San Francisko i jedan sasvim običan dan.
Grupa devojaka koje spaja ljubav prema biciklama na tlu San Franciska. One su studentkinje, dizajnereke, inženjeri, sportisti ali povrh svega voze bicikle.
Sudeći po njihovim veštinama malo je reći da provode dosta vremena na dva točka!
FIX GEAR je u celom svetu odavno pravi hit, moda, način života i sve što uz to ide -Go go San Francisco girls gang
(BiciSvet.com/ĐorđePejković)
(bicisvet.com/izvor:yehudamoon.com)
Ako ste ljubitelj starih asova i višečasovne viteške borbe na drumu onda ćete sigurno uživati u ovom 18min videu sa Tour-a 1962. godine, koji se bavi raznim temama: od ishrane do dopinga, preko neizbežnih povreda vozača i odustajanja.
Bol patnja krv suze i znoj – skoro da se ništa nije promenilo do dan danas, osim kvalitet video snimaka, neki auto i po koji bicikl. Ne morate govoriti francuski da bi ste razumeli o čem se radi.
Sličan video smo vam već prikazali sa Đira 1974. godine gde vozači za vreme trke idu pravac u prodavnicu po sokiće ~ LINK
If you're a sucker for cycling nostalgia you'll love this 18 minute time capsule film of the 1962 Tour de France. It touches on interesting things such as how the riders were fed, how they dealt with injuries and of course doping. It's far from being new, but I thought I'd share. You don't need to speak French to know what's going on.
1962 Tour de France General Classification
1. Jacques Anquetil (FRA) ACCB-Saint Raphaël 114h 31′ 54″
2. Jozef Planckaert (BEL) Flandria-Faema+4′ 59″
3. Raymond Poulidor (FRA) Mercier+10′ 24″
4. Gilbert Desmet (BEL) Carpano +13′ 01″
5. Albertus Geldermans (NED) ACCB-Saint Raphaël +14′ 04″
6. Tom Simpson (GBR) VC XII +17′ 09″
7. Imerio Massignan (ITA)Legnano+17′ 50″
8. Ercole Baldini (ITA)Ignis+19′ 00″
9. Charly Gaul (LUX) G.S. Gazzola +19′ 11″
10.Eddy Pauwels (BEL) Wiels+23′ 04″
(BiciSvet.com/cyclingtipsblog.com)
Ako želite pouzdan bicikl za drumsku vožnju, svi će vam reći da bez 300-400 evra i ne ulazite u radnju. Medjutim, postoji rešenje i za nas koji imamo žarku želju i volju da se vozimo ali nemamo dovoljno sredstava za to.
Moj bicikl je klasičan sportski desetobrzinac marke ’’Rog’’ Ljubljana. Kupljen davne 1989. godine kao poklon za polazak u srednju školu, skupljao je prašinu godinama u podrumu, tek povremeno izlazeći na svetlost dana u retkim prilikama kad sam ga koristio za gradsku vožnju. Pozitivna stvar je da je bicikl ostao u praktično netaknutom stanju, izuzimajući gume koje su se raspadale od starosti. Ovog leta, medjutim, zarazni entuzijazam prijatelja biciklista naterao me je da ga aktiviram i stavim na ozbiljnu probu, u vožnjama brdskim, ravnim, na putu i van puta, sa kraćim ali mnogo češće celodnevnim trajanjem.
Za brdski predeo karakterističan za jugoistočnu Srbiju, prednji pogon sa 52-48 zupčanicima je vrlo neugodno rešenje, osim ako niste Rasmusen. Ja nisam Rasmusen, i brzo mi je dojadilo guranje bicikle uz svako veće brdo oko Niša. Takodje, stanje naših puteva i pomalo neudobna telesna težina od preko 100 kila dovodili su do stalnog pucanja žbica i već posle 300 km moji fabrički stavljeni čelični bandaši počeli su da liče na perece. Neću ni da spominjem spoljašnje gume koje su popucale na falcovima i počele da prave balone kao da se ispod njih krije čunga-lunga žvaka a ne unutrašnja guma. I sa tom i takvom biciklom vozio sam par etapa od stotinak km ali kada smo se dogovorili da vozimo krug Niš-Kruševac-Blace-Prokuplje-Niš u dužini 220 km, pomislio sam da je pomalo rizično probati takav poduhvat sa mojom kršinom i rešio da od babe napravim devojku pre polaska. Iako je ideja o prepravkama bila isključivo moja, iz kasnijih razgovora sam saznao da je ovo otprilike klasičan face-lifting primenjiv na stare bicikle. Sa sadašnjim iskustvom, mogu pouzdano da tvrdim da sa budžetom od 100 evra možete od nule da dobijete bicikl solidnih drumskih karakteristika, idealan za brdsku vožnju a i dalje brz na ravnim deonicama, izdržljiv i neosetljiv na udarne rupe rasute širom naših puteva. Evo kako izgleda taj poduhvat:
Za početak, potrebna je jedna stara sportska bicikla. Na buvljaku sportske bicikle marke ’’Rog’’ ili ’’Unis’’ koštaju 3000-5000 din, zavisno od očuvanosti. Lako ih možete dobiti i na poklon od dede ili tate, ili čak starijeg brata. Ukoliko kupujete biciklu, obratite pažnju na detalje:
Posle kupovine bitno je naći dobrog majstora koji će vam srediti bicikl. Najvažnija prepravka je zamena srednjeg pogona. Stari desetobrzinci imaju zadnje zupčanike skoro po pravilu u rasponu 13-28, što je sasvim dovoljno za naše potrebe. Srednji pogon varira od 52-42 do ekstremnih 52-48, što je previše za svakog osim za okorele sportiste. Većina starih bicikli ima srednju osovinu sa šoljama, za koju će svaki nazovi majstor tvrditi da nikako ne može da primi tri zupčanika sa mont-bajkova jer se oni stavljaju ’’na četvrtku’’. Ako naletite na majstora koji zna šta radi, on će vas sigurno i uputiti u radnje gde ćete naći potrebne delove, pošto pregleda vaš bicikl i utvrdi koji je tip osovine na njoj. Ako ni on nema delove, obidjite stare radnje koje još prodaju delove za tovarne bicikle i ’’Tomos’’ automatike, tu ćete naći ono što vam treba: srednju osovinu sa šoljama koja ima ’’četvrtke’’. Ona košta oko 200 dinara, a srednji pogon još 1000-2000 dinara, zavisno od proizvodjača. Mene je cela operacija sa troškovima ugradnje koštala 1500 dinara.
Izabrao sam pogon 48-38-28 da bih sačuvao brzinu na ravnom putu, a kada se vozi po asfaltu čak i usponi od 15% mogu da se izguraju u 1-1 brzini. Pogoni 42-32-22 su predvidjeni za vožnje van puta i ekstremne uspone, zaista nisu potrebni ukoliko ste drumaš u duši. Novi pogon ne zahteva zamenu menjača niti lanca, svi stari menjači imaju raspon koji bez problema hvata tri zupčanika.
Sledeća bitna prepravka je zamena točkova i guma. Ojačane, tzv. duple felne su obavezne za naše puteve. U mom slučaju su dve felne 28’’ marke ’’KryptonX’’ sa žicama, glavčinom, i troškovima ugradnje koštale 3000, dakle 1500 din po komadu. Spoljašnje gume marke ’’Kenda’’ koje se mogu naći za 600-700 din po komadu su najkvalitetnije u minimalnom cenovnom rangu. Razmislite pritom da uzmete gume tanjeg profila od dotadašnjih. Ukoliko vozite isključivo po afsaltu, dobićete dosta na brzini i uštedi energije. Zamena unutrašnjih guma u kompletu sa spoljašnjim se podrazumeva, prednost imaju gume sa automobilskim ventilima koje ćete lako pumpati na svakoj benzinskoj stanici.
Ostale prepravke imaju manje praktičan, a više estetski značaj, osim eventualne promene volana. Ja sam odustao od svojih ’’bikovih rogova’’ jer sam imao bolove u ledjima od prevelikog saginjanja, zamenio sam ih sa poznanikom za standardno ravan guvernal na koji sam ugradio rogove i tako dobio sigurniji oslonac za ruke bez previše savijanja. Ako kupujete guvernal, to će biti još oko 500 dinara.
Sedište nisam dirao, jer je fabričko sedište po svom kvalitetu u istom rangu kao moderna sedišta sa cenom do 1000 dinara. Ako bicikl koristite za svakodnevne poslove, ostavite blatobrane - inače vam ne trebaju. Nemojte bušiti ram da biste montirali držač za bidone ili pumpu – dve šelne će biti sasvim dovoljne da ga kvalitetno pričvrstite. Što se gepeka tiče, ako želite da vozite vožnje duže od 50 km bolje ga ostavite da biste imali gde da stavite rezervne stvari za presvlačenje i alat za popravku bicikle. I za kraj, ako kupujete polovni bicikl, obavezno proverite paknove kočnica, dobra je šansa da ih treba zameniti. Takodje proverite i pedale, ako su počele da se zaglavljuju najbolje je zameniti ih, cene variraju od 200 (plastične) preko 600 (alu-čelične) do 900 din (aluminijumske).
Kada saberemo obavezne troškove, oni izgledaju ovako:
Za 10000 dinara, dobijate odličan drumski bicikl koji će vas dugo i pouzdano služiti. Od babe devojka za 100 €vra ;-) Uživajte!
(BiciSvet.com/Dr.Milan Ilić)
Biciklistički savez Srbije dobio je zvaničnu potvrdu od Međuanrodne eiciklističke unije (UCI) da je Srbija kvalifikovala dva vozača za olimpijsku drumsku trku u Londonu 2012.
Srbija se kao 11. nacija Evropa tura, ne računajući zemlje iz Evrope koje su kvalifikovale vozače kroz Svetski tur, izborila da treći put za redom ima bicikliste na Olimpijskim igrama (Atina 2004. Ivan Stević, Peking 2008. Ivan Stević i Nebojša Jovanović). Pre toga, poslednje učešće bilo je na OI u Barseloni 1992. ali tada nisu postojale kvalifikacione norme.
- Čekamo još samo mejl iz sedišta UCI u Eglu kraj Lozane –kaže generalni sekretar BSS Petar Rokvić.- U poslednje dve godine, uspešno smo sproveli program uz podršku OK Srbije i Minstarstva omladine i sporta Srbije, čiji je jedini cilj bio da kvalifikujemo dva takmičara za OI. Sve što smo obećali, ispunili smo, uz ogromno angažovanje takmičara, selektora i stručnih štabova, kancelarije BSS ali i klubova. Posebne čestitke zaslužuju svi biciklisti članovi reprezentacija koje su se širom sveta i Evrope borili za olimpijske bodove. Ovo nije uspeh pojedinca, ove je uspeh reprezentacije, timskog rada i duha. Biciklizam je pojedinačni sport, ali mi normu ispunjavamo kao reprezentacija i zemlja i možda imamo najteži sistem kvalfikacija, izuzetno naporan i veoma skup.
Srbija je olimpijske bodove osvajala na trkama od Bolivije i Meksika do Rusije i Turske. Ova sezona je po mnogo čemu za pamćenje jer su dvojica srpskih vozača pobedila u istoj godini trke u kategoriji 2.2 za olimpijske bodove – Ivan Stević trku „Kroz Srbiju“ a Gabor Kasa trku „Oko Alanje“ u Turskoj.
- Sada očekujemo podršku, pre svega finansijsku, da ono što smo počeli i završimo, jer ne smemo da se zadovoljimo samo time što smo se kvalifikovali iako je i to ogroman uspeh. Mnoge evropske zemlje, jače i bogatije od nas, neće imati u uopšte bicikliste u Londonu a neke će imati samo jednog. Imati predstavnike među 145 elitnih vozača, nije mala stvar – dodao je Rokvić.- Imamo već pripremljene programe učešća reprezentacije na trkama do OI, jer moramo da šaljemo ekipu u kojoj će biti svi vozači koji će konkurisati za odlazak na OI a dvojicu će odrediti selektor do predviđenog roka. Ovo je otežavajuća specifičnost našeg sporta koja poskupljuje program, ali se nadamo punom razumevanju i uvažavanju, pre svih naših sportskih prijatelja iz OK Srbije, svega što smo uradili u prethodne dve godine, uz velike finansijske žrtve i odricanja.
UCI mora da do 1. novembra obavesti i BSS o broju mesta koje je dobila Srbija a OKS i BSS moraju da do 17. novembra potvrde da prihvataju ove dve vize. Konačna poimenična prijava je do 9. jula iduće godine. Olimpijske igre su od 27. jula do 12. avgusta 2012.
(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)
Nikola Kozomara i Filip Pavlović, dva mlada reprezentativca Partizana iduće godine voziće u italijanskom amaterskom timu Padovani 2011. koji vodi Fero Ferućo jedan od najeminentinijih italijanskih trenera za mlađe uzrase, kod kog su, pre odlaska u profesionalce bili Aleksandar Nikačević i Saša Gajičić.
"Bili smo u Italiji i na obostrano zadovoljstvo dogovorilio smo se o angažmanu. Ovo je pravi potez, klub ima odličan program, dobre stručnjake i uslove i nadam se da će dobro napredovati. Planirano je da ekipa ima 16 vozača, znači dobra kokurenciji i mnogo motiva da se radom izbori mesto u prvoj selekciji. Dogvoreno je da Kozomara i Pavlović prvi deo priprema sprovedu sami, a da se priključe klubu sredinom januara" kaže Dušan Banović, sportski direktor Partizana.
"Ferućo želi da obojicu priprema za SP 2012. u Mastrihtu. I mene je pripremao 1999. za šampionat sveta u tom gradu i bio sam osmi, dok je Nikačević bio sedmi u hronometarskoj vožnji, što je ujedno i najveći uspeh srpskog biciklizma na svetskim prvenstvima. Posebno mu je interesantan Pavlović. Radio je neke preliminarne testove i zadivljen je kakav potencijal ima Pvalović za vožnju na hronometar i pripremaće ga za ovu discipnu za SP. Otišao sam, svojevremeno, u Italiju sam, bez preporuka, nije bilo nikoga da mi otvori vrata. Kozomari i Pavloviću je u startu bilo lakše, pomogli smo im, preporučili ih i sada je sve na njima. Ako rade i budu disciplinovani, biće i rezultata. Velika je stvar biti u Italiji i voziti trke u toj zemlji. Italijanska škola je najbolja preporuka za nastavak karijere" izjavio je Saša Gajčić selektor juniorske reprezentacije Srbije
Nikola Kozomara (rođen 1991.) je najveći uspeh karijere zabeležio prošle godine na trci „Tour of Qinghai Lake“ u Kini u ekstra kategoriji kada je osvojio drugo mesto u šestoj etapi. Završio je trku na 82. mestu. Prošle godine bio je šesti u Ligi Srbije, šesti na hronometar na Šampionatu Srbije i peti na trci „Banjaluka Beograd“. Ove godine je bio deseti na državnom šamionatu, osmi u prvoj etapi na „Trci Kroz Srbiju“. Državni šampion za juniore na drumu bio je 2009. i drugi za juniore na Prvenstvu Srbije u vožnji na hronometar iste godine. Pre dve sezone bio je i treći junior u Ligi Srbije.
Fili Pavlović (rođen 1992) je 2010. bio šampion Srbije za juniore na hronometar. Ove godine je bio treći na drumu i za vozače do 23 godine i ukupno četvrti na hronometar (drugi za vozače do 23 godine) na Šampionatu Srbije.
(BiciSvet.com/bss.rs)
Mnogi ne shvataju:
-posvećenost
-požrtvovanje
-strast
ALI VI ZNATE ZAŠTO MI TO RADIMO! ;-)
-bol
-patnja
-brzina
-POBEDA
UŽIVAJTE U VOŽNjI
:-)
Dosta PRO vozača sa različitih strana sveta živi u Šaniji. Barselona i krajolik oko nje pružaju odlične uslove za trening.
Upravo ovde imamo priliku da vidimo kako se Michael Barry i Dominique Rollin spustaju niz Mare de Deu del Mont, jedno od poznatijih brda na severo-istoku Španije u okolini grada Girona.
Prethodno smo gledali video sa volana Kristijana Hulea, švajcarskog ciklo kross vozača koji se spušta niz neku planinicu u Alpima> LINK
Surrounding Girona there are some fantastic climbs and descents. The views are magnificent from the local peaks as the Pyrenees tower to the north and the sea lies to the east. Between the two there are lush valleys, pastures and rolling hills. While out training the other day Dominique Rollin and I took some footage of the descent of Mare de Deu del Mont. At the summit of a climb there is a monastery, restaurant and radio towers. There are often hang-gliders jumping from the edge while hikers snap photos. The climb is roughly 30 km from Girona and towers over the town of Banyoles. Dominique Rollin rode for Cervelo last year and will ride for La Francaise des Jeux this season which is why he has a mix of clothing on. The song is Arcade Fire, No Cars Go.
(BiciSvet.com/michaelbarry.ca)
Kako su holanđani došli do svoje biciklističke infrestrukture?
Kao što i sami pretpostavljate to nije bilo preko noći. Platili su životima to što su vozili bicikl dok je bila ekspanzija automobila.
Da se narod nije pobunio protiv automobila, i primorao vlasti da reaguju, ništa od ovog danas ne bi bilo.
Možemo mi da tupimo zube na TV-u do besvesti, ali jednostavno dok ne poraste svest šire populacije ljudi, i ne podignemo nivo urbane i ruralne kulture, ostaćemo ovde gde sada jesmo.
Zato smatram da je svako od vas ko ovo čita ambasador biciklizma i da svi zajedno moramo da radimo na podizanju nivoa svesti običnih građana, a onda će to već stići i na adresu gradskih vlasti, u bilo kom gradu.
“The Netherlands’ problems were and are not unique, their solutions shouldn’t be that either.”
How the Dutch got their cycling infrastructure
How did the Dutch get their cycling infrastructure? This question keeps coming back because it is of course relevant to people who want what the Dutch have.
Road building traditions go back a long way and they are influenced by many factors. But the way Dutch streets and roads are built today is largely the result of deliberate political decisions in the 1970s to turn away from the car centric policies of the prosperous post war era. Changed ideas about mobility, safer and more livable cities and about the environment led to a new type of streets in the Netherland.
“The Netherlands’ problems were and are not unique, their solutions shouldn’t be that either.”
Thus ends the video, but what do I mean by that? I think the Dutch could and should be copied. If you look at the key factors for the change in Dutch thinking, you see these are just as valid today. The world is still too dependent on fossil fuels and many cities in the world have congested streets. Streets and roads which are also very dangerous, especially for vulnerable road users like pedestrians and cyclists. And that is even more so when these road users are elderly or children.
The mass cycling protests in the 1970s look very similar as well, compared to protests in other countries today. Like the massive number of people protesting by bike on London's Blackfriars bridge just a couple of days ago.
(BiciSvet.com/hembrow.blogspot.com/Đorđe Pejković)
Prosto ne znam odakle da počnem, ali nek bude od trenutka kada su me ljudi sa B92 zvali da pitaju za neke vesti o biciklizmu.
Naravno ništa normalno nije bilo u pitanju već nisu znali ime takmičenja oblika trke i discipline na pisti kada je jednom sirotom biciklisti prošlo pola parket daščice kroz nogu.
Objasnio sam im sve lepo o čemu se radi, i naravno dodao, ne baš ovim rečima ali nekako ovako:
"Jedan od razloga zbog kog sam i otvorio sajt bicisvet.com je da bi ljudi mogli da pročitaju normalne vesti o biciklizmu a ne samo o dopingu kako je kod vas na B92"
To je bilo negde u martu na samom početku sajta. Sledeći dijalog sa ljudima sa sajta B92.net bio je trenutak kada je Kontador zveknuo onog posmatrača na Alp d'Huezu. To je naravno za njih bilo "neprimereno senzacionalističko" ponašanje! O ovom događaju svi imate svoje mišljenje jer smo zajedno gledali tu etapu> LINK <video na srpskom, a ja mislim da je 99% vas istomišljenika po tom pitanju.
Da pređemo na b92.net i doping, kad oni mogu da kritikuju nas, možemo i mi njih!
Pa dobro bre ljudi na šta to liči? Otvori čovek vaš sajt b92.net i misli da će nešto da pročita o biciklizmu, a ono tamo samo doping doping doping. Ajde dobro doping. Nisu ovi naši biciklisti cvećke to znamo svi. Razumeo bih da B92 prati biciklizam (bar 10% kao neki drugi sport) i da među vestima ima članaka o dopingu, pa hajd. Ali to nije tako.
Uključi prosečan čovek jedan od najposećenijih sajtova među Srbljem i hoće li tamo da pročita kvalitetne vesti? Hoće naravno jer 90% vaših sportskih vesti je kvalitetno. Zaista imate fenomenalnu sportsku redakciju, ali gde baš mi biciklisti da zapadnemo u onih 10%?
Mi oljuštismo stolice i sedišta (kad kažem mi mislim na sve koji znaju i razumu biciklizam) da pokažemo ljudima koliko je to lep i težak sport a vi samo doping ovog doping onog ovog. Jesu ti biciklisti zaslužili kaznu sigurno, ali mi kao građani nismo zaslužili da na vašem sajtu čitamo samo o tome!
Nemojte da nam odmažete ako nam već ne pomažete, jer stvarate pogrešnu sliku o sportu za koji se mi borimo da podignemo na viši nivo. Ionako vi sa B92 kao i velika većina sirotinje raje mislite da je biciklizam samo doping. Izvinite ali nije.
@B92: Znam da ovo čitate jer ste preuzimali vesti sa sajta bicisvet.com i zato vas molim da ne blatite ionako već ukaljan ugled biciklizma. Ako već ulažete trud rad i vreme da pronađete ove vesti o dopingu, molio bih vas da se samo još malo potrudite (otvorite oči) i pronađete normalne vesti o biciklizmu.
(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)
Campagnolo je objavio da će njihova elektronska grupa zvanično biti predstavljena 7. novembra.
Kampanjolovi elektronski menjači najavljeni su na nedavno završenom sajmu biciklizma - Eurobike. Novembar će najverovatnije biti mesec kada će čitav sistem biti predstavljen novinarima i široj javnosti, ali će se pojaviti u slobodnoj prodaji možda tek 2013 godine.
Kampanjolov sistem je u razvoju još od 1994. godine kada su zvanično i dobili patent za ovu vrstu menjača.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Campagnolo has declared their electronic drivetrain will officially launch on November 7
Shown at Eurobike in what appeared to be final form factor, the group was closer to production than anyone could have guessed. That said, November apparently marks the first time press and bicycle manufacturers will get to see the final products, meaning it won’t be spec’d as OEM until 2013 models start getting announced next summer.
The system has been in development since they filed their original patents in 1994 and has been raced under sponsored Pro Tour teams in recent years.
(Bicisvet.com/izvor:bikerumor.com)
Čisto da vas podsetim da sve ove trke, koje možete da pogledate u ovom 11min videu, imate na sajtu bicisvet.com
A ko će to sad sve da klikće i da traži - mrzi i mene pravo da vam kažem sad da čeprkam po sajtu i da linkujem tj stavljam ona crvena slova na koja treba da kliknete.
Lakše je pogledati ovako filmić i prisetiti se svih ovih uzbuđenja koja su nas dizala iz stolice ili kreveta
PS: najbolje trke za mene su bile Dwars door Vlaanderen - Waregem, koju je pobedio u triler finišu Nick Nuyens (ima je na videu odmah posle prve pobede Kontadora) a koju ste u martu mogli da pratite uživo ovde na sajtu, i još E3 Prijs Harelabake koju je pobedio Fabian Kanćelara
Klenbuterol je, definitivno, jedna od supstanci sa „crne liste“ WADA-e (World Anti Doping Agency) o kojoj se najviše pričalo u proteklom periodu, a posebno u svetu biciklizma. „Slučaj Kontador“ je prisutan u javnosti, sada već više od godinu dana, a svoj epilog bi trebalo da dobije krajem novembra u Lozani. Međutim, priča o klenbuterolu ne jenjava, a novi slučajevi sportista, koji su pozitivni na ovu nedozvoljenu supstancu, ne prestaju da se pojavljuju.
Pre dve nedelje, WADA je odustala od žalbe CAS-u povodom odluke Fudbalske federacije Meksika da ne sankcioniše pet fudbalera u čijim je uzorcima tokom CONCACAF Gold Cup-a održanog juna ove godine u SAD-u detektovan klenbuterol. Samo dan kasnije ista odluka je donesena povodom slučaja danskog bicikliste Filipa Nilsena, u čijem su uzorku tokom trke Vuelta a Mexico u aprilu 2010. godine takođe pronađeni ostaci klenbuterola. WADA je uvažila odluke Fudbalske federacije Meksika i Sportske federacije Danske da ne suspenduju sportiste i prihvatila mogućnost kontaminacije hranom. Odustajanje od žalbe, povodom slučaja meksičkih fudbalera, usledilo je pošto je WADA uvažila ubedljive dokaze FIFA-e sa Svetskog prvenstva za fudbalere mlađe od 17 godina, održanog tokom juna i jula ove godine u Meksiku. Izveštaj FIFA-e ukazuju na to da u Meksiku postoji veliki problem sa mesom koje sadrži klenbuterol.
Nekoliko dana kasnije (dan pre prezentacije TDF 2012), FIFA i WADA su objavile da je veliki broj fudbalera tokom Svetskog prvenstva za fudbalere mlađe od 17 godina bio pozitivan na klenbuterol. Tačnije, od 208 testiranih uzoraka, klenbuterol je detektovan u čak 109!
Količine ove nedozvoljene supstance u najvećem broju testiranih uzoraka su se kretale u rasponu od 50 do 300 pikograma po mililitru (količina detektovana u uzorku Alberta Kontadora iznosila je 50 pikograma po mililitru). FIFA i WADA su donele odluku da ne objavljuju imena fudbalera u čijim uzorcima je pronađen klenbuterol, niti pokreću postupak protiv njih jer, kako navode, sve ukazuje na kontaminaciju hranom. Sama FIFA je jos na početku prvenstva upozorila na mogući problem kada je u uzorcima trojice igrača, tokom uvodnih dana turnira, detektovan klenbuterol u količini 300-1300 pikograma po mililitru. Medicinski direktor FIFA-e Jiri Dvorak smatra da „To nije problem dopinga, već javnog zdravlja“, sa čime se predstavnici WADA-e slažu. U Meksiku je problem prisustva klenbuterola u mesu poznat, a Ministarstvo zdravlja Meksika je u periodu između juna i oktobra ove godine vršilo kontrole na 644 farme u ovoj zemlji-nepravilnosti su pronađene na 99 .
Posledice po „Slučaj Kontador“
Jedan od prvih argumenata protiv Alberta Kontadora se bazirao na činjenici da je nemoguće detektovati klenbuterol koji dospe u organizam kao posledica konzumiranja mesa koje ga sadrži. Odnosno, klenbuterol unet u organizam ovim putem mogao bi se detektovati jedino ukoliko se konzumiraju neverovatne količine kontaminiranog mesa. Kasnije je opcija kontaminacije hranom od strane WADA-e, označena kao moguća, a sada je, izgleda, i potvrđena. Pored toga, protiv 109 fudbalera neće biti pokrenut postupak, a pojavljuje se sve više slučajeva sportista kod kojih, iako je klenbuterol detektovan čak i u većim količinama nego kod Alberta Kontadora, ne dolazi ni do kakve sankcije. Da li WADA i UCI polako ostaju bez argumenata protiv Alberta?
Na prvi pogled deluje tako, ali iz WADA-e ističu da je klenbuterol i dalje zabranjena supstanca i da svaki slučaj mora da se posmatra za sebe, jer je svaki poseban na svoj način, a da nešto što se dešava u Meksiku ne može biti automatski primenjeno na sve zemlje. Dakle, činjenica da protiv fudbalera, u čijim je uzorcima tokom prvenstva u Meksiku detektovan klenbuterol neće biti pokrenut postupak suspenzije, ne može se direktno primeniti na Kontadorov slučaj. Iz WADA-e nisu želeli da prave komparacije ovog, sa slučajem Alberta Kontadora, jer kako kažu „Govorimo o fudbalu i o Meksiku“.
Po svoj prilici, WADA će morati da promeni svoj stav povodom klenbuterola i da odredi minimalni nivo ove supstance koji se ne smatra dopingom. Nedoslednost u odnosu prema sportistima kod kojih je ova nedozvoljena supstanca pronađena, pokreće debate i samo podiže sumnje u kredibilitet ove organizacije. (Slučaj Alberto Kontador hronološki>LINK)
Saslušanje povodom slučaja Alberta Kontadora pred Međunarodnim sudom za arbitražu u sportu (CAS) biće održano od 21. do 24. novembra u Lozani. Sa jedne strane nalaziće se WADA i UCI, a sa druge Biciklistička federacija Španije i Alberto Kontador, koji veruje da će ga sud osloboditi optužbi. I dok čeka da ovaj slučaj konačno dobije epilog, popularni El Pistolero se priprema i pravi planove za sledeću sezonu. Primarni cilj u sledecoj sezoni za njega će biti Tour de France. Na Giro d’Italia ili „najlepšoj trci na svetu“, kako on voli da kaže, neće učestvovati, ali je rešio da se oduži tifosima za sjajnu podršku ove godine i planira učešće na Tirreno-Adriatico, a zatim na trkama Volta a Catalunya, Vuelta al Pais Vasco, Criterium du Dauphine i naravno Tour de France. Ako bude uslova i „nogu“, voleo bi da se pojavi i na španskoj Vuelti.
(Bicisvet.com/izvor:elpais.com/Nevena Plavšić)
Možda je Marsel Vust u pravu da ga „boli dupe“ da li ga ljudi smatraju varalicom, iako dokazi govore suprotno. Zašto se na primer, ako ga nije briga, Ulrih upustio u dugu i ponižavajuću seriju tužbi u kojima se okomio na nemačkog anti-doping stručnjaka Vernera Frankea (Werner Franke)?
Otkrilo ga je to što su se njegovi problemi ovog leta pojavili kratko nakon što je sudija odbacio njegove tvrdnje da je Franke naneo štetu njegovom ugledu na jednom regionalnom nemačkom televizijskom kanalu 2006. godine. U argumentima koje je izneo Ulrihov advokat sada je postojala mala količina očaja: Franke je optužio Ulriha za doping, iako krv koja je korištena za Ulrihove navodne transfuzije nije sadržala nijednu od doping supstanci.
Sudija Buske (Buske) je prevrnuo očima, isto kao što je nemački federalni „Bundeskriminalamt“ (nemačka federalna policija prim.prev.) naložio Ulrihu da plati kaznu od 250,000 eura 2006. godine zato što je posetio Fuentesa 24 puta između 2003. i 2006., a za čije je usluge ukupno platio 85,000 eura. Još u julu je čak i čovek koji je organizovao ta putovanja, Ulrihov nekadašnji odani sportski direktor, Rudi Pevenidž (Rudy Pevenage) popustio: „Nema smisla dalje lagati. Ja sam organizovao Janova putovanja u Španiju.“. Pa ipak Ulrih i dalje odbija da prizna ono što su izgleda svi ostali saznali i prihvatili.
Takva tvrdoglavost nije samo začuđujuća, nego i vodi ka samouništenju. Najverovatnije Ulrih ne može da podnese prezir nemačke javnosti što ga čini više ogorčenim i manje realističnim nego što to inače jeste. „Janov najveći zločin je što je rođen u Nemačkoj.“, kaže Brajan Holm. „Hoću da kažem da mislim da ljudi u Španiji ne tretiraju Kontadora (Contador) ovako, ili Induraina (Indurain). Ne znam tačno šta je Jan radio, ali sumnjam da se razlikovalo od onoga što su ostali radili.“
„On nije ukrao svoju pobedu na „Tour-u“, slaže se Marsel Vust.
Čak je i najglasniji zagovornik anti-dopinga, Greg LeMond (Greg LeMond), izgleda bio spreman da oprosti Ulrihove navodne grehove kada se za ovaj časopis prošle godine osvrnuo na njegov „masterwerk“ (majstorski urađen posao prim.prev.) iz 1997. godine.
„Kada sam video šta je radio u Andori, teško mi je da priznam da sam mislio da niko nije čist, ali ja sam samo pretpostavio da su svi radili istu stvar, to je prvi put da je genetika izašla na videlo. Pokušao sam da razdvojim dobro i loše i da sagledam realnost.“, rekao je LeMond. „Ti momci su bili u teškoj situaciji jer upravni organi nisu činili ništa oko onoga što se dešavalo u profesionalnom biciklizmu.“
Ako, kako Markus Degen iz „Procycling Germany-a“ tvrdi, „duboko u srcu većina ljudi i dalje saoseća sa Janom“, da nije on možda pomešao blago negodovanje i zbunjenost javnosti sa nečim mnogo zlobnijim? Jednostavnije rečeno, da li je postao paranoičan? U avgustu, požalio se „Bild-u“ kako „ljudi izmišljaju najluđe glasine“. Nakon toga je zamolio da ga „ostave na miru“.
U jednom ranijem intervjuu on se već žalio kako „u Švajcarskoj narod podržava svakoga ko je mnogo učinio za svoju zemlju, što nije slučaj sa Nemačkom“.
Druga, jednako verovatna teorija je da je Ulrih mnogo osetljiviji nego što smo svi mislili. Možda je bio „miran i opušten – možda i previše opušten“ kako je rekao Brajan Holm, ali zar nije jednoglasno odobravanje njegovih kolega, takođe simptom slabosti i potrebe da udovoljava drugima, u potpunoj suprotnosti sa zastrašujućom snagom koju prikazuje dok okreće pedale?
Sećanja Ulrihovog bivšeg timskog kolege iz „Deutche Telekom-a“ Rolfa Aldaga (Rolf Aldag) na „Tour“ 1997. godine, potvrđuju utisak da se radi o čoveku kojeg povremeno progone unutrašnji demoni. „Postao je jako, jako nervozan nakon pobede u Andori.“, rekao je Aldag prošle godine.
U korenu njegovih problema i ovog leta je očigledno postojala određena vrsta i doza ličnih muka. Ali kojih? Stiv Piters (Steve Peters) iz „Team Sky-a“, jedini plaćeni psihijatar u „ProTeam-u“, kaže da se termin „sindroma izgaranja“ često i pogrešno koristi i pogrešno razume.
„Ono što klinički lekari i ono što javnost definiše kao „izgaranje“ su često dve različite stvari.“, objašnjava Piters. „Pravo izgaranje u kliničkom smlislu nastaje kao rezultat dugog i preteranog izlaganja mentalnom i emotivnom stresu. Osoba se oseća preplavljeno i postaje sve manje efikasna u svom poslu. Tada počinje da ga izbegava. Lekari koji rade sa „izgaranjem“ odbijaju drugačija tumačenja. Ljudi iz sporta postanu ogorčeni i govore stvari kao „to će mi uništiti život“.“
„Nekada ipak, ono što ljudi nazivaju „izgaranjem“ to uopšte nije.“, dodao je on. „Ako neko kaže da je „izgoreo“ zato što trpi preveliki stres, onda on uopšte ne pati od pravog, kliničkog izgaranja. Osoba ustvari trpi previše nadražaja, dok kod izgaranja osoba ne oseća ništa. Drugi ljudi koji govore o izgaranju se možda samo osećaju besciljno. To se veoma često događa sa ljudima kada odu u penziju. Osećaju se beskorisno, a samopouzdanje opada kao rezultat.“
Nedostatak cilja? Previše ugađanja samom sebi? Sram, anksioznost ili paranoja? Malobrojni znaju da je mnogim ljudima u Nemačkoj i u biciklizmu stalo, i to možda ne iz pogrešnih poriva kako Ulrih sumnja.
„U ovome takođe postoji ljudska strana.“, rekao je Greg LeMond prošle godine. „Ljudi su ga nazivali debelom svinjom, lenštinom, kritikovali ga, i mogu samo da zamislim kako se osećao. Ne mogu da tvrdim, ali možda je počeo da puca 2002. godine kada je bio pozitivan na ekstazi. Iako je bio drugi u najvećoj biciklističkoj trci na svetu, to izgleda nikome nije bilo dovoljno dobro.“
Siromašni klinac iz Istočne Nemačke nema više ništa da dokazuje i savezna istraga u Sjedinjenim Državama može samo da sa zakašnjenjem stavi njegovu karijeru u kontekst. Da bismo videli da li će se Ulrih konačno pomiriti sa sobom i svojom domovinom, potrebno je još samo malo vremena.
I-deo>LINK
II-deo> LINK
(BiciSvet.com/cyclingnews.com/Pavle Stošić)
