Holandsko zlato

Smešten u kalendaru, u nedelju između Rubea i Liježa, holandski klasik istražuje najbrdovitiji deo zemlje, Limburg regiju blizu Nemačke i Belgije.

Zemlja, sa velikom površinom na koti ispod novoa mora, svoj najviši vrh ima upravo u ovoj regiji: Valserberg - najviša tačka Holandije.

Sa svojih 323 metra nadmorske visine, ovo je možda i jedino brdo koje se ne nalazi na stazi "Amstel Gold" trke. Kako kažu biciklisti, Limburg je najbolji deo Holandije za trening.

Na stazi je ni manje ni više nego 31 uspon, dužine između 500 i 1500 metara, sa maksimalnim nagibom od 20% na Kutenbergu. Kada se to sve preračuna dobija se nekih 40km penjanja, sa akumuliranom visinskom razlikom od 1800m, što je jednako prosečnoj brdskoj etapi na GT trci.

Na cilju vozači ne samo da su fizički umorni već su i kompletno psihički iscrpljeni. Trka je neverovatno opterećujuća za nerve svakog vozača, koji ako želi pristojan plasman mora konstantno da se vozi na vrhu grupe. Amstel je poznat po svojim krivinama, uvek novoj i promenljivoj cik-cak putanji, koja po običaju prolazi po nekoliko puta istom trasom.

Prvi značajniji momenat za prelamanje trke dolazi na 22km do cilja na Kruisbergu. Prvi od četiri uspona, koji se u narednih 10 km, nižu jedan a drugim.  Svakako da je najpoznatiji uspon ujedno i onaj koji se vozi poslednji. Kauberg je 1200m dugačak sa prosečnim nagibom od 5,8%. Po nepisanom pravilu vozači napadaju na samom dnu, pošto je vrh uspona dosta ravniji. Od 2003. godine trka se tradicionalno završava na ovom usponu.

Kada je u pitanju posmatranje trke tu je mnogo opcija. Iskusni poznavaoci Limburga i Amstelove trase, vozače mogu videti i do 20 puta u toku trke, ali je Kauberg ipak najpopularniji. Grupa se na Kauberg penje dva puta. Prvi prolaz je na 72km i naravno na cilju. Timski autobusi su parkirani posle linije cilja, što daje publici dobar pregled vozača, naročito onih koji odustaju. Trka je poznata po svojoj festivalskoj atmosferi što je samo jedno od obeležja koje Amstel svrastava u prave klasike.

Pobenici / dužina trke / prosečna brzina - CRVENA SLOVA=VIDEO

2015 - REZULTATI

2014 Philippe Gilbert (Bel) 251.4km - 39.082km/h
2013 Roman Kreuziger (Cze) 251.8km - 38.214km/h
2012  Enrico Gasparotto (Ita) 256.5km - 39.202km/h
2011  Philippe Gilbert (Bel) 261km - 40.078km/h

(bicisvet.com/Đorđe Pejković)