Biciklizam – Putujući cirkus

Pin It

Giro-IrelandRastući je trend da “Grand Tour” trke startuju van svoje države. Svetogrđe ili dobra ideja?

Možda ćete misliti da je ovo novina sa novim talasom startova u inostranstvu, ali ovo je praksa stara 60 godina. Tur de Frans je 1954. počeo  u Amsterdamskom olimpijskom stadionu. Điro je mnogo puta startovao u inostranstvu, ali 11 puta je počeo u malim državama kao što su Vatikan i San Marino ili Monako. Stvari su se promenile 1973. kada je počeo u Belgiji. Vuelta je samo 2 puta startovala van Španije, jednom u Portugalu i jednom u Holandiji. Vuelta će startovati u Francuskoj 2015.

Zašto ići u inostranstvo?
U principu, zbog novca. Biti domaćin starta etape meri se  u milionima evra u poređenju sa oko 100.000 € koliko je potreba da bi se ugostio kraj etape na Tur de Fransu. Zašto velika premija? Start trke uživa znatnu medijsku pažnju, što je veoma bitno. Praktičnije startovati na jednom mestu i onda otići jednom, nego upad u inostranstvo.

Izvoz
Bilo koji građanin Italije zgrožen idejom da njihova trka ide u inostranstvo treba da razmisli dva puta. Ako slave izvoz vina ili čak operske muzike, zašto ne sdračno dočekati kulturni izvoz kakav je Điro. Na par dana su putevi druge države kršteni kao italijansko tlo, privremena aneksija. To je I izvoz u finansijskim uslovima, zaraživanje novca za njihovu državu. Điro je lepo dočekan od strane mnogih u Italiji, ali je prijem u Irskoj bio na drugom nivou. Isto će biti i za Tur de Frans, ogromna publika pozdravljaće izvoz francuske kulture za jedan vikend.

Promocija
Za bicikliste je isto. Ako uživate u bicklističkoj kulturi, onda de je vidite izvezenu u druge markete, to je dobra stvar? Ja bih bio sklon da kažem da, ali opazite da prilika košta. Košta milione da se ugoste startovi ovih velikih trka, a taj novac bi mogao biti potrošen na lokalne trke, na primer za oživljavanje Trke oko Irske. Ali ovo podrazumeva da ima puno novca obeleženo sa ‘’biciklizam’’ u Belfastu, Dablinu, Londonu i Jorkširu.
U stvarnosti, njihov novac je dostupan samo zato što nadmetanje za najveće biciklističke trke donosi očitost i publicitet koje lokalne trke ne mogu doneti. Šta može da se desi je da start Grand Tour trke pokaže lokalnim autoritetima da postoji apetit i sposobnost da se ugosti trka. ASO unapređuje Tur u Jorkširu ovog leta, a sledeće godine će se vratiti sa novom trodnevnom trkom.

Tur de Frans je postao brend koji se izvozi na različite načine, na primer  “Saitama Criterium by Le Tour de France” u Japanu ili  “L’Étape Argentina by Le Tour de France”, način da trka ode u inostranstvo u duhu.

Istorija se ponavlja
Često je zaboravljeno je das u bicklističke trke uvek bile geografski i logistički izazovi. Prvi Tur de Frans je bio divlji i trebalo je smao par godina dok se nije otišlo u Alpe i Pirineje, i ako su ovi putevi bili francuska teritorija, bili su strani stanovništvu. Kako je istoričar Jean Luc Boeuf rekao časopisu L’ Express, Tur de Frans je ogledalo francuskog političkog života. Njegova ruta se odražava i na savremene teme:

-Kada je Francuska bila nervozna oko granice sa Nemačkom,Tur je istražio granicu kao čin nacionalnog prkosa
-U duhu posleratne harmonije ,Tur je startovao u Amsterdamu i Briselu 1950-tih godina
-Godine 1992. da proslavio Mastrihtski ugovor koji Evropsku Zajednicu pretvorio u današnju Evropsku Uniju, Tur je obišao sve dražve sa kojima se Francuska graniči.

Ali ne statuju samo Grand Tour trke van svoje države. Prošle godine je Trka kroz Poljsku je startovala u Trentinu. Ali to je obrnuta logika, da relativno nova trka startuje u državi gde većpostoji ustanovljeno biciklističko nasleđe. To je značilo da se na trku doda nekoliko novih uspona, iako Poljska ima svoje planine, ali i poslovna odluka da se Trentino promoviše kao biciklistička destinacija.

Zaključak
Dugo se činilo da je svetogrđe da Tur i Điro startuju u drugim državama, da novac uzima nacionalno sportsko nasleđe najvećom ponudom i jednom dodatnom nulom na računu za nagrade. Novac je razlog i transakcioni aspekt je neosporan: plati novac i dobićeš ogroman publicitet i veliki šou na otvorenom. Ali kao što je i sto puta već rečeno Tur je prvo napravljen da bi se prodavale novine, a isto tako Điro i Vuelta. To je uvek bio biznis pre svega.

Gledajući trku u Irskoj sumnam da su se neki pitali koliko je to koštalo. Umesto pričanja o velikim brojkama uključujući nagađanje o tome koliko je bilo gledalaca na ulicama, odakle sva ta farba na ulicama, pitajmo se o tome šta će uraditi Jorkšir i London u Julu. Čini se da nova publika voli sport, Možda samo na jedan dan, što je sigurno najbolji razlog da se trka izveze u inostranstvo samo za vikend na otvaranju.

(BiciSvet.com/izvor: INRG.com/prevod: Dimitrije Partonjić)

Facebook Comments

comments

Powered by New Facebook Comments

3 thoughts on “Biciklizam – Putujući cirkus

  1. slobodan says:

    Eto nama Vuelte, pravljene pomalo za Fruma, zbog tri TT, i nema glavnih uspona, poput Anglirua,
    ali je Vuelta jako nepredvidiva, teški kratki usponi, visoke temperature, vožnja uz more, itd, a sastav
    nikad jači svi osim Nibalija i Viginsa, pobednika je mnogo teško pogoditi, ja tipujem na Contadora, osim ako UCI ne odobri UTE, kao na Romandiji, ovo za one koji nisu verovali o doping aferama koje će tek da zatresu biciklizam, a onda će da odleti 10 velikih vozača tamo gde im je mesto.

    Za neobaveštene UTE je dozvoljeno korišćenje nedozvoljenih sredstava u cilju terapije, setite se da to
    Nibaliju nisu dozvolili na Giru 2013, pa je pola Djira vozio naduven, kao da je boksovao sa braćom Kličko

    Reply
  2. Cane says:

    Mislim da je, pre svega, korisno za biciklizam da se trke šire van granica jedne zemlje. Možda jednog dana dobijemo i Tour of Europe (ne bi mogli da se dogovore oko jezika). Ipak, mislim da postoje stvari koje su loše. Recimo, u vreme kada i Italija ima problema sa vremenskim prilikama, početi Điro (i voziti tri etape) na maltene krajnjem severu, gde je situacija još gora? Bolje da su izabrali Grčku. Takođe, mislim da bi trke trebalo da se šire prvenstveno na susedne zemlje, gde trka već ima neku popularnost i gde neće morati da se transportuju avionom do sledeće etape. Npr, Điro da se širi na Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, itd. Eventualno Srbiju. 🙂 Ali, da Điro počne u Dablinu, Moskvi ili Pekingu, po meni je besmisleno. Takođe, kada Francuska već ima Tur (ovo ne zvuči kako je trebalo ;)), zašto bi i Vuelta išla tamo?

    Pitanje: može li neko da objasni novčane iznose? Šta znači “biti domaćin etape meri se milionima evra”? Da li je to cena organizacije i smeštaja takmičara, ili licenca, ili očekivana zarada?I šta košta onih 100.000 evra za poslednju etapu? Sa 200 vozača i celim kravanom, zvuči malo.

    Reply
    1. Đorđe Pejković says:

      odgovor: cifra plaćanja etape se odnosi na cenu svih smeštaja kao i plaćanje “podmazivanje” RCS organizaciji koja organizuje Điro (ili ASO za Tour) da izaberu baš njihov grad u kome će se završiti etapa ili cela trka. U Francuskoj ASO ima zvaničnu listu čekanja za gradove koji žele da plate koliko god da treba samo da Tour dođe u njihov grad.
      >primer: Strazbur (kada je kretao Tour pre nekoliko godina odatle) je za samo tih par dana koliko je karavan bio tu – IMAO turistički prihod kao za celu prethodnu godinu!!! pa ti računaj jel skupo ili nije 😉

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *