Čovek koji je ceo život radio za druge došao je konačno do pobede života. Johan Van Sumeren pobednik je 109. izdanja najprestižnije jednodnevne trke na svetu. Posle veoma uzbudljive i taktički nepredvidive trke, dogodilo se iznenađenje. Trijumfovao je vozač iz grupe begunaca, što je malo ko očekivao. Visoki Belgijanac je jedan od poznatijih vozača u biciklističkom karavanu, ali ne po svojim pobedama, jer ih do sada u svojoj deset godina dugačkoj profesionalnoj karijeri ima samo dve, već po nesebičnom pomaganju drugim biciklistima.

Ali od sutra će se sve promeniti, jer njegovo ime ulazi u istoriju i biće na listi zajedno sa najpoznatijim svetskim biciklistima kao što su Edi Merks, Rodžer de Vlemink, Bernar Ino i mnogi drgi.

Podvig ovog mršavog momka ostaće uveličan još jednim gestom. Odmah nakon prolaska kroz liniju cilja, kako to obično biva vozači završe u naručju svojih porodica. Van Sumeren je posle ove istorijske pobede, skupio hrabrost i zaprosio svoju dugogodišnju devojku Jasmin Vangriken (Jasmine Vangrieken).

"Rekla sam DA. Zajedno smo već sedam godina, nadam se samo da je bio ozbiljan kada me je zaprosio" našalila se buduća mlada na pres konferenciji nakon trke.

"Danas je ovo bio moj dan iz snova. Ko bi se usudio da sanja ovako nešto? Sve ovo je prosto neopisivo" rekao je Johan Van Sumeren nakon pobede.

Trka se u poslednjim kilometrima pretvorila u partiju šaha jer niko od favorita nije želo da povuče odgovarajući potez i napadne, a onda smo po ko zna koji put videli još jednu sjajnu vožnju Fabijana Kanćelare koji već treći klasik ove sezone završava na podijumu. Trostruki šampion Tom Bonen danas ne da nije imao sreće već je imao izuzetno lošu sreću. Prvo je dobio defekt u šumi Daronbe, a potom je doživeo i težak pad, koji ga je primorao da odustane, po prvi put u svojoj karijeri sa ove trke. PODACI SA GARMIN-a Johana Van Sumerena

Pad Bonena:

Pregovori Kanćelare, Hušovda i Balana

Rezultati: Compiegne - Roubaix 258km

DNF - odustao

HD - rampa

(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/Đorđe Pejković)

Ideja je bila, kako kažu konstruktori, da se eliminiše bol u leđima. Dizajniran da bude ujedno i čvrst, i dovoljno mekan da izdrži i absorbuje neravnine sa druma. Da li su u tome uspeli, teško da ćemo skorije saznati, pošto je ovo za sada jedini primerak. Jedno je sigurno, a to je da ovaj simpatični plavi mališan nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

"Round-tail" što bi u bukvalnom prevodu značilo "okrugli rep" svakako da će ostaviti traga u biciklističkoj industriji i načinu razmišljanja. "La nuova forma" izlazi sa potpisom Lua Tortole (Lou Tortola), a izrađen je ručno od strane Pola Tejlora (Paul Taylor)

(bicisvet.com/izvor:roundtail.us/Đorđe Pejković)

Za nekog ko povremeno prati biciklizam, njegova dva zelena dresa sa „Tour de France-a“ iz 2005. i 2009. godine i pobeda na Svetskom prvenstvu bi prirodno značila da je Hušovd samo sprinter. Ali njegove ranije pobede na hronometrima i raznolikost njegovih osam uspeha na „Tour de France-u“ – trijumfovao je i na ekipnom hronometru, i  u duelu sa saputnikom u begu, na prologu i pet puta u grupnim sprintevima – pokazuju da je on više od nekog ko je samo brz u završnici. Isto tako, nakon osvojenog trećeg mesta na „Milan-San Remo-u“ 2005. iz godine u godinu se popravljao u Klasicima.

Gledajući sa distance, Hušovdov CV deluje pravolinijski – svetski šampion „U23“ 1998. koji prelazi u profesionalce 2000... Ali u njegovom rezimeu ipak postoje neke neobične pojedinosti . Na primer, odbio je profesionalni ugovor za 1999. godinu sa „Credit Agricole-om“ jer je želeo još jednu zabavnu sezonu u kategoriji amatera. Zatim je odbio ponude za 2000. godinu od velikih ekipa „Mapei“, „US Postal“, „Rabobank“ i „Francaise des Jeux“ i umesto toga potpisao ugovor sa „Credit Agricole-om“ s  obzirom da su bili prva ekipa koja je pokazala interes za njega.

Nakon što je potpisao ugovor sa ekipom Rodžera Ležea (Roger Lageay), Hušovd se preselio u Bulu, tihi grad-banju između Perpinjana i  Žerona u kojem nije živeo nijedan drugi profesionalni biciklista.  „Hej, tamo je bilo kul!“ buni se Hušovd. Mir i tišina su mu očigledno oduvek bili važni.

Nazad u Milanu, nekoliko sati posle ovog intervjua, rezervisao je sto za večeru sa svojim agentom Aleksom Karerom (Alex Carrera) i Džonatanom Votersom (Jonathan Vaughters), menadžerom „Garmin-Cervelo“ ekipe, koji je istovremeno i bivši član njegove ekipe iz dana „Credit Agricole-a“ i njegov budući šef. Ovom večerom prekinute su skorašnje glasine koje su povezivale Hušovda sa „Quick Step-om“ ili novom „Australian Pegasus Racing“ opremom. „Nikako! Neke ekipe su me naravno zvale pre Svetskog prvenstva, neke druge posle, ali mi se držimo ugovora kada ga jednom potpišemo“, potvrdio je Karera.  Hušovd se slaže: „Neki ljudi u biciklizmu krše ugovore da bi potpisali ugovor sa vama. Mislim da vozač mora da bude fer, da razmisli pre potpisivanja i poštuje svoj ugovor.“

Još jedan bivši član ekipe, Sebastijen Ino (Sebastien Hinault) („Ag2r-La Mondiale“) je siguran da je dres duginih boja uvećao interesovanje menadžera ekipa za Norvežanina, ali tvrdi da je Hušovd već imao dovoljno obožavalaca. „Svi vole Tora“, kaže Ino. „Ako ga ne poznajete pomislićete da je stidljiv, ali on je zapravo veseo, sarkastičnog humora i opušten. Možete samo da ga poštujete i , ako ste član njegove ekipe, podržavaćete ga bez pitanja zato što znate da je pouzdan i da će postići rezultate za ekipu.“

U svojoj domovini Hušovd je savršeni ambasador biciklizma. Pokrenuo je amaterski tim koji podržava „Cervelo“, a jedan od glavnih televizijskih kanala u Norveškoj, „TV2“, pokriva ceo „Tour de France“, Klasike i druge trke u kojima ovaj nacionalni heroj učestvuje. Zlatna medalja osvojena u Australiji mogla bi još više da poveća strast prema biciklizmu u zemlji u kojoj je skijanje i dalje najpopularniji sport.

„Za mene je pobeda na Svetskom prvenstvu najveći uspeh norveškog sporta svih vremena.“, izjavljuje Kurt Asle Arvesen. Hušovd se smeši: „Kurt nije prava osoba koja tako nešto može da kaže jer je i sam u biciklizmu. Zaista cenim kada novinari upoređuju moje dostignuće sa, na primer, olimpijskim zlatom Vebjorna Rodala (Vebjorn Rodal) na trci od 800m 1996.godine. Ljudi tada mogu da vide koliko je velik biciklizam.“

Da je želeo da učvrsti sliku o Norvežanima kao veoma principijelnim ljudima, svetski šampion Hušovd je mogao da se uključi u borbu koju biciklizam vodi za bolji imidž. On poseduje veštine za to, s obzirom da je na Olimpijskim igrama 2008. godine bio jedan od samo nekolicine vozača – uključujući Australijanca Kadela Evansa (Cadel Evans) – koji su javno osudili odnos Kine prema Tibetu. Sada je malo više rezervisan :“Ne mislim da mi dres duginih boja donosi veću odgovornost da javno iznosim svoje stavove. Sada mi jeste lakše da govorim za medije ako imam nešto da kažem, ali trenutno ne vidim nijednu specifičnu temu o kojoj bih govorio.“

Dan nakon našeg intervjua, Hušovd nije uzeo žute nalepnice sa natpisom „Ponosan na biciklizam“ koje su delili italijanski vozači na startu Trke oko Lombardije, i koje su, prema njihovom mišljenju, dobar način da se demantuju tvrdnje da su svi vozači dopingovani, nakon komentara koje je izneo Etore Tori (Ettore Torri), anti-doping tužilac „CONI-ja“ (Italijanskog nacionalnog olimpijskog komiteta). „Oduvek sam bio ponosan na biciklizam“, reaguje svetski šampion 2010. godine, možda zabrinut da je problem dopinga sveden na reklamnu kampanju.

Stekavši svoj položaj u grupi sledeće godine, Hušovd odbija da bude iskorišćen. Ali ne boji se da kaže svoje mišljenje ako ga nešto muči.

Šta, na primer, kaže o govoru Flojda Landisa (Floyd Landis) na anti-doping konferenciji na univerzitetu „Deakin“ u Australiji za vreme Svetskog prvenstva? „Njemu nije mesto na anti-doping konferenciji“, rekao je Hušovd za TV2. „Kada vam uspeva da lažete toliko godina i potrošite mnogo novca u tom sistemu, onda ste izgubili moje, a verovatno i poverenje mnogih drugih.“

Naslovna stranica za „Procycling“ sa temom iz norveške mitologije? On se smeši i zahvaljuje. Za nas, kao i za njegove najveće obožavaoce koji će ga u julu podržavati sa plastičnim vikinškim šlemovima na glavi, on je bog groma. Sa njim, naravno, deli isto ime, i žar za borbu u olujama trke, ali na našim slikama takođe u ruci steže šticnu i sedište koji predstavljaju Torov mistični čekić Mjolnir – vrstu teškog bumeranga koji se uvek vraćao u Torovu ruku nakon što bi pogubio njegove neprijatelje.

Zapravo, prema drevnoj kulturi njegove zemlje, Hušovd bi možda bio bliži džinovima, Jotunima. Kao i njima, visina mu je glavna karakteristika, i čini se da su njegove glavne moći mudrost, sirova snaga i umetnost transformacije. A Hušovd bi zaista mogao da bude drugačiji vozač 2011. godine.

Nakon „Tour de France-a“ počeo je da razmišlja o sledećoj fazi svoje karijere. Kao ciljeve na „Tour-u“ je imao u vidu zeleni dres i pobedu na dve etape – drugu etapu do grada Spa i mini „Paris-Roubaix“ do Arenberga. Iako je u Arenbergu pobedio nakon što se pridružio Endiju Šleku (Andy Schleck), Kadelu Evansu (Cadel Evans) i Fabijanu Kanćelari (Fabian Cancellara) u begu, njegova licitacija za zeleni dres bila je ozbiljno ugrožena na etapi do grada Spa kada je Kanćelara (Cancellara) ubedio grupu da neutrališu etapu. Hušovd se i dalje ne slaže sa odlukom Švajcarca ali je „zaboravio na to“.

Na sledećim etapama nije mogao da se bori protiv svojih rivala. „Bio sam jak, mogao sam to da osetim na usponima“, priseća se. „Ali izostao sam sa treninga koji su namenjeni posebno za sprint zbog mog pada u maju. Iskreno, nikad nisam bio toliko spor u sprintu na „Tour-u“ kao tada.“

Možda postoji još jedno objašnjenje njegove relativne neborbenosti u grupnom sprintu. „Ponekad sam gubio jer nisam hteo toliko da rizikujem. To ima veze sa mojim padom i možda mojom ćerkom.“  Da li to znači da će Hušovd izbegavati masovne završnice  na „Grand Tour-ovima“ 2011. godine? „Nisam siguran da ću više biti sprinter. Videćemo sledeće godine.“

Tri dana kasnije, na objavljivanju rute „Tour de France-a“, Hušovd je možda otkrio delić svojih novih ambicija. „Daću sve od sebe da pomognem Tajleru da savlada Kevendiša“, rekao je. „Lično mi završnica prve etape deluje idealno za mene. Svakako će mi biti cilj da tog dana uzmem žuti dres.“

U tom slučaju, njegova strategija neće biti toliko drugačija u odnosu na 2010. godinu s obzirom da se Hušovd fokusirao na samo dve etapne pobede. Međutim, velika razlika će biti u tome što će on pripremati sprint Tajleru Fararu (Tyler Farrar), i zaigrati na sopstvenu kartu na završnicama uzbrdo, kao u etapama 1, 4 i 6. Ali da li to znači da će se boriti za zeleni dres ili pomagati Fararu u toj misiji? „Sa novim pravilima unutar tima, mislim da će meni biti teže...Svakako ćemo razgovarati o „Tour-u“ sa Tajlerom (Tyler) i osobljem ali tek nakon sledeće kampanje prolećnih klasika.

Žan-Pol Van Popel (Jean-Paul Van Poppel), Hušovdov menadžer iz „Cervelo Test Team-a“ poslednje dve godine, odobrava njegov novi pristup. „Tor nema super-brzinu ni mačije reflekse poput Kavendiša (Cavendish) ili Petakija (Petacchi)“, kaže sportski direktor za „cyclingnews“. „Zaista mislim da bi trebao da se fokusira na etapne pobede i na „Klasike“, oblast koju voli i u kojoj se mnogo popravio sa „Cervelo-m“.

Hušovd se slaže: „Ove godine, moj prvi cilj biće „Klasici“, zatim „Tour de France“ i na kraju Svetsko prvenstvo.“  Sa 32 godine, mogao bi imati novi početak u stilu Andreja Čmila (Andrei Tchmil) ili Johana Museua (Johan Museeuw), bivših boraca za zeleni dres.

Nekim vozačima je teško da napuste furioznu porodicu sprintera ali Hušovd deluje spremno. Njegov dres duginih boja i ćerka bi mogli da mu pomognu da juri za drugačijim izazovima.

On neće biti jedini vozač koji će verovatno promeniti taktiku – i Tom Bunen (Tom Boonen) i Fabijan Kanćelara (Fabian Cancellara), obojica eksperti u Flamanskim klasicima, pominjali su nove ciljeve. Bunen je aludirao na „Liege-Bastogne-Liege“, dok je Kanćelara pričao o grand turovima. Težak preko 80kg, Hušovd zna svoje granice: „Liege“? Videćemo. Pre toga bih voleo da pobedim na „Milan-San Remo-u“, „Tour of Flanders-u“ i „Paris-Roubaix-u“.

Hušovdove svetle oči ne odaju ni previše ponosa, ni sumnju koja vas ponekad može ubediti da istražujete nove mogućnosti, ali svetski šampion je bez svake sumnje i dalje ambiciozan vozač. Uostalom, na dobrom je putu da ostvari jedan od svojih glavnih ciljeva. „Voleo bih da me ljudi pamte kao ozbiljnog sportistu koji se stopostotno posvećivao svom poslu i koji je ostvario svoje ciljeve.“

Prvi deo intervjua pročitajte OVDE

(bicisvet.com/napisao:Pjer Keri/prevela:Ildiko Nemet)