Ivailo Gabrovski - Tour of Turkey
Iako nisam gledao treću etapu na „Tour of Turkey“ znao sam skoro svakog trenutka šta se dešava. Telefon mi je konstantno zvonio a sa različitih brojeva stizali su svakakvi komentari. Ivailo Gabrovski dobro nam poznati „bratko“ Turskoj ekipi i domaćinima doneo je neopisivo slavlje.
Gabrovski nije nas mnogo iznenadio, koliko je iznenadio ostatak Sveta. Pokazao im je kako se vozi trka, a 9 PRO i 14 PRO Continental ekipa nije imalo nikakav odgovor na njegovu surovu demonstraciju sile, kako samo on to ume. Što bi se u žargonu reklo „profići“ nisu navikli da na tako teškom brdu prvo neko ima pameti da skoči na 8km do cilja, a onda i da ih tako izbruka, jer je 1:30 fore u odnosu na najbližeg vozača prosto neverovatna cifra.
U prvih 5km brda napravio je prednost od 1min, a u poslednja 3km, kada je nagib porastao na 10%, dodao im je još 30 sekundi. Na kraju je na Elmaliju napravio prosek od 20km/h. Možda najbolje svetske ekipe nisu došle u najjačim sastavima ali to ni malo ne umanjuje pobedu Gabrovskog, jer grimase vozača koji su dolazili iza njega nam govore isto koliko i njegova prednost na liniji.
Ko je ustvari bratko Gabrovski?
Tridesetčetvorogodišnji Bugarin ima malo je reći čudnu narav i burnu prošlost. Počeo je profi karijeru 2000. godine u Žan Delatur timu (Jean Delatour). Može se reći da je to sada tim Europcar jer su menjali sponzore u poslednjih 12 godina. Vozio trke sa najvećim svetskim momcima, sprintao sa Bartolijem za pobedu na GP Citta di Camaiore, sprintao za pobedu sa Ulrihom u Nemačkoj itd. Za sve ove godine njegov temperament bio mu je veći protivnik nego bilo koji vozač na drumu. To govori i podatak da je u poslednjih 12 godina promenio 10 timova, ali svaku trku koju je pobedio pobedio je u velikom stilu.
Trku kroz Srbiju 2006 godine pobedio je „na velikoj šajbni“ uz Kopaonik dok su svi ostali došli sa minimum 3 i po minuta iza njega. Tada je vozio u belgijskom timu Flanders, a posle trke kada je dobio auto i novčanu nagradu otišao je kući i nikome se nije javio dva meseca.
Poznate su lovačko-biciklističke, ali istinite, priče sa trka oko bugarske. U žutoj majici vuče pola etape, lovi sve begove, skoči sa čela dok vuče i na kraju solo pobedi etapu. Posle ne mora ni da čuva majicu, jer narednih dana skoro da niko ni ne skače i napada.
Bilo je i nebrojeno dana kada se bratko Gabrovski posvađa sa svim svojim timskim kolegama. Najzanimljiviji je konflikt dan pred ekipni hronometar. Na ekipnom hronometru ga naravno niko ne menja, dok on sam vuče celu trku, a na kraju ostalim timovima da po minut i po fore!
Jednom prilikom Dragan Spasić mi je na moje pitanje u vezi te trke rekao nešto ovako: „Može da dođe i Valverde na bugarsku, al' džaba kad bratko Gabrovski pobeđuje“. Nije daleko od istine jer je ovu trku pobedio 6 puta u prethodnih 8 godina, uz napomenu da je 2010. godine pravio pauzu u karijeri, a ove godine tek ima da se vozi u septembru.
Trku kroz tursku je pobedio 2007, kada su dve etape pripale i Žoltu, a najverovatnije da mu se smeši pobeda i ove godine. Bratko Gabrovski će narednih dana sam braniti majicu, jer nema jaku ekipu. Ukoliko se nešto nepredviđeno ne desi, ili ne ode neki beg od pola sata, ne vidim da bi neko mogao da ga ugrozi, jer će i ostale ekipe tražiti etapnu pobedu što samo njemu može ići u prilog.
(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)
