Simone Temperato pokazuje svoje neverovatne sposobnosti vožnje na zadnjem točku uz jedan od najtežih uspona na svetu: "Zid Sormana"
Mnogi se sa ovim usponom muče i na oba točka dok Simone sa lakoćom savlađuje ovaj uspon ponekad noseći i još jedan bicikl na svoim leđima.
Simone na zadnjaka vozi i "bez ruku", a ko ne veruje nek pogleda OVDE
Pročitajte više o ovom teškom brdu ovde:> "Muro di Sormano"
Zašto biciklističko pešačku stazu iznad Sormana ljubitelji sporta zovu „Zid“? Odgovor pronalazimo u karakteristikama lokacije. Legendarna staza povezuje gradić Sormano i vrh Kolmu na severu Italije. Penje se sa 827m n.v. do 1107m n.v., odnosno u 1,65km, koliko iznosi njena dužina, prevali se 280m visinske razlike. Prosečan nagib iznosi 16,47%, dok najstrmiji delovi dosežu i do 30% nagiba! Kogod se ikada pozabavio ovim brojkama odmah će shvatiti o kakvom se monstruoznom usponu radi.
Staza je stekla status najteže tek kada je uvršćena u deo trke „Giro di Lombardia“. Staza se odmah afirmisala kao svojevrsna nemoguća misija u biciklističkom svetu, a njena avantura u okviru trka trajala je veoma kratko. Nakon brojnih debata i rasprava koje su pokrenuli sami biciklisti 60-ih godina prošlog veka, staza je izbačena iz rute lombardijske trke, ali je mit nemogućeg uspona i danas urezan u sećanja ljubitelja biciklizma.
Nedavnom sanacijom podloge Italijani vraćaju u funkciju oronulu stazu, dok simboli ispisani bojom, kao horizontalna signalizacija, svedoče o geografskom poreklu, istoriji, vegetaciji i upotrebi ovog parčeta asfalta, dugačkog samo 1650m. „Zid“ sada postaje grafički zapis prirodnih fenomena. Visinska razlika i nagib u procentima glavna su obeležja koja postaju učestali element duž čitave staze. Brojevi označavaju nadmorsku visinu i preuzimaju ulogu izohipsa. Ritam kojim se pojavljuju ustvari prevodi težinu i nagib staze svakome ko se na njoj nađe, bilo peške bilo biciklom. 
Zid preuzima ulogu naratora i priča nam i druge priče o promeni vegetacije koristeći karakterističan prikaz lista i latinske nazive za pojedine vrste stabala i biljaka, koje se smenjuju tokom uspona. Na značajnim mestima koncentrični krugovi na asfaltu poput radara označavaju najbolju poziciju za posmatranje lombardijksog krajolika, sugerišući predah i uživanje u panorami. Asfaltnu podlogu mestimično prekrivaju i izjave biciklista iz razdoblja kada je „Zid“ bio deo "Đira" (Giro d’Italia), kao i najbolja vremena postignuta na ovom usponu.
Da stvar bude još zanimljivija ima i onih koji voze ovuda na zadnjem točku: pogledajte KAKO?
(bicisvet.com/izvor:oris.hr/Đorđe Pejković)
Simpatična Nemica objašnjava kako funkcioniše nova grupa delova iz zemlje izlazećeg sunca.
Elektronski menjači su se pokazali izuzetno kvalitetnim, a uneli su i novu dimenziju uživanja u zvucima vožnje bicikla.
U neprestanoj trci tehnologije i napretka Shimano je prvi izbacio svoj Di2
Za sve nas što ne govorimo Nemački, a znamo ponešto o opremi, ni ovaj video nije loš:
(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)
Kako ljudi koji se igraju sa lego kockicama posmatraju biciklističku trku, ističući bezbednost u vožnji!
Nošenjem kacige smanjujete mogućnost povrede pri eventualnom padu.
Velika većina vozača automobila nije svesna brzine kojom se biciklisti kreću i pogrešno procenjuje situacije u saobraćaju, zato razmišljajte umesto njih kadgod je to moguće i:
Vozite
pažljivo!
„Gazzeta dello Sport“ će uskoro objaviti knjigu o Basovom padu iz sportskog raja u pakao i ponovnom rodjenju na prošlogodišnjem „Giro-u“. Baso veruje da će to biti, da već jeste, „divna priča“.
„Po mom mišljenju, kada ljude smatraju uspešnima, svi sude o njihovim životima i karijerama. Svi pričaju o toj epizodi, ali zar to nije lepa priča od prvog trenutka, od dana kada dobijete zabranu, o atleti koji rizikuje, koji se baca nazad u vatru? Zato što sam lako mogao da se vratim i trkam a da to ne učinim. Mogao sam da završim peti i nalazim izgovore, da kažem da je to zbog toga što sam star, ili da završim četvrti i kažem da nisam pronašao ritam jer se nisam trkao dve godine. Realnost je da prošle godine nisam bio još bolji, pod jedan, zbog trka koje sam propustio, i pod dva, zato što nisam brz vozač pa neću pokupiti one dodatne pobede koje sezoni dodaju malo sjaja.“
Kada Baso priča o sveštenicima, na trenutak smo mi oni koji ne mogu a da se ne osmehnu. Samo nekoliko dana pred naš put u Paso San Pelegrino, razmišljanja vodećeg italijanskog agenta Raimonda Skimonea (Reimondo Scimone) o aktuelnoj krizi u italijanskom biciklizmu uključila su i ovakvo mišljenje o Basu: „Ivan mi se mnogo dopada, i zamalo da smo zajedno radili, ali ponekad se trgnem kada ga čujem na TV-u. Sve je: ,Ja verujem u ovo’ i ,Ja mislim ovo’. Zvuči kao sveštenik. Kao da misli da mu ljudi ne veruju i da pokušava da ih ubedi.“
Možda bi ovakvo mišljenje bilo upečatljivije da ta navika potiče tek iz perioda nakon zabrane zbog dopinga. Ali Baso je uvek ovako zvučao. To je jedan od razloga zbog koga je, ma koliko da se čini čudan pred kamerama, teško da vam se ne svidi uživo, ili da vam makar ne bude simpatičan. Neuobičajeno je angažovan i prijatan za jednog profesionalnog sportistu. Njegov stari neprijatelj Žilberto Simoni (Gilberto Simoni) misli da je to zato što je on „finto simpaticone“ – „lažno fin momak“. Umesto „prijatan“ Simoni bi rekao „slab“, bez sumnje prevrćući očima svaki put kada Baso pomene naše prethodne intervjue ili nas pita da li želimo piće ili nešto da prezalogajimo.
Nismo sigurni. Jedna stvar koju smo naučili u poslednjih nekoliko godina je da postoje bolja mesta od profesionalnog biciklizma na kojima treba tražiti izvore vrlina. Nigde ne piše da će vas to što ste veliki sportista obavezno učiniti i velikim čovekom.
Ono što sa sigurnošću znamo je da je „Giro“ vratio Basa u carstvo najboljih biciklista na planeti. Da li zbog toga što bi još varanja prevazišlo sve izgovore, iskupljenja i granice, ili zato što su vrednosti njegove krvne slike tokom „Giro-a“ išle zdravom silaznom putanjom, njegova dostignuća sada ulivaju određeni stepen poverenja. Vrednost hematokrita (procenat krvi koji čine eritrociti i iznosi 40-45%) mu je ravnomerno opadala tokom tri nedelje „Giro-a“, sa 43 koliko je iznosila krajem prve nedelje u Amsterdamu, na 38 kolika je bila kada su ga proglasili pobednikom u Veroni. Kada pita da li je, sa naše tačke gledišta, važno za njega da objavi ovu informaciju ili da nastavi da za javnost vodi evidenciju svojih treninga i analiza krvi na sajtu „Mapei Sport Service“, sleže ramenima pre nego što smo imali šansu da odgovorimo. „U svakom slučaju nastaviću to da radim“, kaže. „Nekim ljudima to neće vredeti ni pet para, nekima hoće, ali ja želim da budem transparentan.“
Ta transparentnost se proširila do toga da nam je pokazao mejl od svog trenera, Aldoa Sasija, koji je dobio pre Trke oko Romandije. Kaže da on pomalo rasvetljava zašto su mnogi od nas, posle te trke, otpisali njegove nade vezane za „Giro“, i, u stvari, svaku buduću značajniju trku. „Vidite, Aldo je proučio sve etape i rekao mi tačno šta treba da radim“, kaže pokazujući nam poruku na svom „BlackBerry-ju“. „Odlučili smo da idemo na Trku oko Romandije, pre toga na Trku oko Katalonije, zatim na visinske pripreme i Trku oko Trentina, uvek punim gasom, i nije bilo odgovarajuće ravnoteže ili kopromisa između perioda opterećenja i perioda odmora. Tako da smo, slušajući moje telo, odlučili da Romandiji pristupimo kao treningu. Niko nije primetio da sam, u nekoliko navrata, u Romandiji započeo uspone na začelju i probio se kroz sve vozače, da sam bio dugo i na čelu grupe, i pritom nisam bio zaklonjen od vetra. Ima mnogo stvari koje ljudi nisu videli.“
U poslednjoj nedelji „Giro-a“ postalo je očigledno da je Baso dobro tempirao svoje vreme. On odbacuje ideju da mu je 12 minuta za koliko su on i drugi vodeći takmičari izgubili od odmetnika u begu na 11. etapi do Lakvile pomoglo da vozi agresivnije. Bez obzira na to, slaže se da je „Giro“ zbog tog bega bio spektakularniji.
Kada govorimo o individualnim dostignućima, nijedno nije bilo impresivnije od Basove solo-pobede na brdu Monte Zonkolan. Kaže da je trenutak kada se konačno odlepio od Kadela Evansa (Cadel Evans) imao poseban, lični značaj.
„Drugi deo moje karijere je zaista počeo, ili se bar moja karijera promenila, na 3,7km od vrha Zonkolana, a ne u Veroni na kraju trke“, kaže. „U Veroni je to bilo drugačije osećanje. Tamo su moja deca trčala prema meni i nešto me je preplavilo, ali Zonkolan je bio poseban. Nije bilo poput nekog prosvetljenja. U tom trenutku previše ste fokusirani. Ali tada sam preko radija dva puta čuo : ,Idi, jer je on pukao. Idi, jer je on pukao.’ Tada osetite nešto u sebi. To je poseban, jedinstven osećaj, voditi trku sam u planinama.“
Baso je na „Giro-u“ pobedio za 1 minut i 51 sekundu ispred Davida Aroja (David Arroyo). To rastojanje je predstavljalo problem, ne toliko zbog toga što je Baso morao da se preznojava do poslednjeg trenutka, već zbog onoga što je ono govorilo o njegovoj pobedi 2006. Pre četiri godine na drugom mestu je bila još jedna Fuentesova mušterija, Hoze Enrike Gutierez (José Enrique Gutiérrez) . Tog puta Baso je pobedio za 9 minuta i 18 sekundi. Kao što smo rekli, mali problem ako se uzme u obzir da Baso i dalje tvrdi da zapravo nije varao tokom te trke.
Ali on nije glup. Zna da su ljudi već došli do svog zaključka o tome zašto je pobedio, ali ne i oduvao svoje rivale na „Giro-u“. Ti isti skeptici, ili „pesimisti“ kako nastavlja da ih zove, su ga gledali kako završava peti na prošlogodišnjem „Giro-u“ i četvrti na Vuelti i pretpostavili da su to, bez dopinga, njegove nove granice. Mi smo– zato što u skeptike spada i „cyclingnews“ – takođe razmenjivali znalačke poglede sa strane prilikom svake Basove osrednje trke na vreme nakon njegovog uskrsnuća. U trenutku kada smo ovo naznačili Basu intervju se bližio kraju. Njegov odgovor je očigledno dobro uvežban, ali, ako ćemo pošteno, i dobro potkrepljen.
Nastaviće se...
(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/napisao:Daniel Frib/prevela:Ildiko Nemet)
Alberto Kontador se nalazi u Portugalu gde brani titulu od prošle godine. Ovo je njegova prva trka posle prošlogodišnje pobede na "Tour de France-u". Evo šta je Kontador izjavio pre početka trke Algarva.
"Imam čudna i pomešana osećanja sreće i tuge zbog svega što se izdešavalo u proteklih nekoliko meseci. Nakraju svega sam ipak zadovoljan jer je pravda postignuta."
Tuča biciklista. Nesvakidašnji događaj u biciklističkom karavanu. Koriste se najbliži rekviziti. Posle naporne etape i bicikl od 7kg je težak, ali zato je tu točak.
Kako je posle izjavio Karlos Baredo (Carlos Barredo), koji je iznerviran napao svog sunarodnika, bes u njemu je prouzrokovalo nepotrebno kočenje Rui Koste (Rui Costa) na veoma opasnoj krivini u poslednjim kilometrima etape prošlogodišnje trke kroz francusku.
Mark Kevendiš (Mark Cavendish) pokazuje svoj dom, kako mu izgleda radni dan, i gde je napravio prvu vožnju.
Lens Armstrong (Lance Armstrong) se već povukao 2005. godine, posle sedmog trijumfa na “Turu”, ali se četiri godine kasnije vratio na najprestižniju trku na svetu i zauzeo treće mesto.
“Ne mogu da kažem da za nečim žalim. Bila je to odlična sezona”, rekao je Armstrong.
Armstrong se trenutno nalazi pod federalnom istragom zbog optužbi za doping koje je izneo Flojd Lendis (Floyd Landis), njegov bivši timski kolega. Lendis, kojem je oduzeta titula sa trrke kroz Francusku 2006. godine zbog dopinga, tvrdi da je Armstrong koristio novac američke Vlade, ne za sponzorstvo tima, za šta je bio namenjen, već za doping tokom sedam pobeda u Francuskoj. Ipak, američki biciklista nije bio pozitivan na nekom testu i tokom cele karijere je negirao doping, pošto su ga stalno pratile optužbe.
“Ne mogu da kontrolišem šta se dešava po pitanju istrage i zato sam angažovao ljude koji mi pomažu u tome. Pokušavam da ne dozvolim da me to potrese i samo idem dalje. Znam šta radim i šta sam radio. I to ništa ne može da promeni”, istakao je Armstrong.
Armstrong je titule na “Tour de France-u” osvojio kao vozač US Post (US Postal) tima, koji je potom postao Diskaveri (Discovery), a 2009. godine se biciklizmu vratio kao vozač Astane. Posle nesporazuma sa timskim kolegom Albertom Kontadorom, Amerikanac je osnovao svoj tim, RadioŠek i prošle godine je najprestižniju trku na svetu završio kao 23.
Američki biciklista je svoju poslednju profesionalnu trku, “Trku oko Australije”, završio na 67. mestu, sa više od šest i po minuta zaostatka u odnosu na pobednika Kamerona Mejera.
Pre 15 godina, Armstrong je oboleo od raka testisa i imao je veoma male šanse da preživi pošto mu se bolest proširila i na pluća i na mozak. Posle hemoterapije, i ogromne volje za životom, Amerikanac se oporavio i vratio se biciklizmu 1998. godine, a već sledeće je započeo dominaciju na “Turu” koja je trajala do 2005. godine.
Pošto je pobedio bolest, Armstrong je osnovao humanitarnu organizaciju “Livestrong”, koja je postal poznata po žutim narukvicama, koje nose milioni ljudi širom sveta. Cilj organizacije je podizanje svesti o raku širom sveta i borba protiv svih oblika te bolesti.
“Ne žalim ni za čim što se tiče prošle godine. Padovi, problem sa biciklom, sve su to bile stvari koje nisam mogao da konstolišem. Sve ove godine su me odvojile od porodice, a sada mi je drago da ću konačno moći veš da se posvetim njima. Imaću sada više vremena da se posvetim i fondaciji, a želja mi je da i dalje ostanem u dobroj formi”, izjavio je Lens.
(bicisvet.com/cyclingnews.com/Đorđe Pejković)
Alberto Kontador (Alberto Contador) je oslobođen svih optužbi za navodni doping skandal oko klenbuterola. Španska biciklistička federacija je odlučila da povuče svoju odluku o jednogodišnjoj suspenziji Kontadora, zbog pozitivnog testa na klenbuterol. Odluka stupa na snagu istog momenta, tako da će se Kontador vratiti trkama, i započeti sezonu u svom novom timu „Saxo Bank Sungard“ već u sredu 16. februara na trci Algarva (Tour de Algarve).
Po pisanju mnogobrojnih španskih medija, federacija je odlučila da razmotri svoju prošlonedeljnu odluku. Na osnovu člana 296 iz UCI pravilnika, koji kaže da je moguće osloboditi biciklistu optužbi ukoliko se dokaže da je nenamerno konzumirao nedozvoljeni proizvod.
Kontador i njegov pravni tim nisu nikako mogli dostaviti uzorak mesa na analizu, za koji tvrde da je sadržao klenbuterol. Količinu klenbuterola, koja je otkrivena na doping testu u 50 puta manjoj meri od nedozvoljene, nemoguće je uneti u organizam u bilo kom obliku. Španska federacija se pozvala i na slučaj nemačkog stonotenisera Dimitrija Ovčarova, koji je zvanično pao na doping testu (na klenbuterol) posle turnira u Kini, a nije bio sankcionisan. Sve ovo je uzeto u obzir prilikom oslobađanja Kontadora optužbi za doping.
Zahvaljujući svemu ovome Kontador može da se posveti odbrani titule sa prošlogodišnje trke Algarva, a prijavljen je i za učešće na trci Mursije, ali poslednju reč o svemu ovome imaće svetska biciklistička federacija (UCI).
(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/Đorđe Pejković)
Na gala prezentaciji, koju je vodio predsednik "Geox" kompanije Mario Moreti, u velikom teatru u Padovi, pre par dana medijima i publici predstavljen je "Geox-ov" tim za 2011. godinu. Tim zvanično nije nov jer je kompletna logistika preuzeta od prethodnih timova "Saunier Duval Prodir" i "Fuji Serveto" koje su vodili Mauro Đaneti i Hohean Fernandez koji će i sada biti na čelu italijanskog tima.
Posle trnovitog starta ove sezone, bez PRO licence i bez poziva na "Tour de France" , profesionalni kontinentalni tim "Geox-TMC" se nada učešću na italijanskoj i španskoj gran tur trci. Iako jošuvek zvanično nisu pozvani na trku "Giro d'Italia" vozči i rukovodstvo su optimistični, jer u svojim redovima imaju pobednika "Tour de France-a" iz 2008. godine Karlosa Sastrea, i Denisa Menčova, koji je dvostruki pobednik "Vuelta Espana" trke (2005, 2007) i pobednik "Giro-a" iz 2009. godine.
"Menčov i Sastre su veliki kapetani tima i sjajni uzori za naše mlade vozače. Prosečna starost tima je 26 godina, među kojima imamo odlične mlade talente kao što su: Kolumbijac Fabio Duarte, svetski šampion u kategoriji vozača starosti do 23 godine (U23) iz Slovenac Marko Kump, pobednik U23 Tour of Flanders 2010, Rus Dimitri Kozončuk, pobednik U23 Pariz-Rube trke 2005, kao i još nekolicinu dinamičnih Španaca" rekao je menadžer tima Mauro Đianeti. Prezentaciji je prisustvovalo 13 od ukupno 23 vozača. Razlog tome su obaveze pojedinih vozača koji su već zapoelli sezonu trka na Iberijskom poluostrvu.
"Geox" je svetski poznat proizvođač obuće, sa svoim patentom "obuća koja diše". Baziran u Montebeluni (Montebelluna) u Italiji, kompanija godišnje proizvode više od 20 miliona pari. Prisutni su već u Formuli 1 sa obućom koju su proizveli za svetskog šampiona Sebastijana Fetela (Sebastian Vettel) vozača "Red Bull" tima, a evo kako će izgledati spisak vozača za sezonu 2011
Tomas Alberio (Ita),
Mauricio Arilja (Col),
David Blanko (Spa),
Matias Brandl (Aut),
Đanpaulo Čuela (Ita),
Huan Hose Kobo (Spa),
Daniele Koli (Ita),
Marko Korti (Ita),
David De la Fuente (Spa),
Fabio Duarte (Col),
Arkaiz Duran (Spa),
Fabio Feline (Ita),
Havier Florencio (Spa),
Noe Đaneti (Swi),
David Gutierez Gutierez (Spa),
Dimitri Kozončuk (Rus),
Marko Kump (Slo), D
enis Menčov (Rus),
Mateo Peluči (Ita),
Daniele Rato (Ita),
Karlos Sastre (Spa),
Rafael Vals (Spa), Marsel Vis (Swi)
(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/Đorđe Pejković)
Kada je Ivan Baso (Ivan Basso) poslednji put odgovarao na naša pitanja na planinskom prelazu Paso San Pelegrino, imao je rozi dres na ramenima i nekoliko tajni na savesti. Obelodaniće jednu od njih, rođenje svog prvog sina Santjaga koji je došao na svet nekoliko sati ranije. Kada je to učinio,italijanski novinari u privremenoj novinarskoj sobi pored cilja su gukali i plakali. U tom trenutku, Baso je imao nameru da drugu tajnu odnese sa sobom u grob.
Ivan Baso je poslednji put odgovarao na naša pitanja na planinskom prelazu Paso San Pelegrino posle 19. etape Kruga oko Italije 2006. godine, na kom je dominirao sa uznemiravajućom lakoćom. Tog dana se, kako se prisećamo, slika Dolomita, ili „Bledih planina“ kako su poznate u regionalnom folkloru, kupala u sunčevom svetlu duginih boja. Za razliku od toga, danas su ti planinski vrhovi, dok naš iznajmljeni auto brekće uz uspon od 15 % ka Basovom skrovištu pred „Tour de France“, uronjeni u gustu čorbu od magle i kiše.
Vreme, naravno, nije jedina stvar koja je sada drugačija. 2006. godine, slavlje Basovog krunisanja na „Giro-u“ došlo je samo nekoliko trenutaka pre njegovog pada u nemilost. Izveštaji o hapšenju menadžera „Liberty Seguros“ ekipe Manola Saica (Manolo Saiz) i odmetnutog doktora Eufemijana Fuentesa (Eufemiano Fuentes) stigli su do „Giro-a“ nekoliko minuta nakon što je Baso zgazio Žilberta Simonija (Gilberto Simoni) na Monte Bondone-u. Nekoliko dana kasnije pojavila se glasina o prisluškivanju telefona, mogućnosti da je Fuentes pominjao Basa i šifrovanim imenima koje je španski manipulator koristio da maskira svoje klijente i njihove transfuzije krvi. Jedan od pseudonima bio je „Birillo“. Kad nam se upalila lampica, proverili smo svoje nažvrljane beleške sa intervjua sa Basom od pre godinu-dve. Bez sumnje, Birilo je bilo ime njegovog psa. Druga tajna je otkrivena.
Današnji prizor nije mogao biti više različit od onog kom smo prisustvovali u Strazburu 30. juna 2006. godine, kada se Baso išunjao kroz zadnja vrata hotela i pobegao sa „Tour de France-a“. Ili od jednog popodneva u septembru 2008. kada nam je rekao da će se vratiti trkama za „Liquigas“ kada mu se za par nedelja okonča zabrana zbog dopinga, i kada, pokazavši da su njegovi raniji podvizi bez dopinga ravni poslednjem, dokaže da nikada nije dobio planiranu transfuziju krvi 2006.
Sada se osmehuje kada se pojavimo na vratima. „Rifugio Flora Alpina“ je jedna od stotinu drvenih planinskih koliba raštrkanih preko Alpa i Dolomita, gde očekujete da naiđete na šetače i planinare ali ne i na šampiona Trke oko Italije. Baso je stigao ovde pre nekoliko dana a ostaće još deset, sa svojom ženom Mikaelom, ćerkom Domitilom i sinom Santjagom, i trenirati sa članovima svog tima koji će dolaziti i odlaziti u skladu sa svojim ćefom i rasporedom trka. Kada smo stigli, jedini drugi biciklista na imanju je bio devetogodišnjak iz Koneljana u pokrajini Veneto. Ovaj dečko je pročitao u lokalnim novinama da Baso ovde trenira i ugnjavio svog oca da putuju 220km tamo i nazad.
„Ovo je svakako divan trenutak za mene“, kaže Baso kada je naša traka počela da se okreće i kada smo ga pitali da li je imao priliku da se naslađuje onim što je, iz mnogo razloga, potpuno različit „Giro“ trijumf od onog, još uvek ukaljanog, uspeha iz 2006. „Posle ,Giro-a’ možete provesti neko vreme kod kuće, i sa fanovima na događajima vezanim za ,Giro’“, nastavlja. „Počnete da analizirate šta ste uradili u prethodnih nekoliko nedelja. Ali kada ste u programu ,Giro-a’ ili ,Tour-a’ onda je teško...plus ako ste neko ko poput mene oseća naklonost prema ,Tour-u’, ne možete potpuno da se isključite. Možete da vidite kako je ovde, milion kilometara daleko od te atmosfere slavlja koja je usledila posle ,Giro-a’. Sada smo tu ja i moja porodica, nekoliko drugih gostiju, i ja provodim dane trenirajući ili proučavajući rutu ,Tour-a’, hvatajući beleške i razmišljajući o trci.“
Baso nagoveštava da je, poput mnogih emocija koje je doživeo u poslednje četiri godine, njegova trenutna radost možda previše velika i teška za iskazivanje rečima. U tom intervjuu krajem 2008. pozvao nas je da proglasimo bezvrednim njega, njegov povratak i njegove tvrdnje da je sve vreme bio čist ako ne uspe da se popne u iste visine kao pre zabrane zbog dopinga. Prihvatili smo poziv. Sada smo, uzimajući u obzir da i dalje odbijamo da poverujemo da je samo „pokušao“ da se dopinguje 2006. godine, po svoj prilici među onim „skepticima“ za koje tvrdi da „nemaju više za šta da se uhvate“.
„Pre godinu dana skeptici su mogli da kažu: ,A, pa završio je peti na ,Giro-u’ . Nije više isti.’ Sada kada sam pobedio na ,Giro-u’ ne mogu ništa da kažu“, objašnjava Baso. „Ili se pretvaraju da se to nije desilo ili moraju da kažu bravo.“
„Ono što pokušavam da kažem je da se danas, kada se nađem lice u lice sa pesimistima, nasmešim u sebi.“ Nastavlja: „Oni su izgubili. Možete da kažete šta želite ali ja sam bio u pravu. Činjenice govore same za sebe. Druga stvar koja me zasmejava jeste da postoje kapiteni drugih timova koji završe peti na ,Giro-u’ i četvrti na ,Vuelti’, kao ja prošle godine, i svi kažu da je u pitanju izuzetna sezona, dok je, kada sam ja u pitanju, to po svoj prilici razočarenje. Sada, međutim, ti ljudi ne znaju za šta da se uhvate.“
Rekli smo da je prizor bio mnogo drugačiji od našeg sastanka sa sa Basom 2008. u njegovoj kući u Kasanu Manjagu. Ali na neki način, i nije. Njegova verzija događaja nije se promenila ni za trunku. Priznaje da je pogrešio što je bio u tajnom sporazumu sa Eufemijanom Fuentesom i što je lagao o njihovoj saradnji u periodu između izbijanja skandala i svog zakasnelog priznanja Italijanskom olimpijskom komitetu u maju 2007. Kada mu predočite da je njegova dvoličnost išla toliko daleko da je promenio ime svom psu u Tarelo, žalosno odmahuje glavom i kaže da nema izgovor niti opravdanje za način na koji se te godine ponašao.
Istina je da ga je iskustvo promenilo, i kao vozača i kao ljudsko biće. „Patnja je dobra za vas. Stid je takođe dobar za vas“, kaže u jednom trenutku. Zatim ponavlja mantru da bi naglasio: „Da, stid je dobar za vas.“
Upravo takvo poniženje bilo je protivteža olakšanju koje tvrdi da je osetio nakon priznavanja krivice Etoreu Toriju, glavnom tužiocu „CONI-ja“ (Italijanskog nacionalnog olimpijskog komiteta). Kada pomene oproštaj, pitamo ga da li je religiozan. Odgovara da je katolik koji ne ide u crkvu, ali da je u času kada mu je pomoć bila najpotrebnija najveću podršku dobio upravo od Crkve.
„Ljudi koji su mi bili najbliži nakon što se sve desilo bili su sveštenici u mom kraju i časne sestre iz škole moje ćerke“, objašnjava. „I došli su da me traže. Sveštenik iz mog sela me zna otkad sam bio dete.Prva stvar koju mi je rekao bila je: ,Ivane, kada budeš svodio račune svog života, ono što si učinio neće biti ništa, dokle god si iz toga nešto naučio’.“
Nastavak pročitajte: OVDE
(bicisvet.com/izvor:cyclingnews.com/napisao:Daniel Frib/prevela:Ildiko Nemet)
Asocijacija profesionalnih biciklističkih timova (AIGCP) poslala je otvoreno pismo svetskoj biciklističkoj federaciji (UCI) i njihovom predsedniku Pat Mekvejdu (Pat McQuaid) pozivajući ih da obustave planiranu zabranu upotrebe radio stanica na niže rangiranim trkama. Asocijacija timova naglašava da će njihovi članovi ignorisati zabranu. Pismo je došlo u nedelji posle opsežnih razgovora ova dva tela (AIGCP i UCI) održanoj u Ženevi (Genf) sedmog januara. Na tom sastanku, Profesionalni i Profesional kontinentalni timovi koji su inače članovi i osnivači AIGCP-a, glasali su 18:2 protiv zabrane radio stanica na trkama. Njihova izjava se temelji na tome da bi takva zabrana ugrozila bezbednost vozača, jer vođe timova ne bi bile u mogućnosti da upozore svoje vozače na moguće opasnosti koje vrebaju na preostalom delu staze. Organizacija AIGCP takođe navodi da bi brzim protokom informacija i pobeda svakog bicikliste bila vrednija. “Kada inteligentni vozači raspolažu sa više informacija, onda su oni u mogućnosti da naprave bolje taktičke poteze“ navodi se u saopštenju. „Timovi takođe mogu svoje taktičke zamisli kvalitetnije da sprovedu u delo, ako je komunikacija dobra. Vozači i timovi sa bolje postavljenom taktikom su na velikom gubitku ukidanjem radio stanica. Protok informacija dodatno veliča uspeh pobednika trke, dok bi u suprotnom moglo da se dogodi da imamo nasumičnog pobednika trke, jer je izvukao korist na osnovu nesreće drugih vozača koji zbog onemogućene komunikacije nisu imali informacije na rapolaganju“
Pismo je prezentovao predsednik udruženja profesionalnih timova, Džonatan Voters
Kupili ste bicikl, seli ste dva puta na njega, boleli su vas svi do tada poznati i nepoznati mišići, i sada vam skuplja prašinu i rđu u šupi ili na terasi. Možda ste ga i čuli jednog dana kako krišom izlazi iz mode i kako ga gricka nova tehnologija. Sada ste odlučili da stari zamenite novim ali se plašite da vam se iste greške ne ponove. Otkrivamo vam deset tajni pri kupovini.
1. MTB, City ili trkački ?
Ukoliko nemate ambicija da vozite „Tour de France“ (korisno je znati da milionima ljudi pre vas to nije pošlo za rukom), i niste spremni da bicikl držite pored kreveta i svakog dana ga glancate najfiniom krpom, koja ne ostavlja konce po njemu - stvar je jasna - trkački bicikl nije za vas. Sledeće što treba da odgonetnete je to gde će te ga voziti? Za one severno od Save i Dunava, osim ako nisu zavisni od ukusa fruškogorskog blata u ustima, i nije baš neki izbor. Za njih i za sve one koji kada pogledaju kroz prozor vide zgradu a ne drvo, pravi izbor je „city bike“. Ime mu sve kaže: namenjen je gradskoj umerenoj vožnji i uživanju. Pravi ljubitelji prirode i planinskog biciklizma znaju da dobar MTB emotivno vredi više nego prosečan porodični automobil.
2. Nov ili polovan ?
Samo da nije u delovima u kutiji sa kineske buvlje pijace u Budimpešti.
Treba znati da je u velikom broju slučajeva na našem tržištu polovan bicikl zaista bolje rešenje. Na to će vam svaki ozbiljan i pošten prodavac bicikala skrenuti pažnju (poslušajte ga). Ukoliko želite da vozite nov bicikl, treba izdvojiti minimum polovinu prosečne srpske plate, koju će te saznati pritiskom na dugme vašeg daljinskog upravljača. Za sve ispod toga, bolje vam je da ide peške ili gradskim prevozom da ne bi imali još jednu žal za zarđalim parama i izgubljenom mestu na terasi.
3. Koja veličina ?
I kako je to jednom davno neki poznati arhitekta rekao: „Mera kućice za psa, je sam pas“. Kod ovog faktora slušate samo iskusnog prodavca ili nekog kome zaista verujete. Najbolje je da:
Ukoliko se savijate na njemu, onda vam je bicikl mali, a to će biti u (XY)² % slučajeva. Kada sednete na bajs ne bi valjalo da vam kolena udaraju u bradu dok u položaju „ide maca oko tebe“ okrećete pedale. Poenta je dobro strujanje krvi u mišićima, a naročito u nogama (sa zadnje strane kolena).
4. Oblik rama?
Urbana legenda i zabluda oko muškog i ženskog. Ne postoji muški i ženski ram. Ovo je mašina po meri čoveka i svako penjanje uz pomoć hoklice ne dolazi u obzir. Zato je „city bike“ u velikoj većini slučajeva bez gornje horizontalne šipke i izuzetno je udoban za vožnju.
5. Amortizeri ?
Poželjan je prednji amortizer zbog ivičnjaka i eventualnih rupa, a zadnji, ukoliko ne vozite „cros country“ trke ili ne jurite niz vertikalne strmine, vam uopšt ne treba. Oni sa federima služe samo da bi se vaša deca zalepila za njih, i da bi se pokvarili. Najbolji amortizer ste vi sami i zato dižite dupe iz sedišta na ivičnjacima, ležećim policajcima i eventualnim šinama.
6. Oprema (menjači, gume, brzine, brzinomeri)
Imajte na umu da se menjači proizvode i dizajniraju i u ostalim delovima sveta, a ne samo u zemlji izlazećeg sunca. Uukoliko pored prepoznatljivog fonta ne stoji još neka reč (a koja nije SIS) verovatno ste uzalud potrošili novac. Gume sa kramponima po asfaltu samo prave iritirajuću buku i povećavaju mogućnost pada u krivini zbog male naležuće površine. Ne patite za brojevima, koji su kaobajagi brzine, jer ničemu ne služe. Samo sedite i okrećite pedale i isprljajte sve zupčanike, kolikogod da ih imate. Eksperimentišite i sami ćete videti koja brzina vam najviše odgovara. Uostalom tome i služe menjači. Brzinomeri (jurometri), stvarčice koje mere koliko jurite, su neizostavan deo šminke i pokazivanja platežne moći. Pravi i zaista korisni koštaju duplo više nego prosečan bicikl. Imajte na umu da ih trkači skoro nikada ne nose na svojim volanima, što i vama savetujemo. Opustite se i vozite bez njih. Tada ćete uvek voziti brzo. Neće vas sekirati neka plastična kutija u kojoj prva cifra nikako da postane trojka.
7. Kakvo sedište ?
Znajte da ne postoji udobno sedište, i ne tražite ga. Udobnost se stiče satima provedenim na biciklu. Vremenom će vaši mišići leđa i nogu ojačati, pa će vam se težina (težište) muskulaturom prenositi na pedale a ne na zadnjicu. Tog trenutka će vam sedište postati udobno :-) I naravno potražite u lokalnoj radnji ili u servsu biciklističke gaće na kojima je ušiven antibakterijski sunđer, tamo već gde treba.
8. Zvonce ?
Veoma važna stavka za gradsku vožnju. Izbegavati brodske i klovnovske trube! Zaista nerviraju i ostavljaju loš umetnički dojam na naše sugrađane u bebi kolicima i Krkobabićeve glasače. Nije teško biti fin. Ne nositi ga na MTB-u da ne biste remetili ravnotežu prirode neprirodnim zvucima. A uostalom kome biste i zvonili u šumi?
9. Pumpa i rezervna guma.
Neizostavan i nerazdvojan deo bicikla, ukoliko ne želite da potrošite životnu ušteđevinu na taksi, ili da navučete mržnju šefa vašeg bračnog druga ili devojke/dečka. Znajte da se svima buše gume i da ni vi niste pošteđeni toga. Najveći razlog tome je mali pritisak u gumama. Savet: auto ventili na gumama i duplo veći pritisak od onog koji vam savetuju ljubazni radnici na auto pumpama.
10. Izgled.
Najlepši je onaj koji vam priraste za srce na prvi pogled. :-) Srećna kupovina ;-)
PS: Možda vas interesuije podela biciklista u Srbiji? Pogledajte > LINK
