Što bi se reklo: "Kako vreme leti" :-)

Kevendiš je Svetski šampion i čeka dete, Kontador se oženio i čeka presudu hoće li trke gledati na TV-u ili će ih voziti...

Žilber uveliko gaji klinca, dok Nikača i Gaje odavno nema na drumovima da se bore sa Di Lukom i Basom koje su nekada "otresali" uzduž i popreko Italije.

Vinokurov će kako stvari stoje završiti kao predsednik Kazahstana, a ne bi me čudilo da Lens nasledi Švarcenegera ili možda Obamu. Nikad se ne zna.

Big Jensi će imati pune ruke posla sa odgajanjem šestoro dece, ako ikada reši da okači bicikl o klin.

Bilo kako bilo evo malog vremeplova da se podsetimo kako su naši junaci nekada izgledali:

Filip Žilber 2002 u dresu belgijske reprezentacije i 2004 u F. des Jeux

Alberto Kontador iz mlađih dana i 2003 u dresu ekipe ONCE

Endi Šlek u svom prvom profi dresu

David Milar i Mark Kevendiš nekad i sada-jesenas u zagrljaju posle Markove pobede u Kopenhagenu

Aleksandar Vinokurov (Casino) na svojoj prvoj PRO trci 1998 u begu sa Jensom (gan). Nredni njihov beg je ujedno i poslednji 2005. na Liege-Bastogne-Liege. Tada su i došli zajedno na cilj, a slavio je Vino.

Lance Armstrong pre osvajanja titule Svetskog Prvaka 1992

Frank Šle (De Nardi).
Aleksandar Vinokurov (Casino), Jonathan Vaughters (US-Post), David Moncoutie (Cofidis) - Dauphine Libere 1999.

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)

Direktor Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS) dr Nenad Dikić nalazi se u sukobu interesa, jer je svojoj privatnoj lekarskoj ordinaciji Vita Maxima omogućio obavljanje usluga za potrebe Antidoping agencije, pokazuju podaci do kojih je došla Pištaljka.

Od januara 2007. godine do avgusta 2011. godine državna Antidoping agencija izvršila je uplatu 2.525.341 dinara na račun lekarske ordinacije Vita Maxima, u kojoj inače Dikić nije preneo upravljačka prava iako ga zakon na to obavezuje.

Prema zvaničnoj dokumentaciji Uprave za trezor Ministarstva finansija suma od 2.525.341 dinara uplaćena je putem 60 pojedinačnih mesečnih transfera. Agencija je ordinaciji Vita Maxima uplatila 290.000 dinara 2007. godine, 465.625 dinara 2008. godine, 550.000 dinara 2009. godine, 700.000 dinara 2010. godine i 519.716 dinara u prvih 8 meseci 2011. godine. Drugim rečima, Dikić je svakog meseca sam sebi transferisao u proseku po 50.000 dinara, a što je u knjigovodstvenoj evidenciji Uprave zatrezor proknjiženo šifrom 221 i opisom „promet robe i usluga“.

U imovinskoj karti Nenada Dikića koju je objavila Agencija za borbu protiv korupcije stoji da on obavlja dve javne funkcije i to funkciju direktora Atidoping agencije Republike Srbije od januara 2006. godine i funkciju člana UO Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu, od juna 2009. godine. Funkcija direktora Dikiću svakog meseca donosi zaradu od 91.994 dinara, dok za članstvo u UO ostvaruje mesečnu naknadu od 15.000 dinara. Iz Dikićeve imovinske karte takođe se vidi da je on apsolutni vlasnik ordinacije Vita Maxima iz Beograda i preduzeća Aerolit d.o.o. Beograd.

Lekarska ordinacija Vita Maxima registrovana je 1. februara 2002. kao preduzetnička radnja, a u rubrici „zabeležbe“ na sajtu Agencije za privredne registre nema podataka da je izvršen prenos upravljačkih prava, bez obzira što je Dikić javni funkcioner koji je imenovan od strane Vlade Srbije, i bez obzira što se na njega primenjuju odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, sav finansijski promet u iznosu od 2.525.341 dinar između Antidoping agencije i Vita Maxima ostvaren je u periodu dok je Nenad Dikić istovremeno obavljao javnu funkciju direktora i funkciju privatnog preduzetnika, odnosno vlasnika svoje ordinacije, što predstavlja klasičan sukob javnog i privatnog interesa.

Prema podacima APR-a, u preduzeću Aerolit d.o.o. 18. jula 2011. godine izvršen je prenos upravljačkih prava sa Nenada Dikića na Tatjanu Malić. Inače, ovo preduzeće za „nespecijalizovanu trgovinu na veliko“ dr Dikić je osnovao 7. februara 2008. godine. U ponudi firme Aerolit nalaze se vage za merenje telesne težine, zdravstvenog stanja i kondicije sportista i rekreativaca poznatog svetskog proizvođača „Tanita“, kao i uređaji za merenje i praćenje srčane frekvencije proizvođača „Polar“. Tokom 2010. i 2011. godine, prema podacima Uprave za trezor, opremu od Aerolita kupovali su Zavod za sport republike Srbije, Medicinski fakultet i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, a ukupna vrednost prometa iznos 456.550 dinara. U istom periodu Nenad Dikić je bio u sukobu interesa, jer kao vlasnik preduzeća nije preneo upravljačka prava shodno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. On je to učinio tek 18. juna 2011. godine, bez obzira što se zakon primenjuje od 1. januara 2010. godine. A po ranijem Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija takva obaveza postojala je i prethodnih godina.

Ako je suditi po zvaničnim dokumentima, u radnjama direktora Antidoping agencije Republike Srbije ima obeležja kršenja zakona, u segmentu koji uređuje sukob interesa i nespojivost javne i privatne funkcije, i zbog toga bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da po službenoj dužnosti reaguje.

(BiciSvet.com/izvor:pistaljka.rs/Ivan Ninić)

Pinto, Španija- Dok se voz kotrlja južno od Madrida, soliteri španske prestonice ustupaju mesto suvim ravnicama La Manče, poznate po Servantesu. Na manje od 20km od centra grada, voz stiže u Pinto.  Izgleda da se o Pintu, već vekovima, govori jedino kao o zvaničnom geografskom centru Španije. Ali poslednjih godina to je bio dom Alberta Kontadora, najdominantnijeg i najkontroverznijeg vozača.

Kontadorovo rivalstvo sa Lens Armstrongom, njegovim suvozačem koji mu je postao konkurent 2009.godine, išlo je na nerve obojici takmičara i animozitet je dobro dokumentovan u medijima i štampi. Na kraju je Španac osvojio trku ali i je pala prva ljaga na njegov ugled. El Pistolero je opet izviždan za kontranapad koji je napravio kada je Endi Šleku spao lanac i morao da siđe s bicikle i vrati ga na mesto. Ali ništa nije pogodilo Kontadorov ugled kao pozitivan test na klenbuterol nekoliko nedelja posle pomenutog Tura.

Alberto, od 2007.godine si najdominantniji vozač svoje generacije osvojivši tri Tura, dva Đira i Vueltu. Ali  poslednjih godina si kritikovan, posebno nakon što su ti pronašli tragove klenbuterola posle Tur d' Fransa 2010. Ipak, kao što smo pre tebe videli kod Armsronga, veliki Tur šampioni su pod konstantnim nadzorom. Postoji li nešto što bi moglo da te pripremi za takvu kritiku?

Kontador: Kada se osvrnem na moju karijeru, uvek je bilo problema, stvari koje su stresne. Tu je bila moždana aneurizma i pad 2004.godine, da i ne pominjem dug oporavak nakon toga. Zatim kolaps mog prvog tima,  Liberty Seguros, nakon operacije Puerto 2006.godine. Isključenje sa tura 2008.godine.  Komplikovan odnos sa Lensom 2009.godine. Tako da celu svoju karijeru vidim kao neku vrstu dugog testa na stres. Na neki način, poslednjih devet godina su me pripremile za ovo gde sam sada.

Da li se sećaš svog prvog kontakta sa sportom, kada si prvi put video biciklističku trku ili kada si se zainteresovao za biciklizam?

Kontador: Bilo je to kad sam imao 12 godina, gledajući sa mojim bratom Frenom Migel Induriana kako osvaja Tur d' Frans. Mislim da je to bila Migelova četvra pobeda. Želeo sam to da radim, da biciklam, ali nisam mogao. Moja porodica nije imala dovoljno novca. Nisu mogli da nam kupe bicikle. Dakle, kao svaki španski klinac, počeo sam sa fudbalom, onda otišao u atletiku jer tu nije bilo troškova.

Da li se sećaš prve bicikle?

Kontador: O, da. To je bila zaista stara Orbea koja je jedva radila.Bio sam presrećan što imam biciklu i sećam se da smo izbušili rupe na ramu kako bih imao interne kablove. U svakom slučaju, počeo sam da vozim i da vozim. Sećam se da me je dupe toliko bolelo od sedišta da je moja mama uzela naramenice sa jedne svoje bluze i zašila ih za moj šorc. Moji prvi biciklistički šorcevi su bili ručni rad. A kada je bilo hladno, uzimao sam par čarapa, odsecao prste i koristio ih kao grejače.

Kad si shvatio da imaš talenat za biciklizam?

Kontador: Moj brat Fren je već vozio kada sam ja počinjao ali sam za dva meseca već bio jači od njega. Sa 15 godina sam se pridružio lokalnom klubu, Uni Pinto. Skoro odmah su me prebacili u sledeću kategoriju zato što sam bio jači od svih mojih vršnjaka i postajalo je dosadno. Smešno je kad se setim toga. Svi su tada voleli Induriana. On je bio veliki španski heroj. Ali meni su idoli bili Marko Pantani i Lens Armstrong. Voleo sam njihov napadački stil. To je ono što sam želeo da radim.

Zaradio si reputaciju agresivnog vozača koji osvaja trke tokom cele godine. Ali odakle dolazi taj nezasit apetit? Mislim, sedimo ovde i sve je tako mirno i ti si jako blag?

Kontador: Nisam siguran. Smešno je,osećam se kao drugačija osoba kada sam kod kuće i kada odem na trku. Čim sam na trci, mislim na pobedu. Konkurencija me motiviše da treniram. Mnogi momci su fokusirani na Tur i to je u redu. Ali ja moram da pobeđujem tokom cele godine. Zaista mislim da mi pomaže kad konačno odem na Tur jer sam vežbao pobeđivanje cele godine. Tokom cele godine branim vodeću ulogu a to radi i moj tim. To je nešto što stvarno pomaže kada ste pod pritiskom da odbranite žutu majicu na Turu.

Da li si uvek bio tako takmičarski nastrojen?

Kontador:  Jesam. Nije bilo važno da li igram fudbal ili Play Station uvek sam bio takmičarski nastrojen. Ali je takođe bilo i par važnih stvari koje su mi se desile i obeležile me. Prvo, iako ne razmišljam previše o tome, moj najmlađi brat, Raul je rođen hendikepiran sa teškim oblikom cerebralne paralize. Otac je morao da prestane da radi pre mnogo vremena  kako bi brinuo o njemu i cela moja porodica je bila pogođena ovom situacijom. Svi  smo bili odgovorni za njega.

A onda, kao što znate, imao sam moždanu aneurizmu koja je izazvala pad 2004.godine i to je skoro okončalo moju karijeru. Takve stvari vas nateraju da brzo odrastete. Rano sam naučio da život nije uvek fer  i zato kad imate talenat i priliku morate da ih iskoristite. Moja majka nas je uvek podsećala: ’’Pogledaj ogromne razlike koje se javljaju u samo jednom domaćinstvu. Tvoj brat je takav ali ti si jedan od najboljih u ovom sportu. Nemoj da propustiš priliku’.’

NASTAVIĆE SE . . . 

(BiciSvet.com/bicycling.com/Dragana Petrović)

Tek što se završila sezona '11 evo odmah iza ćoška kreće naredna.

Tradicionalno UCI World Tour kreće u Australiji 15. januara 2012. Tour Down Under je po običaju sprinterska trka ali i velika prilika za novajlije u timovima da pokažu šta znaju jer će teško dobiti priliku na trkama kada poodmakne sezona.

Velike vrućine su nešto na šta su vozači u Evropi odavno zaboravili, što je samo još jedna od otežavajućih okolnosti na ovoj trci koja otvara World Tour.

U prethodnih 5 godina Andre Grajpel trijumfovao je 2 puta na ovoj trci, i to svake parne sezone 2008. i 2010. godine. Njegovo učešće u staroj novoj ekipi Lotto Belisol se očekuje i u 2012.

Ovog januara>LINK pobednik je bio mladi Cameron Meyer sa samo 2 sekunde ispred Metjua Gosa koji je sa dve pobede na trci započeo sjajnu sezonu u kojoj je uspeo da osvoji i jedan klasik.

(BiciSvet,com/Đorđe Pejković)

Trenutno su svi timovi na različitim krajevima sveta u svojim trening kampovima i uveliko se pripremaju za početak sezone polovinom januara. Svako od njih ima svoj pristup u formiranju homogene ekipe a Bjarne Ris i Saxo Bank kao da su otišli korak dalje i uspeli da spoje lepo i korisno.

Otputovali su u Izrael gde su zajedno gradili i izgradili školu biciklizma za decu različitih veroispovesti. Kontador i ostalo društvo dobro su zasukali rukave kako bi izgradili pomenuti objekat koji će ujediniti hrišćane, muslimane i jevreje. Plemenito i ambiciozno nema šta. Treba napomenuti da nije bilo gubljenja vremena, što se i vidi na videu, jer je škola napravljena za 24h.

Mada ne sme se prevideti još jedna sitna stvar, a to je novi pristup i u marketingu jer banke i Izrael nekako idu ruku pod ruku. Ne bi me čudilo da se pojavi još neki sponzor sa istoka (ili tajkun kao kod Leopard-a i Quick Step-a) koji će zelembaćima ili zlatnim polugama podržati i bicikliste ili Saxo Bank-ove sefove?

(BiciSvet.com/albertocontador.com/Đorđe Pejković)

Kao što već znate četiri naša kandidata za OI u Londonu su na zimskim pripremama na Planici> LINK. Evo malo slika i pozitivne atmosfere iz olimpijskog kampa, koje nam je poslao "Pataki"

Momcima ni malo nije lako. Treninzi su tri puta dnevno, trčanje, hodanje, valjci i teretana, ukupno nekih osam sati napornog rada.

Prvih dana korišćene su i skakonice, jer je hotel u samom podnožju kompleksa, pa su osam puta išli uz stepenice pored doskočišta. Treba reći da samo na Velikanki ima 850 stepenika!

Momci su u takozavnim „visinskim sobama“ i prva dva dana su imali uslove kao da su na 2.200 metara nadmorske visine, potom će tri dana biti na 2.500 metara i ostak priprema „provešće“  na  3.000 metara. Sa nama su i srspki kajakaški olimpijci i oni rade sa „suvim veslom“ što je u principu veoma slično našem kompi trenažeru.

"Kada su završili penjane na Velikanku, koje je trajalo oko 12 minuta, noge su im se tresle kao da su uključeni na struju. Međutim, naš maser Amerikanac Peri ima zlatne ruke i sve ih za čas dovede u red. Po podne na treningu su bili kao novi. 

Idemo i na pešačke ture, oprobali smo se i u penjanju na stenu. Ovo su veoma korisne pripreme, sada je veoma važno da se napravi i program za nastavak, bitno je da se ne zaglavimo u snegu u Beogradu po povratku, već da odemo  u toplije krejeve" slikovito je opisao sve ovo Radomir Pavlović - Pataki.

(BiciSvet.com/Radomir Pavlović)

Opisaću vam jednog momka sa kojim sam izašla na dejt, pa možda ukupno tri puta. Upoznali smo se na kursu italijanskog jezika, i zapravo je on jedna vrsta onih smušenih i neshvaćenih frikova, mada veoma inteligentan i obrazovan. Dečko studira biologiju i bavi se ništa manje nego trijatlonom. Nikad se pre nisam interesovala za sportske discipline, ali onda sam ukucala u google naš svemoćni i videla kakav je to sport. Trčanje, plivanje, vožnja bicikla. Ne, prvo plivanje, pa vožnja bicikla, trčanje, 'bem li ga.

Kako to biva, malo smo se zadirkivali na času i izrodile su se simpatije. Razmenili smo skajpove i neki sošl netvork i krenuli da kontaktiramo malo češće. Slao mi je muziku, prvi put sam otkrila Amy Winehouse, onda neke druge izvođače. Flertovali smo preko skajpa ko budale, dok mi nije postalo jasno da je dečko operisan od svake vrste muvalačke strategije. Mislim, mogli smo mi da flertujemo još mesecima, ali i to dosadi. Pređi na stvar kad te molim, kao da stalno odapinješ strelu a nikad da je odapneš. Pročitah negde. Dobro, de, ja ću, kad se on ne usudi.

Nekako smo baš bili u čatu i pričali o italijanskoj hrani i šta ti ja znam. Pomislih ne bi bilo loše da mu pomenem restoran koji baš sprema izvrsne specijalitete, možda nasedne. Heh, možda. Nekako i sam taj "porođaj" je protekao veoma mučno. Uostalom ne bi se ni zvao "porođaj" da nije mučan. Taj proces "porađanja" jeste proces ugovaranja dejta, da ne biste imali nekih nedoumica, ko se sad porađa.

Dogovorismo se. U 20 h na poznatom sastajalištu. Došao je u ugovoreno vreme. Seli smo, naručila sam jedan Ramazzotti a on sok od jabuke. Haha, pa kako da zaboravim, on je sportista, ne pije. On je neku laganicu zatim pojeo, neke dinje sa šunkom, a ja sam lepo špagete fruti di mare, nek ide život. Cedili smo tu, pričali neke nebitne stvari, on o svom sportu, on o svom sportu, dobro, možda malo i o sportu.

Posle smo otišli u neki lokal sa živom muzikom, mislim da je išao neki bluz, ne sećam se. Sećam se da je dečko naručio bezalkoholno pivo. Da, opet zaboravljam, sportista. Ja sam onda naručila vino. I ajde, nekako smo se odlepili, uviđam kako mi posle čašice postaje sve lepši. Mislim, lep je, atletski građen, zdravo se hrani, zdravo živi, e, jesam pomenula da se bavi sportom?

Prati me kući. U blizini stanuje. Pešačili smo četiri km, pričao je o nekim sveštenicima, pitaj boga, nešto malo i o tome kako ima sestru a ima i brata koji se bavi sportom, ali ovaj tera bijatlon. Zatim da je on lično, ne brat, bio vicešampion sveta u trijatlonu kao junior. I da mu je cilj da se spremi za olimpijadu.

Nekako smo se i poljubili. I krene to. Počne zaista veoma lepo. Dogovorimo se za sledeći dejt. Došao mi je na dasci, na skejtbordu. Simpatično, možda nešto što sam oduvek želela, nekog da zajedno sa mnom proživljava tinejdžerske godine. Cool. Ubrzo sam stala na taj njegov skejt kao da učim, dao mi je ruku, prijalo mi je to nestašno ponašanje. Sve je delovalo tako nevino i slatko. Počeli smo da pričamo malo i o vezama. Mora se. "Meni treba u principu mnogo slobodnog prostora" kažem ja. On me pita: "Kako to misliš?" "Pa, mislim tako kao što sam rekla, ne volim da mi neko oduzima slobodu" (Budalo, sad znaš šta si rekla!) "Aha" .

Pošli smo dalje, već se i mesec pojavio i baš je bio romantičan, i jezero i klupa, mesec je imao čak i jednu zvezdicu koja je sijala. Još uvek nismo postigli nivo prisnosti da bismo se nekako držali za ruke ili barem radili na tome. Strejndž. Mi smo stranci. Dečko je izjavio iz čista mira: "Pogledaj, kako mesec izgleda, ko peder." I nikad neću zaboraviti tu njegovu rečenicu, valjda je hteo posebno da naglasi kako je konstelacija na nebu bila neviđeno bljutavo romantična, a mi dve morončine koje ne znaju da iskoriste to. Stigli smo u neku ulicu u kojoj je bilo najmanje tridesetak kontejnera za smeće, i tu nas je uvatilo. Strast. Sve je savršeno bilo. Išlo je i to s ručicama. Na svakih pet metara smo se strasno ljubili. Mislila sam u sebi, zajebi bre onu tvoju slobodu, dečko je pravi, inteligentan, simpatičan i dobro se ljubi. Šta ćeš više? Daj mu šansu, ženska!

I ženska mu da šansu. Trenirao je svaki jebeni dan posle faksa. Spremao se valjda za nešto. Ceo dan na faksu, sa mnom na skajpu, posle toga trening, 10 km trčanje, 2 km plivanje, 90 km vožnja bicikla. Pa da li je to normalno? Već sam odlučila, da ga korpiram, ne treba mi neko ko nema vremena za mene. Dogovorismo se opet za neki dejt, ići ćemo na sladoled kad se on vrati iz pitaj boga odakle. Stiže porukica: " Sorry, moram da ti otkažem, upravo sam sišao sa bicikla, vozio sam 180 km danas, ne osećam noge." Mislim u sebi, ne osećaš ni dupe a ni jaja više.

Pobesnela sam. Ispalio me zbog jebenog sporta. Možda nije ni imao nekog interesovanja. Možda su mu jaja otpala sedeći na bajsu. Okupiralo me negativno mišljenje. Ne, korpiraćeš ga pre nego što on tebi da korpu. Odmah i sad. Kurvanjski preko poruke. Ne zanima te. Budi đubre!

Uzimam telefon, šaljem mu porukicu: "Vidim da nemaš interesa, i mislim da je bolje da se više ne viđamo. Tvoja warm up faza je istekla! Želim ti sve najbolje!" Sent. Poslao je natrag: "Uveravam te da nije istina to što tvrdiš, ovih dana samo nemam vremena, imam obaveze na faksu a i treniram svaki dan. Ali, ako tako misliš :("

To je to bilo. Kratko a jebitačno! Sa nedovoljno komunikacije ali sa mnogo sporta. Skapirala sam da su profi sportisti frikovi kakvih nema. I šta oni time pokušavaju? Da se potvrde. Svaki dan sve više. A onda i žele da im se dive. A, ja ne želim nikom da se divim. I možda je tu puklo? Dabome.

(BiciSvet.com/napisala: @JungleQueen)

Pre dva dana smo vam na našoj fejsbuk stranici pokazali slike iz USA>LINK, a sada vam donosimo i opširniju priču.

Selektor Radiša Čubrić, posle trke “Vuleta Čipas” u Meksiku otputovao je u SAD da bi obišao bazni kamp ekipe BMC “Hincapie sport” u Grinvilu u Južnoj Karolini za koju će u novoj sezoni voziti dvojica srpskih biciklista Jovan Zekavica i Aleksa Veličković.

- Ponovni susret sa mojim velikim prijateljem Džordžom  bio je sentimentalno putovanje u prošlost, sećali smo se trka na kojima smo vozili za ekipu GP Mengoni i često bili i cemeri – kaže Radiša Čubrić.- Imao sam čast da prvi vidim novu opremu za klub, koji će okupiti samo vozače do 23 godine. Izvanredna je, a svaki takmičar ima dva bicikla sa svojim imenom na njima. Na žalost zbog problema sa vizama, jer mislim da neće stići, naša dva takmičara neće biti na predstavljanju kluba na Bahamima kroz desetak dana. Tek u januaru će se priključiti prvim pripremama u Grinvilu.

Ekipa ima bogat program trka u 2012. najviše u SAD i Južnoj Americi, i Čubrić je razgovarao sa Hinkapijem o delu programa koji se odnosi na Evropu i učešću dva srpska vozača na trci “Kroz Srbiju”.

- Ima maksimalno razumevanje i mnogo poštovanja prema srpskom biciklizmu, jer je posle mene, Ivan Stević u SAD-u za kratko vreme stekao ogroman ugled i popularnost. Utro je put ovoj dvojici mladića i na njima je da se dokažu i pokažu. Razgovarao sama sa direktorom tima  Kravenom, ako može da im nađe stan blizu kuće Hinkepija i da što više treniraju sa njim. Biće mu i na oku, lagodan život i “velika Amerika” začas udare u glavu mladom čoveku i prestane da trenira, ili počne da fušari. Hinkapi je u fantastičnoj formi. Već se sprema da dogodine, učestvuje 17. put na Tur de Fransu. Šesti put za redom voziće i na Olimpijskim igrama! Ideja je da na našoj trci startuju i Zekavica i Veličković i da ostanu na državnom šampionatu. Meni je i Zekavica, na širem spisku olimpijskih kandidata.

Čubrić je posebno naglasio da će u London na OI putovati dva najspremnija vozača.

- Niko nije siguran, pa ni Stević, iako je poneo lavovski do tereta u sakupljanju olimpijskih bodova – kategoričan je Čubrić.- Uz Stevića, Hasanovića, Dera i Kasu, koji su počeli rad na Planici, ima još biciklista  čiju ću formu pratiti. U olimpijskoj godini svaka trka je na neki način izborna, važno je sa mnogo discipline i ličnog angažovanja sprovesti i bazične pripreme. Imamo, na sreću, veći broj biciklista i to je dobro jer se pojačava konkurencnija!

Prezentacija na Bahamima imaće i revijalni deo koji Hinkapi nazvao “razbijanje straha”.

- Planiraju da članovi ekipe plivaju sa pravim ajkulama, naravno u pratnji iskusnih čuvara – dodao je Čubrić.- Rekao sam Hinkapiju da naši nisu bojažljivi, trenirali su pod bombama, pa smo se malo šalili kako bi nama bilo sa ajkulama. U svakom slučaju, vrata su Zekavici i Veličkoviću širom otvorena, nadam se da su svesni šanse i da će je iskoristiti. Priželjkujem da jedan od njih u dogledno vreme postane kvalitetan pro tur vozač – dodao je Čubrić.

(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)

Pojedine ekipe se nisu mnogo menjale dok su druge razmenile sponzore i vozače. Ima naravno i onih koje su se raspale a njihovi momci će morati dobro da se potrude da pronađu angažman za 2012.

Nije još mnogo ostalo od početka te naredne sezone a za ekipu Quick Step koja ima novog sponzora i starog tajkuna, češkog milionera Zdeneka Bakalu izgleda da stvari polako kreću na bolje. Prvo su najavili otvaranje svoje biciklističke akademije a onda i predstavili novu opremu koja će svakako biti pravo osveženje u odnosu na staru plavo-belu kombinaciju na koju smo navikli.

Bonen i društvo su se okupili prošlog vikenda da otpočnu pripreme tojest upoznavanje sa novim timskim kolegama. Svakako da su najveća pojačanja Toni Martin, Levi Lajphajmer i braća Velits a kako će sve to funkcionisati u novoj 2012 ostaje da vidimo već za mesec dana kada kreće Tour Down Under u Australiji

Prošlog vikenda što se tiče ekipe iz Kragujevca završen je prelazni rok o čemu smo vas već obavestili>LINK.

Radnički je trenutno na dve lokacije gde se njihovi momci uveliko pripremaju za sledeću sezonu, a evo i izveštaja od Branka Ostojića (predsednika kluba) ekskluzivno za BiciSvet.

"Pod dirigentskom palicom sportskog direktora Aleksandra Marića, vredno i naporno rade Nebojša Jovanović, Predrag Prokić, Goran Šmelcerović, Dejan Marić i Svetislav Blagojević. Ostatak ekipe koju čine Žolt Der i Esad Hasanović nalazi se u Sloveniji u sklopu priprema za OI u Londonu>LINK

Ekipa je smeštena u turističkom kompleksu 'Kraljevi Čardaci' gde imamo na raspolaganju zatvoreni bazen, saune, uz turske bicikle tursko kupatilo, slanu sobu i još pregršt sadržaja, koji nam uz ljubazno osoblje omogućavaju da se osećamo kao kod kuće.

Hrana je odlična i raznovrsna jer su nam domaćini izašli u susret pa je pripremaju po želji naših takmičara, tojest u skladu sa potrebama vrhunskih sportista.

Ekipa na Kopaoniku ostaje do nedelje, da bi posle kraćeg predaha, po ugledu na prošlu sezonu>LINK pripreme nastavila u toplijim krajevima. Atmosfera u ekipi je fantastična, što me posebno raduje jer momci jedva čekaju da počne sezona"

(BiciSvet.com/bk.radnički/Đorđe Pejković)

Četvorica kandidata za Olimpijske Igre: Ivan Stević (Partizan), Gabor Kasa (Manisaspor), Žolt Der i Esad Hasanović (Radnički) otputovali su na Planicu u Sloveniju gde će u trenažnom centru Olimpijskog komiteta Slovenije provesti do 15. decembra  na prvim priprema za Olimpijadu u Londonu (27. jul - 14. avgust 2012.god.)

- Olimpijski komitet Srbije finansiraće pripreme olimpijskih kandidata na osnovu programa koji smo im dostavili i veoma samo zahvalni zbog ove pomoći jer savez ne bi imao dovoljno sredstava da sprovede ovako kvalitetan plan– kaže predsednik BS Srbije Dragan Dostanić.- Imamo odlične vozače, ali mesta je samo za dvojicu i radom, redom i disciplinom moraju da se pokažu i izbore za učešće u olimpijskoj trci.

Selektor Radiša Čubrić je zbog obaveza trenutno u SAD i u ovoj fazi priprema sa reprezentativcima će raditi Radomir Pavlović, profesor, predsednik Stručne komisije BS Srbije. U tim je uključen i fizioterapeut, Amerikanac Peri sa kojim je Ivan Stević sarađivao dok je vozio u SAD.  U trening centru će biti i mladi slovenački trener Luka Žele koji je menadžer turske ekipe Manisaspor za koju je u minuloj sezoni vozio Gabor Kasa, a u novoj će mu se priključiti i Ivan Stević.

U centru na Planici na raspolaganju srpskim biciklistima biće i baro komora, dvorana, teretana, spa centar. Radiće i na kompi trenažeru koji je nabavio BSS a Pavlović kao iskusan kondicioni trener će naše momke sigurno dobro namučiti treninzima uz jedno od najpopularnijih skijaških brda - Velikanku.

(BiciSvet.com/bss.rs/Branimir Vasić)

Ovog septembra mnogi su sa sumnjim i nevericom prihvatili vest o spajanju ekipe Leopard Trek sa američkim timom Radio Shack za 2012 godinu>LINK.

Posle tri meseca priprema i pregovora ekipa je zvanično oformljena i dobila je "World Tour" licencu.

U pohodu na vrhunske rezultate 30 vozača (14 nacionalnosti) pratiće 6 sportskih direktora na čelu sa Johanom Brujnelom.

Predsednik Leoparda Flavio Beka (Flavio Becca) pun je samopouzdanja iako se nigde u imenu neće pojavljivati staro ime tima, i raduje se što će kako on kaže tim napredovati uz jednog od najboljih timskih menadžera na svetu.

Da podsetimo ovog oktobra Oliver Zaugg stavio je tačku na postojanje tima pobedom na Lombardiji>LINK čime je svojoj ekipi omogućio da prvu i poslednju godinu postojanja završi na trećem mestu.

“U našoj prvoj sezoni imali smo mnogo dobrih rezultata kao i dva mesta na podijumu na Tour-u. Veoma se radujem konstantnom napredku tima. Johan Brujnel je lider koji je pokazao svoje rezultate i koji ume talentovanog vozača da dovede do vrhunca I izvuče iz njega maksimu. On ume da odlično motiviše vozače i osoblje kako bi došao do vrhunskih rezultata” izjavio je Flavio Beka

Sa poznatim i dokazanim imenima u svom timu Belgijanac će pokušati da dođe do još jedne pobede na Tour-u.
“Još uvek je rano da bi se donela odluka o sastavu tima za Tour 2012, ali znam da ćemo imati brojne vozače na koje ćemo moći da računamo kada za to dođe vreme. Sigurno da je Endi najbliži osvajanju Tour-a jer je u prethodna tri puta stizao u Pariz kao vicešampion. Veoma sam uzbuđen što ću raditi sa njim i sa Frenkom” rekao je Brujnel.

Sa druge strane Endi Šlek veruje da će Johan odigrati veliku ulogu u ostvarivanju njegovih snova>LINK.
“Kada je najavljena menadžerska struktura tima bio sam pomalo skeptičan i nesiguran u sve novonastale promene. Ali posle razgovora sa Johanom uspeo sam zaista da razumem njegovu filozofiju. Sada sam sasvim siguran da je, imati njega na čelu tima, u mom najboljem interesu” dodao je Endi.

Nesumnjivo je to da će Fabijan Kanćelara predvoditi tim kada krene sezona prolećnih klasika i biti kapiten na njemu omiljenim trkama Flandriji i Rubeu.
“Ja sam jedan od vozača koji ima velika očekivanja kada su u pitanju klasici- Očekujem od sebe svakog puta da pobedim, zbog čega mi je bilo veoma teško ove godine kada nisam osvojio ni Rube ni Flandriju. To iskustvo me je motivisalo i učinilo me još snažnijim i fizički i psihički. Pored snažnih momaka Posthume i Vagnera timu je dodat i Hejden Roulston koji će zajedno sa mojim zemljakom Gregorijem Rastom činiti grupu hrabrih vozača koji će biti od velike pomoći na klasicima. Pored toga u kolima ćemo imati Dirka Demola koji je još jedan od pobednika Rubea” rekao je četvorostruki svetski šampionu vožnji na hronometar.

RADIOSHACK NISSAN TREK 2012:
Jan Bakelants (BEL)
Daniele Bennati (ITA)
George Bennett (NZL)
Matthew Busche (USA)
Fabian Cancellara (SUI)
Laurent Didier (LUX)
Jakob Fuglsang (DEN).
Tony Gallopin (FRA)
Linus Gerdemann (GER)
Ben Hermans (BEL)
Chris Horner (USA)
Markel Irizar (ESP)
Ben King (USA)
Andreas Klöden (GER)
Tiago Machado (POR)
Maxime Monfort (BEL)
Giacomo Nizzolo (ITA)
Nelson Oliveira (POR)
Yaroslav Popovych (UKR)
Joost Posthuma (NED)
Gregory Rast (SUI)
Thomas Rohregger (AUT)
Hayden Roulston  (NZL)
Andy Schleck (LUX)
Fränk Schleck (LUX)
Jesse Sergent (NZL)).
Jens Voigt (GER)
Robert Wagner (GER)
Oliver Zaugg (SUI)
Haimar Zubeldia (ESP)

(BiciSvet.com/leopardtrek.lu/Đorđe Pejković)

Povodom konferencije o klimatskim promenama koja je održana u Decembru 2009. godine u Kopenhagenu, britanska televizijska kuća BBC uradila je zanimljiv eksperiment.

U tom eksperimentu su jednu porodičnu kuću prosečne veličine napajali isključivo električnom energijom dobijenom vožnjom bicikla.

"Ljudsku elektranu", kako su je popularno nazvali, činilo je 80 hrabrih dobrovoljaca koji su okretanjem pedala obezbeđivali potrebnu električnu energiju za četvoročlanu porodicu.

Porodica koju su činili dvoje odraslih i dva tinejdžera nisu u potpunosti znali o čemu se radi u eksperimentu. Kako ni u kom slučaju nebi uticali na krajnji rezultat rečeno im je da se naredna 24 časa ponašaju kao što to čine i kod svoje kuće. Kao i svi mi ni ova porodica nije obraćala preteranu pažnju na potrošnju električne energije. Ali ozbiljno, pa ko još isključuje mikrotalasnu, muzicki stub, televizor i druge male potrošače sa 'stend baj' režima, proverava da li neka sijalica svetli iako ne bi morala, gasi računar kada ga ne koristi, uvek pali onu ringlu koju treba.

Cilj ovog eksperimenta bio je da nam na lako razmumljiv i blizak način pokaže koliko svi mi električnu energiju doživljavamo kao nešto što nam je u svakom momentu dostupno, nešto što dođe jednostavnim pomeranjem prekidača, a da ne razmišljamo o potrebnom radu i posledicama po životnu sredinu nastalim dobijanjem te iste energije na konvencionalne neekološke načine.

Armadu biciklista jednim delom činili su članovi lokalnog biciklističkog kluba, ljudi koji su navikli na duge i naporne vožnje te bi neko mogao pretpostaviti da za njih ovaj zadatak nije bio težak.

Evo spiska koliko je potrebno biciklista da bi se napajali pojedini kućni aparati:

-18 biciklista za fen za kosu
-9 biciklista za toster
-30 biciklista za aparat za kuvanje vode
-3 bicikliste za televizor
-11 za usisivač
-15 za peglu
-14 za mikrotalasnu pećnicu
-17 za veš mašinu
-24 za rernu
-70 biciklista koji su pedalirali iz sve snage kako bi obezbedili potrebnu električnu energiju za protočni bojler u kupatilu.

U jednom trenutku ukućani su radili one poslove kojima bi se i inače bavili jednog nedeljnog popodneva. Deca su se igrala na Wi konzoli, otac je usisavao kuću dok je majka spremala ručak i nadgledala pečenje u rerni, plus  sijalo je nekoliko dodatnih sijalica po kući koje su zaboravili da ugase, kada je iznenada cela kuća zapala u tamu pošto svih 80 biciklista iako dajući sve od sebe nije bilo u mogućnosti da pokrije sve zahteve za električnom energijom.

Po rečima stručnjaka koji su nadgledali eksperiment, prosečan čovek vrteći pedale na biciklu  proizvede tek toliko energije da napaja jednu sijalicu ili mali hi-fi sistem. Međutim koliko električne nergije može da generiše jedan biciklista pomoću diname zakačene na zadnji točak zavisi i od sposobnosti samog bicikliste.

Prosečan čovek može da drži oko 50 vati po satu dok pojedini utrenirani, profesionalni sportisti mogu da drže i do 400 vati na nekoliko sati što bi proizvelo dovoljno električne energije da napaja električnu bušilicu ili LCD televizor i konzolu.

Porodica svo vreme nije bila svesna da je od momenta kada su upalili prvu sijalicu 80 biciklista smeštenih u obližnji hangar počelo da pedalira. Biciklisti su podeljeni u grupe od po njih osmoro, kako bi mogli da se odmaraju tokom višečasovnog eksperimenta. Najviše što su uspeli da proizvedu je bilo 12 kilovata na sat.

Na kraju jedanaestočasovne avanture biciklisti su bili totalno izmrcvareni a porodica je odvedena da upozna njihovu malu ljudsku elektranu koja je celi dan vredno radila kako bi obezbedila njihove potrebe za električnom energijom.

Eksperiment je bio pun pogodak pošto nam je na jedan veoma blizak način pokazao koliko električne energije koristimo.

Posle ovoga teško je jednostavno proći pored sijalice koju niste ugasili dok u glavi imate sliku od 80 biciklista koji daju sve od sebe okretajući pedale.

Treba napomenuti da je vise energije utroseno za spremanje hrane biciklistima nego što su oni sami mogli da proizvedu. Takođe filmska ekipa je za potrebe napajanja rasvete, kamera i druge opreme imala generator od 100 kilovata ...što znači da bi trebalo 1.000 biciklista da snimite 1 sat TV materijala.

(BiciSvet.com/izvor:cikloberza.com)

Svi se sećamo Stefana Šumahera (Stefan Schumacher) koji je u ekipi "Gerolsteiner" pobedio oba hronometra na Tour-u 2008. godine a onda je sve krenulo nizbrdo.

Prvo je sa svojim timskim kolegom Bernardom Kolom zaradio dvogodišnju suspenziju zbog korišćenja EPO-a, posle čega je usledilo i rasformiranje ekipe.

Stefan Šumaher je odradio svoju kaznu a ove godine je uspeo da dođe do čak 4 pobede, što nimalo nije lako posle povratka u karavan. Uspeo je to da uradi u ekipi "MICHE" uz svog nekadašnjeg kolegu Davida Rebelina kog je zadesila slična sudbina.

Sve je to iza Nemca koji će od naredne sezone voziti uz Mihaela Rasmusena u "Christina Watches" ekipi. Hoće li Rasmusen, kako je najavio za BiciSvet još u junu, dobiti "wild card" pozivnicu za Điro 2012 koji počinje u Danskoj ostaje da vidimo. To u mnogome zavisi i od UCI-ja, dok je naravno poslednja reč na ljudima iz Italije, i njihovoj odluci kome će uručiti pozivnice za trku. Preostaje nam samo da se nadamo da će se Danska ekipa ponovo pojaviti na trci kroz Srbiju sledećeg juna i da ćemo videti još jednog velikog šampiona na našim drumovima.

(BiciSvet.com/Đorđe Pejković)