tur počinje 6. jula, što znači da su prošle godine imali dve nedelje više vremena za odmor i pripremu između ove dve trke.

Koja su vaša razmišljanja i tipovi za eventualnog pobednika?

(Bicisvet.com/Dimitrije Partonjić)

Sumiramo poslednje tri trke u svetskom biciklističkom kalendaru - Čudo od Deteta Metju van der Poel-a koji je ** km/h išao brže od vodećeg dvojca (** saznaćete u podkastu na "9:55" koliko)

Ovim podkastom završavamo jednodnevne klasike - sledeće na programu su Grand Tour trke.
Pitanje za vas je: Kakav format podkasta želite da čujete za ove tronedeljne trke, pošto je svakodnevno podkastovanje malo mnogo a?

Što bi rekao Lefevre: "Žilber je kao vino" Kada je Žile pre godinu i po dana počeo sa kampanjim "strive for five" tj da želi da pobedi svih 5 monumentalnih trka mnogi su podignuli obrvu i uložili primebu da je on više eksplozivni benzinac nego dizel potreban za Rube kaldrmu.

No ne lezi vraže sad ga samo Sanremo deli od tog cilja, a nije ni nemoguće jer setite se pre par godina je upravo on bio taj koji je par izdanja Primavere napadao upravo na Pođou...tako da to se mene tiče jedva čekam sledeći Sanremo

A što se ove naše priče tiče, mislim da nije naših političara mogili bi da se kandidujemo za neki rijaliti pod nazivom: platite nas da se svađamo o biciklizmu - Hvala Predragu & Bojanu na ovoj finoj raspravi - klik play i što bi rekao moj bivši kolega Peđa "Nemojte šta zameriti" :-)

crossmenuchevron-down